Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Mi smo ovim amandmanom predvideli dve izmene, dodali smo novi stav 2. i stav 3. ja bih se ovog puta osvrnula samo na stav 3. koji mislim da je izuzetno važan u ovoj našoj diskusiji.
Mi smo predvideli da se sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata ne mogu koristiti za finansiranje humanitarnih, sportskih i kulturno-umetničkih i drugih sličnih aktivnosti.
Amandman se odnosi na preciziranje zabrane da se sredstva za redovan rad koriste za finansiranje humanitarnih sportskih kulturno-umetničkih i drugih sličnih aktivnosti. Naime, ovi tipovi aktivnosti nisu u skladu sa ciljem zbog kojih se političke stranke osnivaju i deluju, pa se ni sredstva ne mogu koristiti za takve aktivnosti.
Istovremeno svi smo svedoci da pojedine političke stranke u cilju privlačenja birača u nedostatku bilo kakvih političkih ideja vrlo često pribegavaju upravo tzv. humanitarnim aktivnostima. Pored toga ako se eksplicitno zakonom ne zabrani da se ovakve aktivnosti finansiraju, odnosno toleriše da se takve aktivnosti budu finansirale, na mala vrata se legalizuje kupovina glasova, besplatnim pregledima, kupovina brašna, ulja itd. Namera nam je bila da se spreče primeri kao recimo onaj iz Obrenovca gde je predsednik Saveta za zdravstvo opštinskog odbora SNS poziva članice i simpatizere stranke na predavanje u cilju prevencije raka grlića materice, naravno, uz preglede i predavanja i bilo bi organizovano i prikupljanje glasova.
Zatim, slučaj iz Kosjerića gde se organizuje tokom kampanje…

… da završim rečenicu.

U redu je. Gde se tokom kampanje organizuje oftamološki pregled i deli 1.500 naočara glasačima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Poštovani ministri, ovim amandmanom predlažem da se u razdelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izvrši preraspodela sredstava na ekonomskoj klasifikaciji, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Suma od preko 15 milijardi dinara raspoređena na subvencije, što „Železnicama Srbije“, što JP „Putevi Srbije“, recimo za učešće u ruskom kreditu „Železnicama Srbije“ je opredeljeno 630 miliona dinara, a „Putevima Srbije“ takođe za učešće u projektu rehabilitacije putne mreže 300 miliona dinara.
Deo sredstava ide na izgradnju Žeželjevog mosta u Novom Sadu, koridorima Srbije, preko osam milijardi dinara ponovo „Železnicama Srbije“, s time što će se preraspodelom ovih sredstava, kako ovde stoji u predlogu ovog rebalansa vršiti po posebnom aktu Vlade. Zatim, deo sredstava u visini od preko 1,3 milijarde dinara ide „Putevima Srbije“ za održavanje putne mreže i tako redom.
Sve ovo ne bi bilo čudno, svaki budžet i rebalans do sada su uglavnom na ovom razdelu sadržavali isto. Ovog puta se pojavljuje stavka kojom se subvencionišu „Železnice Srbije“ u iznosu od 378 miliona dinara za izmeštanje šina i uklanjanje nelegalnih objekata, a u vezi sa projektom „Beograd na vodi“. Toga nije bilo u budžetu za 2014. godinu.
Ovim amandmanom se predviđa smanjenje ovih sredstava za 200 miliona dinara. Ta sredstva bi bila opredeljena za izradu planske dokumentacije za državni put prvog reda Požarevo-Kučevo-Majdanpek-bugarska granica.
Prostornim planom Republike Srbije predviđena je izrada planskog rešenja za ovaj put. U samom prostornom planu regionalna pristupačnost u RS, a tiče se istočne Srbije, naročito se odnosi na Borski i Zaječarski okrug, je klasifikovana kao oblast koja je daleko ispod proseka u odnosu na druge regione. Istočna Srbija, a naročito njeno rubno područje ne razlikuje se mnogo od ostalih opština sličnog geografskog položaja. Ostala je odsečena od ostatka Srbije, nerazvijena, devastirana, bez stranih ulaganja sa velikim brojem nezaposlenih i sve izraženijim siromaštvom.
Povezivanje Koridora 10 sa bugarskom granicom preko Požarevca, Kučeva i Majdanpeka podstaklo bi prvenstveno ekonomski razvoj Braničevskog, Borskog i Zaječarskog okruga. Zaustavilo bi odliv stanovništva, omogućilo efikasniji transport ljudi, robe i kapitala. Povezala bi se i dva strateški bitna koridora, Koridor 10 i Koridor 7 – reka Dunav. O koristima od međunarodnog tranzita kroz našu zemlju i benefita koji pruža jedna takva mogućnost neću ni da govorim. Mislim da gospodin ministar to veoma dobro zna.
Zaista je dobro što je u razdelu ovog ministarstva moguće videti sredstva za brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma, zatim pripadajućoj saobraćajnici za most Zemun-Borča, zatim za Koridor 11, Koridor 10 i to su projekti čija je izgradnja planirana prostornim planom i sredstva za njihovu izgradnju predviđena su i ranijim budžetima, naravno i rebalansima.
Zašto se za projekat „Beograd na vodi“, gospodine ministre, izdvaja 378 miliona, preko 370 miliona dinara za izmeštanje šina i objekata koji su nelegalno sagrađeni, 16 miliona 300.000 dinara za uspostavljanje rada i funkcionisanja DOO „Beograd na vodi“ i na kraju, 88 miliona 200.000 dinara za usluge projektovanja u vezi sa projektom „Beograd na vodi“? Dakle, blizu pola milijarde dinara po raznim osnovama namenjeno je za projekat „Beograd na vodi“, koga naravno nema u budžetu za 2014. godinu.
Interesuje me – kako se ovaj projekat našao u rebalansu? Zar se isti projekat ne finansira iz kapitala UAE? Nemam ništa protiv ubrzanih aktivnosti u vezi izgradnje „Beograda na vodi“. Mogu samo da zaključim da se sve može u vrlo kratkom roku i izrada projekta i izmeštanje šina i nelegalnih objekata. Samo tražim istu takvu posvećenost i razumevanje za projekte koji se odnose na izuzetno važne teme, kao što je podsticaj razvoja nerazvijenih i rubnih područja RS.
Biću uporna, gospodine ministre. Ovakav amandman podneću i na budžet i za 2015. godinu. Možda će Vlada obratiti pažnju na prostorni plan RS, dokument kojim smo odredili i infrastrukturne prioritete za naredni period. Možda će usvojiti ovakav amandman i tako pružiti nadu građanima istočne Srbije da su za korak bliže cilju, a to je kvalitetniji život.
Čini mi se, gospodine ministre, da Vlada ne čini ništa da uspostavi uravnotežen regionalni razvoj. Ne prihvatanjem ovog amandmana čini se nema jednak odnos prema potrebama svih građana jednako. Takođe, ne prihvatanjem ovog amandmana pokazuje se da je njeno zalaganje za ravnomeran regionalni razvoj čisto deklarativno.
Još bih se osvrnula na obrazloženje. U jednom delu obrazloženja se kaže – imajući u vidu značaj ovog putnog pravca za razvoj opština u istočnoj Srbiji, kao i razvoj RS u okviru programa rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti na putevima u periodu od 2014. do 2018. godine, za deonicu državnog puta prvog reda Požarevac-Kučevo-Majdanpek, planirana je i izrada projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova. Program će realizovati Javno preduzeće „Putevi Srbije“, a radovi će se finansirati iz kredita Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Bila sam na sednici kada smo mi i kolege poslanici raspravljali upravo o tim zajmovima. Ni u jednom od ovih projekata u tabelama koje su u opisnom delu nisam našla izradu planske dokumentacije za ovaj put, a još manje odluku o tome da će izvođenje radova po ovom putu biti.
Ovaj amandman sam podnela da ćete vi da zaista 2015. godine uradite projekat ovog puta prvog reda koji je izuzetno značajan za istočnu Srbiju. Međutim, valja obratiti pažnju još na jedan deo vašeg obrazloženja. Vi kažete da bi se prihvatanjem amandmana ugrozila realizacija projekta „Beograd na vodi“, koji je Vlada RS opredelila kao prioritetan i značajan građevinski, značajan za RS i koji će omogućiti privlačenje investicija i angažovanje građevinske operative, ubrzati dalji razvoj Beograda kao glavnog grada i indirektno cele zemlje.
Što se tiče toga zaista nemam nikakav komentar. Mislim da treba ostaviti građanima da vide i sami procene šta je prednost u ovom slučaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Još jednom pitam ministra - da li je obrazloženje koje je dato na ovaj amandman i razlozi zbog kojih se ne prihvata amandman istinito ili je ono što ja posedujem kao neko ko je bio na sednici na kojoj se raspravljalo o kreditima Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a namenjeno je za rehabilitaciju puteva u Srbiji?
Znači, ni u jednom od ovih sporazuma se ne pominje put prvog reda, državni put prvog reda Požarevac-Kučevo-Majdanpek, njegova ni planska izgradnja, ni projektovanje, ni sama izgradnja. Pa me interesuje, da li je tačno ono što smo mi izglasali ovde pre par meseci u Skupštini ili je tačno ovo obrazloženje? Mene samo to interesuje.

Hoću repliku zbog toga što sam pomenuta imenom i prezimenom.

Zahvaljujem.
Meni je jako žao što mnoge kolege, ubeđene u istinitost onoga što piše u obrazloženju, čvrsto stoje iza toga. Ja ih pozivam da na sajtu javnog preduzeća „Putevi Srbije“ pronađu dokument u kome piše da su sredstva opredeljena za izradu planske dokumentacije Požarevac-Kučevo-Majdanpek. Pozivam sve kolege da se vratimo u jun mesec kada smo usvajali Zakon o zajmu, Svetska banak i ostalo sve, gde postoje tabele u kojima su dati putni pravci koji će se rehabilitovati. Ja vas molim, nemojte da govorite neistinu.
Što se tiče opaske da se naprasno setim da sam iz tog kraja, za vašu informaciju, ja ovakav amandman podnosim od 2009. godine i na budžet i na rebalans. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, ovaj amandman je u stvari samo posledica usaglašavanja člana 7. sa izmenama koje smo mi predvideli u članu 5.
Naš predlog amandmana glasi: „Isplatioci prihoda dužni su da u roku od tri dana od dna izvršene konačne isplate zarada, odnosno drugih primanja za određeni mesec na račun propisan za uplatu javnih prihoda Republike Srbije uplate razliku između ukupnog iznosa neto plata, odnosno drugih neto primanja isplaćenih umanjenih neto plata, odnosno drugih neto primanja obračunatih primenom člana 5. Obavezu uplate sredstava u smislu stava 1. ovog člana ima i Narodna banka Srbije. korisnici javnih sredstava iz stava 1. ovog člana i Narodna banka Srbije pripadajuća sredstva koja su u obavezi da uplate po stavu 1. ovog člana ne mogu opredeljivati niti koristiti za druge namene“. Zahvaljujem.

Mi smo ovim amandmanom pokušali da dosledno uključimo i nivo autonomne pokrajine u primenu mera štednje i fiskalne konsolidacije, tako da smo u članu 8. stav 2. posle reči – lokalne vlasti, dodali reči – koje podrazumevaju da će se isto to primenjivati i u autonomnoj pokrajini.
U stavu 3. posle reči: „lokalne vlasti“, dodaje se zapeta i reči: „odnosno autonomne pokrajine“. U stavu 5. posle reči: „lokalne vlasti“, dodaju se reči: „autonomna pokrajina“ i posle reči: „jedinice lokalne vlasti“, dodaje se zapeta i reči: „autonomna pokrajina“. Znači, probali smo da u ovaj amandman dosledno uključimo i nivo autonomne pokrajine u primenu mera.
Mišljenje Vlade, tu se navodi da se amandman ne prihvata jer pojam lokalne vlasti predstavlja usaglašavanje sa Zakonom o budžetskom sistemu. Ja bih vas molila da objasnite kako se odjednom vrši usaglašavanje sa Zakonom o budžetskom sistemu, a to nije rađeno kad je donošen zakon kojim smo uvodili solidarni porez? U tom zakonu se eksplicitno razdvajao pokrajinski nivo od lokalnog nivoa vlasti. Pored toga, jasno je valjda da lokalna i pokrajinska vlast nisu isto. Ustav pravi razliku, pa bi morao i zakon to da čini.
Napominjem da je i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo za naš amandman utvrdio da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Naše rešenje je preciznije od onoga što piše u Predlogu zakona. Prosto me čudi zbog čega u predlog unosite neprecizne pojmove. Ne može Zakon o budžetskom sistemu biti jače pravne snage od Ustava Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, kolege poslanici, ja bih samo malo da pojasnim o čemu se radi u našem amandmanu.
Znači, mi smo sačinili amandman koji se odnosi na povredu anti doping pravila i koji u stvari određuje slučajeve anti doping pravila.
Jasno nam je, a i vi ste sami pre koji minut rekli da su odredbe ovog zakona doslovce preuzete iz kodeksa, iz konvencija, tako da se i u onom opisnom delu gde se objašnjavaju pojedini članovi, doslovce stoji da su članovi od jedan do pet, većim delom preuzeti upravo iz kodeksa, iz deklaracije.
Tako da je naša namera bila samo da pokušamo da preciziramo u članu 3. stav 1. tačka 5. Nama je bilo prosto nelogično da reč „neovlašćeni“ stoji u toj formulaciji. U stvari samo mogu da dođem do zaključka da smo se odlično razumeli u načelnoj raspravi i dobro je što ste prihvatili našu sugestiju zahvaljujem.

Zahvaljujem.
U načelnoj raspravi je najviše reči što se tiče naše poslaničke grupe upravo bilo na član 10, tako da smo mi u članu 10. stav 1. tačka 5. predvideli da se donese da je obaveza nacionalnih sportskih saveza da donesu program anti doping delovanja i da ga dostave agenciji.
Nekako je normalno da agencija ima uvid u to šta rade savezi i mislim da će usvajanje ovog amandmana samo doprineti efikasnosti i poboljšanju rada saveza, a naravno i povećanje njihove odgovornosti u odnosu na temu o kojoj danas pričamo. Hvala.

Dobro je što ste prihvatili i dodali na član 10.  tačku 18) u stavu 1. koja u stvari obavezuje sportske saveze da promovišu jačanje vrednosti sportske etike, fer-pleja i zdravlja sportista.
Mislim da bi, zajedno sa Ministarstvom, sportski savezi imali obavezu da, osim periodičnog izveštavanja o stanju u sportu, imali i tu edukativnu crtu. Dobro je što ste prihvatili ovaj amandman.
Što se tiče stava 2. istog člana, mi smo polemisali u raspravi u načelu i na kraju člana 10. stav 2. predviđa sankcije koje se sprovode nad savezima koji ne poštuju ove odredbe.
Mi smo se i tada pitali da li će se sankcije primenjivati samo ukoliko se selektivno neke tačke odve odredbe primenjuju ili ne, tako da smo u tu svrhu uradili i amandman kojim se dodaje reč: „sve“, što podrazumeva da svi sportski savezi imaju obavezu da primenjuju sve odredbe ovog člana.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, čitajući ovaj član došli smo do zaključka da se nekako čini da je Agencija u podređenom položaju u odnosu na Ministarstvo, te smo tim povodom i napisali amandman koji predviđa, odnosno preciznije određuje da je Agencija dužna da obavesti Ministarstvo nadležno za poslove sporta o sprovedenoj doping kontroli najkasnije tri dana posle njenog održavanja.
U slučaju ovako kako stoji u Predlogu ovog zakona, stoji da je Antidoping agencija dužna da obavesti Ministarstvo nadležno za poslove sporta o svakom slučaju planiranog sprovođenja doping kontrole najmanje tri dana pre njenog održavanja.
U vezi člana 31, gde se kaže da je Antidoping agencija nezavisna u svom radu, smatramo da je naše rešenje bolje nego ono dato u Predlogu zakona.
Još jednom mogu samo da izrazim zadovoljstvo što ste nam prihvatili amandman. Zahvaljujem.

Hvala.
Član 40. se odnosi na prekršaj i predviđa novčane kazne od 400 do milion dinara za prekršaj nacionalno-sportskih asocijacija, odnosno sportskih organizacija i drugih pravnih lica, pa pod jedan – ako ne ovlašćeno ometa ili pokuša ometanje bilo kog dela doping kontrole iz člana 3. stav 1. tačka 5).
Obzirom da je ministar, odnosno da je Vlada prihvatila naš amandman upravo na član 3. stav 1. tačka 5), ovo je samo analogno tome i prihvaćen amandman. Hvala.

Zahvaljujem poštovani gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre i kolege poslanici, ovaj Predlog zakona nastao je većim delom kao rezultat obaveze RS da u svoje zakonodavstvo ugradi odredbe Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu koji je Srbija ratifikovala 2009. godine. Srbija se time obavezala na jedinstvenu primenu osnovnih odredbi Svetskog antidoping kodeksa. Isti je 2009. godine pretrpeo značajne promene i od 1. janura 2015. godine će stupiti na snagu novi set izmena kodeksa.
Odredbama Svetskog antidoping kodeksa predviđeno je da se određeni broj odredbi mora preuzeti doslovno i da bude prihvaćeno od svih učesnika u sistemu
sporta. U suprotnom, sportistima iz zemalja koje nisu uskladile svoja antidoping pravila sa tim odredbama biće onemogućeno učešće na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima. Te odredbe određuju šta se smatra povredom antidoping pravila i sistem sankcija za povredu tih pravila.
Svetska antidoping agencija vrši nadzor nad poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike, te nacionalnim antidoping organizacijama daje potvrdu da je njihov rad usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom.
Naša Antidoping agencija dobila je takvu potvrdu i smatra se jednom od najboljih Antidoping agencija u svetu.
Osim toga što će svoje zakonodavstvo ovom prilikom uskladiti sa Konvencijom i kodeksom, neophodno je bilo i otkloniti uočene nedostatke u primeni važećeg zakona iz 2005. godine. Napominjem da sam i u obrazloženju ovog zakona pročitala da je dobar deo članova postojećeg zakona kao dobar, kao valjan zadržan.
U borbi protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji, prema zakonu, značajnu ulogu imaju i nacionalni sportski savezi. Tako je propisan čitav niz obaveza za nacionalne sportske saveze, kao recimo utvrđivanje disciplinskih mera, postupak njihovog izricanja, u slučajevima povrede antidoping pravila izriču se disciplinske mere, donosi program antidoping delovanja, prijavljuje takmičenja Agenciji, dostavlja kalendar takmičenja Agenciji, dostavlja planove treninga i priprema vrhunskih sportista itd.
U praksi su međutim uočeni značajni problemi u poštovanju tih obaveza od strane nacionalnih sportskih saveza. Nekako su ti problemi u nepoštovanju odredbi zakona od strane nacionalnih sportskih saveza najuočljiviji. U analizi koja je data rečeno je da je u proteklom periodu od preko sto nacionalnih sportskih saveza u Republici Srbiji tek nešto više od polovine, njih 56, izvršio veći deo obaveza iz važećeg zakona. Njih 56 donelo je opšte akte u vezi sa antidoping borbom, utvrdilo mere i postupak u slučajevima utvrđenog dopingovanja sportiste, donelo program antidoping delovanja i odredilo odgovorno lice za nadzor nad sprovođenjem mera za sprečavanje dopinga.
Ne postoje podaci o sprovođenju obaveze nacionalnih sportskih asocijacija, a tiču se obezbeđivanja stalnog individualnog medicinskog praćenja vrhunskih sportista. Nacionalne asocijacije sportista nisu donele potrebne akte i preduzele konkretne mere u kojima bi kontrolisale antidoping programe svojih članova.
Kako reče predlagač ovog zakona u obrazloženju, znači, citiram – stanje je neodrživo i zahteva potenciranje uloge i odgovornosti nacionalnih sportskih saveza, ali i drugih organizacija u oblasti sporta u odnosu na borbu protiv dopinga.
Po Konvenciji jasno je istaknuto da javne vlasti i organizacije su zaduženi za sport, imaju komplementarnu odgovornost u sprečavanju borbi protiv dopinga u sportu. Obzirom da Nacionalni sportski savezi koriste sredstva iz javnih prihoda, članom 10. stavom 2. predviđena je mogućnost da nacionalni sportski savezi koji ne poštuju obaveze iz stava 1. ovog člana ne mogu dobiti sredstva iz javnih prihoda.
Obzirom da se najveći deo primedbi uglavnom odnosi na nacionalne sportske saveze i njihovo izbegavanje obaveza propisanih ovim zakonom, pitam vas, gospodine ministre, da li ova mera, odnosno uskraćivanje sredstava može doprineti njihovoj ažurnosti, većoj efikasnosti, mislim na sportske saveze?
Drugo pitanje, da li će biti lišeni sredstava ako ne primenjuju sve odredbe ovog člana? Znači, u stavu 2. data je mogućnost da se sportskim savezima koji ne poštuju odredbe stava 1. tog člana onemogući dobijanje sredstava iz javnih prihoda. Interesuje me šta će biti sa onim savezima koji selektivno primenjuju, odnosno selektivno se pridržavaju tog člana 10, odnosno stava 1. člana 10? Da li su odredbe ovog člana, mislim na stav 2, možda samo upozorenje za sve one koji se ne pridržavaju ovih obaveza? Šta je garancija da će se odnos svih saveza prema zakonu promeniti? Mislim da je neophodno da nadležni sportski savezi zajedno sa nadležnim ministarstvom, osim edukacija, javno promovišu mladim generacijama sportista važnost sportske etike, fer-pleja, zdravlja sportista, a štetnost upotrebe doping sredstava, kako po njihovo zdravlje, tako i po njihove sportske karijere, te smo mi kao poslanička grupa predvideli dodatnu tačku 18. koja upravo daje obavezu sportskim savezima da upravo ovo i promovišu.
Očigledno je da najviše primedbi ima na član 10. Tako se tačkom 2. istog člana predviđa da su nacionalni sportski savezi dužni da obezbede u okvirima nadležnosti Saveza da sportistima, sportskim stručnjacima i drugim osobama za koje je utvrđena odgovornost za doping budu izrečene odgovarajuće mere. Međutim, u istom članu u stavu 6. kaže se da u slučaju da Nacionalni sportski savez ne izrekne mere iz stava 1. tačka 2. ovog člana u roku od četiri meseca od podnošenja prijave za učinjenu povredu antidoping pravila, odgovornost lica koje je učinilo povredu antidoping pravila utvrđuje Antidoping agencija.
Da li je Antidoping agencija u ovom slučaju rezervni igrač? Izvinjavam se na formulaciji. Ukoliko se ovo desi, Savez ne izvrši svoju obavezu, ne izrekne meru u roku od četiri meseca, Agencija preuzme ne sebe tu obavezu, šta će se desiti sa neodgovornim Nacionalnim sportskim savezom, koje su sankcije? Pažljivo sam pogledala i kaznene odredbe ovog zakona i ni jedna se ne odnosi upravo na ovo pitanje, pa bih želela od vas odgovor.
Gospodine ministre, možete li mi razjasniti, po mom mišljenju je to jedna nelogičnost, ali moguće je da nisam u pravu. Naime, u članu 31. stav 1. kaže se da je Antidoping agencija nezavisna u svom radu, a zatim se u narednom članu, članu 32. Agenciji nameće obaveza da obavesti ministarstvo nadležno za poslove sporta, u svakom slučaju, planiranog sprovođenja doping kontrole najmanje tri dana pre njenog održavanja. Naravno, moja poslanička grupa je i na ovaj član uložila amandman.
Na kraju, ostala je jedna nedoumica. Zašto je zadržana formulacija u nadzoru nad primenom propisa koju vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta, ako nadzor poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike sprovodi Svetska antidoping agencija, odnosno Nacionalna antidoping agencija? Interesuje me da li ste možda upoznati sa tim i kakva je praksa u drugim državama upravo po ovom pitanju? Zahvaljujem.