Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, namera mi je bila da mi ovim zakonom napravimo razliku između žene koja rodi jedno dete i žene koja ima tu sreću da rodi blizance ili više dece, tako da mi je namera bila da vreme koje je određeno ovim članom 1, odnosno izmenama ovog zakona, sa 90 minuta povećam na 120 minuta. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, meni je jako žao što nema ministra Mrkonjića koji nam je pre dve godine izneo Predlog zakona o unutrašnjoj plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Podsećam vas da ste vi tada bili predsednik Odbora za saobraćaj i veze, a ja njen član. Prosto ne mogu da se otmem utisku da se posle samo dve godine i nakon dugog niza godina priprema ovog zakona, samo posle dve godine dolazi do njegovih izmena.
Akcenat sam nekako stavila na promenu statusa direkcije. Prosto u vašem obrazloženju nisam mogla da nađem ni jedan argument valjan za izmenu statusa posebne organizacije. Ovaj se amandman odnosi na planove koji se odnose na razvoj međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva koji donosi Direkcija za vodne puteve uz saglasnost Ministarstva na osnovu kojih njihovo tehničko održavanje, unapređenje i transport, tehnološku modernizaciju vrši Direkcija za vodne puteve.
Ovaj se član, 10. po postojećem zakonu sada menja i mogu samo iz vašeg obrazloženja da upoznam poslanike da je Predlogom zakona preneta nadležnost za donošenje planova razvoja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva sa Direkcije za vodne puteve i ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja shodno promeni pravnog statusa direkcije.
U skladu sa statusom posebne organizacije i svojom stručno-tehničkom osobenošću kao i obimom i bazom podatka koje posedujem Direkcija za vodne puteve ima kapacitet i osposobljena je da priprema planove iz svoje nadležnosti.
Ja prosto ne mogu da se otmem utisku da će sada direkcija pod ingerencijom a ministarstva raditi bolje, kvalitetnije, ali imam još amandmana, pa ćemo kasnije i o tome.
Čitam obrazloženje zbog kojeg moj amandman nije prihvaćen i prosto imam utisak da amandman nije, da izmena zakona nije potekla iz Ministarstva saobraćaja, mislim da je potekla iz Ministarstva finansija i privrede.

Ovaj amandman se odnosi na neke delokruge rada Direkcije za vodne puteve i on je u stvari samo posledica i toga što se pravni status direkcije menja.
U mom obrazloženju stoji da tehničkim održavanjem plovnih puteva Direkcija za vodne puteve, da se bavi 50 godina i samim tim, svojim stručnim i tehničkim sposobnostima, odnosno osposobljenošću kao i obimnom bazom podataka koju poseduje osposobljena je da priprema planove koji su izrazito stručne prirode i nemoguće ih je pripremiti bez ažurne informacije o stanju plovnog puta koje direkcija redovno prikuplja na terenu.
Ja bih samo podsetila naše kolege poslanike čime se sve bavi direkcija u postojećem zakonu. Ona radi tehničko održavanje međudržavnih vodnih puteva i objekte bezbednosti plovidbe na njima, praćenje analize i obaveštavanje o stanju plovnosti međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva, izradu tehničke dokumentacije iz oblasti međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva, uspostavljanje, održavanje i razvoj rečnih informacionih servisa, održavanje i obeležavanje zimovnika otvorenih za zimovanje, stranih i domaćih brodova, sidrišta na međunarodnim i međudržavnim vodnim putevima, odnosno donosi sigurnosni plan i radi sve ostale poslove određene zakonom.
Prosto mislim da je kao i koleginica Donka Banović, koja me je samo dopunila, mislim da je ovo inicijativa Ministarstva finansija i privrede i imam ružan utisak da se u sveopštoj pomami za tim da se smanji broj agencija i raznih tela koja su formirana ovih zadnjih godina, da se sasvim slučajno našla i direkcija za koju ne postoji nijedna loša karakteristika, bar ono što mi kao poslanici koji smo bili u prethodnom sazivu u Odboru za saobraćaj i veze, nismo saznali.
Znači, organizacija postoji 1962. godine i prosto je neverovatno da se ona jednim ovakvim aktom, po meni, besmislenim obrazloženjem da joj se menja status. Hvala.

Ponoviću ono što sam rekla u obrazlaganju ova prva dva amandmana.
Prosto ne mogu da se otme utisku, da je ovo urađeno na silu, jer rečenica koja se nalazi u analizi efekata zakona kaže da je, ovo samo ukratko prepričavam, da je otprilike Ministarstvo saobraćaja pokušavalo da u skladu sa zahtevima Ministarstva finansija, nađe neko telo, odnosno da izvrši uštedu i da je jedinu pravnu mogućnost našlo u tome da promeni status direkcije.
Naravno, ja se zaista ne slažem sa takvim obrazloženjem, ja ću samo pročitati obrazloženja koja smo kolega Đelić i ja dali u podnošenju našeg amandmana, gde se kaže da je prema članu 28. stav 2. Zakona o državnoj upravi organ u sastavu obrazuje se za izvršne, odnosno inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove, ako njihova priroda ili obim zahtevaju veću samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu.
Prema članu 33. navedenog zakona, posebna organizacija obrazuje se za stručne i sa njima povezane izvršne poslove, čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu. Tako da se to upravo odnosi na direkciju.
Direkcija za vodne puteve, prema važećem Zakonu o plovidbama i lukama na unutrašnjim vodama, posebna organizacija Vlade Republike Srbije, nadležna za održavanje i razvoj međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva. Direkcija za vodne puteve obavlja usko-stručne poslove, koji se po svojoj prirodi i obimu u potpunosti uklapaju u definiciju poslova koje obavljaju posebne organizacije Vlade Republike Srbije, prema Zakonu o državnoj upravi.
Osnovana je 1962. godine, kao posebna institucija i sa nadležnostima u oblasti hidrografskih merenja, obeležavanja plovnih puteva, projektovanja, izvođenja u oblasti hidrotehničkih radova, rečnih informacionih servisa i drugih usko-stručnih inženjerskih i terenskih poslova.
Posebne stručne institucije, sa svojstvom pravnog lica, nadležne za održavanje unutrašnjih plovnih puteva, postoje inače i u svim podunavskim zemljama, neki od njih su i naši susedi. Samo ću neke navesti, Nemačka, Mađarska, Austrija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Ukrajina.
Status Direkcije za vodne puteve na isti način je definisan postojećim zakonom. Ovakvo rešenje je dobijeno analizom uporedne prakse i prošlo je sve nivoe usaglašavanja na nacionalnom i evropskom nivou. Pomenute institucije su identične i u pogledu nadležnosti i načinu organizovanja u obavljanju stručnih poslova. Nadležnosti i Direkcije za vodne puteve su jasno definisane važećim Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i predstavljaju celinu procesa održavanja i razvoja unutrašnjih vodnih puteva.
Od usvajanja Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjih vodama, odnosno od oktobra 2010. godine, pa do današnjeg dana, na rad Direkcije za vodne puteve ne postoje primedbe od strane ministarstva nadležnog za nadzor nad radom Direkcije za vodne puteve, te tako, prosto ne vidim razlog da se jedna ovakva institucija sa trajanjem od 50 godina, jednostavno jednim dekretom, odnosno jednom izmenom zakona gasi, odnosno prelazi u organ uprave. Hvala.

I ovaj naš amandman je odbijen sa istim obrazloženjem. Jeste to posledica promene statusa Direkcije, ali bih želela da se pridružim apelu kolege Đelića i da od kolega poslanika zatražim da podrže ove naše predloge, odnosno nastojanje da  Direkcija ostane u statusu koji stoji trenutno u zakonu.
Što se tiče obrazloženja za naš amandman na član 10, rekla bih da u skladu sa nadležnostima Direkcije bi pozicijom posebne organizacije, Direkcija je u obavezi da daje saglasnost na objekte koji mogu uticati na međunarodne i međudržavne plovne puteve.
Ova praksa postoji uspešni niz godina, a poseban značaj ima pod realizacije velikih infrastrukturnih objekata. Direkcija jedina poseduje iskustvo, neophodne podloge i ogromnu bazu podataka, što je garancija da međunarodna plovidba neće biti ugrožena. Hvala.

Ovaj amandman se odnosi na Direkciju. U postojećem zakonu stoji da Direkcija propisuje način organizacije rečnog informacionog servisa, tehničke specifikacije za opremu i usluge, način izdavanja uverenja o odobrenju tipa kao i obuku u vezi sa upravljanjem rečnim informacionim servisom. To se sada u izmenama i dopunama ovog zakona daje u nadležnost ministarstvu.
Pročitaću par rečenica koje smo kolega Đelić i ja dali u obrazloženju našeg amandmana. Tehničke karakteristike sistema i usluga koje rečni informacioni servis pruža standardizovane su na evropskom nivou evropske direktive. Važećim Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama Direkcija za vodne puteve je definisana kao operater. Operativni korisnik projekata implementacije RIS-a u Srbiji je Direkcija za vodne puteve, finansirana kroz IPA fondovi EU i kao takva je jedina u RS uspostavljena za implementaciju i razvoj servisa koje rečni informacioni servisi pružaju.
Na osnovu gore navedenog, ne postoji razlog da ministar naknadno propisuje način organizacije i uspostavljanje RIS-a, odnosno ciljeve i funkcije RIS-a i sve ostalo što je predloženo u članu 39. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Htela bih još samo, pošto će ovo biti poslednje javljanje, jednom da podsetim na ono što smo već kolega Đelić i ja rekli. Ne mogu da razumem da li je predlagač izmena ovoga zakona imao u vidu vodeću ulogu direkcije u realizaciji projekata u oblasti unutrašnjih plovnih puteva u okviru Dunavske strategije i eventualnih negativnih uticaja promene statusa na realizaciju započetih planiranja budućih projekata finansiranih od strane EU? Promenom statusa institucija gubi samostalnost, što je jedan od neophodnih uslova za finansiranje i realizaciju projekta.
Još jednom molim sve kolege poslanike da još jednom razmisle i prihvate ove naše amandmane. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predsednici Vlade i poštovane kolege, ja samo ovim amandmanom imala nameru da sa člana 7. razdela 20, koji se odnosi na Ministarstvo saobraćaja i sa ekonomske klasifikacije 451, koja se u stvari jednom delom odnosi i na javno preduzeće za puteve, sumu od 5.400.000.000, umanji za 200.000.000, koju svojim amandmanom i predlaže da se usmere na izradu planske dokumentacije državnog puta prvog reda Požarevac – Kučevo – Majdanpek i granice sa Bugarskom.
Ja sam osnovu ili potporu za ovaj svoj amandman našla u ekspozeu premijera. Naime, on, između ostalog u njemu kaže, citiram: "Da bi Srbija brže napredovala, potrebno je da svi delovi Srbije dobiju jednake šanse." Zatim kaže: "Posebnu pažnju posvetićemo smanjenju regionalnih razlika, u cilju ravnomernog regionalnog razvoja. Formiraćemo posebne timove za ekonomski razvoj nerazvijenih i strateški najvažnijih delova Republike Srbije."
Premijer zatim kaže da su neki čitavi delovi Srbije opustošeni, da moraju da ožive, da dobiju infrastrukturu, privredu, radna mesta i da postanu mesta u koja će se ljudi vraćati. Naravno, on u svom ekspozeu kaže da će Vlada Republike Srbije potruditi da razvija saobraćajnu infrastrukturu.
Naravno, osim ekspozea, gde sam našla osnov za ovaj svoj amandman, ja sam ga našla i u prostornom planu, pa ću samo kratko citirati deo koji kaže – U demografski ispražnjenoj Srbiji strategija definisanja saobraćajnih koridora, mora imati u vidu interese uravnoteženog i održivog razvoja, kao i značaj pristupačnosti pojedinih regionalnih celina.
Što se tiče regionalne pristupačnosti čitave istočne Srbije, ona je u prostornom planu klasifikovana kao oblast koja je daleko ispod proseka u odnosu na druge regione Republike Srbije. Poređenja radi, Borski, Zaječarski okrug, u analizi koja određuje stepen regionalne pristupačnosti, nose najnižu ocenu – sedam, zajedno sa Mačvanskim, naravno, dok je recimo Severno-Bački okrug ocenjen ocenom – 15, Pomoravski – 14, Nišavski – 12, itd.
Meni je bilo neophodno da pokažem…
(Predsedavajuća: Gospođo Karavidić, samo da vam kažem, vi ste istrošili sada svoje vreme od dva minuta kao predlagač amandmana, a i vreme poslaničke grupe je istrošeno, tako da završavajte.)
Apelujem na ministra da prihvati ovaj moj amandman, samo bih se još u jednom delu obrazloženja osvrnula, gde on kaže da je što se tiče istočne Srbije, u toku izrada prostornog plana za putni pravac Boljevac – Zaječar – Vrška Čuka. Međutim, mislim da je potrebno da se 2014. godine uradi i da se odvoje sredstva za izradu planske dokumentacije za ovaj putni pravac. Znači, Požarevac – Kučevo – Majdanpek i bugarska granica.

Jako mi je žao što mi nije ostalo vremena od poslaničke grupe, ali se zahvaljujem ministru.
Upravo sam to i htela da kažem. Ukoliko je namera države da ovaj put koji je po prostornom planu predviđen da se radi 2014. godine, neophodno je da Vlada pokaže ozbiljnost i da za narednu godinu odvoji sredstva za izradu planskih dokumenata. Ako mislimo da gradimo 2014. godine, neophodno je da se 2013. godine odvoje sredstva za izradu planske dokumentacije za ovaj putni pravac.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre i kolege poslanici, zakon koji je danas pred nama uređuje u potpunosti delikatnu oblast transporta opasnog tereta. Zakon reguliše transport opasnog tereta u drumskom, železničkom, vazdušnom i vodnom saobraćaju. U njega su unete i sve odredbe međunarodnog sporazuma koji je naša zemlja potpisala, a odnosi se na oblast transporta opasnog tereta.
Kako su Zakon iz 90-tih i Uredba iz 2002. godine koji trenutno regulišu ovu materiju prevaziđeni, ovo je sveobuhvatni predlog zakona kojim će se prevazići bezbednosni rizici. Kada kažem bezbednosni rizici, mislim na to da u praksi nije obezbeđen potpun nadzor nad transportom opasnog tereta.
Opasni teret transportuje se u neodgovarajućoj ambalaži i cisternama kojima nije odobren tip, odnosno kod; nema ovlašćenih i stručnih lica za organizovanje i kontrolu transporta opasnog tereta; nije omogućeno adekvatno praćenje transporta opasnog tereta kroz zaštićene zone. Postupak izdavanja odobrenja za vozila cisterne i ostalih vozila za transport opasnog tereta je neadekvatan.
Ovaj predlog zakona će donošenjem, a naravno i primenom, omogućiti preventivno delovanje, naglašavam preventivno delovanje i tako smanjiti broj incidenata. Obezbediće se najviši stepen bezbednosti u manipulaciji i transportu opasnog tereta, otkloniće se problemi koji se u praksi javljaju, kako sa neadekvatnom ambalažom, tako i sa transportnim sredstvima za prevoz opasnog tereta, harmonizovaće se bezbednosni zahtevi u odnosu na domaća pravna i fizička lica koja obavljaju transport opasnog tereta sa već potvrđenim međunarodnim sporazumima i tehničkim propisima koje oni sadrže.
Novina je obrazovanje uprave za transport opasnog tereta kao organa državne uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Članom 10. ovog predloga zakona uređene su brojne nadležnosti uprave, a mislim i odgovornosti.
Prednost formiranja uprave je ta što će se koordinacija radi pružanja kompletne servisne podrške učesnicima u transportu opasnog tereta vršiti sa jednog mesta, naravno uz sistemsku primenu već potvrđenih međunarodnih sporazuma.
Donošenjem ovog zakona omogućiće se stručno osposobljavanje i imenovanje savetnika za bezbednost opasnog tereta kod svakog učesnika u transportu, obezbediće se imenovanje i ovlašćenje stručnih lica za ispitivanje i tela za ocenjivanje usaglašenosti proizvodnje novih i tehničke ispravnosti postojećih sredstava za transport opasnog tereta. Omogućiće se razmena podataka o ovlašćenim domaćim fizičkim i pravnim licima koje obavljaju određene funkcije u ostvarivanju bezbednosti.
Ovim predlogom zakona utvrđene su procedure za otklanjanje posledica vanrednih događaja u kojima su ugrožena lica i životna sredina, a utvrđene su i obaveze učesnika u transportu opasnog tereta da nadoknadi celokupnu štetu nastalu kao posledica vanrednog događaja.
Uspostaviće se sistem nadzora nad primenom ovog zakona, kao i potvrđenih međunarodnih sporazuma. Ovim predlogom zakona propisano je i adekvatno kažnjavanje učinilaca privrednih prestupa i prekršaja koji su istim ustanovljeni.
Usvajanje Predloga ovog zakona nije samo puko usaglašavanje našeg zakonodavstva sa potpisanim međunarodnim sporazumima, već preka potreba da naša zemlja pre svega preventivno deluje, štiteći tako prvenstveno živote i zdravlje svojih građana, životnu sredinu i svoju privredu.
Zato vas pozivam sve da u danu za glasanje date svoj glas za usvajanje ovog zakona. Glasaću za ovaj zakon, a takođe će to učiniti i moje kolege iz poslaničke grupe ZES.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, za razliku od Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju, koji je na Odboru za saobraćaj i veze izazvao veliku polemiku u trajanju skoro od dva sata, vidim da ovde ta polemika traje, osvrnuću se na zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Mogu samo da primetim da je on na Odboru za saobraćaj i veze prošao bez ijedne jedine primedbe.
Što se tiče trenutne zakonske regulative koja je trenutno na snazi, to je Zakon o unutrašnjoj plovidbi i Zakon o pomorskoj unutrašnjoj plovidbi. Oni trenutno regulišu ovu izuzetno važnu oblast. Nakon raspada bivše država i preuzimanja nadležnosti iz oblasti vodnog saobraćaja od strane Republike Srbije, nastala je potreba da se materije u oblasti plovidbe usklade sa nastalom situacijom.
Naravno, i Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđena je obaveza usklađivanja zakona sa Ustavom Republike Srbije. Nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po vodni transport sa stanovišta bezbednosti plovidbe i zaštite opšteg interesa u lukama i pristaništima.
Naime, trenutnu situaciju u ovoj grani transporta karakteriše loše stanje u kome se nalazi inspekcija bezbednosti plovidbe, zastarelost plovila i zastarelost pravila vršenja inspekcijskog nadzora, neprilagođenost nacionalnih pravila plovidbe sa pravilima usvojenim na panevropskom nivou, te je potreba za hitnom zaštitom opšteg interesa u lukama u kojima je kao posledica nedostatka odgovarajuće regulative nastavak obavljanja lučke delatnosti doveden u pitanje.
Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji je danas na dnevnom redu, uređuje režim i bezbednost plovidbe na unutrašnjim vodama Republike Srbije. Ovaj predlog zakona sadrži nova rešenja u skladu sa promenama nastalim u društvenom, ekonomskom i svojinsko-pravnim odnosima uspostavljenim Ustavom Republike Srbije.
Takođe su propisani uslovi koji moraju da ispunjavaju vodni putevi za bezbednu plovidbu. Uređuje se sposobnost plovila za plovidbu posada, traganje i spasavanje luke i pristaništa, nadzor i ostalo što se odnosi na plovidbu. Vrlo je bitno reći da ovaj predlog zakona jasno razgraničava nadležnosti u oblasti bezbednosti plovidbe, korišćenje, održavanje, obeležavanje i zaštite vodnih puteva, pristaništa, zimovnika, sidrišta, a takođe i vršenje inspekcijskih nadzora.
Jedan od najznačajnijih razloga za donošenje predloga ovog zakona je puna usklađenost zakonodavnog sistema Republike Srbije sa pravom EU. Predlog zakona unosi u domaće zakonodavstvo osam direktiva, uredbi i saopštenja EU.
Osim međunarodnih konvencija, rezolucija i sporazuma, koji su uzeti u obzir prilikom izrade ovog predloga zakona, prihvaćena su i neka pozitivna rešenja susednih podunavskih zemalja, kao što su na primer: Austrija, Mađarska i Hrvatska.
Ovaj predlog zakona sadrži, takođe, i neke do sada važeće odredbe Zakona o pomorskoj unutrašnjoj plovidbi za koje nije bilo potrebe da se menjaju. Važno je reći da zakon ističe značaj razvoja vodnog saobraćaja kao i luka i pristaništa za Republiku Srbiju.
Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije uređuje se i dugoročni razvoj vodnog saobraćaja u zemlji i donosi se na deset godina. Inače, strategiju donosi Vlada Republike Srbije.
Predlog zakona će pozitivno uticati i na značajno povećanje nivoa poštovanja pravila bezbedne plovidbe jačanjem uloge inspekcije. Primenom predloga zakona podstaći će se dolazak na domaće tržište brodara, čija plota ispunjava danas važeće standarde u pogledu tehničkih uslova koje brodovi moraju da ispune, a podstaći će se i dolazak lučkih operatera na tržište novih lučkih usluga.
Važno je reći da su privredni subjekti koji učestvuju u unutrašnjem vodnom transportu preko svojih predstavnika udruženja imali priliku da se u okviru javne rasprave, koja je održana od 28. aprila do 25. maja ove godine, na nekoliko okruglih stolova, izjasni o predlogu zakona. Valja napomenuti da su isti podržali ovaj predlog zakona.
U danu za glasanje ću podržati ovaj predlog zakona kao i poslanička grupa ZES.

Poštovana predsedavajuća, predstavnici ministarstva, gospodine ministre i kolege poslanici, samo bih se nadovezala na reči moga kolege Radeta koji je ukratko samo objasnio o čemu se radi.
Naravno, pridružujem se pozdravima Ministarstvu, a naravno i Odboru za poljoprivredu, koji je našao razumevanja da ovaj amandman predloži kao svoj i koji je našao razumevanja za opštine kakve su opština Majdanpek, kakva je opština Priboj i kakva je, recimo, opština Kučevo.
Htela bih samo da pojasnim radi naših gledalaca, da se ovim amandmanom pojašnjava to da su sredstva ostvarena od naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta u visini od 70% prihod budžeta Republike Srbije, a u visini od 30% prihod su budžeta lokalne samouprave.
Dalje se u članu 85. ovog predloga zakona precizira ko plaća naknadu, utvrđuje se osnovica za plaćanje naknade i rokovi za naplatu naknade. Na visinu naknade za korišćenje šume i šumskog zemljišta koji će plaćati korisnik šuma primenjivaće se stopa od 3% na osnovicu koju čini ukupan godišnji prihod ostvaren gazdovanjem šumama. Za sopstvenike šuma primenjivaće se stopa od 5%, a na osnovicu koju čini tržišna vrednost posečenog drveta, odnosno vrednost izrađenog drvnog sortimenta.
Dolazim iz opštine Majdanpek, koja se prostire na 932 kvadratna kilometra i po površini je među najprostranijima u Srbiji izuzimajući Beograd. Opština Majdanpek ima 63.150 hektara šuma, to je oko 68% ukupne površine opštine. Šumovitost Srbije je inače na nekih 29%. Majdanpek spada u opštine najbogatije šumama sa 2,66 hektara po stanovniku.
Struktura šumskih površina je izuzetno povoljna. Tu su visoke šume i one obuhvataju preko 70% ukupne obrasle površine. Ukupna drvna zapremina na teritoriji opštine Majdanpek iznosi 10.620.895 metara kubnih drveta. Godišnji prirast u državnim šumama je 640.153 metra kubna. U državnom vlasništvu se nalazi 75,8% šuma, a ostatak je u privatnom vlasništvu i u vlasništvu Šumarskog fakulteta. Inače se godišnje poseče oko 76 kubnih metara drveta.
Državnim šumama gazduje šumsko gazdinstvo "Severni Kučaj" u jednom delu, i šumsko gazdinstvo "Timočke šume". Oba ta gazdinstva su u sastavu Javnog preduzeća "Srbijašume". Naš najveći Nacionalni park "Đerdap" gazduje na oko 17.000 hektara državnih šuma koje se nalaze na teritoriji opštine Majdanpek.
Preko 90% državnih šuma na teritoriji opštine sa aspekta proizvodne funkcije spada u kategoriju tehničkog drveta. To su bukva, hrast, ostali lišćari, ima i nešto četinara. Ovo je nesumnjivo odličan potencijal, odnosno sirovinska baza koja je obilato korišćena bez naknade lokalnim sredinama.
Usvajanjem ovog amandmana uklanja se dosadašnja manjkavost postojećeg zakona. Ovo govorim da bih ukazala na značaj koji će ovaj usvojeni amandman imati na prihodovnu stranu budžeta opštine iz koje dolazim, a i na budžete svih onih opština sličnih njoj.
Još bih se jednom zahvalila kolegama narodnim poslanicima, inače članovima Odbora za poljoprivredu, koji su imali razumevanja i ovaj amandman svrstali među svoje.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre i kolege poslanici, danas je na dnevnom redu niz predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, protokola i međunarodnih konvencija. Mahom se one odnose na regulisanje pitanja transporta roba, putnika, opasnog tereta, a deo njih se odnosi na zaštitu životne sredine.
Osvrnula bih se na dva predloga zakona o potvrđivanju sporazuma sa Crnom Gorom. Prvi sporazum sa Crnom Gorom se odnosi na graničnu kontrolu u železničkom saobraćaju, a drugi na prevoz putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Posle razdruživanja Republike Srbije i Crne Gore postalo je neophodno regulisati niz problema koji su nastali u funkcionisanju granične kontrole u železničkom saobraćaju. U proteklom periodu sprovedeno je niz privremenih mera od strane graničnih organa i ''Železnice Srbije'' koji su imali za cilj poboljšanje uslova za obavljanje kvalitetnije kontrole prelaženja državne granice sa Crnom Gorom.
Potrebu za donošenje ugovorne regulacije osim graničnih organa iskazali su iz železničkih preduzeća obe države. Ratifikacijom ovog sporazuma doprineće se efikasnijem i kvalitetnijem odvijanju granične kontrole u železničkom saobraćaju između dve države.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju sa Crnom Gorom ima zajednički interes Republike Srbije i Crne Gore da se što bolje međusobno razviju ekonomski i trgovinski odnosi.
Sporazum pokazuje i rešenost obe države da uspostave što bolju saradnju u međunarodnom drumskom saobraćaju, a sve u okviru tržišne ekonomije, vodeći računa o zaštiti životne sredine i ljudi.
Istim se omogućuje i veća bezbednost saobraćaja. Kako je inicijativa za sklapanje ovakvog sporazuma postojala još od 2007. godine, isti je potpisan 28. avgusta 2009. godine. Bitno je istaći da su odredbe Sporazuma u skladu sa Rezolucijom i principima Ekonomske komisije UN za Evropu i Međunarodnog transportnog kvoruma.
Sada bih prešla na Sporazum o fondacijskoj saradnji ''Transevropske železnice'', koji je projekat Ekonomske komisije UN za Evropu i koji predstavlja okvir za regionalnu saradnju zemalja centralne i jugoistočne Evrope, sve u pogledu razvoja efikasnog međunarodnog železničkog i kombinovanog saobraćaja u ovim zemljama.
Problemi koji će se razmatrati i rešavati tiču se pružanja kvalitetnije saobraćajne usluge u železničkom saobraćaju, smanjenja ekoloških, bezbednosnih problema na glavnim pravcima u centralnoj i istočnoj Evropi. Projekat je posvećen i pružanju pomoći u procesu evropskih integracija i ekonomskog razvoja kroz olakšavanje obavljanja železničkog transporta u Evropi.
Republika Srbija ima status posmatrača uz učešće u pojedinim aktivnostima na projektu. Kako je interes Republike Srbije da očuva postojeće i ojača pozicije koje ima u obavljanju tranzitnog saobraćaja na pravcu od centralne Evrope do Bliskog Istoka, kao logično, nameće se i samo pristupanje Republike Srbije projektu ''Transevropske železnice''.
Članstvo naše zemlje u ovom projektu omogućiće aktivno učešće u razvijanju projekta, a zatim i u uključivanju u kreditne aranžmane namenjene realizaciji istog.
Osvrnula bih se i na Sporazum između Republike Srbije i Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu o pravnom statusu istog u Republici Srbiji. Regionalni centar za životnu sredinu osnovale su Evropska komisija, SAD i Mađarska 1990. godine sa sedište u Sent Andreji, a Kancelarije se nalaze u svakoj od 16 zemalja korisnica, odnosno potpisnica Sporazuma. Inače, odnosi se na zemlje centralne i istočne Evrope.
Regionalni centar za životnu sredinu je nestranačka, nezavisna, neprofitna međunarodna organizacija, čija je misija pružanje pomoći u rešavanju problema životne sredine u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Takođe, sprovodi svoju misiju promocije saradnje sa nevladinim organizacijama, sa Vladinim institucijama i poslovnog sektora i drugih partnera u oblasti zaštite životne sredine, kao i pružanja pomoći podrške slobodnoj razmeni informacija i procesima učešća javnosti u donošenju odluka koje se tiču zaštite životne sredine.
Regionalni centar interpretira i sprovodi u praksi svoju misiju u duhu Agende 21, posebno obraćajući pažnju na veze između socijalnih, ekonomskih i pitanja iz oblasti zaštite životne sredine.
Finansiranje Regionalnog centra za životnu sredinu u potpunosti je projektnog tipa, a izvori finansiranja za projekte su donacije i ugovori sa raznim vladama, međunarodnim organizacijama i privredom.
U poslednjih pet godina izvori finansiranja su Evropska komisija, Vlada Italije, Holandije, Danske, Švajcarske, Norveške, SAD i Japana, kao i razne agencije UN.
Regionalni centar je aktivan u raznim oblastima održivog razvoja, povezujući rešenja i zainteresovane strane po pitanjima kao što su politika, zaštita životne sredine, klimatske promene, obnovljivi izvori energije, upravljanje otpadom i drugo. Regionalni centar implementira oko 300 projekata godišnje.
Mreža Nacionalnih kancelarija doprinosi misiji Regionalnog centra, obezbeđujući prisutnost lokalnih partnera, sprovođenje projekta i programa koji služe lokalnim potrebama, Regionalni centar ima nacionalnu kancelariju u Srbiji, ona se nalazi u Beogradu, a Projektne kancelarije u Pirotu i Ljuboviji.
Posredstvom Kancelarije u Beogradu implementiran je veliki broj projekata u zemlji.
Što se tiče programskih oblasti u kojima je finansiran ovaj deo, to su: izgradnja kapaciteta, ekonomija i investicije u oblasti zaštite životne sredine, održivi lokalni razvoj, klimatske promene i obnovljivi izvori energije.
Sporazum omogućava efikasnije poslovanje Regionalnog centra za životnu sredinu, posebno u delu koji se odnosi na pravovremeno korišćenje sredstava za realizaciju projekata u oblasti zaštite životne sredine, koji se finansiraju iz donacija već pomenutih zemalja. Isti obavlja funkciju Sekretarijata za regionalne programe EU u oblasti zaštite životne sredine, namenjene kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo.
Sporazum, osim misija aktivnosti utvrđuje i niz elemenata kojima se definiše pravni status Kancelarije regionalnog centra za životnu sredinu u Republici Srbiji.
Potvrđivanjem ovih i ostalih međunarodnih konvencija, sporazuma, Republika Srbija je spremna da prihvati sve obaveze i prava proistekla iz njih i uključuje se veoma aktivno u regionalne organizacije, prihvata i poštuje međunarodne norme, tako da ću u danu za glasanje dati svoj glas svim ovim konvencijama. Hvala. (Aplauz)

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, predstavnici Vlade i kolege poslanici, s obzirom na to da dolazim iz Majdanpeka, ja bih najveći deo svog izlaganja posvetila upravo ovim izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu.
Primećujemo neke dobre stvari u ovom zakonu gde se na precizniji način uređuju uslovi eksploatacije rudnog blaga, gde se podstiče razvoj rudarstva, gde se sprečavaju i otklanjaju štetne posledice nastale eksploatacijom mineralnih sirovina i zatvaranjem rudnika. Ovim zakonom će se omogućiti i efikasnija naplata naknade za korišćenje mineralnih sirovina, što je izuzetno bitno kad su u pitanju lokalne sredine u kojima se rudnici nalaze.
Ovaj predlog izmena Zakona omogućiće ostvarivanje potpunije kontrole poslovanja preduzeća koja obavljaju tu delatnost i izdavanje rudarskih licenci od strane Ministarstva.
Pooštravaće se sankcije za vršenje eksploatacije suprotno odredbama Zakona o rudarstvu.
Predlažu se izmene kojima se svim privrednim subjektima omogućuje aktivnost pod jednakim uslovima, a ujedno se obezbeđuje i zaštita svih oblika svojine, shodno Ustavu Republike Srbije.
Određene su i nove osnove po kojima se određuje visina i način plaćanja naknade za eksploataciju mineralnih sirovina. Valja istaći smanjenje naknade sa 4% na 1% od prihoda za eksploataciju sirovina koje su nastale kao rezultat eksploatacije i prerade mineralnih sirovina.
Odricanjem od dela ukupnih prihoda od eksploatacije tehnogenih sirovina država stimuliše potencijalne investitore, a ujedno bi se rešilo i veoma problematično pitanje flotacijskih jalovišta, što bi u krajnjoj liniji doprinelo unapređenju životne sredine.
Napravljena je, sa dobrim razlogom, razlika u visini naknade kada je u pitanju površinska i podzemna eksploatacija uglja, s obzirom na težinu i dodatne troškove vezane za podzemnu eksploataciju uglja.
Predlog izmena ovog zakona predlaže da Vlada donosi program kojim se utvrđuju uslovi i način korišćenja sredstava za podsticaj razvoja rudarstva i, što je vrlo bitno, programom bi se propisivale mere za otklanjanje štetnih posledica nastalih rudarenjem, o kojima do sada niko nije vodio računa.
Novina uspostavljena ovim predlogom zakona je obaveza preduzeća da redovno dostavljaju godišnje izveštaje o poslovanju, na osnovu kojih bi se pratila realizacija rudarskih radova i tako vršila kontrola naplate za korišćenje mineralnih sirovina.
Predlaže se da javna preduzeća pre trajne obustave rudarskih aktivnosti moraju raditi poseban program pre zatvaranja rudnika, na koji Vlada daje saglasnost. Na taj način bi se rešila socijalna i ekološka pitanja vezana za trajnu obustavu rada u rudnicima, a to bi se direktno odnosilo na sredine u kojima se rudnici nalaze. S obzirom na to da su mineralne sirovine potrošno bogatstvo i da do toga mora doći, odnosno do zatvaranja rudnika, neophodan je i planiran pristup uticajima koje zatvaranje rudnika može imati na društvo i na zajednicu uopšte.
Sredstva za realizaciju programa obezbeđuju se iz republičkog budžeta i dodatnih izvora.
Uređuje se i pitanje bezbednosti zdravlja na radu i time se usklađuje sa drugim važećim zakonima.
Neke kaznene odredbe su usklađene sa izmenama zakona, a dodaju se i nove tačke kojima se proširuju slučajevi u kojima se smatra da je preduzeće učinilo privredni prekršaj. Uvodi se, takođe, i prekršaj odgovornosti preduzetnika.
Iskoristila bih priliku i svoju diskusiju delimično fokusirala na prethodni zakon, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, koji je usvojen 2006. godine. Naime, usvajanjem tog zakona prestao je da važi, nakon isteka od godinu dana, Zakon o plaćanju ili o usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije i proizvodnji nafte i gasa.
S obzirom na to da je prethodnim izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu prestao da važi taj zakon, mislim da su izmene i dopune Zakona o rudarstvu koje su trenutno na dnevnom redu prava prilika da se lokalnim upravama vrate ukinute naknade, koje bi im omogućile da u ovom teškom vremenu, u vremenu ekonomske krize, lakše funkcionišu.
Odredbama ovog zakona, sada nevažećeg, određivale su se obaveze preduzeća koja obavljaju proizvodnju električne energije, površinsku eksploataciju uglja i proizvodnju nafte i gasa prema sredinama na čijoj se teritoriji nalaze.
Visina naknade je zavisila od proizvodnje, recimo, kilovat-časa kada je u pitanju proizvodnja električne energije, bilo u hidroelektranama ili u termoelektranama; zavisila je od proizvedene tone uglja na površinskom kopu za potrebe termoelektrana, a takođe i od ostvarenog prihoda prodajom nafte i gasa.
Napominjem da je ovu naknadu od 1990. godine koristilo više od 30 opština u Srbiji. Sredstva ostvarena od naknade koristila su se za finansiranje i izgradnju objekata i izvođenje radova radi sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica izvedenih radova na izgradnji hidroelektrana, termoelektrana ili otvaranja eksploatacionih polja i štetnih posledica korišćenja istih.
Pomenuta sredstva usmeravala su se opštinama na čijoj se teritoriji vršilo iskorišćavanje dobara. Konkretno, kada je u pitanju kraj iz koga dolazim, to je Borski okrug, od četiri opštine, tri opštine su bile korisnici takozvane rente.
Izvinjavam se što se malo vraćam unazad, 1991. godine osnovan je tzv. Fond rente i tada je otvoren poseban račun fonda na koji je Hidroelektrana „Đerdap“ uplaćivala naknadu ovim opštinama. Sporazumom o raspodeli naknade za korišćenje vode u proizvodnji električne energije u Hidroelektrani „Đerdap“ opštine potpisnice sporazuma (među kojima je i moja opština), znači Kladovo, Majdanpek, Golubac, Grocka, Bela Crkva, utvrdile su učesnike i raspodelu sredstava naknade prema površini, prema vrsti zemljišta, u zavisnosti od toga da li je poljoprivredno. Naravno, uzet je u obzir i slučaj Donjeg Milanovca, gde je celo jedno naselje preseljeno nekoliko kilometara nizvodno.
Tada je opština Majdanpek izgubila 860 hektara svoje površine. Naravno, ovo nije podatak koji sam izmislila, to je podatak Republičkog geodetskog zavoda i Službe za katastar opštine Majdanpek. Najveću štetu u mojoj opštini pretrpelo je naselje Donji Milanovac – 61% njegove površine bio je obuhvaćen ovim.
Da bih ilustrovala gubitak koji od 2007. godine naša opština trpi, izneću samo par cifara: recimo, za 2005. godinu, kada je budžet opštine Majdanpek iznosio 227.000.000, iz sredstava rente opština Majdanpek je dobijala 18.630.000 dinara. Za 2004. godinu, od 121.000.000 dinara u budžetu renta je 8.549.000.
Valja napomenuti da su se sredstva rente koristila isključivo za potrebe mesnih zajednica koje su teritorijalno ili na bilo koji drugi način bile oštećene izgradnjom Hidroelektrane „Đerdap“. Ona su se koristila za sanaciju klizišta, za izgradnju neophodne infrastrukture, za vodovod, kanalizaciju, lokalne puteve itd.
Iz svega navedenog može se zaključiti da je ova naknada predstavljala za nekada bogatu i naprednu opštinu kao što je Majdanpek, sada devlastiranu i siromašnu, značajan izvor prihoda.
Isti problem imaju naše susedne opštine, koje trpe posledice prestanka važenja gore navedenog zakona. Sve naše lokalne uprave u okruženju su reagovale.
Reagovali smo na različite načine: neke su tražile uvećanje kompenzacionog transfera; neke su pokretale inicijativu za izmenu Zakona o rudarstvu donoseći na svojim lokalnim skupštinama upravo takvu odluku; neke su inicirale donošenje posebnog zakona kojim bi bili obuhvaćeni i drugi vidovi ustupljenih naknada.
Izmene i dopune Zakona o rudarstvu koje su danas na dnevnom redu prava su prilika da se prihvatanjem amandmana ovo pitanje reguliše, na zadovoljstvo preko 30 lokalnih uprava u Srbiji. Neću da ponavljam ono što je rekao kolega Stamenković, da su mnoge lokalne uprave dale podršku upravo ovom amandmanu.
Međutim, u razgovoru sa predstavnicima Ministarstva na Odboru za industriju rečeno je da pomenuti problem povratka plaćanja rente nije predmet ovog zakona. Upućivali su nas na Ministarstvo za poljoprivredu, koje trenutno radi zakon o vodama. Pitali smo se među sobom da li bi možda zakon o energetici pokrio ovo o čemu sam sada govorila.
Ako ova tema nije predmet koji uređuje ovaj zakon, pretpostavljam i gotovo sam sigurna da će predstavnici Ministarstva pomoći u realizaciji inicijative nas poslanika iz grupe ZES (a ima ih i iz drugih poslaničkih grupa) da pronađemo pravu adresu i da našu inicijativu pretočimo u predlog zakona.