Hvala, predsedavajući.

Za manje od mesec dana biće pune dve godine kako je u noći između 24. i 25. aprila, dok su oči svih građana Srbije, dok su građani Srbije pratili šta se dešavalo na parlamentarnim izborima koji su tog dana završeni, nepoznata grupa ljudi pod fantomkama, u toku noći srušila je nekoliko privatnih objekata u naselju Savamala. Tom prilikom građani koji su se zatekli na licu mesta, bila im je oduzeta sloboda, oduzeti su im mobilni telefoni, a nekolicini njih koji su uspeli da pobegnu odatle i pozovu u pomoć policiju, kako bi to i trebalo da se dešava u svakoj normalnoj i pravnoj državi, sa druge strane, od strane dežurnog operativca u policiji stigao je odgovor da oni nisu nadležni, da se obrate komunalnoj policiji.

Već dve godine država Srbija sa svim svojim institucijama nije u stanju da da odgovor na to ko su fantomi iz Savamale. Najbliži tome da otkrije punu istinu bio je tadašnji predsednik Vlade, sadašnji predsednik Republike, koji je rekao da su to uradili kompletni idioti iz vrha gradske vlasti. Nažalost, mi nismo uspeli za ove dve godine da saznamo ko su ti kompletni idioti iz vrha gradske vlasti, njihova imena i prezimena, i nismo dočekali da se pred nadležnim sudom pokrene postupak koji bi doveo do osuđujućih presuda odgovornih za sve ono što se dešavalo te noći u Beogradu.

Zašto je važno da građani dobiju taj odgovor? Važno je da bi videli da li živimo u pravnoj državi, u državi gde zakon važi za sve i na isti način se primenjuje prema svima, ili živimo u državi u kojoj zakoni važe za građane u odnosu na to da li su članovi ili ne neke od vladajućih stranaka.

Nažalost, na ovom primeru i na brojnim drugim primerima u poslednjih nekoliko godina, možemo da vidimo da Srbija nije pravna država, da se zakoni u Srbiji ne odnose isto za sve, da je moguće, kao u ovom slučaju, rušiti noću nečiju privatnu imovinu, lišavati ljude slobode, bez da se bude odgovoran. Da li je to pravna država ili neki drugi oblik države, na građanima je da sude. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ovaj zakon smo podneli pre više od dve godine, neposredno pošto je Vlada, odnosno vladajuća većina ovde usvojila izmene Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima je deo prihoda od poreza na zarade, koji je iznosio 80% za opštine, odnosno 70% za grad Beograd, smanjila tako da sada opštinama ostaje 74%, gradovima 77%, a gradu Beogradu 66%.

Tada je Vlada govorila da taj manjak od nekih pet milijardi dinara godišnje, koliko će manje ostati budžetima lokalnih samouprava, nije problem i da će opštine i gradovi uspešno funkcionisati i bez tog novca. A, kako one, te opštine i gradovi funkcionišu, možemo da vidimo gotovo svake nedelje, kada Vlada donese odluku da se iz budžetskih rezervi određenim gradovima i opštinama isplate od više stotina miliona dinara, pa do nekoliko miliona dinara, bez ikakvog kriterijuma, bez ikakvog razloga i objašnjenja zašto se gradovima i opštinama dodeljuju ti novci.

Evo, neposredno pred izbore u Beogradu slušali smo priče o savršenom stanju u beogradskom budžetu, kako para ima više, kako je suficit, a onda prošle nedelje, samo dve nedelje posle izbora, vest je da je Vlada Republike Srbije zbog smanjenih prihoda u gradskoj kasi iz tekuće budžetske rezerve gradu Beogradu dodelila 90 miliona dinara. Na istoj toj sednici Vlada je 50 miliona dinara dodelila Aranđelovcu, 40 Apatinu, 34 Baču, 21 opštini Bela Crkva, 20 Opovo i pet Temerin. To je, naravno, samo poslednji put. Najveća isplata novca bila je krajem prošle godine – 29. decembra, kada je 76 lokalnih samouprava u Srbiji dobilo preko 40 miliona evra, bez obrazloženja zašto, kako i za koje namene će se taj novac koristiti.

Vlada je od lokalnih samouprava napravila sluge. Uzima im novac za koji one same treba da se pobrinu da se stvara i da se pune opštinske ili gradske kase, a dodeljuje im na tacni kad i koliko ona smatra da je potrebno. To je loše i zato mi smatramo da treba da se vrate oni iznosi koji su postojali pre dve godine kada su promenjeni, znači, da se poveća na 80% za gradove i opštine i 70% za grad Beograd.

Hvala predsedavajući.

Stopa na porez poreza na dohodak građana nije menjana godinama unazad, iako smo slušali gotovo svake godine najave da će naredne godine doći konačno do rasterećenja koje privreda i svi oni koji isplaćuju zarade svojim zaposlenima imaju na bruto zarade. Taj iznos je u Srbiji jedan od najvećih u regionu i često se ističe kao jedna od smetnji ubrzanog i bržeg razvoja Republike Srbije.

Naš predlog je da se krene sa simboličnim smanjenje, da se stopa poreza na dohodak građana sa 10 smanji na devet. Upravo toliko bi se i umanjio prihod u budžetu Republike Srbije u odnosu na ono što je ostvareno smanjenjem stope koja ostaje lokalnim samoupravama, o čemu sam govorio u prethodnom zakonu.

Ova mera verujem da bi poboljšala sliku Srbije vezano za zarade u Republici Srbiji. Ta slika je, hajde da ne karakterišem nego samo da kažem nešto u brojevima. Mi često slušamo o prosečnoj zaradi Srbije i o tome kako će ona u nekom trenutku biti 400, 430, 480 ili 500 evra. Naravno, ona je još uvek daleko od toga. Ali, mnogo je tragičnija struktura isplaćenih plata u Srbiji. Naime, 350 hiljada zaposlenih u Srbiji prima mesečno minimalnu zaradu koja iznosi 25 hiljada dinara. Medijalna zarada, onaj broj koji je negde na pola isplaćenih zarada po glavi, znači, polovina stanovnika u Srbiji prima manju zaradu u 2017. godini od 36 hiljada dinara 788 dinara, a dve trećine prima manje od te famozne prosečne zarade.

Nažalost, priče o povećanju prosečne zarade Srbije ne prikazuju pravu sliku isplaćenih plata u Srbiji. Zbog politike Vlade, nažalost, Srbija je danas na jednoj listi na prvom mestu u Evropi, a ta lista je razlika između najbogatijih i najsiromašnijih, najvećih i najmanjih zarada. U Srbiji je taj odnos devet prema jedan i najveći je u Evropi. Sledeća je Turska, čini mi se, sa 8,1, pa dolaze neke druge zemlje, dok je prosek u Evropi negde četiri puta, odnos između minimalne i najveće zarade.Zbog toga je sve veći broj Srbije ugrožen i Vlada mora da preduzme neke mere. Mi za početak predlažemo ovu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Ovaj zakon kada je donošen i njegove izmene koje je predložila Vlada, a vladajuća većina, naravno, to ovde usvojila pre više od dve godine, upozoravali smo na posledice koje će imati, a to je, pre svega, da će se ojačati partijsko zapošljavanje, da će se ugroziti ekonomski položaj zaposlenih u javnom sektoru i da će dovesti do odlaska stručnih kadrova.

Danas, dve godine posle primene ovog zakona, nažalost, možemo da konstatujemo da se sve ono o čemu smo govorili i desilo. Zato je važno izmeniti ponovo taj zakon, kako bi se javni sektor pre svega očistio od partijskih neproduktivnih kadrova, kako bi mogao da doprinese budućem razvoju Srbije, kako bi u njega bili uključeni, ono što je bila naša glavna zamerka usvojenog Predloga zakona, što u njega nisu uključeni javna preduzeća, Narodna banka Srbije i Javni medijski servis, da se ukine princip budžetskog ograničenja, gde se budžet postavlja kao najvažniji prioritet u radu, a ne svrha određenog organa ili javnog preduzeća i posla koji treba da obavi, zbog čega je formirana i postoji.

Ove stvari koje imamo danas u javnom sektoru možemo da vidimo, a možda su i najbolji primer ovi lokalni izbori, koje smo viđali ovih dana, kada se zaposleni iz javnih preduzeća i javne uprave iz jednog grada sele svakodnevno u drugi grad i tamo rade kampanju za vladajuće stranke. Sve to je plaćeno novcem građana drugih opština koji uopšte ne učestvuju i nisu učesnici izbora. Te pare, a ukoliko nema para u lokalnom budžetu, nadomešćuju se iz tekuće rezerve republičkog budžeta, tako da praktično građani Srbije plaćaju aktiviste vladajućih stranaka koji onda danima dane i dane provode u drugim gradovima, ubeđujući građane na ovaj ili onaj način, milom ili silom, kako bi se to reklo, da glasaju za vladajuće stranke.

Ta praksa je dovela do toga da državna uprava nema kapacitet da sprovede potrebne mere zbog kojih se Srbija našla na crnoj listi, kao jedina evropska zemlja koja nije omogućila sprečavanje pranja novca za finansiranje korupcije i terorizma, kao i zemlja koja ni jednu preporuku od strane GREK-a Saveta Evrope nije ispunila u zadatom roku. Hvala.

Hvala.

Predlog ovog zakona koji je, čini mi se, u proceduri dve i po godine je vrlo kratak, a to je da se hrana za bebe oporezuje posebnom stopom od 10%, a ne opštom stopom od 20%. Verujemo i više puta sam ponavljao ovde u te dve i po godine, svaki put kada sam bio u prilici da na ovaj način i na ovu temu govorim u Skupštini, da je ovo jedna mala i simbolična mera koja, naravno, nije dovoljna da se stvari, vezano za budućnost i potomstvo, u Republici Srbiji promene, ali je bitna da pokaže volju.

Pre nekoliko dana Vlada je usvojila Strategiju za borbu protiv bele kuge, odnosno za povećanje broja stanovništva u budućnosti. Nažalost, tamo nema do kraja razrađenih konkretnih mera. Ono što su građani mogli da čuju iz obraćanja predsednika Republike su neke namere, namere koje nisu još uvek, odnosno ne nalaze se ni u jednom zakonu, a nisu još uvek predočene ni u konkretne uredbe. Nadam se da će se to desiti onako kako je obećano građanima Srbije, ali ne bi me iznenadilo da na kraju konačne, predložene mere budu donekle drugačije u odnosu na one koje su se najavile.

Ono što bi ova mera donela je još jedna pomoć porodicama, jer briga o budućnosti ne može da se završi samo na povećanju finansijske podrške porodici sa decom, ona mora da obuhvati i promenu celokupnog uređenja i odnosa prema porodicama u Srbiji. U Srbiji mladi ljudi danas zbog nedostatka nade u budućnost i izvesnost se ne odlučuju, primarno zbog toga se ne odlučuju, na stvaranje potomstva. Potrebno je urediti i osnažiti položaj majke. Potrebno je urediti i osnažiti mogućnost posla i roditeljstva, sve ono što Srbiji nedostaje.

Naravno, zakon nisu te teme, ova tema je jedno malo smanjenje koje bi, uz ostale mere koje se nalaze u strategiji, koje se ja iskreno nadam da će biti i operacionalizovane, možda dovelo do promene u budućnosti. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Usvajanjem jednog ovakvog zakona, koji mi predlažemo takođe već dve i po godine, verujem da bi i Skupština radila efikasnije i da bi ovaj deo sednice na početku svake sednice redovnog zasedanja, kada poslanici opozicije pokušavaju da na dnevni red stave neki od predlog zakona, bila izmenjena.

Ono što mi radimo je jednostavno nemogućnost da na bilo koji drugi način utičemo da se pojedini zakoni nađu na dnevnom redu, zato što je procedura zastarela i zato što smo danas dovedeni u situaciju da u poslednja dva saziva nijedan zakon koji je predložen od strane poslanika se nije našao na dnevnom redu.

Došli smo u situaciju da se isključivo zakoni koje predlaže Vlada stavljaju na dnevni red, razmatraju i usvajaju u Skupštini, a da dve trećine tih zakona budu poslati u Skupštinu po hitnom postupku.

Tako i na ovoj sednici imamo predlog dnevnog reda od pet tačaka, od kojih su tri tačke zakoni koji su podneti pre nekoliko dana po hitnom postupku sa nedovoljno vremena da se poslanici upoznaju sa predlozima zakona, sa nedovoljno vremena da se o njima upozna javnost i građani koji su zainteresovani, a s obzirom da se radi o zakonima vezanim za obrazovanje, možemo reći da ti zakoni tangiraju najveći broj građana Republike Srbije.

Da bi se ta praksa prekinula, mi smo predložili zakon o predlaganju zakona. I kada biste usvojili ovakav zakon ne bi bilo moguće da Skupština Republike Srbije dve godine, npr. ne usvaja zakon o nestalim bebama i ako se obavezala na to, i ako je to obaveza utvrđena presudom Suda za ljudska prava u Strazburu i da danas se Srbija nalazi ponovo na tapetu i da se kritikuje zbog takvog odnosa prema ovom problemu.

Ja vas pozivam, poštovane kolege poslanici, da izađemo iz naših stranačkih rovova, da pročitate ovaj zakon, on bi trebalo da pomogne da ova Skupština radi efikasnije, da ova Skupština radi više u interesu građana, da se zakonski predlozi koje ne samo Vlada predlaže nađu na dnevnom redu ove sednice, da se predlozi zakona koje Ustav omogućava sa 30.000 prikupljenih potpisa stvarno i nađu na dnevnom redu sednica Skupštine, kada se građani organizuju i predlože Skupštini jedan takav predlog zakona. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Ovaj zakon je donet u Skupštini Republike Srbije na kraju jesenjeg zasedanja prošle godine zajedno u paketu sa budžetom, tako da nažalost nije bilo mnogo prilike da se u Skupštini o njemu diskutuje, ni u načelnoj raspravi, a apsolutno ne i u pojedinostima.

Taj zakon bi trebao da bude pravno oružje borbe protiv bele kuge u Srbiji, da omogući jaču finansijsku podršku porodicama sa decom. Ono što su loše strane tog zakona su stvari zbog kojih smo mi predložili da se i taj zakon promeni, a šta smatramo da je loše? Loš je pre svega način na koji se obračunava naknada za porodiljsko bolovanje ženama. Sada je umesto prosečnih primanja u poslednjih 12 meseci poslednjih 18 meseci u iznosu, kako kaže zakon, na koji su plaćeni porezi i doprinosi. To će dovesti u praksi da se u onim slučajevima kada su recimo isplate trudnicama u poslednjih nekoliko meseci bile umanjene, odnosno nisu možda isplaćene na vreme utvrditi naknada za porodiljsko bolovanje koja će biti manja od plate koju su trebale da prime.

Ovaj zakon u slučaju da žena u tih 18 meseci nije imala posao računa te mesece sa nulom, tako da će vama primanja koja ste možda primali u devet meseci biti podeljena na 18 delova i tako će biti izračunata mesečna naknada za porodiljsko bolovanje.

Ono što je loše je da na kraju kaže zakon da je neto isplaćena naknada koja se uzima kao bruto osnovica za isplatu zarade. Dodatno će još biti umanjena naknada ženama na porodiljskom odsustvu. Ono što je loše to je što u ovom zakonu nema ni kriterijuma, ni iznosa za dečiji roditeljski dodatak i tako možemo da čujemo onu najavu o kojoj sam pričao pre desetak dana, od strane predsednika Republike, ali ona još uvek nije stavljena na papir, nije zvanična, nije usvojena uredba Vlade Republike Srbije kako je to propisano ovim zakonom, koja bi trebala da utvrdi tačne iznose.

Zašto je važno da se to ne uređuje uredbom, nego zakonom? Važno je da bi se dala izvesnost i sigurnost da će one sume koje su predviđene i sada najavljene biti isplaćivane i u narednim godinama. Hvala.

Predlog zakona o kulturi, koji smo predložili, ide u dva pravca. Jedan je da se u kulturnu delatnost i oblast kulturne delatnosti uvrsti i umetnička fotografija, što je bio predlog i bilo je nažalost deo radne verzije zakona.

Međutim u poslednjoj verziji koja je poslata ovde u Skupštinu pre više od dve godine, na volšeban način se umetnička fotografija izgubila iz predloga zakona i smatramo da je to loše i da se onim ljudima koji se bave umetničkom fotografijom uskraćuju određena prava. Ne slažemo se sa stavom Vlade da se ova umetnička fotografija može podvesti pod digitalno stvaralaštvo i multimediju.

Druga stvar je način određivanja naknade za zaslužne umetnike. Ono što je ranije postojalo i bilo je definisano zakonom, sada je stavljeno kao pravo Vlade, odnosno nadležnog ministra da odlučuje o tome da li će i koji umetnike na osnovu nagrade koju je osvojio dobiti priznanje u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja za vrhunski doprinos kulturi. Smatramo da je unapređenje kulture u Srbiji podjednako važno kao i unapređenje sporta ili bilo kog drugog oblika delovanja i razvoja društva, tako da smatramo da je ovim zakonom potrebno urediti i to je ono što smo predložili, da se nagrade u vidu doživotnog mesečnog primanja za vrhunske umetnike utvrde na isti način na koji je to urađeno za vrhunske sportiste, a to je da se automatski po dobijanju najvećih svetskih nagrada i evropskih, umetnicima kada steknu uslove za to, odredi ovo priznanje, kako bi mogli mirnije i oslobođeni brige da nastave da se bave svojim radom i doprinose razvoju kulture u Srbiji.

Pre godinu i po dana smo prvi put predložili izmenu ovog zakona. Suština ovog zakona je da se uvede akciza od pet dinara po litru za veštački zaslađena pića i sokove.

Smatrali smo da je to važno kao jedna od mera za sprečavanje, prevenciju gojaznosti i borbe sa negativnim posledicama gojaznosti kod dece, ali i odraslih. Na žalost nismo dobili podršku ni jedan put vladajuće većine iako je ministar finansija na jednoj od sednica kada se menjao Zakon o akcizama, kada smo ovu izmenu kao amandman predložili, rekao da on lično nema ništa protiv i da misli da bi jedna ovakva izmena, ukoliko se dobro osmisli bila u korist građana Srbije.

Ono što me ohrabruje da će jedno ovakvo rešenje biti usvojeno je usvojeno na Vladi, Nacionalni program za prevenciju gojaznosti dece i odraslih. Vlada je konačno prepoznala epidemiju gojaznosti koja već nekoliko godina postoji u Srbiji i u svetu i predvidela je nekoliko različitih ciljeva u tom programu.

Međutim, čitajući te ciljeve sa kojima se slažem, neophodno je i biće neophodno pronaći sredstva. Jedan od ciljeva je unapređenje ishrane u školama uz formiranje školskog okruženje koja podržava pravilnu ishranu. Postavljam pitanje Vladi – sa kojim sredstvima misli da ostvari ovaj cilj? Predlažem Vladi da uradi ono što su uradile brojne zemlje koje su se uhvatile u koštac sa epidemijom gojaznosti i Mađarska i Norveška, SAD, Meksiko, Španija, mnoge zemlje EU su uvele akcizu na veštački zaslađena pića i sokove, kao izvor novca za sprovođenje programa borbe protiv gojaznosti pre svega kod dece, ali i kod odraslih.

Nadam se da nećemo morati da čekamo ovde da iz Vlade dođe jedna ovakva inicijativa, nego da ćemo mi sami podstaći Vladu da uradi i razvije način i programe kojima će ostvariti ciljeve iz ovog programa za prevenciju borbe protiv gojaznosti i da obezbedimo sredstva koja su potrebna za tu bolest.

Ovo je jedan od novih predloga zakona koje smo predložili kao poslanička grupa SDS, NS, a to je jedna mala izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja obavezuje poreski organ da jednom godišnje poreskog obveznika obavesti o stanju njegovog duga, odnosno o tome da li postoji dug ili je više uplaćeno na osnovu poreskih obaveza koje poreski obveznik, svako od nas ima prema državi Srbiji.

Ono što ne znam kako da shvatim, da li kao neko prepisivanje, vidim danas najavu da će Vlada doneti svoj predlog izmena o poreskom postupku i poreskoj administraciji i da je upravo jedna od mera da se poreski obveznici pre utuženja i pre nego što se krene prinudnom naplatom biti obavešteni o tome da li duguju i koji iznos duguju, ono što do sada nije bio slučaj.

Tako da, poštovane kolege poslanici, pozivam vas da ovaj Predlog zakona koji je očigledno u skladu sa planom i politikom Vlade Republike Srbije podržite svi, a ne samo poslanici iz opozicije, s obzirom da ovo ni na koji način ne može niti da ošteti budžet, niti da ugrozi bilo koji interes Vlade ili vladajuće stranke, ideološki ovakav ili onakav. Ovo je jedna prosta izmena zakona koja treba da uvede obavezu poreskom organu da svakog poreskog obveznika jednom godišnje obavesti o stanju njegovog duga, odnosno njegovog računa, da li je i koliki je taj dug, sa uputstvom do kada treba da ga izmiri i da li je ili je umesto duga je pretplata, tako da građanin može da uplati manji iznos poreza, a ne da finansira državu. Građani danas i onako nemaju dovoljno sredstava, sasvim sigurno nemaju dovoljno sredstava da finansiraju ovako neefikasnu državu. Hvala.

Hvala.

Kada je donet Zakon o javnim medijskim servisima, tada se u Zakonu našla obaveza plaćanja takse za javni medijski servis, kao zamena, supstituciju za taksu na električno brojilo koja je postojala do nekoliko meseci pre toga. Iako je vladajuća stranka, kada je pre šest godina konkurisala da dođe na vlast, najavljivala ukidanje takse, građani su morali da čekaju duže od dve godine da se ta taksa ukine, a zatim je ona ponovo, samo pod drugim imenom, uvedena kao taksa za javni medijski servis, na način naplate koji je gotovo istovetan načinu koji je postojao i ranije.

Danas se ponovo uz račun za isporučenu električnu energiju naplaćuje ova taksa, ali na drugačiji način, tako da niste u mogućnosti u kakvoj ste bili do 2014. godine da ne platite taksu na električno brojilo ukoliko ne želite da finansirate rad javnog medijskog servisa. Izmenama Zakona uvedena je obaveza da se prvo sa vašeg plaćenog računa za električnu energiju naplati iznos ove takse, prenesu ta sredstva na račun javnog medijskog servisa, a da se onda ostatak novca isplati Elektroprivredi Srbije za isporučenu energiju.

Ova izmena koja je urađena u poslednji trenutak 2015. godine dovela je do toga da Zakonom nije bio predviđen način oslobađanja od ove takse, jer kada je usvajan zakon, tada nadležan ministar je rekao da neće taksa biti naplaćivana uz račun za isporučenu električnu energiju i da građani ne moraju da brinu. Građani, nažalost, moraju da plate ovu taksu i moraju da plate na sva ona brojila koja postoje u njihovom domaćinstvu. Znači, pre svega domaćinstva na selu koja imaju više električnih brojila, jedno za kuću, jedno za pomoćne prostorije, neko ima i za garažu ili za neki drugi objekat. Na svako to električno brojilo ova taksa mora da se plati i ne postoji mogućnost da se oslobodite.

Naša izmena zakona je vrlo jednostavna, da poreski obveznik po ovom zakonu može da bude fizičko lice koje korisnik merila samo onog brojila gde je prijavljeno da ima prebivalište. Na ovaj način olakšaćemo građanima Srbije, sprečiti nepravdu da po nekoliko puta plaćaju jednu te istu taksu.

Hvala.

Ovaj zakon se zove zakon o utvrđivanju poreza na neprijavljeni prihod građana, a mogao bi da se zove „tetkin zakon“, u međuvremenu, nismo to imali na umu kada smo ga predlagali. Šta je bila namera? Namera je bila da priču koju slušamo već godinama o tome kako se neko u politici obogatio, kako postoje žuti ili ne znam kakvi tajkuni, da se jednostavno primenom zakonskih mehanizama koji postoje u Republici Srbiji od 2010. godine, kada je omogućeno pravo poreskoj upravi da vrši unakrsno ispitivanje imovine i da na osnovu toga određuje i porez za onu imovinu koja nije prijavljena, uradi obavezno za svakog građanina koji ima imovinu, po našem Predlogu zakona, vredniju od 30 miliona dinara, odnosno za sve one koji su od septembra meseca 2000. godine bili izabrani na bilo koju javnu funkciju. Jednostavno želimo da stavimo tačku na priče o tome ko se u politici obogatio i da slušamo priče od onih koji najviše kradu kako je navodno neko pre njih krao.

Pozivam sve, pošto vidim da i u vladajućoj većini s vremena na vreme postoji raspoloženje da se donese zakon o poreklu imovine, da donesete i da usvojite predlog ovog zakona i da onda dobijemo odgovore i o tetkinom stanu i o 24 stana u Bugarskoj i o raznim drugim pričama koje smo mogli da čujemo u poslednjih nekoliko godina, o pripadnicima sadašnje vlasti, ali i o svemu onome što stalno slušamo i verovatno ćemo slušati i dalje, o ljudima iz tzv. bivše vlasti i da vidimo ko ima problem da prijavi vrednost svoje imovine i čija se imovinska karta slaže sa prihodima koje je imao u poslednjih 15, 16, 17 godina.

Ova priča treba da stavi kraj i tačku na priču o lopovima, ove ili one boje, i da omogući da svi oni koji su u politici zato što veruju u neke ideje, zato što žele da urade nešto dobro za građane Republike Srbije, da nastave bez potrebe da se opravdavaju za lažne optužbe koje se ponavljaju iz godine u godinu. Biću veoma razočaran ukoliko ne dobijem podršku svih kolega, jer ovaj način treba da spere ljagu sa svakog od nas koji nema nikakav problem da pred državom Srbijom objasni šta ima i kako je to stekao.

Hvala predsedavajući.

Znači, prethodni govornik se izrazito uvredljivo izrazio o gospodinu Draganu Šutanovcu i gospodinu Draganu Đilasu. Vi na to niste odreagovali. Ja sam ovde dobio kaznu zato što sam govorio o Nebojši iz Beograda. Znači, nisam govori ni da je kradikuća, ni kradipara, ni bilo šta drugo niko iz vladajuće stranke, i dobio sam opomenu.

(Srbislav Filipović: Lopov si, svi ste lopovi.)

I, evo sada mi govore da sam lopov, gospodine predsedavajući, i vi to ignorišete, a na moju priču o Nebojši iz Beograda ja dobijam opomenu.

Molim vas, isti aršin prema svima. Ako ste toliko hrabri, veliki, jaki imate 40, 50% podrške građana, isti aršin prema svima.

Nemojte da klimate glavom, nego izrecite opomenu poslaniku koji je koristio uvredljive izraze.

Hvala predsedavajući.

Prekršen je stav 3. člana 158. Poslovnika koji govori o vremenu koje imamo za raspravu u pojedinostima. Naime, stav 3. kaže da ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa za ukupni pretres imaju dodatno vreme od 15 minuta za poslaničku grupu, koje se ne računa u ukupno vreme za pretres u pojedinostima za poslaničke grupe. Vi ste rekli da je poslanik Orlić koristio to vreme.

Koliko sam ja obavešten, a mislim da i Skupština to zna, ovlašćeni predstavnik Srpske napredne stranke za ovu raspravu je gospođa Marija Obradović. I ona je tu, živa i zdrava, sedi u sali i sve dok ona sedi u sali vi ne možete po ovom osnovu da date dodatno vreme gospodinu Orliću.

Ja vas molim da vodite ovu sednicu u skladu sa Poslovnikom, a ne onako kako vi mislite da treba ili kako vam neko drugi sugeriše da radite.

Znači, prekršili ste Poslovnik, ukazali su vam na to, a vi ste to sve vreme ignorisali.

Hvala, predsedavajući.

Pa, evo, posle tri dana, ovog takmičenja, ja mislim da je red da žiri vrlo brzo saopšti svoju odluku i da čujemo ko je od poslanika zaslužio nagradu za najvećeg poltrona. Hvala.