Mi smo menjali član 5. i praktično amandmanom predlažemo da se krug lica koja imaju pravo na kupovinu predmeta nepokretnosti određenih ovim zakonom, proširi i na ostala lica, koja inače prema pozitivno pravnim propisima, imaju pravo da stiču nepokretnosti, pored toga amandmanom predviđamo da se prodaja sprovodi javnim nadmetanjem, jer smatramo da se tako može ostvariti  bolja cena predmeta, prodaje, a ujedno i postupak prodaje, transparentnih.
Meni je jako žao što nema ministra Vujovića, ali ću ja svoju tvrdnju i da je moj amandman dobar, potkrepiti pitanjima, zašto se Vlada odriče mogućnosti da na osnovu prodaje pribavi veća sredstva i zašto se Vladi žuri?
Stvara se sumnja da se na ovaj način nekome omogućava da stekne imovinu za male pare, a uostalom, ako zakon bude usvojen ovakav kakav jeste, bez mogućnosti javnog nadmetanja, odnosno u ovakvom obliku, vrlo brzo će građani saznati ko je i za koliko male pare kupio poslovni prostor, zgradu, stan u atraktivnom delu Beograda.
Još jednom, ponavljam, kao i kolega Senić i kao mnogi pre mene, ja se nadam da više nikada nećemo dobiti ovako besmislena obrazloženja na odbijanje naših amandmana, kao amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje celishodnije, prosto ponižavajuće za narodne poslanike, koji pišu amandmane.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Svi moji amandmani prate jednu nit i idu ka tome da se, kao najbitnija stvar u izmeni ovog zakona, upravo usvoji postupak javnog nadmetanja. Tako da i ovaj amandman na član 6. koji određuje cenu prati postupak javnog nadmetanja.
Ja sam izmenila tekst člana 6. i on bi sada trebao da predvidi da se cena prodaje utvrđuje u postupku javnog nadmetanja, pri čemu ona ne može biti niža od početne cene. Kao početna cena u postupku nadmetanja uzima se tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena ili od strane poreske uprave ili od strane sudskog veštaka.
U slučaju kada postoje obe procene, kao početna cena uzima se ona koja je viša. Smatramo da ovakvo rešenje pored postupka javnog nadmetanja garantuje bolje ostvarenu cenu u prodaju i veći iznos sredstava koji Republika Srbija može da ostvari prodajom.
Cilj je da i sama početna cena bude veća, a naravno, kao krajnji ishod toga bi trebao da bude i viši nivo sredstava u budžetu Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Što se tiče člana koji određuje zahtev za kupovinu, odnosno način kupovine i rokove, na stav 1. ovog člana sam uložila amandman gde se produžava rok, gde se posle tačke na kraju ovog 1. stava dodaju reči: „a najkasnije do 31. decembra 2015. godine.“
Znači ovaj zakon predstavlja leks specijalis i smatram da je potrebno odrediti osim namene sredstava koje sam ranije obrazlagala, koje se ostvare prodajom i bitno je odrediti period njegove primene. To predlažem da se to učini utvrđivanjem prekluzivnog roka za podnošenje zahteva za kupovinu predmeta prodaje, odnosno predlaganjem da se zahtevi mogu podnositi najkasnije do 31. decembra 2015. godine. Posle ovog datuma to pravo se gubi, te samim tim nije moguća ni primena zakona.
Mislim, pored toga bi se moglo jasno utvrditi i efekti ovog zakona u smislu procene sredstava koja će biti ostvarena prodajom, što znači potrebno je ograničiti i vremensku primenu zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ja ću pokušati da ubedim ministra da prihvati ovaj moj amandman. On se odnosi na stav 2. gde se kaže, između ostalog, da je Direkcija dužna da pošalje poreskom ili drugom nadležnom organu zahtev za utvrđivanje tržišne vrednosti itd, itd. Odrednica „i drugom nadležnom organu“ je totalno nejasna, odnosno uopštena.
Ja, kao i moj kolega Senić, insistiram na tome da to bude veštak građevinske struke sa spiska ovlašćenih sudskih veštaka. Ja, kao i kolege iz poslaničke grupe, sve vreme pokušavam da vam ukažem na to da je kompletan tekst zakona prosto proziran, bez jasnoća. Čini mi se da i Vlada, a i vi, ne poštujete i sopstvene akte.
Pozvaću se samo na Uredbu o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda, gde se daje prvenstvo javnom nadmetanju, a pogodbe, mislim na neposredne pogodbe, se prihvataju tek na kraju kada ne uspe javno nadmetanje.
Molim vas još jednom da razmotrite ovu mogućnost da procenu vrše veštaci građevinske struke. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Samo bih da ponovim neke argumente koje je kolega Senić iskazao.
Bila sam sigurna da ćete vi, gospodine ministre, prihvatiti ovaj amandman. Prosto sam zapanjena obrazloženjem koje smo dobili u odbijanju amandmana, njega je pročitao kolega Senić. Ako želite da otklonite svaku sumnju da će nekretnine koje su tema ovog zakona biti prodate, kao što tvrdi opozicija, na nelegalan način, ja vas molim da ovaj amandman prihvatite i svaku sumnju odagnate.
Što kaže kolega Senić, tada ćemo saznati da li je bilo 700 nekretnina ili ih je bilo više ili ih je bilo manje, da li su tetke, strine, ujaci i ostala rodbina, iz bilo koje stranke, oni koji su korisnici ovog prostora, odnosno zakupci, i bilo bi isto dobro da javnost sazna za koja sredstva je, recimo, pribavljen stan, nekretnina, zgrada, poslovni prostor, recimo, u atraktivnom centru ovoga grada. Zašto krijemo i one koji će doći do nekretnina na ovaj način i sumu koju ćemo mi, kao država, inkasirati na taj način? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade gospođo ministarka, oblast prevoza putnika u drumskom saobraćaju trenutno je regulisana Zakonom o drumskom saobraćaju i Zakonom o međunarodnom prevozu i oba su ona iz davnih 90-ih prošlog veka i oba su pretrpela brojne izmene. One poslednje su bile 2010. i 2011. godine.
Očigledno je da je došlo vreme da se regulativa u ovoj oblasti promene, obzirom da su uočene manjkavosti, odnosno poremećaji na saobraćajnom tržištu kako domaćih tako i međunarodnih prevoznika. Neophodno je bilo novim zakonom smanjiti sivu zonu u ovoj oblasti, uvesti nova pravila za sve one koji bi da se ozbiljno bave ovom delatnošću. Naravno, neophodno je zaštiti i interes putnika. Bilo je neophodno ovu oblast uskladiti i sa propisima EU, te je dobar deo rešenja u ovom predlogu zakona kao što st e i dali u objašnjenju upravo zasnovan na mnogim uredbama EU.
Predlog zakona se čini sveobuhvatnim, iz njega se vidi namera predlagača da pokuša da smanji sivu zonu u ovoj oblasti. Vidi se namera predlagača da uvede red u ovoj oblasti i odredbama u kojima se uvode licence i uslovi za izdavanje licence i sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti i tako dalje. Ozbiljna ovlašćenja daju se i u pogledu inspekcijskog nadzora, a predložen je i niz kaznenih odredbi. Pored očigledne namere predlagača da nađe prava rešenja, trenutno moguća, poslanička grupa Boris Tadić, SDS, ZZS i ZS ima neke primedbe na neka rešenja data u zakonu.
Tako jedno od primedbi se odnosi na jedan od uslova dobijanja licence kao što je finansijska sposobnost koju treba da ispuni privredno društvo ili preduzetnik. Predviđena je određena visina kapitala, odnosno rezervi u zavisnosti od broja autobusa koje poseduju. Potreban ozbiljnost privrednog društva ili preduzetnika u pogledu posedovanja kapitala je nužna, ali nije jasno iz predloga zakona na koji način se praktično dokazuje ispunjavanje ovog uslova za dobijanje licence.
Naša poslanička grupa je predložila rešenje kroz amandman na ovaj član zakona i mislimo da je neophodno da ministar bliže propisuje način dokazivanja finansijske stabilnosti, odnosno sposobnosti onih koji traže licencu. Moja primedba se odnosi na starost autobusa koji su registrovani za obavljanje međunarodnog, vanlinijskog i linijskog saobraćaja, odnosno prevoza. Rešenje dato u predlogu zakona nije valjano, prosto, čini mi se ne prati trend ovog zakona. Starost autobusa koji bi vršili ove vrste usluga ne može biti 22 godine. Uzimajući u obzir to da se radi o obavljanju međunarodnog prevoza. Uzimajući u obzir rute puta koje su nekada i po više hiljada kilometara. Vodeći računa o sigurnosti putnika, valjano pruženoj usluzi, starost autobusa ne treba da bude iznad 15 godina. Tu bi i privredna društva i preduzetnici trebalo da pokažu svoje ozbiljne namere u pogledu obavljanja ovako odgovornog posla, nabavljajući autobuse ne starije od 15 godina.
Broj vozača autobusa kao uslov za dobijanje licence trebalo bi da bude veći od broja autobusa. To je garancija za kvalitetan i bezbedan prevoz putnika. Ovo se naročito odnosi na međunarodni linijski prevoz. Još jedna od primedbi je ta da u slučaju donošenja rešenja ministarstva kojom se odbija zahtev za izdavanje licence za prevoz, ako se utvrdi da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove iz ovog zakona, nema pravo žalbe. Mislim da u ovom slučaju podnosilaca zahteva za licencu da mu treba omogućiti pokretanje upravnog spora. To je jedno od naših viđenja ovog člana zakona.
Jedna od ključnih primedbi na ovaj predlog zakona je i to da privredna komora recimo, propisuje opšte uslove poslovanja autobuskih stanica, propisuje opšte uslove međumesnog prevoza, vodi evidenciju autobuskih stajališta za međumesni prevoz, propisuje daljinar za međumesni prevoz, ima nadležnost u pogledu usaglašavanja predloga redova vožnje. Mislim da sve ove poslove treba da radi nadležni organ.
Evo, recimo u slučaju propisivanja uslova međumesnog prevoza, to je materija od javnog interesa i ne može uslove propisivati Privredna komora Srbije, kao interesno udruženje prevoznika.
Pitam vas, ko štiti javni interes? Ko obezbeđuje da se prevoz obavlja u skladu sa potrebama građana? Na primer, autobuski prevoznici već sada obavljaju prevoz samo onda kada to njima odgovara, tj. kada je isplativo. Iz mnogih mesta nakon 19 časova nije moguće javnim prevozom stići u veća mesta.
Ovim Zakonom bi trebalo da se štiti javni interes.
Zašto se predlagač zakona odriče instrumenata uticaja na ovako značajnu delatnost? Dala sam vam primer koji ide u prilog tome da mnoge nadležnosti nelogično date Privrednoj komori, treba da su u nadležnosti ministra ili Ministarstva.
Čula sam odgovor koji ste vi dali zameniku šefa moje poslaničke grupe, ali ja i dalje insistiram na tome da Privredna komora ne bi trebalo da se bavi ovim poslovima.
Pored primedbi i amandmana koje se odnose na bitna rešenja u Predlogu zakona, poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije podnela je niz amandmana koji bi doprineli kvalitetu teksta zakona, te vas ja molim da sve naše amandmane pogledate.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Moja koleginica Snežana Malović i ja smo podnele amandman na član 3. koji inače definiše pojmove u Predlogu zakona.

Mi imamo primedbu na član 3. stav 1. tačka 16) koja definiše ozbiljne plovidbene nezgode na unutrašnjim vodama. Obzirom da je u tački 14) opisana ozbiljna nesreća u železničkom saobraćaju, gde je navedeno, između ostalog, da je to sudar, nalet ili iskliznuće voza koji ima za posledicu smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica, smatrali smo, analogno samoj definiciji ozbiljne nesreće i u železničkom ili ozbiljne plovidbene nezgode na unutrašnjim vodama, da je potrebno da se izmeni deo koji kaže u tački 16), između ostalog, da reči – smrt ili teške telesne povrede menjaju se rečima – smrt najmanje jednog lica ili teške telesne povrede pet ili više lica.

U odgovoru Vlade kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što ozbiljna plovidbena nezgoda postoji i kada je došlo do teške telesne povrede jednog lica. Mi ne sporimo to, ali vas još nešto pitam- u tački 18.) koja takođe opisuje plovidbenu nezgodu na unutrašnjim vodama, gde između materijalne štete i ostalih stvari, kada su u pitanju ljudski životi i kada su u pitanju povrede, tu stoji da je plovidbena nezgoda na unutrašnjim vodama, znači, kada je došlo do ljudskih žrtava ili telesnih povreda. Ne postoji razlika što se tiče ljudskih žrtava i povreda između tačke 18) i tačke 16).

Volela bih da mi vi objasnite zašto u ovoj gradaciji teške odnosno ozbiljne nesreće u železničkom saobraćaju i ozbiljne plovidbene nezgode na unutrašnjim vodama ne postoji analogija? Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Naš amandman se odnosi na član 5. koji u stvari detaljnije opisuje rad centra, odnosno poslove centra.

U stavu 2. stoji da stručne poslove koji se odnose na istraživanja nesreća su nezavisni od krivičnih istraga ili drugih paralelnih istraga kojima se utvrđuje odgovornost ili ih određuje stepen krivice.

Mišljenja smo bile, koleginica Snežana Malović i ja, da posle reči – paralelnih istraga da se dodaju reči – koje se vode u skladu sa zakonom.

Obrazloženje za odbijanje amandmana, u njemu stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što iz istog proizilazi da se Predlogom zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom ili vodnom saobraćaju uređuju paralelne istrage.

Imajući u vidu da se Predlog zakona ne odnosi na paralelne istrage kojima se utvrđuje odgovornost i stepen krivice koje se sprovode u skladu sa drugim zakonima, već se predloženim članom vrši samo materijalno povezivanje više zakona u cilju usklađivanja postupanja nadležnih organa itd. itd.

Više puta ste u načelnoj raspravi jasno rekli šta je posao centra, nama je to potpuno jasno, ali mislim da nije na odmet da se u ovom stavu posle reči „paralelnih istraga“ navede i to - da se sve ostale istrage koje se vode, vode u skladu sa zakonom, te vas još jednom molim da razmislite o tome i prihvatite ovaj naš amandman.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
U članu 12. koji definiše službenu legitimaciju mi smo na stav 3. podnele amandman i predložile da se posle reči – centar vodi evidenciju o izdatim službenim legitimacijama, da se posle reči – centar vodi dodaju reči – jedinstvenu elektronsku evidenciju o izdatim službenim legitimacijama.
Smatrale smo da je neophodno da evidencija bude jedinstvena i elektronska i smatramo da takvo vođenje evidencije i u takvoj formi predstavlja prepreku za eventualne zloupotrebe.
U odgovoru na naš amandman stoji da se amandman ne prihvata zato što je članom 12. stav 5. propisano da će ministar nadležan za poslove saobraćaja propisati i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama. Ukazuje se da je evidenciju moguće voditi i da se ista po pravilu vodi i na druge načine, što mi naravno ne sporimo, a pre svega u obliku knjiga, te nije potrebno da se ovaj amandman usvoji, jer bi se ograničilo vođenje evidencije samo na elektronski oblik.
Svojim amandmanom nismo ograničili vođenje evidencije samo na elektronsku evidenciju, nego smo amandmanom u stvari predložili, odnosno predlažemo obavezu centra da vodi i jedinstvenu elektronsku evidenciju. Tako da bih zamolila predstavnike Vlade da još jednom razmisle o ovome i prihvate amandman. Hvala.

To je amandman na član 1, stav 5, gde predlažemo da se posle reči „na osnovu“ dodaju reči „šestomesečnog izveštavanja“.
Naime, amandman se ne prihvata, u ministarstvu kažu, zato što su rešenja u Predlogu zakona doneta u saradnji sa Agencijom za privatizaciju i regulatorno telo za elektronske medije. Agencija i regulatorno telo su potpisale protokol kojim se bliže uređuju njihove međusobne obaveze u vezi sa praćenjem i ispunjavanjem ugovornih obaveza kupaca.
Mi smo smatrali da kontrola ispunjenja ugovornih obaveza kupaca medija mora biti preciznije vremenski određene, odnosno definisana. Tako da smo predvideli da regulatorno telo za elektronske medije podnosi izveštaj Agenciji za privatizaciju na šestomesečnom nivou, što bi predstavljalo blagovremeno praćenje ispunjenosti ugovorenih obaveza.
Vi ste i u svom obrazloženju rekli da je sačinjeni protokol između Agencije za privatizaciju i regulatornog tela, pa me interesuje šta je sadržaj tog protokola. Interesuje me na koji način će se pratiti valjano ugovorne obaveze kupaca? Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Naime, u detaljnom čitanju predloga izmena, mi smo uočili neke nelogičnosti tako da se bivši član 5. koji se odnosi na inicijativu koja se podnosi Agenciji za privatizaciju gde se poziva na član 3, u stvari nije adekvatan stav 3, nego se on menja i to je stav 8. Isto to se odnosi na naredni stav gde se umesto broja 4. zamenjuje brojem 9. Svi ovi stavovi se odnose na privatizaciju, odnosno na inicijativu Agencije za privatizaciju.
Ja sam i na Odboru za kulturu to iznela i dobro je što ste prihvatili ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Evidentno je da država želi da se pošto poto reši svih po nju nepotrebnih davanja, pa naravno da se to odnosi i na ovaj način privatizacije medija i želi da je okonča što pre.
Imamo utisak, a o tome smo govorili u načelnoj raspravi, da je Ministarstvo bilo nezainteresovano. Što se tiče priprema medija za privatizaciju, mislim da su one dosta traljavo urađene i mislim da su vođene bez neke želje i volje da se pomogne u procesu privatizacije. Naravno, gospodin ministar je rekao da su imali deset sesija širom Srbije, ali one očigledno nisu donele nikakav rezultat.
Naša poslanička grupa misli da ova četiri meseca koja su ostala, dodatna četiri meseca, neće biti dovoljna za valjanu privatizaciju, te smo predložili ranijim amandmanima da se ovaj proces produži za godinu dana. I ovaj amandman se odnosi upravo na to. U članu 2. se, naime, govori o zabrani finansiranja medija iz javnih sredstava. Mi smo tražili da se taj rok, koji smo, naravno, produžili za godinu dana, produži za još tri meseca. Mislim da je tih dodatnih tri meseca vrlo bitno, zbog toga što će se mediji čiji kapital ne bude bio prodat i akcionari postanu radnici zaposleni u medijima, potreban je dodatni rok od tri meseca da se oni prijave za upis za besplatne akcije, a zatim je potrebno da sazovu skupštinu akcionarskog društva. Znači, potrebno je da se sami organizuju da bi mogli da funkcionišu. Zatim je potrebno da se registruju kod APR.
Još nešto što je vrlo bitno, oni za to vreme neće moći da konkurišu za projektno finansiranje. Znači, oni će faktički biti i dalje javno preduzeće, dok se ne transformišu u akcionarsko društvo, te se naš ovaj amandman upravo odnosi na to. Znači, produženje roka do 2016. godine, plus tri meseca za dodatno prilagođavanje medija čiji vlasnici budu upravo akcionari, odnosno vlasnici medija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
U samom procesu u proteklih devet meseci, deset, koliko je trajalo predstavljanje, kako vi kažete, lokalnim upravama, odnosno lokalnim medijima. Gde su našli uporište lokalni mediji i same lokalne uprave? One su je verovatno tražile u vlasti. Ja sam imala prilike da vidim neke članke novinske gde oni optužuju Ministarstvo za opstrukciju.
Znači, 60 medija koje nam je blagovremeno predalo kompletnu dokumentaciju, direktno optužuje Ministarstvo za opstrukciju. Navodno se tu pojavljuje i neki famozni protokol između Agencije za privatizaciju i Ministarstva vašeg. Pa me interesuje - šta je tačno? Da li je tačno da ste se sa Agencijom za privatizaciju jedno vreme, da se grubo izrazim, raspravljali o tome čija je nadležnost protokol? Agencija za privatizaciju je tvrdila da je njena nadležnost samo u jednom delu, u delu poštovanja ugovora, a sve ostalo je nadležnost Ministarstva. To je jedan od aspekata koji mene uverava u tome da ni u narednih četiri meseca mi nećemo doći do valjane privatizacije medija.
Tako da me niste razuverili u tome da je naš predlog, kao što ste rekli, najdalje otišao. Mislim da se nije dovoljno vodilo računa ni o tome šta će biti sa medijima čiji vlasnici budu upravo akcionari, odnosno radnici zaposlenih. Znači, potreban im je period u kojem će formirati skupštine, prijaviti se kod APR-a, konkurisati, znači, oni ove godine, mislim, gledajući ove vaše rokove, neće imati mogućnost da konkurišu za tzv. projektno finansiranje. Ja bih volela da vi mene razuverite u ovu priču.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Poštovani gospodine ministre, poslanička grupa Boris Tadić – SDS – ZZS – Zeleni Srbije su podneli 11 amandmana na ovaj tekst zakona, od kojih je prihvaćeno četiri. Nadam se da ću uspeti u toku današnje rasprave da vas ubedim da prihvatite još neki.
U članu 2. koji se odnosi na osnovne odredbe ovog zakona stoji, po mišljenju moje poslaničke grupe, reč koja nije primerena za ovaj tekst zakona. Naime, kaže se, između ostalog, da sistem odbrane od grada obuhvata skup mera i radnji za planiranje, finansiranje, organizovanje i sprovođenje metodoloških poslova koji se odnose na radarsko otkrivanje i praćenje olujno-gradonosnih odluka, utvrđivanje stepena gradoopasnosti i zasejavanje gradoopasnih oblaka itd.
Po nama je ova reč zvučala rogobatno, pa smo pokušali da je prilagodimo srpskom jeziku, pa smo umesto reči „gradoopasni“, odnosno predlažemo brisanje ove reči i umesto nje zamenu za pojam „opasnih gradonosnih“.
U obrazloženju koje sam dobila očigledno da je došlo do nesporazuma. Obrazloženje koje je stiglo iz Vlade kaže – amandman se odbija iz razloga što gradoopasni i gradonosni oblaci ne mogu biti sinonimi. Mi nismo ni tražili sinonim za reč „gradoopasni“. Tu se dalje objašnjava da između gradoopasnih i gradonosnih postoji razlika, kako terminološka, tako i faktička. Potpuno se slažem sa tim da su to dve različiti stvari. Gradoopasni oblaci su takvi da postoji mogućnost delovanja na njih, čime bi se posledice njihovog delovanja sprečile ili ublažile, a ukoliko pravovremeno delovanje na njih izostane isti ste pretvaraju u gradonosne oblake sa malim šansama da se padanje grada može ublažiti.
Mi predlažemo da se na početku ove rečenice umesto reči „gradoopsani“ uvede pojam „opasni gradonosni oblaci“, što predstavlja istu stvar. Naša poslanička grupa nije tražila sinonim za reč „gradoopasni“, nego smo hteli da tekst približimo običnom građaninu.
Ministar Selaković je pre mesec dana, obrazlažući jedan od svojih zakona, rekao da će tendencija Vlade biti da predlaže zakone razumljive za sve, za obične građane, te vas molim da još jednom razmislite o tome. Vi obrazlažete to da smo mi tražili sinonim. Mi sinonim nismo tražili, tražili smo adekvatne reči koje objašnjavaju reč koja čini mi se, po meni, liči na neku kovanicu iz ukrštenih reči. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman, samo bih htela nešto da pojasnim. Znači, član 4. govori o načelima sistema odbrane od grada, pa su jednom delu koji se odnosi na načelo naučne zasnovanosti i ekonomske opravdanosti odbrane od grada kaže – stanovništvo i imovina štite se od grada metodama koje su naučno zasnovane uz uvažavanje zakonitosti prirodnih procesa i zaštite prirodnih vrednosti kao i ekonomske opravdanosti ove zaštite.
Mi smo mislili da ovaj izraz „zaštite prirodnih vrednosti“ nekako nije prikladan pa smo predložili, čini mi se, po meni adekvatniji, precizniji pojam, a to je – životna sredina. Još jednom se zahvaljujem Vladi što je imala sluha za dobru volju poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS i ZS, te je usvojila ovaj naš amandman. Zahvaljujem se.