Hvala gospođo predsednice.
Pa, ja ću delimično ponoviti ono što je rekao kolega Đurišić. Mi smo našim amandmanom izmenili onu odrednicu, mogu se povećati odnosno mogu povećati plate i penzije za određen procenat. Mi smo bili izričiti u tome da umesto toga stoji reč – poveća će se.
Moj amandman predviđa takođe vraćanje plata i penzija na nivo iz 2014. godine i predviđa da se od 1. januara 2016. godine penzionerima povećaju penzije za 1,25%, radnicima Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane 2%, ustanovama osnovnog, srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda za 4%, ustanovama visokog višeg obrazovanja i studentskog standarda za 2%, predškolskim ustanovama za 4%, ustanovama za 4%, ustanovama socijalne zaštite i zdravstvene zaštite 3% i ustanovama kulture za 2%.
Argumenti koji su me naveli da napišem ovaj amandman su u stvari težak život i penzionera i svih zaposlenih u javnom sektoru. Zahvaljujem se.

Hvala, gospođo predsednice.
Ovaj član se odnosi na ocenu kapitalnih projekata. Mi smo dodali stav, novi stav 2 koji glasi – „posle stava 3 dodaje se novi stav 4 kojim se predviđa da Vlada podnosi najmanje jednom godišnje Narodnoj skupštini izveštaj o praćenju i sprovođenju i realizaciji kapitalnih projekata“.
Kao odgovor na odbijanje ovog našeg amandman, kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 76. Zakona o budžetskom sistemu, tu je reč izostavljena, propisana obaveza Vlade da izveštava Narodnu skupštinu o izvršenju budžeta.
Niko ne spori da je Vlada u obavezi da izveštava o izvršenju budžeta.
Mi tražimo da Vlada podnosi najmanje jednom godišnje izveštaj o praćenju i sprovođenju realizacije kapitalnih projekata, znači kao poseban dokument.
Ja mislim da to ne bi trebalo da bude problem, obzirom da se radi o kapitalnim projektima.
Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Amandmanom se predlaže povećanje prihoda budžeta kroz povećanje naplate poreza na dohodak građana za iznos od 10 milijardi dinara i povećanje naplate PDV u zemlji u iznosu od 23 milijarde dinara. Istovremeno predlažemo i smanjenje prihoda budžeta po osnovu smanjenja zarada u javnom sektoru na iznos od 12 milijardi, odnosno predvideli smo vraćanje zarada delu zaposlenih u javnom sektoru na nivo pre smanjenja.
Dobili smo obrazloženje, odnosno dobila sam obrazloženje u kojem se kaže između ostalog – amandman se ne prihvata iz razloga što su iznosi prihoda po osnovu poreza na dohodak i poreza na dodatu vrednost dati u Predlogu zakona o budžetu projektovani na osnovu važeće poreske politike trenutnog stepena naplate i efekti bolje naplate poreza kao rezultata borbe protiv sive ekonomije nisu uračunati u procenu prihoda, što je u skladu sa principima dobre budžetske prakse.
Gospodine ministre, kada sam radila ovaj amandman ja sam uzela u obzir vašu izjavu iz avgusta meseca ove godine, gde ste kazali, a Tanjug je preneo, pročitaću – ministar finansija Dušan Vujović najavio je danas da će država uvesti mere među kojima je i uvođenje onlajn fiskalnih kasa koje će povećati naplatu PDV između 15 i 20 procenata. Tako da, sebi sam dala za pravo da sačinim ovaj amandman, a podsetiću vas još, i kolega Đurišić je juče govorio o tome, koliko su katastrofalni rezultati naplate poreza.
Godine 2010. je bilo 75%, 2011. godine malo manje od 75%, 2012. godine 76%, da bi pala na 69% 2013. godine, a sada je 71%. Znači, vaše obećanje da će se prihodi od PDV-a povećati od 15% do 20% su mi dali za osnov da sačinim ovaj amandman. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Naš amandman se odnosi na član 5. koji u stvari govori o planiranim kapitalnim investicijama za tri budžetske godine. Upoređujući budžet od prošle godine i ovaj, mi smo u stvari zaključili da su sredstva koja su namenjena budžetskom fondu za vanredne situacije smanjena i nisu na onolikom nivou kako su data budžetom za 2015. godinu.
Isto smo primetili da su se povećala sredstva koja su neophodna za eksproprijaciju. Mi smo i prošle godine imali amandman na ovaj isti član. Prošle godine ste nam dali odgovor da je novac neophodan za eksproprijaciju kapitalnih investicija. Isti takav odgovor sam dobila i sad. Znači, amandman se ne prihvata iz razloga što su u 2016, 2017. godini opredeljena sredstva neophodna za eksproprijaciju zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata u Republici Srbiji i njihovo smanjenje onemogućilo bi realizaciju istih.
Ja vas pitam, ako je prošle godine za 2016. godinu bilo planirano 4,5 milijarde dinara, a sada pet milijardi i 200, pa za 2017. godinu takođe četiri milijarde i 41 milion, a sada pet milijardi i 200, a verovatno smo neku vrstu eksproprijacije uradili u toku ove godine, za koje objekte?
I još nešto, nedopustivo je da sredstva neophodna za zaštitu i spasavanje građana, dobara, imovine, životne sredine u Republici Srbiji, a svi smo svedoci šta nam se dešavalo 2014. godine, budu ovako drastično smanjena.
Naš amandman se odnosi na to da smo povećali sredstva za 2016. i 2017. godinu na nivo koji ste vi dali budžetom za 2015. godinu. Tražim objašnjenje od vas. Ja mislim da je ovaj naš amandman izuzetno bitan, obzirom da je zaštita i spasavanje građana u kriznim situacijama vrlo bitna. To se videlo 2014. godine. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.
Kolege poslanici, ovo je već sedmi put kako pokušavam da na dnevni red stavim izmene i dopune ovog zakona. Naime, izveštaj Evropske komisije o stanju u srpskim medijima od pre mesec dana je na žalost poražavajući. Nema ni napretka u primeni Zakona o javnom informisanju i medijima, naprotiv.
Obaveza je da se do avgusta meseca u registar medija upišu svi vlasnici direktni ili indirektni, koji poseduju više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, još nije zaživela.
Usvajanje seta medijskih zakona avgusta 2014. godine je na žalost jedini uspeh koji Evropska komisija priznaje. Dakle, nismo se makli dalje od avgusta 2014. godine.
Da li nam je važno da znamo ko su vlasnici medija? Svi oni koji na neki način utiču na formiranje našeg mišljenja i tu ne mislim samo na one koji su obavezni da se upišu u registar sa više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, već i na one koji poseduju manje od 5% udela, a vrše efektivnu kontrolu, uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija. Praksa je na žalost pokazala da ima i takvih slučajeva.
Moj predlog izmena Zakona o javnom informisanju i medijima predviđa da se u registar medija moraju upisati svi vlasnici direktni ili indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu.
Na taj način ćemo obezbediti transparentnost vlasničke strukture, što će doprineti vraćanju povećanja poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije.
Podsetiću vas da je jedno od ustavom zagarantovanih prava i pravo na informisanje, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, te vas iz tih razloga pozivam da podržite ovaj predlog da se izmene ovog zakona nađu na dnevnom redu ove sednice, pre svega u interesu građana Srbije, a napominjem još da ne treba zanemariti ni jučerašnju izjavu izvestioca Evropskog parlamenta, gospodina Dejvida Mekalistera o stanju u srpskim medijima i o njegovoj zabrinutosti o tome. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.
Poštovani ministre sa saradnicima, mi smo u članu 3. u stavu 1. intervenisali u tački 38. i tražili smo brisanje reči „istražne bušotine“. Međutim, kasnije kada sam razmatrala amandmane i drugih kolega svojih, videla sam da ste prihvatili amandman kolega koji su tražili brisanje reči „istražna“.
U vašem obrazloženju za odbijanje amandmana naveli ste da je „istražna bušotina“, da se ne smatra rudarskim radovima jer se izvodi u toku geoloških istraživanja i samim tim ste i prihvatili amandmana kolega iz poslaničke grupe SNS, ali ste i dalje ostali pri stavu da treba zadržati pojam bušotina iz razloga, citiram – što se eksploatacija nekih mineralnih sirovina, nafta, prirodni gas, vode i geotermalnih resursa vrše putem bušotina te kažete da su one rudarski rad.
Potpuno se slažem sa time i niko to ne spori. Međutim, čini mi se da se bespotrebno ponavlja pojam „bušotina“ zbog toga što se u tački 38. na samom startu opisa rudarskih radova kaže – rudarski radovi smatraju se radovi, pa se navodi, na izradi bušotina u svrhu eksploatacije mineralnih sirovina i geotermalnih resursa. Ne vidim razliku između ovog i ovog.
Još jednom vas molim da razmotrite ovaj naš predlog. Mislim da je vaše obrazloženje neubedljivo, jer ja u stvari ne vidim razliku u opisu bušotine kao rudarskog posla i ovoga što ste vi naveli. Zahvaljujem.

Ja sam upravo to i rekla, da se istražna bušotina ne smatra rudarskim radom. Ali je bušotina kao reč, kao pojam, data na samom početku opisa rudarskih radova. Ponoviću još jednom. Znači, rudarskim radovima smatraju se radovi na izradi bušotina u svrhu eksploatacije mineralnih sirovina i geotermalnih resursa i tako dalje.
Međutim, vi u vašem obrazloženju kažete da treba zadržati pojam bušotine iz razloga što se eksploatacija nekih mineralnih sirovina, nafte, prirodnog gasa, vode i geotermalnih resursa vrše putem bušotina. To niko ne spori. Znači, bezpotrebno je dva puta ponavljati isti pojam u određivanju pojma rudarskih radova. Ja i dalje stojim pri svom stavu. Zahvaljujem.

Izgleda da se mi ne razumemo. Niko ne spori, ja se nadam da ćete se svi složiti, da su i nafta i prirodni gas vrsta mineralnih sirovina. I niko ne spori da je potreban pojam bušotine kao način eksploatacije nafte, prirodnog gasa i ostalih stvari.
Međutim, ponavljam, kod definicije u tački 38. lepo se kaže – rudarskim radovima smatraju se radovi na izradi bušotina u svrhu eksploatacije mineralnih sirovina i geotermalnih resursa. Ja ne razumem zašto se ponavlja pojam, kasnije i razrađuje i daje ovakvo objašnjenje, da se u ovom slučaju bušotina koristi samo u slučaju kada su u pitanju nafta, prirodni gas i geotermalni izvori. O tome se radi. Zahvaljujem.

Hvala gospođo predsednice.
Poštovani ministre, naša poslanička grupa je uočila da među mineralnim sirovinama od strateškog značaja za Republiku Srbiju nema olova i cinka i mi smo podneli identični amandman kao grupa poslanika o kojoj priča gospođa Aleksandra Tomić.
Međutim, obzirom da ste usvojili amandman gospodina Pavićevića, dobro je da je bilo koji od ova tri amandmana usvojen, te su na taj način i olovo i cink ušli u sirovine od strateškog značaja za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Samo jednu rečenicu.
Niko ni ne tvrdi da ste vi zaboravili bakar i zlato. Mi smo samo predložili da se u članu 4. stav 2. tačka 3) menja i glasi. Znači, ostaje bakar i zlato, a dodaje se olovo i cink.
Međutim, ako ste utvrdili da je amandman kolege Pavićevića bolji, ja se potpuno slažem sa tim. Hvala.

Hvala  gospođo predsednice.
Dobro je što ste prihvatili ovaj naš amandman. Naime, ovim amandmanom se definiše ko ne može da se bavi istraživanjima i eksploatacijom mineralnih sirovina, pa se u članu 7. kaže da sva privredna društva, pravna lica, preduzetnici koji imaju dugovanja po osnovu javnih davanja u vezi pređašnjih istraživanja i eksploatacija nezakonitog istraživanja i eksploatacije nisu izvršili svoje obaveze u vezi sanacije zaštite životne sredine itd. ne mogu se baviti ovim poslom.
Mi smo svojim amandmanom predložili da se ovim poslom ne mogu baviti i oni koji imaju dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Prosto je nedopustivo da se ovaj aspekt obaveza preduzetnika koji bi da se bave ovim poslom ne uzme u obzir i dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman jer ćemo na taj način strogo voditi računa o tome ko će se, odnosno kome će se odobravati istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina. Zahvaljujem još jednom.

Hvala, gospođo predsednice. Samo bih htela da vas pitam, koliko mi je ostalo vremena od ovlašćenog? Možda sam pogrešila što nisam naglasila da prethodno vreme koristim za…

Hvala.
Član 9. je jedan od mnogobrojnih članova na koje smo mi uticali i generalni stav naše poslaničke grupe je da ne treba dirati ingerencije lokalnih uprava koje su im postojećim zakonom date.
Znači, kao i mnogim amandmanima koji će se kasnije pojavljivati, mi u stvari tražimo da se zadrži nadležnost lokalnih uprava i po pitanju normiranja procedura, bilo da se one odnose na izdavanje, odnosno izdavanje odobrenja za geološko istraživanje, za zadržavanje prava na istražne prostore, za eksploataciono polje, za eksploataciju i za sve vrste prenosa odobrenja, za izgradnju rudarskih objekata, kao i za izvođenje rudarskih radova. Smatramo da je potrebno zadržati nadležnost lokalnih uprava, obzirom na značaj ovih resursa za njih same.
Neprihvatljivo je obrazloženje da su lokalne uprave bile nezainteresovane za poverenu nadležnost. Ovako se ovim predlogom zakona zaobilaze opštine. Na njihovim će se teritorijama raditi geološka istraživanja, eksploatacije mineralnih sirovina, a one u tome, nažalost, neće učestvovati, jer su, kako stoji u obrazloženju za odbijanje amandmana i u samom zakonu, u stvari bili prepreka za brže i efikasnije postupanje po zahtevima privrednih subjekata.
Možda je toga i bilo, ja ne sporim, ali šta je država uradila po pitanju promocije ovih poverenih nadležnosti među lokalnim upravama? Da li je podsticala lokalne uprave da udružuju svoje kapacitete i tako pospeše ovaj mali korak ka decentralizaciji?
Država se odlučila za ovaj jednostavniji i lakši korak i oduzela im je nadležnosti. Na putu ka EU neophodno je jačati kapacitete već postojeće i razviti nove i na republičkom i na lokalnom nivou. Nažalost, odbijanjem ovog amandmana i ostalih naših amandmana, koji se upravo odnose na pitanje učešća lokalne uprave u celoj ovoj proceduri, mislim da je vraćanje na nivo iz 2014. godine, obzirom da se lokalnim upravama ovim putem, odnosno na ovaj način oduzimaju nadležnosti koje su im date ovim zakonom. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Samo bih želela da se zahvalim koleginici Čomić na podršci. Mislim da je ona dobar deo mojih misli upravo izrekla, nego ja imam potrebu da još jednom ponovim. Sve nas, da li se nalazimo u Trgovištu, Novoj Varoši, Majdanpeku, Beogradu, Novom Sadu, na putu ka EU čeka, odnosno neophodno nam je da jačamo kapacitete, bilo u Trgovištu, u Novoj Varoši, Majdanpeku ili Beogradu. Neophodno je da jačamo ne samo republičke kapacitete, nego i lokalne kapacitete. O tome pričamo koleginica Čomić i ja.
Ako je postojećim zakonom data mogućnost lokalnim upravama da rade poverene poslove, one se u prvom vremenu verovatno nisu dobro snašle ukoliko nije bilo promocije, ukoliko nije bilo motivacije da susedne lokalne uprave udruže i prihvate taj posao. Ne vidim razlog zašto se na ovaj način nešto što je već pre jedno godinu i po dana dato kao mogućnost na ovaj način oduzima. Ovako će se lokalne uprave naći u situaciji da se jednog dana na njihovoj teritoriji pojavi neka firma koja radi istražne radove, a oni neće imati pojma ko to radi, ko to istražuje kamen, ko to istražuje šljunak, o tome vam pričam.
U svakom od ovih članova postoji mogućnost, ukoliko zakaže lokalna uprava ili eventualno pokrajina, da ministarstvo donosi konačnu odluku. Ja vam o tome pričam. Moramo svi da radimo i na jačanju kapaciteta i ljudskih resursa, ako zaista iskreno želimo da jednog dana budemo deo EU. Zahvaljujem se.

Hvala gospodine predsedavajući.
Naravno, opet od vremena ovlašćenog predstavnika.
U nedostatku argumentacije odmah se prelazi na političko polje i čak se ide i u kvalifikacije da je ovo politička hipokrizija. Samo pitam – da li je opštine poput Trgovišta, Nove Varoši treba konzervirati i ostaviti ih u ovakvom stanju u kakvom one danas jesu? Ja mislim da ne.
Ako je za nešto više od godinu dana primena ovog zakona 20% lokalnih uprava iskazalo spremnost da radi, da smo malo više radili ili da malo više radimo na promociji upravo ovih poverenih poslova, da ih pospešimo da se udruže, možda bi naredne godine bilo 50% lokalnih uprava koje taj posao žele da rade.
Upravo o tome pričam i nisam imala nikakvu nameru da ovaj moj amandman izazove bilo kakvu vrstu politizacije. Jednostavno prenosim stav svoje poslaničke grupe koja misli da se lokalnim upravama ne trebaju uzimati prenete nadležnosti. Zahvaljujem.