Ne, nego tražim repliku.

Znala sam.

Zahvaljujem.
Usled ledene kiše koja je padala i jakog vetra, došlo je do havarije sva tri dalekovoda kojima se električnom energijom snabdeva opština Majdanpek. Tako je od 1. decembra u 17.00 časova bez električne energije ostalo više od 18.000 građana, znači do sada punih 65 sati. Ovome se ne vidi kraj.
Najdramatičnije je u samom gradu Majdanpeku, gde oko 5.000 ljudi živi u stambenim zgradama i soliterima, koji nemaju mogućnost alternativnog grejanja, priključeni su na daljinsko grejanje.
Osim što nema električne energije i grejanja, nema ni vode i komunikacije su neko vreme bile otežane. Nadležni iz EMS-a, generalni i izvršni direktor davali su u početku saopštenja kojima su opisivali teško stanje na terenu, teške uslove u kojima radnici EMS-a pokušavaju da otklone kvarove.
Prvo obećanje da će Majdanpek dobiti električnu energiju bilo je za 2. decembar u 15.00 časova. Kako do toga nije došlo, oglasio se i sam ministar za rudarstvo i energetiku, obećavši građanima da će struja stići u 22.00 časa.
Gospođo predsednice, ja vas molim da utišate poslanike vladajuće većine. Očigledno ih ne zanima ova tema.

Mislim da niko ne bi trebalo da komentariše pitanja poslanika. Molim vas da vodite računa i ovu sednicu vodite kako treba.

Usledile su tvrdnje da električna energija samo što nije stigla, jer će EMS primeniti nestandardno tehničko rešenje i evo, četvrti dan, sve informacije koje stižu od nadležnih su u maniru – sad će, a kada, ne znamo.
Cela Srbija preživljava dramu zajedno sa građanima Majdanpeka i verovatno niko iz izjava koje su stizale od nadležnih ne može da zaključi kada će ta drama proći. Davali su neprecizne informacije, olako su davana obećanja i kako je vreme teklo, sve je manje bilo izvesno da ćemo zaista saznati kada će kvar biti otklonjen.
Ministar Antić, 3. decembra u 15.00 časova kaže – do sada smo imali četiri pokušaja da popravimo dalekovod, ali su sva četiri pokušaja propala. Za sada neće biti evakuacije, jer verujemo da će jedan od naših planova uskoro uroditi plodom.
Pitanje za ministra Antića – da li postoji prioritetan plan po kome se otklanja kvar na električnoj mreži ili se više planova realizuje istovremeno?
Drugo pitanje – da li su nadležni u EMS-u uradili sve što je bilo moguće u datim okolnostima?
Treće pitanje – da li se sa nekim odlukama kasnilo? Verujem da je radnicima EMS-a, pored građana Majdanpeka, najteže. Cenim njihov rad u izuzetno teškim okolnostima, rizikuju živote da otklone posledice havarije. Ali, treba razumeti i građane Majdanpeka, čije je strpljenje na izmaku, jer, evo, četvrti dan žive u nemogućim uslovima.
U Majdanpek stiže pomoć, recimo, agregati za bolnicu i hitnu službu doma zdravlja, hleb, voda, ćebad, konzervirana hrana, ali nema onoga najneophodnijeg, a to je grejanje na ovako niskim temperaturama. Situacija je vanredna. Svi to znamo, ali ne zna izgleda ministar unutrašnjih poslova, u čijoj nadležnosti je sektor za vanredne situacije. Trebalo je da sa svojim saradnicima proceni ozbiljnost situacije, okolnosti i sugeriše proglašenje vanredne situacije.
Pitanje za ministra Stefanovića – zašto nije proglašena vanredna situacija u opštini Majdanpek, koja je bez struje već četvrti dan?
Ministar Velimir Ilić je juče bio u Umki. Zar situacija u Majdanpeku nije dovoljno alarmantna da je obiđe ministar za vanredne situacije?
U septembru mesecu, pred održavanje vanrednih lokalnih izbora u Majdanpeku, utrkivali su se ministri i predsednik Vlade ko će pre i češće doći u našu opštinu, neki čak i helikopterom. Sada, osim ministra Antića, nema nikoga, čak ni onih koji bi po prirodi posla koji obavljaju trebalo da budu u Majdanpeku.
Pitanje za premijera – zašto nije zakazao hitnu sednicu Vlade na kojoj bi se razmatrala mogućnost rešenja agonije građana Majdanpeka, pošto je problem očigledno prevazišao ministra rudarstva i energetike ili možda misli da za hitnom sednicom Vlade nema potrebe?
Volonteri SNS, kojih je tokom predizborne kampanje bilo na stotine iz svih krajeva Srbije u Majdanpeku, više puta dnevno su obilazili građane Majdanpeka.
Pitam premijera – gde su volonteri SNS da svojim aktivnostima pomognu starim i nemoćnim građanima, da im odnesu bar hleb i mleko?
Pošto su ledena kiša, vetar i niske temperature izazvali ovolike probleme u Majdanpeku, a zima kalendarski još nije počela, pitam Vladu – da li spremno dočekuje ovu… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
I naša namera je bila da malo bolje pojasnimo značenje izraza u članu 2. Tako da, mi smo ovim amandmanom predvideli da se u stavu 1. posle reči: „otkrivanje informacija“ dodaju reči: „učinjeno u skladu sa ovim zakonom“, u tački 2. reč „svojim“ se briše i u tački 6. posle reči: „kojom se vrši uzbunjivanje“ dodaju se reči: „odnosno organ koji je primio informaciju kojom se vrši uzbunjivanje“.
Predloženim amandmanom u tački 1. precizno se utvrđuje da uzbunjivanje može biti otkrivanje informacija učinjeno samo u skladu sa ovim zakonom. Bilo kakvo drugačije otkrivanje informacija, bez poštovanja procedure utvrđene ovim zakonom, ne može se smatrati uzbunjivanjem, te samim tim ni lice koje otkriva informacije ne može dobiti ni status, ni zaštitu uzbunjivača.
U tački 2. brisanjem reči „svojim“ omogućava se da uzbunjivač izvrši uzbunjivanje u vezi sa radnim angažovanjem i zapošljavanjem drugih lica, a ne samo u vezi sa svojim radnim angažovanjem i zapošljavanjem, kao što je dato ovde u Predlogu zakona.
Smisao uzbunjivanja nije da se ono vrši kada je neko lice direktno i samo ono ugroženo ili su njegova prava povređena, već je smisao uzbunjivanja otkrivanje informacija o kršenju propisa radi zaštite javnog interesa.
U tački 6. se pod ovlašćenim organom podrazumeva ne samo nadležni organ za postupanje po informacijama kojima se vrši uzbunjivanje, već svaki organ koji informaciju primi. Naime, ne može se očekivati od građana da poznaju nadležnosti organa. Građani će vrlo često informacije obelodaniti organu za koji misle da je nadležan, što ne znači da će taj organ i biti nadležan.

Koristim vreme poslaničke grupe.
Proširivanjem definicije ovlašćenog organa na organe koji primaju informacije, pravila o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača primenjuju se i na te organe i obezbeđuje se bolja zaštita podataka.
Nažalost, Vlada je naš predlog odbila obrazloženjem da se amandman ne prihvata iz razloga što član 2. Predloga zakona po svojoj sadržini predstavlja deo uvodnog zakona i sadrži objašnjenje značenja pojedinih pojmova koji se koriste u zakonu.
Mislimo da su naša objašnjenja i naša pojašnjenja bolja nego ona koja su data u Predlogu zakona, te mislim da bi bilo dobro da ministar još jednom razmisli o tome da usvoji ovaj naš predlog. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima i kolege, član 5. se odnosi na pravo na zaštitu uzbunjivača. Našim se amandmanom predviđa dodavanje još tri tačke kojima bi se obezbedilo da zaštita može biti pružena samo uzbunjivaču koji je savestan, odnosno koji je uzbunjivanje izvršio u dobroj nameri, odnosno u dobroj veri uz to istovremeno poštovanje zaštite, posebno osetljivih podataka o ličnosti.
U predlaganju amandmana se pošlo od mišljenja Agencije za borbu protiv korupcije u ovom zakonu koja je upravo preporučila da se mora obezbediti da uzbunjivač postupa u dobroj veri. Prilikom formulisanja amandmana takođe se pošlo od predloga transparentnosti Srbije, a i od modela Zakona o uzbunjivanju koji je izradila radna grupa koju je formirao Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, a čiji je predsednik bio Zaštitnik građana. Modelom je posebno razrađeno pitanje savesnosti uzbunjivanja.
Smatramo da je ovo pitanje od vitalnog značaja, budući da je materija uzbunjivanja vrlo značajna, ali i osetljiva. Koliko uzbunjivači mogu biti značajni saveznici u borbi protiv korupcije toliko se isto ovaj zakon može pretvoriti u svoju suprotnost ukoliko se ne obrati posebna pažnja na pitanje savesnosti uzbunjivača.
Odgovor, odnosno mišljenje Vlade na naš predlog amandmana glasi - Vlada ne prihvata amandman, jer član 5. Predloga zakona adekvatno obezbeđuje društvenu zaštitu licima koje vrše otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, odnosno koji vrši uzbunjivanje imajući u vidu da je predlogom zakona izričito zabranjeno zloupotreba uzbunjivača.
Mi smo mišljenja da nikad dosta preciznosti što se tiče ove osetljive teme. Jednostavno mogu da kažem da Vlada još jedno svojim obrazloženjem potvrđuje da ovaj zakon, čini mi se služi samo promociji Vlade i da uopšte ne izražava iskrenu nameru predlagača da uzbunjivanje reguliše na najbolji mogući način.
Naime, mi smo amandmanom preciznije uredili pitanje savesnosti uzbunjivača da bi mogli da govorimo o zloupotrebi potrebno je prvo da preciznije uredimo savesnost, jer nesavesno uzbunjivanje je zloupotreba. Očigledno Vlada želi da ova oblast ostane zamagljena kako bi mogla da nastavi sa svojim tabloidnim manirom optuživanja političkih protivnika zahvaljujem.

Naravno, ja se ne slažem sa prethodnim govornikom da je ovaj zakon najbolji na svetu. Ne vidim zašto Vlada ima problem da svako preciznije određivanje savesnosti uzbunjivača stavi u zakon.
Niste me razuverili time što ste rekli da je to loša praksa u Engleskoj.
Još nešto, a pro po ovoga idealnog i fantastičnog zakona, samo da skrenem pažnju ostalim poslanicima, u članu 11. koji kaže da je zabrana zloupotreba uzbunjivanja, koji obrađuje tu temu, interesantno je da ni jedan naredni član nije predvideo sankcije za one koji zloupotrebljavaju uzbunjivanje.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Žao mi je što nema ministra. Sigurna sam da bih ga ubedila da bar deo ovog našeg amandmana prihvati.
Ovaj amandman se odnosi na član 13. Ja bih volela da ga svi zajedno još jednom čujemo. „Informacija sadrži podatke o kršenju propisa o kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnost po život i javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i podatke radi sprečavanja štete velikih razmera“.
Ovakav stav ovog člana mi smo stekli utisak da sadržina informacije je u stvari data kumulativno, da ne postoji alternativa, da svako onaj ko želi da iznese informaciju koja se odnosi na bilo kakve prekršaje mora da sadrži upravo sve ovo.
Mi smo predložili da se umesto reči: „kao“ doda reč: „ili“.
Predložene su izmene koje se odnose i na stav 2. i novi stav 3. Oni imaju za cilj da jasno odrede da se informacija može otkriti na bilo koji način i da uzbunjivač nije dužan da dostavlja bilo koje podatke o sebi, odnosno da nije dužan da otkriva svoj identitet, što je u skladu sa sledećim stavom, da postoji obaveza postupanja po anonimnim obaveštenjima.
Preciziranje u samom zakonu da se informacija može otkriti na bilo koji način, onemogućava da se kasnije nižim aktima uredi takva procedura koja bi nametala uzbunjivaču obavezu da mora, na primer, dostavljati informaciju u pisanoj formi. Sledećim stavom se predviđa da uzbunjivač ne mora da potpisuje dokumenta u kome otkriva informaciju ili da ne mora da otkriva bilo koji podatak ukoliko to ne želi, čime se ne utiče na njegovo pravo na zaštitu. Dakle, i dalje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač.
U obrazloženju koje smo dobili od Vlade kaže se da Vlada ne prihvata amandman jer je odredba Predloga zakona u dovoljnoj meri precizna u pogledu sadržine informacije koja se otkriva, da se radi o mogućim informacijama koje mogu biti predmet otkrivanja.
Takođe, u dovoljnoj meri je članom 13. odnosno pomenutim članom Predloga zakona jasno i sažeto određen način otkrivanja informacije koja ne zahteva dodatno preciziranje.
Naravno, još jednom Vlada odbija bilo kakvo preciziranje i u svom maniru dalje ostavlja da bitna pitanja uređuje nekim nižim aktom, odnosno aktom ministra i tako je potvrdila da je sve ovo više kao farsa i da se zakon donosi kako bi se sutra moglo da se obračunava sa političkim neistomišljenicima, a ne da bi se štitio javni interes.
Smatramo da je potrebno da se zakonom jasno preciziraju način otkrivanja informacija i to ovako kako smo mi predvideli našim amandmanom, najšire moguće, jer ako se ostavi podzakonskim aktima, vrlo lako se može desiti da se podzakonskim aktima oteža način otkrivanja informacija. Tako je onda nekome dato pravo, ali ne i mehanizam da to pravo vrši. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ovaj član se odnosi na obaveze poslodavca. Mi smo u našem amandmanu predvideli da se u stavu 4. posle reči: „dostavi“, dodaju reči: „bez odlaganja“, da se posle stava 4. doda novi stav 5. koji bi glasio: „Poslodavac je dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa ili bilo kog drugog odnosa koji podrazumeva radni angažman u smislu zakona koji reguliše radne odnose, dostavi radno angažovanom licu obaveštenje o pravima iz ovog zakona.“
Postojeći stav 5. postaje stav 6, iza koga se dodaje novi stav 7. koji glasi: „Informacija mora da sadrži ime, prezime, radno mesto, kontakt telefon i adresu elektronske pošte lica ovlašćenog za prijem informacija i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem, koje se objavljuju na zvaničnoj internet stranici poslodavca i na oglasnoj tabli kod poslodavca“.
Mi smo predloženim amandmanom predvideli rešenja kojima može da se obezbedi veći stepen zaštite uzbunjivača. Naime, utvrđuje se obaveza da svako radno angažovano lice mora dobiti obaveštenje o pravima iz ovog zakona, a objavljivanjem podataka lica ovlašćenog za prijem informacija, mehanizmi predviđeni ovim zakonom postaju dostupniji i transparentniji, čime se ujedno i sprečavaju eventualna lutanja u pronalaženju ovlašćenih lica, čime se sprečava nepotrebno širenje podataka o uzbunjivanju i uzbunjivačima.
Naravno, i ovaj amandman je Vlada odbila, sa obrazloženjem da je u dovoljnoj meri precizno uređena obaveza poslodavca da dostavi svim radno angažovanim licima pismeno obaveštenje itd. Mi i dalje smatramo da Vlada na svaki mogući način izbegava bilo koje dodatno preciziranje. Vlada smatra da je dovoljno kada ne odredi rok u kome nešto treba da se uradi. Kako onda zamišlja da neko bude sankcionisan što nešto nije uradio ako nije utvrđeno do kada je morao nešto da uradi? Znači, ne postoje rokovi.
Nije dovoljna obaveza da poslodavac imenuje ovlašćeno lice ako niko za to lice ne zna. Suština je da se zna ko je lice je kome može da se prijavi uzbunjivanje. Još jedan dokaz da Vlada želi da ovaj zakon bude mrtvo slovo na papiru je upravo i to što ne želi da prihvati ovaj naš amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Kolege poslanici, ne vidim predlagača, ali sve jedno izneću svoje mišljenje.
Naša poslanička grupa je na član 1. odnosno na član 11. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti podnela amandman. Ne slažemo se sa time da se iz člana 11. briše stav 4. koji kaže – politička stranka nepokretnu imovinu može kupiti isključivo sredstvima prikupljenih iz privatnih izvora.
Naravno, mi se sa time ne slažemo i mislimo da je zadržavanje postojećeg zakonskog rešenja prema kome se nepokretna imovina može kupovati isključivo sredstvima prikupljenih iz privatnih izvora.
Predlogom zakona se predviđa brisanje ove odredbe. Tačnije, predviđa se da se nepokretnosti mogu kupovati iz sredstava iz javnih izvora, odnosno iz budžeta republičkog, pokrajinskog i opštinskih budžeta.
Ovakvo rešenje koje predlagač nudi nije prihvatljivo i protivno je svrsi izdavanja sredstava iz javnih izvora za političke stranke. Naime, sredstva iz budžeta se izdvajaju za finansiranje rada političkih stranaka iz više razloga. Prvo, na taj način se omogućava elementarno funkcionisanje političkih stranaka radi ostvarivanja njihovog cilja koji je utvrđen u Zakonu o političkim strankama, čime se obezbeđuju elementarni uslovi za postojanje višepartijskog sistema, postojanje različitog mišljenja, a time i demokratskog društva uopšte.
Drugo, izdvajanjem iz budžeta se smanjuje zavisnost političkih stranaka od finansiranja iz privatnih izvora. Ako se ima u vidu da predlagač zakona nije predvideo da se briše stav 5. ovog člana koji daje pravo strankama da nepokretnosti daju u zakup, onda možemo da zaključimo da je predlagač izmene podneo kako bi vladajuća stranka novcem koji dobija iz budžeta, mesečno oko 400.000 evra, na godišnjem nivou je to oko 5.000.000 evra, kupila nepokretnosti, a kasnije eventualno te nepokretnosti davala u zakup i sticala dobit, što nije smisao delovanja političke stranke.
Žao mi je što se predlagač nije osvrnuo na vreme donošenja ovog zakona. Tada se SNS, odnosno poslanička grupa Napred Srbijo svojim amandmanom na ovaj član zalagala da se zabrani nabavka i korišćenje postojećih nepokretnosti i pokretnih stvari radi izdavanja u zakup i obavljanja komercijalnih delatnosti. Sada im to u ovom članu ne smeta, ali predlažu da se omogući kupovina nepokretne imovine sredstvima iz budžeta, dakle novcem svih građana Srbije.
Gde se izgubilo vaše principijelno zalaganje iz 2011. godine, da političke stranke ne treba da se bave komercijalnom delatnošću? Da li nameravate da novcem koji dobijate iz budžeta, koji moram da priznam nije mali, kupujete nekretnine i izdajete ih u zakup? Namera je očigledna kada se povuku paralele između onoga što ste govorili pre tri godine i ovoga što predlažete danas i građani Srbije to treba da znaju.
Očekivala sam izmena na stav 5. ovog člana, odnosno očekivala sam vašu doslednost. Njega ovde nema. Pitam vas, zašto ste se ovoga puta odrekli mišljenja, odnosno amandmana iz 2011. godine? Volela bih da nam to predlagač objasni. Hvala.

U redu je, koristiću vreme poslaničke grupe.
Dakle, demagogije i patetike nikad dosta. Demagoški predlagač kaže – smanjujemo sredstva za rad političkih stranaka i delimo sudbinu naroda, ali dosetili su se i sada nadomešćuju umanjenja, koja će imati upravo izmenama ovog zakona, time što omogućavaju sebi nabavku nekretnina iz budžeta Republike Srbije, dakle novcem građana Republike Srbije. To građani treba da znaju.
Niste mi odgovorili zašto ste se odrekli izmena stava 5. ovog člana, koji ste predlagali 2011. godine? Još me nešto interesuje - koliko edukativnih centara mislite da kupite za pet miliona evra?

Ja bih volela da objasnite zašto nemožete da mi date reč, ako kažem da je povreda Poslovnika u pitanju?
Znači, član 104. stav 1. kaže između ostalog da se replika daje, ako je neko pogrešno protumačen. Ja želim upravo po tom članu.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući. Nadam se da neću ponovo dobiti epitet „bezobrazna“. Cilj našeg amandmana je da se procenat sa 0,105% zameni procentom od 0,13%.
Zamolila bih kolege samo da saslušaju naše kratko obrazloženje. Znači, prihvatajući obrazloženje predlagača da se izmenama u članu 2. ide ka smanjenju zahvata iz budžeta, te da su razlozi za ovakve izmene, sadržani u potrebi da se u ovom segmentu doprinese stabilnosti javnih finansija, pre svega kroz sistem održivog finansiranja deficita i duga uopšte države, a time i makroekonomske stabilnosti, smatramo da je rešenje predloženo amandmanom celishodnije, budući da se njime ostvaruje svrha koju predlagač navodi, ali se istovremeno obezbeđuje ostvarivanje ustavne i zakonske funkcije političkih stranaka.
Naime, smanjenje koje predlagač nudi za rezultat ima smanjenje od oko 35%. Ovoliki procenat smanjenja svakako ne pogađa vladajuću stranku, budući da ona dobija preko 50% ukupnih sredstava, preko 400 hiljada evra na mesečnom nivou, pet miliona evra godišnje, dok pojedine opozicione stranke dobijaju na godišnjem nivou, nešto više od onoga što je mesečni iznos SNS.
Rešenje predlagača u najvećoj meri pogađa opozicione stranke i time znatno ugrožava višepartijski sistem u Srbiji, kao osnovnog demokratskog društva.
Nadam se da ovo nije cilj vladajuće stranke, pa ponovo molim predlagača da usvoji ovaj naš amandman. Hvala.