Hvala predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, ja želim da se izvinim mizoginim izjavama i napadima kojima ste ovde bili izloženi i žao mi je što je u parlament Srbije ušao u krug parlamenata u Evropi, imate jedan izveštaj od pre nekoliko dana, da preko 85% poslanica u parlamentima širom Evrope su izložene seksističkim napadima, i žao mi je što se takvi napadi dešavaju u parlamentu Srbije, i podsećam predsedavajuće da je njihova obaveza da vode računa o redu na sednici Skupštine, da ne treba niko ovde sam da se brani, ni od poslanika ni od ministara, ni od drugih gostiju koji učestvuju u radu Skupštine Srbije.

Sada bih govorio o 10 tačaka koje vi danas obrazlažete. Nažalost, i ova sednica je sazvana u ovom lošem maniru, po skraćenom postupku. Šest tačaka dnevnog reda su izmene i dopune zakona donete po hitnom postupku. Samo dva zakona su prošli javnu raspravu, ostali zakoni nisu prošli javnu raspravu. Čitajući i ono obrazloženje koje ste i vi poslali, ali i dobijajući neke komentare, vidim da je propuštena prilika da svi zainteresovani kroz taj postupak javne rasprave kažu svoje mišljenje i možda doprinesu nekim boljim rešenjima. Slušali smo, kolega Stevanović je malopre govorio o tome, o izmenama i dopunama Zakona o drumskom saobraćaju i činjenici da je nekoliko udruženja koja se bave IT industrijom u Srbiji iznelo zamerke i tražilo da se ovakve izmene i dopune zakona ne usvoje. Ali, neću sada ponavljati argumente o kojima se u Skupštini već čulo.

Isto tako imam informaciju da recimo za zakon o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju nisu učestvovali ljudi iz Centra koji se bavi ovim istraživanjem, a nisu njihovi direktni predstavnici, učestvovali su neki ljudi koji su bili pozivani bez odluke same uprave i oni nisu mogli da kažu svoje mišljenje, iako se kažu, najveći deo ovih izmena upravo odnosi na njihov rad.

Takođe, transport opasne robe - nije bilo javne rasprave, bila su neka radna tela, ali nije tačno ono što se navodi u obrazloženju kako neće biti novih troškova, kako će se povećati bezbednost jer će biti novih troškova, jer se predviđaju neke nove takse, a stvari vezane za bezbednost nisu sada ni dodirnute kroz izmene i dopune ovog zakona.

Naravno, Zakon o planiranju i izgradnji, to jeste zakon koji je imao javnu raspravu, i ono malo što ste vi govorili u predstavljanju predloga zakonskih rešenja koja su danas pred nama, govorili ste o tome kako će sada biti ukinuta nadležnost Inženjerske komore za izdavanje ili osporavanje licenci. Naravno da su ljudi iz Inženjerske komore protiv toga, i naravno, kako ste vi sa žaljenjem ovde konstatovali, kako niste mogli u prethodnih nekoliko godina da nametnete Inženjerskoj komori da radi ono što vi mislite da treba da radi, i kako vi mislite da treba da radi.

Ovo je prvi korak nazad da se ukida komorsko organizovanje stručnih ljudi. Ponovo se direktno sada uvodi ministarstvo kao nadležno za izdavanje, osporavanje licenci. To je korak nazad. Pokušavali ste godinama da slomite otpor u Inženjerskoj komori koji postoji vašim idejama i vašem načinu rada i pošto niste to uspeli na razne načine sada ste primenili ovaj krajnje grub i neprincipijelan način - nametnućete se kao vrhovno telo iznad tela struke i bojim se da je ovo samo početak, da će se slično rešenje pronaći za Lekarsku komoru i za sve druge koji nisu spremni da slepo slušaju ono što Vlada radi. LJudi to neće da slušaju, zato što Vlada ne radi kako treba, zato što Vlada u svom radu ne sluša struku.

Puno puta smo o tome govorili ovde, kako je primer ne slušanja struke projekat „Beograd na vodi“. Ko su bili inženjeri koji su tu potpisali ta rešenja? Gde oni rade? Gde su njihove licence? Voleo bih da je njihova licenca opozvana. Ko je mogao da isprojektuje onakvo ruglo u sred Beograda? U krajnjoj liniji vidim da nisu znali ova istraživanja predsednika Republike o štetnosti višespratnih zgrada na natalitet. Verovatno ovi inženjeri nisu dobri, oni nisu znali to, pa ćemo sada licence da osporavamo svima koji prave zgrade više od četiri sprata jer to utiče na natalitet, kako kaže predsednik.

Te stvari nisu za šalu. Onako kako se danas radi u građevinarstvu u Srbiji, samo ove godine svojim životom je platilo 29 ljudi. Dvadeset devet ljudi je poginulo do sada u ovoj godini na gradilištima širom Srbije, od toga jedna trećina nelegalnih radnika je bilo. Kako neko radi nelegalno? I sada dolazim na Zakon o ozakonjenju, o kome ću najviše govoriti.

Bio je red, potpredsednice Vlade, da kažete rezultate Zakona o ozakonjenju koji je ova Skupština usvojila pre tri godine. Vi ste bili tu. Podsetiću vas na reči vaše kako ste završili svoje izlaganje – ovo je samo prvi korak da usvojimo zakon, a drugi jednako važan korak je da se taj zakon primeni u praksi i naravno naša će biti odgovornost, dakle, pre svega mene kao ministra da se zakon primeni u praksi. Ja vam kažem – mi ćemo ovaj posao rešiti. To ste izjavili pre tri godine. Ovo su vaše reči.

Da vidimo mi kako ste vi taj posao završili za tri godine. Dali ste nam podatak da je po popisu koji je izvršen u skladu sa Zakonom o ozakonjenju, da se po tom popisu nalazi, u ovom obrazloženju zakona, dva miliona i 41 hiljada, a ja sam gledao sad podatak, ovu tabelu na sajtu ministarstva, gde je nešto malo više od dva miliona i 50 hiljada objekata. Ali, nigde ne kažete koliko je za ove tri godine završeno ozakonjenje? Da li je istina da je završeno samo 177 hiljada do avgusta meseca. Znači, od dva miliona koliko ima na popisu, vi ste uspeli za tri godine da završite 177 hiljada. To je manje od 10%. Čija je sad to odgovornost, ja postavljam pitanje ovde. Čija je to odgovornost ministarka ako se prisetite, kada je usvajan zakon, rekli ste 770 hiljada zahteva za legalizaciju već postoji i jedino što ti ljudi treba da urade da bi vi legalizovali, pošto su podneli svu dokumentaciju, je da plata taksu koja pet hiljada, deset ili ne znam koliko hiljada. Nikad manja u istoriji.

Da li je moguće da tih 770 hiljada nije završeno, ako su trebali za tri godine samo taksu da plate? Pa šta ste vi radili, vi kao ministar koji ste rekli da je odgovoran za sprovođenje ovog zakona. Ja bih rekao da vi niste radili ništa po ovom pitanju.

Postavljam pitanje vaše odgovornosti sada. Jednu jedinu reč ovde niste rekli o rezultatima primene do sada zakona. Jednu jedinu reč niste rekli o tome koliko se danas u Srbiji i dalje divlje gradi jer ste rekli kada ste ovaj zakon radili, da vas sada ne citiram, ako tražite mogu i da vas citiram, da je jedan od ciljeva Zakona o ozakonjenju da ispravite sve nepravde i nesposobnost u prethodnih 18 godina, mnogo ste puta govori 18 godina, a naročito od 2000. godine, kako ćete vi sada sve to ispravite i kako ćete da prekinete sa praksom nelegalne gradnje.

Šta je danas situacija na terenu? Preko 20% gradnje u Srbiji je nelegalno. Gradi se bez građevinske dozvole koju vi navodno izdajete za dva, tri, pet ili ne znam koliko dana, gde smo šampioni na Duing biznis listi. Pa niste šampioni, Ramuš Haradinaj, vaš koalicioni partner je bolji od vas na toj Duing biznis listi.

Sada vas pitam, ako je to sve tako sjajno, zašto se divlje gradi u Srbiji? Na tim divljim gradilištima, podsećam vas, poginula je jedna trećina od ovih 29 ljudi. Ko je odgovoran za to i kakve izmene vi danas predlažete? Izmene koje je Vlada usvojila na sednici 11. oktobra. Mi danas, 17. raspravljamo o tome bez bilo kakve javne rasprave, bez bilo čega. Šta vi predlažete? Prva stvar koju predlažete, sada predlažete da ceo onaj posao koji je urađen po zakonu, odnosno morao da bude završeno po zakonu, znači da se u roku od godinu dana napravi ovaj popis, na kome se, kako vidimo, nalazi dva miliona i 50 hiljada objekata, da ceo taj posao se sada baca u vodu, jer on više nije bitan.

Bitno je šta se nalazi na snimku. Na satelitskom snimku iz 2015. godine. to je sada osnov za ozakonjenje, ono što se nalazi na snimku. Vrlo je zanimljivo. Ako pročitamo član 6. važećeg zakona, stav 4. šta on kaže o satelitskom snimku? Kaže ovako – satelitski snimak iz ovog člana mora biti dostupan uvid građanima u elektronskom obliku na internet stranici ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva.

Da li je to moguće danas? Da li je moguće da građanin ode na internet stranicu ministarstva nadležnog za poslove građevina i ostvari uvid u satelitski snimak onako, kako kaže član zakona? Nije. Evo ministra, kada odete na tu stranicu ovo vam se pojavi „pejdž not faund“. Znači toliko o transparentnosti rada. Toliko o tome da građanin po zakonu može da ostvari uvid u satelitski snimak.

Naravno, vi to menjate. Vi menjate tu stvar. Znači, ono što je sada osnova za ozakonjenje neće biti dostupno građanima na internetu, nego će morati da odu kod organa koji je zadužen za izdavanje rešenja o ozakonjenju i da tamo ostvari uvid. Da li će taj građanin morati da plati neku taksu, to je moje pitanje za vas, da ostvari uvid u taj satelitski snimak? Da li vi očekujete da mi vama verujemo da je to snimak iz 2015. godine? To je ključno pitanje ovog zakona. To je ključno pitanje šta je na tom snimku i kad je on napravljen, jer taj snimak je jedini sada osnov da se ozakonjeni objekti koji nisu na popisu, odnosno za njih nije podnet zahtev za legalizaciju, po onim starim zakonima.

Zašto je to važno? Da jednostavno govorimo otvoreno. U Srbiji je po nekim procenama od milion pa možda do dva miliona metara kvadratnih sagrađeno u poslednje tri godine, nelegalno i čeka legalizaciju. Pare koje se uzimaju za to su od 20 do 50 evra po kvadratu. Dvadeset do 50 miliona evra, neko hoće da da od nelegalnih investitora nekome u državi da bi legalizovao to što je gradio bez dozvole. Da li vi i na koji način otvarate vrate da se te pare uzmu? Ne da uđu u budžet, jer takse ostaju iste, nego da završe u nečijim privatnim džepovima. To je ono što je najveća naša bojazan i zamerka na predložena zakonska rešenja.

Takođe, vi brišete, a mnogo ste se hvalili tom odredbom, brišete obavezu da lokalne samouprave sredstva koja dobijaju od taksi koriste za uređenje građevinskog zemljišta, pribavljanje građevinskog zemljišta u javnu namenu, izgradnju i održavanje objekata javne namene i komunalne infrastrukture. To je stav koji postoji u članu 33. gde da se troše pare. Vi sada to brišete, a govorili ste kada je usvajan zakon – neće moći lokalne samouprave da troše pare na plate nego će morati da troše namenski. Vi sada brišete tu namenu. Znači, moći će na plate, novogodišnju rasvetu, pevajuće fontane, jarbole, ne znam ni ja kakve gluposti sve se prave po Srbiji danas. To je politika koju vi ovim zakonom sada sprovodite, pojačavate i legalizujete.

Takođe, ono što mi je posebno neverovatno, uvodi se da se te takse koje, kako vi kažete – minimalna, smešna, nikome nije problem da plati, da tu taksu sada neće plaćati za ozakonjenje objekata organizacije i institucije Republike Srbije i organa lokalnih samouprava, AP, obaveznog socijalnog osiguranja i slično. Gde je odgovornost za te koji su gradili nelegalne objekte ispred državnih organa? O čemu mi ovde razgovaramo? Kako je moguće da državni organ gradi nelegalno i da ima nelegalne objekte i da onda neće da plati taksu na to? To sada uvodite. To ranije nije bilo.

Sada bih stvarno voleo odgovor – da li vi mislite da ćete ovaj posao završiti za pet godina, kako predlažete u članu 26, izmene i dopune Zakona o ozakonjenju? Znači, ponavljam, imali ste tri godine, 177.000 predmeta rešeno, a po ovom popisu imamo 2.050.000. Verovatno da na tom snimku ima još, a verovatno ima što nije na snimku a ne znamo kako ćemo da legalizujemo još mnogo više.

Eno jedan na vrhu Srbije, na vrh Kopaonika sagrađen objekat i ja sada vas pitam – kada će taj objekat da bude srušen? Dokle ćete vi i ministar Stefanović da se igrate žmurke? Da se igrate žmurke da li je policija pozvana ili nije pozvana. Hoće da da asistenciju za rušenje ili neće da da asistenciju za rušenje. Više od godinu dana taj objekat tamo postoji, radi, priključen na struju, od drugog državnog javnog preduzeća uzima struku. Ko je za to odgovoran? Da li je to moglo do sada po važećim zakonima? Nije moglo.

Dokle ćemo da se igramo žmurke, da tražimo neku famoznu investitorku iz Smedereva, koja se ne pojavljuje na silnim ročištima? Ako hoćete da pokažete ozbiljnost države da reši problem divlje gradnje, onda srušite to. Sada, do kraja nedelje srušite taj objekat. Krenite ovde malo po Beogradu, srušite ne 500 objekata, koliko je srušeno za ove tri godine i to uglavnom nekih šupa i ne znam čega ne, nego srušite, eno tamo dole na Zvezdari, čovek je na dva sprata dozidao nelegalno pet spratova. Rade radnici, gledam pre neki dan, nema zaštitne opreme, nema ničega.

Ove stvari ne mogu da prođu bez ozbiljne rasprave. Ne može ova rasprava o Zakonu o ozakonjenju da prođe bez postavljanja pitanje vaše odgovornosti. Sami ste sebe označili kao osobu koja će biti odgovorna za sprovođenje ovog zakona, sami ste rekli – ja sam odgovorna. Kritikovali ste sve pre vas, kako niko ništa nije znao i nije radio i da ćete vi sada doći i sve uraditi kako treba, a sada nema te odgovornosti. Ništa niste rekli o tome kako ste posao uradili. Zakonom predlažete da nema više kaznenih odredbi za one građevinske inspektore koji nisu napravili program popisa, a znam da je u nekim opštinama program popisa po ovom zakonu urađen na pravi način, da su doneta rešenja za sve objekte koji nisu bili u procesu legalizaciji i koji su trebali po važećem zakonu, onako kako ste vi zamislili da se legalizuju, ali nažalost brojne opštine nisu to uradile, odnosno lokalne samouprave, ali vi ste preuzeli odgovornost. Vi ste rekli – ja sam odgovorna.

Postavljam sada pitanje ministarka, potpredsednice Vlade – kako ćemo da merimo tu vašu odgovornost? Tako što očekujete da dobijete našu podršku sada? Da s produži rok? Da za još pet godina čekamo da se završi proces legalizacije, a ponavljam, za tri godine ste uradili manje od 10%. Bez odgovora na to pitanje, ova rasprava ne može da se završi, jer vi ste ti koji ste trebali da završite ovaj posao, imali ste sve mehanizme, sami ste doneli ovaj zakon, nije ga doneo neki vaš prethodnik. Tri godine ste radili po ovom zakonu i posao niste završili. Hvala.

Hvala.

Zamolio bih potpredsednicu Vlade, kad kaže – ima u okruženju, da kaže gde tačno ima u okruženju, a gde nema to rešenje da ministarstvo, pa da prebrojimo gde ima, a gde nema i šta je, da kažemo, neka praksa?

Znači, nije praksa da ministarstvo zamenjuje Inženjersku komoru u poslu izdavanja licenci i oduzimanja licenci. To nije praksa. Ali, ovo što ste sada rekli i pošto se niste ograničili samo na vaše ministarstvo, je opravdalo moju bojazan, da će politika Vlade, kako ste vi govorili, biti takva da zavede red. Onda ćete verovatno da zavedete red, ako ne možete da disciplinujete Lekarsku komoru, Advokatsku komoru i druga udruženja. Jel vi mislite da treba da kontrolišete sve?

Kako je to kada kontrolišete sve, evo videli smo na primeru ovog zakona o ozakonjenju. Da se vratim na njega, Vi ste pokušavali ovde, objašnjavajući, da se opravdate, govoreći – moje ministarstvo je uradilo sve, ministarstvo je uradilo sve, ministarstvo je uradilo sve. Pa, problem zašto mi ne možemo u ovoj državi da zaustavimo nelegalnu gradnju je zato što nema odgovora države, nego ima odgovore ministarstvo ili ga nema.

Slažem se sa vama da ne može ministarstvo samo, ali kažite mi to, u kojoj to lokalnoj samoupravi postoji problem i ko je tamo na vlasti? Evo, objasnite mi ovde u ovoj tabeli, gledao sam ovu tabelu popisa nelegalnih objekata, samo u Novom Pazaru postoji ovako crvenom, skroz van tabele, piše 152 stambena plus 52 stambeno-poslovna objekta.

Šta je ta crvena boja? Jel to boja nekog posebnog investitora, kome treba da se legalizuju objekti?

Taj voluntarizam vi propagirate kao Vlada, kao stranka, na svim nivoima. Korupcijom se ne borite na svim nivoima i zato imamo divlju gradnju danas.

Hvala predsedavajući.

Samo vas molim da po Poslovniku po članu 128. se postarate da službe izvade kartice onih poslanika koji su suprotno članu 128. napustili salu u kojoj se odvija sednica, a ostavili svoju karticu u poslaničkoj jedinici. To je vaša obaveza bez obzira da li Skupština radi ili ne radi po dnevnom redu.

Predlog o formiranju anketnog odbora o rušenju u Savamaloj podneli smo još 6. juna 2016. godine i nekoliko, sada već, desetina puta ostavljali smo Skupštini mogućnost da ovu tačku uvrsti u dnevni red sednice kako bi došli do odgovora koji građani Srbije već više dve i po, tri godine ne mogu da dobiju od nadležnih organa Republike Srbije – ko su bili ljudi koji su pod maskama tokom noći izvršili rušenje privatnih objekata koji su tom prilikom lišavali građane Srbije, koji su se zatekli na tom mestu, slobode? Ko su nalogodavci cele te akcije i da li će i ko odgovarati za činjenje ili ne činjenje svo ovo vreme?

Na žalost, odgovora nema. Kao što sam rekao, postojala je samo jedna žrtva, samo jedan krivac je do sada pronađen, a to je policijski službenik koji je te noći dežurao u službi koja se javljala na poziv građana i koji nije posao jedinice policije da reaguju i da dođu na lice mesta.

Za svo ovo vreme videli smo da neko istinu o tome šta se dešavalo te noći, ko su bili ti ljudi, ko su nalogodavci i šta su oni tamo radili zna. To je bivši predsednik Vlade i predsednik Republike danas koji je sav ushićen govorio da bi on to došao da ruši samo da je mogao, da su to radili kompletni idioti iz vrha gradske vlasti jer su to radili noću i pod maskama. Mene zanima – da li je na sve izjave reagovao postupajući tužilac, ako su uopšte uspeli da ustanove koje tužilaštvo je odgovorno, da li Više ili Osnovno tužilaštvo u Beogradu i da li je predsednik Republike saslušan?

Mi ćemo naravno nastaviti da tražimo da se ova tema nađe na dnevnom redu Skupštine, a ja vas podsećam predsedavajući da sam tražio od vas da poštujete član 128. Poslovnika.

Pa, po ko zna koji put govorim ovde u okviru ovog dela sednice o potrebi da se u Skupštini Srbije formira anketni odbor kako bi došli do nekih odgovora oko događaja koji su se desili, ponavljam, 24. aprila 2016. godine.

Posle, evo dve i po godine jedini epilog koji je u državi Srbiji se desio je uslovna kazna za policajca koji je te noći bio dežuran u policiji u operativnom centru, gde su stigle brojne prijave građana koji su u strahu od toga što maskirana lica, naoružana, privode ljude, što se ruši bagerima, što on nije obavestio kako je valjda u tom dogovoru koji je postigao sa Tužilaštvom, nije obavestio nadređene i na sebe preuzeo svu krivicu.

Taj policajac, gospodin Goran Stamenković, kažnjen je dve godine uslovno, a posle dve i po godine evo mi u javnosti nemamo odgovore ko su ljudi koji su urušavali slobodu građana Srbije pod maskama i time smo možda, bojim se, otvorili vrata da se takve stvari dešavaju na nekim drugim mestima Srbije.

Evo, prošlog vikenda neki maskirani naoružani ljudi su lišili slobode građane Srbije i ministar Stefanović je to precizno nazvao – hapšenjem. Država Srbija je podigla borbenu gotovost Vojske, Policije i kompletne oružane sile i uradila je sve ono što nije uradila pre dve i po godine kada se u Savamaloj desilo protivpravno rušenje.

Podsetiću naravno da je nekoliko nedelja posle tog događaja predsednik Republike rekao da on zna ko su kompletni idioti, kako ih je sam nazvao, koji su rušili u Savamaloj, ali ne znamo da li ga je postupajući tužilac, ne znamo više ni koje je tužilaštvo nadležno, jer smo mogli za ove dve i po godine da pratimo igranku između osnovnog i višeg tužilaštva oko toga ko je nadležan da vodi istragu, da li je to tužilaštvo saslušalo predsednika Republike koji je javno rekao da ima saznanja i da zna ko su ljudi.

Zato mislimo da je potrebno formiranje ovog anketnog odbora i insistiraćemo pošto verujem da nažalost nećemo dobiti podršku za to, na svakoj narednoj sednici kada budemo imali priliku. Hvala.

Hvala.

Ovaj zakon je kada je donet, skoro ima evo tri godine, govorili smo da će ugroziti ekonomski položaj zaposlenih. Govorili smo o tome da će dovesti do odlaska stručnih kadrova, da su rešenja u njemu destimulativna i da će doprineti partijskom zapošljavanju.

Jedna od zamerki je bila što tim zakonom nije obuhvaćen ceo javni sektor, što nisu obuhvaćena javna preduzeća, NBS, BIA i Javni medijski servis, što mi našim predloženim izmenama predlažemo.

Posle dve i po godine primene ovog zakona nažalost možemo da konstatujemo da su se mnoge stvari o kojima smo govorili kada je ovaj zakon usvajan i kasnije predlažući izmene i dopune i desile. Tako je danas situacija da je Srbija zemlja sa najvećim procentom stanovništva ugroženim od siromaštva, preko 25% stanovništva Srbije je ugroženo od siromaštva, a broj apsolutno siromašnih je takođe jedan od najviših u Evropi, iznosi oko 9%.

Sledeći rezultat ovakve politike Vlade je da je Srbija zemlja sa najvećom razlikom u primanjima petine najsiromašnijih i petine najbogatijih ljudi. Prosek Evrope je 5,4 odnos primanja najsiromašnijih i najbogatijih. U Srbiji je taj odnos 1:9, sa tendencijom daljeg rasta i to čini neodrživo zemlju i ne rešava probleme ogromnog broja građana koji zbog siromaštva se isključuju iz društvenog života, koji se bore svakodnevno za obezbeđivanje osnovnih svojih potreba.

Nažalost, u Srbiji, u takvoj situaciji govoriti o četvrtoj industrijskoj revoluciji, o digitalizaciji, je potpuno bespredmetno.

A, da će ovaj zakon, onako kako ga je usvojila ovde većina, doprineti partijskom zapošljavanju, mogli su građani Srbije da vide i na sastanku vladajuće SNS u Vranju, gde se vodila žestoka diskusija ko zapošljava čije švalerke po javnim preduzećima. I, ta diskusija je dokumentovana, snimljena i postala je javna stvar. Verujem da to nije jedini odbor vladajuće stranke gde se ovakve diskusije vode. I, ako nešto ne promenimo, bojim se, da će se jedino o tome na tim organima stranačkim raspravljati.

Hvala.

Suština ovog zakona, koji već tri godine pokušavamo da stavimo na dnevni red sednice Skupštine, je da se hrana za bebe oporezuje manjom poreskom stopom, 10%, u odnosu na 20%, koliko je propisano zakonom.

Govorili smo verovatno više desetina puta do sada o tome da je to jedna mala mera koja treba da pokaže brigu države i da bude pomoć roditeljima sa malom decom.

Odgovor koji smo dobili na predlog ovog zakona i kada smo predlagali ovu izmenu kao amandman na Zakon o porezu na dodatnu vrednost je da nema garancije da bi smanjenje poreza dovelo do smanjenja maloprodajne cene, kao i da ova mera nije ključna za pomoć porodicama sa malom decom. I, naravno, slažemo se da nije ključna i tome služi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali jeste jedna simbolična i treba da pokaže da država veruje u tržište, kako ovde često čujemo da je tržište to koje određuje, da se u tržišnoj utakmici određuje cena proizvoda i da ne može država mnogo tu da se meša.

Nažalost, takva politika je dovela da, evo, sada antimonopolska komisija je konstatovala kartelsko udruživanje preko 170 pravnih lica koja se bave prodajom bebi opreme u Srbiji. I, ono što se tu i tamo moglo čuti, da je bebi oprema u Srbiji prosečno 50% skuplja nego u susednim zemljama, nego u zemljama EU, sada dobija, čini mi se, i odgovor zašto se to dešava.

Dešava se udruživanje kartelsko i udruživanje pravnih lica koja se bave prodajom ove robe i država, meni je drago što konačno reaguje, a bojim se da reaguje prekasno, da reaguje prekasno, presporo i da bi pravi način bio usvajanje ovih zakona i drugih aktivnih mera, kao i promena Zakona o finansijskom podršci porodici sa decom, o čemu ću govoriti u sledećem javljanju. Hvala.

Hvala.

Od 2014. godine čekali smo obećanje tadašnjeg ministra Vulina da će biti donet novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. I, konačno smo dočekali taj zakon na dnevnom redu ovde krajem prošle godine, nažalost, u paketu sa budžetom i zakonima koji prate budžet i gotovo da ni jedna jedina reč nije bila rečena tada o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom,

Mi smo kao poslanička grupa SDS, Narodne stranke, govorili u nekoliko rečenica o lošim rešenjima koje taj zakon donosi, pre svega načinu obračuna naknade za porodiljsko odsustvo, o tome da se računa poslednjih 18 meseci od dana kada se odlazi na porodiljsko, do dana kada se odlazi na porodiljsko odsustvo, a da u te mesece, ukoliko žena nije bila zaposlena, računa se prihod od nula dinara, a celokupan onda zbir za 18 meseci se deli sa 18.

Nažalost, nije reagovala tada ni vladajuća većina, nije reagovala ni javnost i, evo, od 1. jula, kada je krenula primena ovog zakona, javljaju se brojne žene, koje su se u međuvremenu u tom periodu porodile i koje su dobile rešenja za naknadu na odsustvu za porodiljsko bolovanje od svega nekoliko hiljada dinara. Ta situacija je dovela i do protesta majki u Beogradu prošle nedelje, koje su protestvovale ispred Vlade.

Mi smo ponudili rešenje kao predlog novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Taj Predlog zakona je u proceduri Skupštine od februara meseca ove godine. Taj predlog ispravlja situaciju i ne dozvoljava da se desi da porodilja za vreme odsustva posle porođaja prima sramnu naknadu. Znači, ona po našem predlogu zakona definiše minimalnu naknadu koja ne može biti manja od polovine minimalca isplaćenog u Republici Srbiji u tekućoj godini. Ona menja i maksimalan iznos naknade, koja je sada smanjena na tri prosečne zarade.

Ovaj predlog zakona, takođe, definiše na drugačiji način roditeljski dodatak u odnosu na ono što je usvojeno, definiše način za ostvarivanje dečijeg dodatka na način da mnogo širi broj dece prima taj dečiji dodatak kao jednu od ključnih mera za jačanje porodice, što bi trebalo da bude uloga ovog zakona, a on, onako kako ga je usvojila Vlada, odnosno ova Skupština, pre nepunih godinu dana, to do danas nije.

Hvala, predsedavajuća.

Predlog zakona o kulturi je takođe duže vremena u proceduri. I, suština tog zakona je da se kulturnim radnicima koji ostvare nagrade na međunarodnim svetskim i evropskim takmičenjima dodele nacionalne penzije onako kako je to urađeno sa vrhunskim sportistima.

To je Zakonom o kulturi, koji važi u Republici Srbiji, ostavljeno da se uradi ukoliko to Ministarstvo kulture smatra da je potrebno, tako što Ministarstvo predlaže, a Vlada eventualno onda usvaja.

Mislimo da je to loše i loš odnos prema kulturnim radnicima i da oni zaslužuju da, ukoliko je njihovo stvaralaštvo ocenjeno najvišim ocenama na međunarodnoj sceni i na taj način podižu i ugled Srbije, da budu obezbeđeni od strane Republike Srbije i imaju određenu materijalnu sigurnost.

Naravno, usvajanje, otvaranje rasprave Zakona o kulturi sigurno bi dovelo i do rasprave o stanju u kulturi. Stanje u kulturi danas beleže pozitivne, ali nažalost, i neke negativne stvari. Pozitivno je, naravno, otvaranje Muzeja savremene umetnosti ranije ove godine, a letos je otvoren, posle dugog perioda, i Narodni muzej Srbije i to je svakako dobra vest i pohvalna činjenica za Vladu. Ali je loša vest ovo što smo mogli da gledamo, odnosno da pratimo prethodnih dana, kako se u Srbiji ponovo uvodi cenzura u filmsku umetnost, kako je Filmski centar Srbije, iz razloga potpuno neprimerenih 21. veku, tako što određena grupa ljudi upadne u prostorije Filmskog centra Srbije i zahteva ukidanje finansiranja određenog umetničkog projekta, koji je odobren već bio više od godinu dana.

Onda, upravni odbor, odnosno dešava se volšebno preko noći, sporazumno, kako se to kaže, sporazum o odustajanju od finansiranja tog filmskog projekta od strane Filmskog centra Srbije. To su stvari koje su apsolutno nedopustive u 21. veku. Mislim da je potrebno da se Zakon o kulturi stavi na dnevni red skupštine, u ovom delu koji mi predlažemo, ali i u drugim delovima koji bi šire sagledali stanje u kulturi u Srbiji danas. Hvala.

Hvala.

I ovaj zakon, jedno duže vreme, već jedno dve godine predlažemo. Suština ovog zakona je da se uvede akciza na voćne sokove sa dodatkom šećera i drugih sredstava za zaslađivanje i ostala bezalkoholna pića, osim sokova od voća i povrća.

Ovo je jedna mera koju Svetska zdravstvena organizacija predlaže državama kao deo borbe protiv gojaznosti. Da se i Srbija suočava sa problemom gojaznosti govori se s vremena na vreme, Vlada je čak usvojila Uredbu o nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih. Međutim, ta Uredba ne sadrži konkretne mere kao što je ova akciza koju mi predlažemo.

Ta akciza postoji u brojnim zemljama – Irska, Norveška, Meksiko, Mađarska, od 2011. godine, gde je usvajanje takve mere posle nekoliko godina dovelo do smanjenja ovih vrsta pića za preko 20%. Ovde imam jedan naslov koji kaže da je svako treće dete u Srbiji gojazno. Oni koji su upućeni znaju kolika je opasnost kod gojaznosti dece i koje zdravstvene probleme to u budućnosti može da dovede.

Nažalost, kada smo jednom dali da se usvoji kao amandman kod usvajanja Zakona o akcizama ministar je rekao da nema ništa protiv ovog amandmana, ali nekoliko nedelja posle toga bio je počasni gost na proslavi poslovanja „Koka kole“, kao jedne od kompanija čiji proizvodi bi se sasvim sigurno našli pod udarom ovakvog jednog zakona, i negde posle toga, čini mi se, da se kod njega izgubio taj entuzijazam da se država Srbija aktivnim merama uključi u borbu protiv gojaznosti.

Uvođenje jedne ovakve akcize stvorilo bi mogućnost od nekih, čini mi se, tri do četiri milijarde dinara u budžetu kojim bi mogao da se obezbedi jedan zdrav obrok u školama za svakog đaka u Republici Srbiji, stvorilo bi mogućnost da se organizuju programi i edukacije kojima bi se deci i njihovim roditeljima objasnila štetnost loše, nezdrave, brze hrane. Verujem da bi se kroz nekoliko godina, kao u nekim drugim zemljama koje su ovu stvar uradile, preokrenuo trend i krenulo ka smanjenju broja gojaznih. Hvala.

Hvala.

Ovo je jedan kratak tekst, kratak zakon i on predlaže jednu vrlo malu izmenu u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a to je da se u poreskom rešenju bude iskazan iznos koji je više ili pogrešno plaćen porez, odnosno sporedna poreska davanja, kao i pouka o pravima iz ovog stava.

Veliki broj građana Srbije danas koji, recimo, izmiruju porez na imovinu ne zna u kom stanju je njihov poreski dug, da li ga ima, da li su možda više platili, s obzirom da nikada uz rešenje, koje svake godine dobiju, ne dobiju i stanje o iznosu koji postoji vezan za njihovo ime u poreskoj upravi.

Prosto mi je neverovatno da je Vlada odbila jedan ovakav predlog, da smatra da nije potrebno usvojiti, objašnjavajući na koji način se i šta se dešava ukoliko je pretplaćeno. Poenta ovog zakona je da se građanin kao poreski obveznik obavesti o tome da li postoji poreski dug ili da li je on možda pretplatio svoju poresku obavezu kako bi onda platio manje.

Građani kada dobiju poresko rešenje, a ono iz nekog razloga svake godine kasni, budu obavešteni samo o tome koliko treba da plate u tekućoj godini, ali ako zakasne nekoliko dana, mogu da odu u minus, ako nekad pretplati, ne zna koliko je potrebno da doplati… Lično sam bio pre nekoliko dana da ispravim poresko rešenje, pošto je poreska uprava, naravno, pogrešila i poslala ga na pogrešnu adresu, ali sam ga slučajno dobio i tamo sam konstatovao da postoji neki dug od 50 dinara, jer nije bilo jasno, jer se kasnilo sa dostavom poreskog rešenja, a kamata je uredno zaračunata od perioda kada je ono napisano, iako je meni dostavljeno nekoliko meseci kasnije.

Smatram da u vreme ove velike priče o digitalizaciji nije nikakav problem da se nad poreskim rešenjima koje građani svake godine dobiju za porez na imovinu unesu iznos stanja duga, odnosno pretplaćenog iznosa. To je suština ovog zakona. Očekujem da ga ova Skupština, kao poseban zakon ili kao amandman, kada budemo imali ovaj zakon u proceduri, i usvoji. Hvala.

Hvala.

I ovaj zakon više od dve i po godine stavljamo na dnevni red sa idejom da se iznos pretplate ne plaća po svakom brojilu za električnu energiju u domaćinstvima koja imaju više brojila, nego da se plaća samo na jedno brojilo. Na postojanje ovog problema i nelogičnosti koje on proizvodi ukazivali su i neki poslanici vladajuće koalicije kroz poslanička pitanja, ali nažalost nije bilo reakcije Vlade, nije bilo reakcije većine da predlog ove izmene stavi na dnevni red. Danas imamo situaciju da domaćinstva koja imaju nekoliko električnih brojila na garažu, na pomoćne prostorije, na štale i slično, pored električnog brojila za kuću, plaćaju iznos pretplate za svako od tih brojila.

Posebno je pitanje – šta građani za tu pretplatu koju plaćaju dobijaju? Malopre jedan od mojih kolega iz opozicije je govorio o tome na koji način javni medijski servis organizuje informativni program i informativno-političke emisije, kojih ionako ima veoma malo na kanalima javnog servisa, da u tim emisijama, od izbora za Skupštinu grada Beograda koji su bili u martu mesecu ove godine, nije bilo gostovanja ni jednog jedinog lidera stranaka opozicije. Podsećam ad ovu taksu, kao što to kaže zakon, plaćaju svi građani Srbije, a neki plaćaju i po nekoliko puta.

Takve stvari sasvim sigurno nisu u skladu sa proklamovanom evropskom politikom, obavezama Srbije na evropskom putu da se obezbedi sloboda medija i direktno su izvrgavanje suštini javnog servisa koji je ustanovljen, čini mi se, 2006. godine, kada je uvedena taksa, koju je, podsećam vas, ova vlast najavljivala da će ukinuti, pa je onda dve i po godine od dolaska na vlast to urađeno da bi samo šest meseci kasnije taksa se vratila i ponovo se naplaćivala na potpuno isti način kroz račun za isporučenu električnu energiju, ali ovaj put bez mogućnosti da se oslobodite višestrukog plaćanja ukoliko imate više električnih brojila na svoje ime.

Pozivam vas da stavimo ovaj zakon na dnevni red i usvojimo ovu izmenu zakona. Hvala.

Ovaj zakon treba da konačno pomogne, u krajnjoj liniji, vladajućoj većini da ispuni jedno od svojih obećanja, a to je da će biti donet zakon o poreklu imovine i da će sva imovina koja je nelegalno stečena, od onih koji su to uradili biti oduzeta.

Već je sedma godina od dolaska na vlast ove koalicije i tog zakona nema. Mi smo predložili ovaj zakon koji se ne zove direktno kao zakon koji je vladajuća većina se obavezala da će doneti, nego zakon o utvrđivanju poreza na neprijavljeni prihod građana.

Suština ovog zakona je da svi građani koji imaju imovinu veću od 30 miliona dinara su u obavezi da je prijave i da je poreska uprava onda u obavezi, iako danas ima tu mogućnost, ali je nažalost ne koristi, usvajanjem ovog zakona bila bi u obavezi da proveri poreklo imovine tih lica.

Takođe, ovaj zakon podrazumeva da svi funkcioneri u poslednjih 18 godina koji su obavljali bilo koje funkcije budu u obavezi bez obzira na vrednost imovine koju imaju da je prijave i da se bez obzira na vrednost imovine izvrši provera porekla. Da postoji takav zakon i kada bi se on usvojio, onda ne bi mogli da slušamo ministra Vulina koji kaže da mu je 200 hiljada evra za kupovinu stana poklonila tetka, jer takva mogućnost po našim zakonima ne postoji, odnosno morao bi da da dokaz da je tetka iz Kanade 20 puta dolazila i donosila svaki put do 10.000 evra, koliko je moguće po našem zakonu, pa kada se skupilo tih 200 hiljada on je kupio stan. To najbolje pokazuje licemerje ove vlasti i njihov odnos da kada se uhvate flagrantno u krađi, u manipulaciji, oni daju ovako bezobrazne odgovore, odgovore koji vređaju moral, inteligenciju svakog građanina Srbije.

Ovaj zakon, ponavljam, se odnosi na sve funkcionere u poslednjih 18 godina. Ovaj zakon predviđa progresivnu stopu oporezivanja imovine za koju se utvrdi da ne postoji poreklo od 20, 40, odnosno 60%. Ovaj zakon treba da liši te imovine sve žute, ali i lopove drugih boja. Hvala.

Hvala.

Zakon o bezbednosti saobraćaja koji je usvojila Skupština u martu mesecu ove godine doneo je izmene koje su trebale da povećaju bezbednost u saobraćaju, koje su uvodile strožije kazne za vožnju u alkoholisanom stanju, strožije kazne za nevezivanje pojaseva, strožije kazne za prebrzu vožnju, ali nažalost, ovaj zakon je opet bio u paketu sa brojnim zakonima i nije mogao do kraja da bude prodiskutovan, ali je doneo jednu izmenu, koja nažalost, ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju, pre svega, pešaka.

Naime, ovim zakonom je ukinuta bezbedna zona od pet metara od pešačkih prelaza u kojima nije dozvoljeno parkiranje i usvajanje ove izmene za koje ja, moram da budem iskren, u tom trenutku i nisam konstatovao, ali mi je privuklo pažnju brza reakcija vlasti u Beogradu koje su odnarodovale da će usvajanjem ove promene biti omogućeno docrtavanje novih 300 parking mesta u Beogradu i zaprepastilo me je da smo mi spremni kao zemlja, kao društvo da ugrozimo živote pešaka učesnika u saobraćaju zarad 300 parking mesta.

Postavljam pitanje – koja je cena bezbednosti ljudskog života, a koja je cena jednog parking mesta? Da li će naša deca na putu do škole biti bezbednija sada kada je ukinuta ova zona od pet metara od pešačkog prelaza, da li će vozači imati dovoljno vremena da prikoče ukoliko ne vide nekoga na pešačkom prelazu zato što je blokirano od strane parkiranog automobila?

Najgora stvar od svega je što bez obzira što ovaj zakon ne dozvoljava parkiranje neposredno pre pešačkog prelaza i dalje, danas slika pešačkog prelaza ispred policijske stanice na Vračaru na 100 metara od osnovne škole gde je policijski automobil nepropisno parkiran neposredno uz pešački prelaz suprotno zakonu. Tu sliku može da vidi svaki građanin svakog dana koji prođe pored ove policijske stanice.

Postavljam pitanje ovde nama kolegama poslanicima – da li ćemo mi nešto uraditi ili ćemo se sutra zgražavati kada se desi neka nesreća, kada na ovakvom ili nekom sličnom pešačkom prelazu zato što je neko parkirao nepropisno ili propisno sada posle usvajanja ovih izmena neko bude povređen ili ne daj bože izgubi život?

Hvala, predsedavajući.

Ovaj naš amandman podrazumeva brisanje člana 1.

Član 1. ovog zakona je jedan od manje problematičnih članova ovog zakona, ali nažalost zbog prakse, koja evo traje skoro godinu dana u parlamentu podnošenja besmislenih amandmana, stotine takvih amandmana, nećemo ponovo biti u mogućnosti da raspravljamo o onim kasnijim članovima koji suprotno onome što je govorio ministar ovde, navodno donose benefit i korist penzionerima.

Po našem mišljenju nanose veliku štetu penzionerima i ne samo njima, nego i onima koji će jednog dana biti penzioneri, a nadam se i verujem da svi mi ovde, osim onih koji su već u penziji, se nadamo da ćemo tu penziju i doživeti.

Ono što je loše u ovom zakonu, ponoviću, što nema vraćanja onog iznosa za koji su umanjene penzije za preko pola miliona ljudi u Srbiji u prethodne četiri godine, što su u budućnosti uvodi potpuna arbitrarnost na eventualno povećanje penzija tako što će Vlada propisima, kako kaže član zakona, propisima određivati kolike će te penzije biti.

Takođe, uvodi se novčani dodatak na penziju čime će još više biti zamagljeno koliki su iznosi penzija u Srbiji, koliko koji penzioner prima, koliko će primati u budućnosti, koliko će ko od građana koji danas rade i uplaćuju, nadajući se da će dočekati penziju, imati tu penziju ako do nje dođe.

Sve ove mere Srbiju vraćaju nazad, urušavaju predvidivost penzionog sistema, urušavaju sistem i društveni dogovor koji je funkcionisao više od pola veka i zato ćemo biti protiv ovog zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Pošto smo slušali pohvale ovog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, hajde da krenemo i, naravno, ja ću govoriti o onim lošim stranama ovog zakona, o jednoj stvari, recimo, koja nigde nije rečena i ne uklapa se u ono što je ministar u dva sata, koliko nam je ovde govorio o ovom i o raznim drugim tačkama dnevnog reda, ali najviše o ovom zakonu, govorio sav ushićen, kako kaže, predlaže zakon koji nosi samo dobre vesti za penzionere. Pa, evo jedne loše vesti. Sakrili ste, ministre, u član 45. ovog zakona, to je da će se od sada dostava penzija na kućnu adresu naplaćivati korisnicima penzije.

(Zoran Bojanić: I do sad se naplaćivalo…)

Jel u redu to „kretenu“? To je u redu. Nema problema.

Dakle, 426 hiljada penzionera prima penzije na ruke, na kućnu adresu donosi im poštar i pre godinu i po dana je to bilo u planu da se ukine, zato što to, kako je rečeno, Fond košta 811 miliona dinara godišnje. Sada će taj iznos, znači nekih dve hiljade dinara godišnje da plaćaju korisnici penzija. Penzije koje donosi poštar najčešće primaju penzioneri koji žive u malim mestima, selima, koji nemaju u blizini banku, bankomat, ne umeju da koriste ono što mi danas smatramo sasvim normalnim i taj mali trošak za državu mislim da je morao da ostane na Fondu PIO.

Stvar oko koje se ovde vodila polemika, gde nam je ministar u odgovoru koleginici citirao pismo u kojem odgovara Fiskalnom savetu, je takođe jedna neistina. Prvo, kaže ministar, mi smo odgovorili Fiskalnom savetu da nije tačno da Vlada donosi zakone, nego da zakone donosi Skupština. I to jeste, kada pročitate Ustav, to jeste tako. Ali, šta je praksa ovog doma, mi poslanici ovde najbolje znamo. Koji je to zakon koji je usvojila Skupština, a da nije došao od Vlade Srbije?

Ali, ono što je zanimljivo, ovu izmenu sada, kojom, kako ste sami rekli u tom odgovoru, nastavljate ono što postoji već četiri godine, a to je da se neće usklađivati penzije u skladu sa članom 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prethodni član koji je to definisao, koji sada ukidate, kaže ovako - za vreme primene Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, penzije se mogu povećavati samo u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i zakonom kojim se uređuje budžet. Znači, zakon. A, šta sada predlažete da stoji? Kažete - izuzetno od člana 80. ovog zakona, do dostizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, penzije će se usklađivati, ne povećavati, nego usklađivati na način utvrđen propisima kojima se uređuje budžet i budžetskih sistem. Znači, ne zakonom, nego propisima. Šta su propisi kojima se utvrđuje budžet i budžetski sistem?

(Aleksandar Martinović: Pa, zakon.)

Pored zakona, može još nešto da bude, doktore Martinoviću.

(Aleksandar Martinović: Ne može.)

Može još nešto da bude. Može, jer da ste hteli, onda ste mogli da napišete zakon kako je stajalo i do sada. Zašto ste promenili da umesto zakon stoji propis?

Šta znači dostizanje finansijske održivosti sistema penzionog i invalidskog osiguranja? Šta je to, kojim je to propisom, zakonom, Ustavom, čime god definisano? Gde piše šta je održivost? Jel to tih 11% BDP-a? To nismo dostigli ni sada. Nismo dostigli ni sada posle četiri godine.

Zato ovo uvodi arbitrarnost u buduće usklađivanje penzija. Zato smo protiv da se penzije u budućnosti usklađuju na ovakav način. Tražimo da se vrati ono što piše u članu 80. zakona, ili nađite neku drugu formu.

U onome što nam je ministar ovde čitao, istoriju kako su se menjali zakoni, a bilo je raznih modela usklađivanja samo sa rastom cena, pa se pravila kombinacija između rasta cena na malo i rasta zarada, pa se uključivao i rast eventualno BDP-a. Nađite neku formu koja je jasna, koja je stvar društvenog konsenzusa, a ne odluke koja će se utvrđivati, kako ovde predlažete, propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem.

Zašto je to važno? Šta ćemo imati u narednom periodu? Evo, to smo mogli da čujemo danas, ko je pažljivo slušao. Rekao je ministar finansija – sada će penzije, kad se usvoji ovaj zakon, on je ovako rekao, sada će penzije biti veće u odnosu na penzije isplaćene u oktobru 2014. godine između 8,8% i 13%.

Pa, kako je moguće da nelinearno rastu penzije? Kako je to moguće? Jel to nije po zakonu? To je ono što smo ovde mogli da protumačimo. I neće rasti penzije. Penzije će rasti svima isto, ali imamo ovo novo, dodatak, novčani dodatak na penzije. I to je druga stvar zbog koje smatramo da je ovo loše.

Nema nikakvih jasnih merila kome, kako, zašto se uvodi taj dodatak, u kom iznosu, koliko će se isplaćivati. Postoji samo jedna stvar u ovom predlogu zakona, koliki je maksimum na nivou godine, koliko se može za to potrošiti, 0,3% od ukupnog BDP-a.

Ali, ovo što ste vi napisali i što danas predlažete Skupštini nije reforma penzionog sistema. To je ta zamerka i Fiskalnog saveta, koji znaju da pročitaju ono što piše u predlozima zakona.

Mogli ste da kažete – idemo na sistem minimalne penzije, iz budžeta će se isplaćivati u nekom trenutku u budućnosti samo minimalne penzije. Ko hoće veću penziju, taj će morati na neki drugi način da obezbedi sebi ta primanja. Ali, ovo nije to. Ovo je jedna vrlo jednostavna stvar, politička stvar. Za onih 61% penzionera, kako ste ovde govorili, koji zakonom, koji se sada ukida, Zakon o privremenom uređivanju isplate penzija, tih 61% vi nastavljate da nagrađujete. Pravite podelu među penzionerima u Srbiji na bogate i siromašne.

Ne znam kako ste došli i to odredili da je, ne znam, penzija od 25.000, preko 25.000 dinara pre četiri godine bogatstvo i da treba da se smanji, a sada izgleda određujete da je 32.000 siromaštvo, pa ćemo nagrađivati one ispod toga, koji primaju penzije manje od toga.

Mere socijalne politike ne mogu na ovaj način da se vode kroz penzioni sistem. Ako želite, a što je obaveza države, socijalna odgovornost, onda treba ciljano, sa jasnim parametrima, podržati one najugroženije. To ovaj zakon ne donosi. On donosi to da će se pojavljivati predsednik Republike, kome to nije po Ustavu stvar u kojoj on može da se meša, predsednik, u ovom slučaju predsednica Vlade, ministri, i onda se razbacivati procentima koliko će penzije u nekom trenutku biti povećane u budućnosti, a da niko neće znati koliko i zašto se to dešava. Zato smo protiv ovih stvari koje pišu u ovom zakonu.

Jedina dobra stvar je ukidanje, konačno, posle četiri godine, Zakona o privremenoj isplati penzija. Posle četiri godine, iako, kada sam došao u ovaj parlament, rekli ste da će biti tri, a možda i ranije. Pa, evo, dočekali smo da bude ne dve i po, kako jedan kolega reče, nego pune četiri godine i manje mesec dana.

Ovakav način uređenja isplate penzija postaje glavni generator sive ekonomije u Srbiji. Koji zaposleni sa ovakvim uređenim penzionim sistemom ima motiv da uplaćuje više od minimuma svoje penziono osiguranje? Šta mu je garancija da će dočekati da mu penzija bude obračunata i u budućnosti uvećavana tako da ima smisla da on uplaćuje više od minimuma?

Vrlo dobro znate da brojni zaposleni u Srbiji primaju jedan deo svojih zarada na ruke, bez da se uplaćuju porezi i doprinosi u budžet. I ovaj i ovakav predlog zakona će samo da pospeši i da da opravdanje ljudima, moralno opravdanje, da ne poštuju državu i njene zakone. Jer, ovako država pokazuje nepoštovanje njih.

Građenje penzionog sistema je trajalo jako dugo u ovoj zemlji. Krenulo je i uvedeno je na osnovu velikog društvenog konsenzusa i čuli smo kako se menjalo. Čuli smo ovde da je nekad penzija bila jedan evro. Čuli smo da je nekad bilo kašnjenje u isplati penzija. Rekao je ministar da je 2001. godine bilo kašnjenje jedne i po penzije, poljoprivrednicima 18. To je namireno i do 2012. godine, a i danas, naravno, do dan danas. Penzija ni jednog jedinog trenutka nije kasnila. Nije postojala mogućnost da se penzije ne isplate. Vi ste krenuli da plašite narod ovde izmišljanjem nekog ambisa, neke rupe, kraja sveta, bankrota. Toga nije bilo.

Ono čega nema u ovom zakonu je ono što smo mi predlagali poslednje tri godine, a to je da se penzionerima koji su bili obuhvaćeni ovim zakonom nadoknadi ono što im je uzeto. Čuli smo od ministra da je to 800 miliona evra za ove četiri godine. Znači, pola miliona penzionera, od njih je uzeto 1.600 evra, svakome od njih, nekome mnogo više, nekome manje, ali pola miliona ljudi, ne svi penzioneri kojima se vi zahvaljujete, nego pola miliona ljudi su platili cenu vaših reformi. I umesto da im se sad nadoknadi, ako je tako sjajno stanje, a duga je priča, a ja, nažalost, imam 20 minuta, u finansijama Srbije i u budžetu, onda prvo treba tim ljudima nadoknaditi ono što su dali, pa onda graditi jarbol, gondole, pokrivati dugove „Železare“, ER Srbije, sve ono što smo gledali prethodnih godina, na šta su se trošile nemilosrdno pare iz budžeta Republike Srbije. Toga nema i zato ovaj zakon ne može da ima našu podršku.

Nažalost, ne mogu da govorim i o drugim zakonima, govoriću nešto samo vezano za izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.

Prva stvar, kada sam gledao šta piše u ovom zakonu i pripremao se za diskusiju, jeste činjenica da imamo ministra koji danas predlaže ovaj zakon a koji ne govori istinu. Ministar je 6. aprila ove godine izjavio – nema promene zakona, nema produženje roka, baš me briga što je nekoliko hiljada ljudi potpisalo peticiju. Rekli ste da imaju rok do 30. septembra. Došli ste danas, 21. septembra i tražite da se taj rok produži za još godinu dana. Kako mi vama, ministre, da verujemo, kad ste vi izjavili pre tri meseca nešto sasvim drugačije? Jel ovo poslednja izmena?

Prošle godine, kad smo usvajali Zakon o visokom obrazovanju i produžavali rok za godinu dana, isto ste rekli da neće biti više. Ponovili ste to u aprilu, a evo ga sada i septembar, gde smo, šta je, novi rok. To mnogo govori o ovoj Vladi i njenim članovima i na koji način misle da mogu tako neodgovorno da se ponašaju i da pričaju jednog dana jedno, drugog dana drugo, kao da ništa prethodno nisu izjavili.

Kako da vam verujemo, ministre, da vi, recimo, nemate nikakve veze sa uvođenjem e-dnevnika u škole u Srbiji, nemate veze sa svojim bivšim poslovnim partnerom sa kojim ste izlazili zajedno i promovisali elektronski dnevnik u svojoj privatnoj školi, a koji je sada dobio posao o 1,6 miliona evra da uvede elektronske dnevnike do početka školske godine, jer je uslov na tenderu bio pet dana za uvođenje? Uslov koji je eliminisao sve druge ponuđače, pa je prošlo ne pet, nego 50 dana od završetka tog tendera, a sad čujemo – biće možda do kraja godine elektronski dnevnici. Sada mi treba da verujemo vama da vi nemate veze sa tim.

Ministre, ja vam ne verujem. Ne verujem ni da iza namere da se priznaju diplome svima koji, sada se stavlja ta odredba u zakon, znači, priznaće se diploma svima koji nisu imali uslov da upišu odgovarajući stepen kada su upisivali. Šta to znači? Neko je bez srednje škole upisao fakultet, pa onda kažete – nećemo mi da on snosi, nije njegova odgovornost, nije odgovornost ako je neko pre nego što je završio fakultet upisao magistarske ili doktorske studije. Odgovornost je ustanove koja je to uradila.

Na šta to liči? Koliko lažnih diploma ćemo na ovaj način uvesti u obrazovni sistem Srbije? Kako je moguće da uopšte dođete sa ovakvim predlogom u Republičku skupštinu? Vi ćete oformiti komisiju koja će onda sve one koji nisu mogli da upišu određeni stepen studija ako su, kako kaže zakon, ispunili sve obaveze studijskog programa biće im priznata diploma. Ja ne znam koji je studijski program dva sata slušanja ministra Đorđevića. Da li ja sad mogu da dobijem neku diplomu?

Ista stvar vezana za doktorate, nema veze što nije mogao fakultet da upiše nekoga na doktorske studije zato što tehnički nešto nije urađeno.

Vi u vašoj Vladi imate ljude za koje se otvoreno sumnja i postoje vrlo jaki dokazi, da ne budem ja onaj koji presuđuje ovde, da su falsifikovali svoje diplome i sada ćemo sve to zakonski pokriti i abolirati i niko neće da ulazi u meritum stvari da vidi da li su ti doktorati dobri ili nisu dobri, da li su prepisani ili nisu prepisani. Ne, nećemo mi time da se bavimo. Nije to nadležnost Ministarstva. Odmah kreću priče, to će da uradi senator, to će da uradi ovaj, to će da uradi onaj i to traje godinama.

Pogledajte u svetu kako se te stvari dešavaju. Na prvu izraženu sumnju, ministar ili o kome se god već o visokom funkcioneru države radi, podnosi ostavku. Predsednik Nemačke je tako podneo ostavku. Sada španskoj vladi nekoliko ministara. A koji je odgovor u Srbiji? Smeh u lice. Smeh u lice, bahaćenje.

I poslednja stvar, ovaj zakon uvodi menadžere, pored menadžera na univerzitetima, menadžere na akademije strukovnih studija i visoke škole. Ja ću samo da kažem kako su u Mađarskoj menadžeri postali bič Vlade kojima se disciplinuju univerziteti, bič Vlade i to je očigledno san ove Vlade da na taj model disciplinuje univerzitete i onemogući svaku kritiku ove vlasti.