Hvala.
Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, više od godinu dana pokušavamo da dobijemo vašu podršku za stavljanje na dnevni red Predloga ovog zakona.
Njegova suština je da se hrana za bebe oporezuje manjom stopom poreza, ne 20 kako je sada, nego 10%.
Pokušavali smo da vam obrazložimo i ukažemo na brojne probleme roditelja koji zasnivaju porodicu, porodica sa decom, malom decom, koji svakodnevno moraju da kupuju hranu za bebe i za decu. Činjenica da se oni nalaze u teškom materijalnom stanju, da se zbog toga, nažalost sve manji broj porodica odlučuje na podizanje potomstva. Predlagali smo ovu meru, kao jedan početak i simbolični gest koji treba da promeni stvari u Srbiji.
Nažalost, vašu podršku nismo mogli da dobijemo i kada smo govorili jednom prilikom kod izmena i dopuna Zakona o PDV sa ministrom za finansije u ovom parlamentu, on je smatrao da jedna ovakva mera ne bi verovatno imala velike efekte, pozivao se na drugu meru koja postoji u Zakonu o vraćanju PDV i da je to mnogo bolji način za podršku države porodicama sa decom.
Nažalost, sada čujemo da Vlada ima nameru i tu meru da ukine i toliko pre smatramo da ovaj naš predlog zavređuje vašu pažnju s obzirom da je jedini razlog koji je ministar rekao da bi usvajanje jedne ovakve izmene donelo dodatno administriranje poreskim organima.
Mislimo da poreski organi, s obzirom da ne rade već dve godine, ne izdaju poreska rešenja privrednicima koji svoj porez plaćaju paušalno, ima sasvim dovoljno vremena da odredi ono što ovaj zakon predviđa, a to je da samo potpiše šta je to hrana za bebe koja bi se onda usvajanjem ove izmene oporezovala nižom stopom PDV i usvajanjem ove mere, siguran sam da bi dali jedan mali, ali sasvim sigurno značajan doprinos porodicama sa decom i da bi pomogli da se siva ili ne znam ni ja kako da opišem slika, koja govori o tome koliko se danas beba u Srbiji rađa i kakva nam je budućnost, da bi ovaj zakon mogao da pomogne, kao i Predlog zakona koji nije dobio vašu podršku, a radi se o novčanoj podršci porodicama sa decom.
Pozivam vas da ipak ovaj Predlog zakona stavimo na dnevni red i uradimo nešto za budućnost Srbije. Hvala.

Hvala poštovana predsednice. Kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o izboru tri člana Saveta regulatora, kako kaže zakon, ili REM kako se kaže u žargonu. Tri člana koji treba da se zamene članovi kojima je mandat prestajao još 16. decembra prošle godine, zatim 18. februara ove i 23. marta ove godine. Znači da taj organ radi u nepotpunom kapacitetu, više od pola godine. Teško je objasniti zašto smo došli u situaciju da ranije nisu izabrani članovi.
Pred nama je danas predlog koji je prethodni saziv, prethodni Odbor za kulturu i informisanje predložio Narodnoj skupštini još 4. februara i mi smo nekoliko dana posle toga imali zasedanje gde smo trebali da se izjasnimo o ovom predlogu, predlogu za izbor na predlog verskih zajednica i predlogu koji je dolazio iz odbora AP Skupštine Vojvodine.
Iz nekog čudnog razloga, Skupština uopšte nije odlučivala o tada utvrđenom predlogu za izbor članova koje su predložile nevladine organizacije, kojima je cilj ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece. Tek danas raspravljamo o tome. Formalno je ovde taj predlog još iz starog saziva.
Odbor, većina u Skupštini nije, kao što smo čuli, usvojila ni predlog koji je tada poslao nadležni odbor AP Skupštine Vojvodine, a iako je krajem marta isticao mandat članu koga predlažu udruženja izdavača, elektronskih medija i udruženja novinara, zbog izbora pretpostavljam, procedura je pokrenuta tek krajem leta, avgusta meseca i danas razgovaramo o tom predlogu.
Postavlja se pitanje - da li je ta činjenica da nije bilo punog sastava REM, Saveta regulatornog tela za elektronske medije, doprinela da taj organ praktično ne obavlja svoju funkciju u ovoj godini? Mi smo u ovoj godini imali kampanju, odnosno parlamentarne izbore, održane 24. aprila i kampanju, i s obzirom na činjenicu da ova Skupština nije usvojila ni nadzorni odbor koji bi trebao da kontroliše sprovođenje izborne kampanje, REM je ponovo bio glavno telo koje je trebalo da kontroliše i prati izveštavanje elektronskih medija, čije izveštavanje u današnje vreme ima, sasvim sigurno, najveći uticaj na javno mnjenje.
Ako već mi ne možemo da se složimo oko toga kakvi su naši bili utisci o načinu rada elektronskih medija u to vreme, hajde da se poslužimo izveštajem ograničene misije za posmatranje izbora OEPS, koja je dala svoj preliminarni izveštaj konačni, negde čini mi se krajem avgusta meseca ove godine. Tu se nalazi nekoliko vrlo zanimljivih konstatacija i ja, ukoliko niste pročitali taj dokument želim da podelim to sada sa vama.
Znači, u tom izveštaju OEPS stoji da su aktivnosti Vlade i vladajuće stranke bile dominantna tema u izveštavanju o izbornoj kampanji u sklopu informativnog programa. Analitičko i kritičko izveštavanje na uticajnim televizijskim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću je bilo ograničeno, delimično za sve prisutne autocenzure, koja je rezultat političkog uticaja na sektor medija. Zbog nedostatka mehanizma za detaljno praćenje rada medija tokom izborne kampanje, pitanja medijske pristrasnosti, primeri prljave kampanje i slučajevi narušavanja slobode medija ostali su nerešeni.
Onda detaljno posle u tom izveštaju stoji sledeća konstatacija. Svi privatni televizijski kanali sa nacionalnom pokrivenošću „B92“, „Hepi“, „Prva“ i „Pink“ bili su blagonakloni prema Vladi i SNS u emisijama „vesti“ u čemu se isticao „Pink“ koji je otvoreno promovisao Vladu, dok je DS prikazivao u negativnom svetlu.
Preferencijalno izveštavanje bilo je još očiglednije u ostalim programima u kojima se izveštavalo o događajima, „B92“, „Pink“ i „Prva“ su Vladi ili SNS posvetili otprilike 90% izveštavanja u programima izvan redovnih vesti, 90%. „Hepi“ je posvetila 47% takvog izveštavanja SNS, a više od 38% SPS. Izveštavanje o tim programima se značajno povećalo u poslednjoj nedelji kampanje. Pozitivan primer je „N1“, privatni televizijski kanal čiji program se pokazuje prvenstveno u većim gradovima koji opširno i na dosta raznolik, izbalansiran način je izveštavao o učesnicima izbora u svojim informativnim emisijama.
Ovaj izveštaj govori o REM, kaže da se REM nije previše bavio aktivnostima medija tokom izborne kampanje, da je REM primio 22 prigovora na rad tokom izborne kampanje, od kojih je pola primljeno u poslednjoj nedelji kampanje. Jako se trudio da reši neke od prigovora, napori REM su uopšteno posmatrajući ostali ograničeni.
Kao znak napretka u skladu sa preporukama misije OEPS, REM je na svojoj internet stranici objavio zapisnike sa svojih sednica, kao i neke informacije o prigovorima koji se podneseni u odnosu na izbornu kampanju, iako to uvek nije bilo pravovremeno i detaljno.
Ja sam čitajući ove stavove misije OEPS o stanju u medijima u kampanji za poslednje parlamentarne izbore otišao da vidim kako izgledaju ti zapisnici o radu REM, u vreme izborne kampanje, odnosno na koji način se recimo, REM odnosio prema prigovorima koji su bili podneti.
Sada, imate brojne sednice i jeste za pohvalu što su ti zapisnici dostupni javnosti, ali onda možete da vidite kako se odlučuje. Znači sve prigovore je Savet REM odbio. Za jednu odluku, nažalost nisam uspeo da nađem trag. Savet REM je imao sednicu 17. juna 2016. godine, dakle daleko pošto su se izbori završili i konačno su onda skupili hrabrost da odlučuju o prigovoru na osnovu izveštaja slubžne za nadzor i analizu sa programskim sadržajem po kome je televizija „Prva“ povredila član 5. stav 2. Pravilnika o obavezama pružaoca medijskih usluga tokom predizborne kampanje.
Taj stav govori o tome da je zabranjeno tokom predizborne kampanje emitovati igrane, dokumentarne, zabavne ili druge slične programske sadržaje u kojima se pojavljuje funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidat.
Da bi ovo preveo na jezik koji ćemo svi da razumemo - 20. aprila, znači neposredno pred kraj praćenja elektronskih medija medijske kampanje na televiziji „Prva“ emitovana je emisija – Ko je Aleksandar Vučić, dokumentarna emisija, gde ko je imao sreće ili nesreće da gleda tu emisiju mogao je da se upozna o korenima, precima i svom prethodnom životu Aleksandra Vučića, tada nosioca jedne liste za parlamentarne izbore, što je direktno suprotno članu 5. stavu 2.
Međutim, Savet nije našao snage da donese odluku. Odluka koja je doneta 17. juna 2016. godine je da se o ovom prigovoru Savet izjasni na nekoj od narednih sednica. Nažalost, ja pretragom po zapisnicima sa narednih sednica nisam uspeo da nađem na dnevnom redu ovu odluku, te mogu da zaključim da Savet nije smeo, nije hteo da donese odluku na jedno očigledno kršenje pravila koja postoje kada se u Srbiji vode predizborne kampanje.
Naravno, šta onda očekivati za izbor novih članova i da li oni uopšte mogu bilo šta da promene?
Gledajući i pripremajući se za ovu sednicu našao sam, moram da priznam, dosta interesantnih stvari na sajtu REM i oni svake godine objavljuju dokument koji se zove - Izveštaj o ispunjenosti zakonskih i programskih obaveza komercijalnih emitera.
Čitajući te izveštaje vi možete da vidite da se svake godine ponavljaju isti zaključci. To je da se nepoštuju obaveze koje predviđa Zakon o elektronskim medijima o obaveznoj, nezavisnoj produkciji, o programima na srpskom jeziku, o procentu evropskih tzv. programa. To se ponavlja iz godine u godinu.
Postavljam pitanje - čemu uopšte služi Savet REM ako on ne sprovodi zakon onako i ne koristi svoja ovlašćenja kako je to zakon propisao?
Dosta smo slušali danas, verovatno ćemo do kraja rasprave, pozivaćemo se na član 22. Zakona o elektronskim medijima koji definiše delokrug rada regulatora. On je prilično širok, taj delokrug, u 23 tačke je definisano šta sve Savet regulatora treba da radi, ali on očigledno ne radi svoj posao, jer se stanje u medijima iz godine u godinu pogoršava.
Tako smo imali jedan neuspeo pokušaj krajem prošle godine da se ograniči emitovanje rijaliti programa. Eto, Savet REM je tada doneo preporuku da se programski sadržaji, odnosno rijaliti programi ne mogu emitovati ranije nego 23 sata, znači mogu tek posle 23 sata do, ne znam, šest-sedam sati ujutru, kakva je praksa u nekim zemljama u okruženju.
Pošto je to bila preporuka, a ne opšte obavezujuće uputstvo, to je ostalo mrtvo slovo na papiru. I kakvi su danas podaci? Sam ovaj izveštaj govori da se povećava sadržaj i dominacija rijaliti programa i da je najekstremniji primer „Hepi“ televizija koja je emitovala u 2015. godini 58,42% rijalitija ukupno u emisionom vremenu, 58,42%.
Ovo je posebno zanimljivo, jer kada sam postavio poslaničko pitanje početkom ove godine - šta se desilo sa tim najavljenim opštim obavezujućim uputstvom, Savet REM se nije ni oglasio, odgovorio mi je ministar, tadašnji, kulture i informisanja, ako se neko još seća, to je bio gospodin Tasovac i onda je on u svom stilu meni citirao članove zakona i pravilnika kako se rijaliti programi mogu emitovati sa oznakom da nije prikladno za mlađe od 16 godina posle 22 časa, a da za mlađe od 18 godina pre 23 sata.
Kada pogledate ovo vreme procentualno vi vidite da je 12, 13 sati dnevno se emitovao rijaliti program na jedno nacionalnom, komercijalnom mediju i da sasvim sigurno nijedan minut tog programa nije bio prikladan za mlađe od 16 ili 18 godina i postavlja se pitanje kod ovog izbora – koja je uopšte svrha ovog regulatornog tela?
Ono što takođe nisam uspeo da nađem, a proverite na sajtu, ne možete da nađete nigde izveštaj o nadzoru emitera tokom predizborne kampanje za ove izbore iz 2016. godine.
Ako se neko seti, a može to da nađe i na sajtu, za izbore 2014. godine imali ste nekoliko izveštaja u toku kampanje, a konačan izveštaj je savet usvojio i objavio u junu mesecu 2014. godine, znači, dva meseca posle završenih izbora.
Mi smo danas pola godine posle završenih izbora, a nemamo taj izveštaj, a mislim da vam je jasno zašto nemamo. Podsetiću vas na onu rečenicu iz izveštaja Misije OEBS za kontrolu izboru, a to je da je 90% vremena na komercijalnim medijima, informativnog programa bilo posvećeno Vladi ili najvećoj stranci u Srbiji.
Jasno je da u ovom slučaju imamo jedan državni organ koji bi trebalo da bude samostalan, koji bi trebalo da se stara o sprovođenju zakona, a on taj svoj posao ne radi.
Činjenica da imamo danas kandidate koje imamo, neki su u proceduri skoro godinu dana, neki su u proceduri nekoliko meseci, videćemo se kako će se na kraju Skupština ovaj put izjašnjavati o njima, s obzirom da u prethodnom pokušaju nije bilo većine ni za jednog predloženog kandidata, mi ne vidimo svrhu za učešće u glasanju kod izbora ovih kandidata i nemamo uverenje da će izbor bilo koga od danas predloženih kandidata nešto promeniti, s obzirom da Savet radi ovako kako radi već duže vremena i da eventualni izbor nekih novih članova teško da to može da promeni. Hvala vam.

Hvala poštovana predsednice.
Hteo bih da iskoristim ovu priliku i ovu poslaničku mogućnost da postavim pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije na temu činjenice da poreska uprava Republike Srbije nije izdala poreska rešenja privrednicima koji plaćaju paušalni porez već dve godine.
Kada je birana Vlada i tada je bio tu premijer, odnosno tada mandatar sa kandidatima za ministre postavio sam to pitanje i ministar finansija gde je po svoj prilici cela ova stvar zapela, a zapela je zato što Ministarstvo finansija nije donelo uredbu na osnovu koje poreska uprava može da izda ta poreska rešenja.
On je rekao, tada mandataru, sada premijeru, da će to brzo da bude. Prošlo je dva meseca. Ja mislim da u nekom normalnom životu kada kažete brzo, za donošenje jedne uredbe dva meseca je više nego dovoljno, ali u ovom slučaju je očigledno ni dve godine nisu dovoljne da se donese jedna uredba, da se donesu poreska rešenja i da privrednici, mali, koji plaćaju porez paušalno, mogu normalno da posluju i da razvijaju svoj biznis.
Ova godina je proglašena od strane Vlade godinom preduzetništva. Mnogo vole i članovi Vlade i premijer i poslanici vladajuće većine ovde da govore o tome kako, evo, država čini mnogo. Ovo je jedna mala stvar. Znači, poreska uprava koja, opet čujemo da je opterećena valjda procedurama za vraćanje PDV-a za bebe, pa ćemo i to da ukinemo, ne izdaje poreska rešenja, bez tih poreskih rešenja privrednici ne mogu da odu u banku, ne mogu da zatraže kredit, ne mogu da se obrate drugim državnim organima. Oni koji su započeli svoj biznis u poslednjih godinu, dve dana, ne plaćaju taj porez, taj dug im se gomila. Kada bude izdato poresko rešenje, oni će se verovatno naći u jednoj nezavidnoj situaciji da ne mogu možda da izmire taj dug ili da ne mogu da ga izmire odjednom, otežaće im se poslovanje i sve to, ponovo kažem, u godini koja je proglašena godinom preduzetništva.
Zato pitam premijera - kada će Vlada doneti tu uredbu? Ako Ministarstvo finansija nije sposobno, a po svoj prilici nije, pozivam ga da on to uradi sa svojim kabinetom, kako bi otkočio ovu jednu stvar koja, ponavljam, traje dve godine i koja onemogućava privredni razvoj, ekonomski razvoj Srbije, što, slažemo se, svima nama je jedan od prioriteta u državi Srbiji. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Poštovani predsednici, predstavnici Visokog saveta sudstva i tužilaštva, danas ponovo u skladu sa Ustavom i zakonom biramo nove sudije koji prvi put treba da budu izabrani na tu funkciju i nove zamenika tužioca. Ove rasprave u poslednje dve godine koliko sam ja bio ovde poslanik vođene su gotovo uvek na isti način. Mislim pre svega na izbor sudija. Dolazio je obično gospodin Tomić ispred Visokog saveta, govorio nam je kako je sprovedena procedura, kada su mesta za sudije bila oglašavana, koliko se kandidata prijavilo, kako je ispoštovana cela procedura i uglavnom smo bez neke velike rasprave birali ove ljude, ljude koji su tada bili predloženi kandidati i kandidatkinje za sudije.
Međutim, ja danas imam potrebu da govorim i da, kažem, iznesem svoju sumnju na ceo ovaj proces i to je razlog zbog čega naša poslanička grupa SDS - NPS neće dati poverenje ovim ljudima, ne zbog njih, nego zbog sumnje u proces. Zašto imamo tu sumnju? Februara 12. ove godine Skupština je birala sudije koji prvi put treba da budu izabrani na sudsku funkciju. Ne znam koliko je, ne mogu da se setim, koliko je tačno tada kandidata bila izabrano, ali izabrana je među njima i jedna sudija za Osnovni sud u Loznici, 12. februara.
Čini mi se negde 16. septembra ove godine ta sudija je po nalogu tužilaštva u akciji, kažem, BIA uhapšena zbog ozbiljnih optužbi za korupciju. Znači, nekoliko meseci pošto smo je mi ovde izabrali.
Voleo bih da čujem da li kada je sada Visoki savet sudstva predlagao ove kandidate, da li je nešto promenjeno u proceduri? Da li se više obratilo pažnje na poštovanje odluke o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti? Dostojnost je ta koja, kako kaže zakon, podrazumeva moralne osobine kod sudija koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama, a te osobine su kako se ovde navodi poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost o ponašanju u sladu sa tim osobinama pomaže čuvanju ugleda sudije itd, itd.
Ne znam da li je ovo tema, ali tu temu moramo da otvorimo u parlamentu. Da li se preduzimaju sve mere u borbi protiv korupcije u našem pravosuđu u sudovima ili ne, i bez jedne takve rasprave ovde ili na Visokom savetu sudstva među samim sudijama mi možemo dalje na isti način na koji smo radili do sad.
Kada pogledate, kada smo birali tu sudiju prvi put za sudiju, ono što o njoj piše ovde je isto što piše o svim kandidatima koje danas treba da izaberemo. Kad je rođena, koliko je studirala sa kojom ocenom, šta je radila posle i onda da je dobila kao i svi ovi kandidati ocenu da se posebno ističe i da je, je li, ispunila sve ove kriterijume o osposobljenosti, stručnosti i dostojnosti, ali je vreme vrlo, vrlo brzo pokazalo da tu nešto nije bilo u redu.
Zato očekujem odgovor da li je nešto promenjeno posle ovog slučaja ili da li ima nameru Visoki savet sudstva da se pozabavi problemom korupcije u sudstvu, ako ni zbog čega dugog, ne kažem zbog ovog slučaja, zbog na žalost raširene percepcije građana da je korumpiranost u sudstvu vrlo visoka i nepoverenja koje građani iz toga imaju prema sudovima.
Naravno, ne može i ovo ne treba da bude mesto gde ćemo suditi pojedincima. Ovi slučajevi vezano za ovog sudiju i dva predsednika suda koja smo takođe ovde izabrali isto na predlog Visokog saveta pravosuđa 26. maja 2014. godine, znači pre nešto malo više od dve godine, istu ovo čitajući da su ispunjeni svi formalni uslovi, da ispunjavaju sve uslove koje zakon propisuje mi smo izabrali to dvoje sudija za predsednike sudova.
Sada vidimo da oni nisu radili, obavljali svoj posao dostojno. Ne želim da sumnjam za bilo koga od ovih kandidata koje danas biramo, gospodin Tomić je govorio da se tu radi o mladim ljudima, iako ima ljudi koji su 1956, 1960, 1964. godište, znači nisu baš svi mladi, mada u Srbiji i ja sa 48 godina sam mlad. Tako mi obično kažu. Ali, ima kandidata koji nisu mladi.
Tako da, želimo da otvorimo tu raspravu, da li danas povodom ovog izbora ili nekom drugom prilikom, ali je važno takođe i želim da pošaljem jednu poruku sudijama koje će biti izabrane, pretpostavljam, pored naše rezerve koju imamo prema njihovom izboru, ne ponavljam zbog njih, nego zbog sumnje u proceduru.
Činjenica je danas da je stanje u srpskom pravosuđu loše, da su, nažalost, sudije vrlo često u podređenom položaju u odnosu na tužioce. Poslednjih godinu dana česta je praksa da imamo spektakularna hapšenja velikih tzv. kriminalnih grupa, da sudije automatski, na osnovu zahteva tužioca, određuju višemesečne pritvore, a da kada prođe šest meseci, za koji rok je potrebno da se podigne optužnica, tih optužnica nema. Ili se ne podižu uopšte, ili se podignu dosta kasnije, pošto je prošao taj rok od šest meseci.
Dakle, pozivam sudije koje treba da budu izabrane da budu hrabre, da rade svoj posao onako kako kaže Ustav i zakon, da se drže moralnih osobina koje sudija treba da poseduje i da svojim primerom, svojim radom poprave stanje u srpskom pravosuđu. Hvala.

Da, imam šest minuta.
Moram da iskoristim ovu današnju raspravu, pošto odgovore na pitanja od pre dva dana nisam dobio. Ja sam se nadao, kao i neke kolege, da u ovom sazivu neće biti puno amandmana briše se kada budemo raspravljali. Sigurno sam se nadao da neće biti zakona od dva člana. Dva meseca rada Vlade i jedan zakon od dva člana koji ne obećava.
Suština zakona je da se Srbija dodatno centralizuje, ekonomski, finansijski, i politički. To je suprotno onome čemu se vi kao Vlada, kao poslanici koji Vladu podržavate deklarativno se zalažete, Evropa i evropske vrednosti.
Tamo je učešće lokalnih samouprava u prikupljanju i trošenju novca ide do 50%. Čuli ste da je od 2012. godine do danas taj procenat sa 18%, u Srbiji pao na 11,8%. I to su poverljivi i tačni podaci, kao što su istiniti podaci da je BDP u Srbiji do 2011. godine svake godine rastao, svake godine rastao, a ne kao što neki kažu ima minus od 4%. Jedan jedini minus 2009. godine od 3,1%, 2007. godine 5,9 plus, 2008. godine 5,4 plus.

Amandman je da je ovo štetan zakon. Govorim o …

Samo vi se strpite.

Godine 2009. minus 3,1, 2010. godine plus 0,6, 2011. godine plus 1,4.

To su egzaktni podaci. To je istina. Sve ostalo su laži.

Hvala predsednice.
Znači, zakon je loš, uzima od lokalnih samouprava skoro pet milijardi dinara, a sama je ministarka rekla da zakon u nekim opštinama ostvario svoju svrhu. Nije navodila koje su to opštine. Da vidimo da li su one opozicione kako kaže ministarka ili su ove druge. Vrlo zanimljivo da se opštine cele deklarišu kao opozicione. Ja mislim ministarka da je nedopustiv.
Kao i vaš argument koji stalno ovde ponavljate o povećanju penzija iz 2008. godine kao o strašnom nečemu šta se desilo u Srbiji, pa onda kažete to je bio predizborno, a desio se u oktobru 2008. godine, pet meseci posle izbora. A desilo se zato što su penzije u prethodne tri godine realno zaostajale za rastom plata i u 2007. godini su bile manje od 50% prosečne zarade u Srbiji, što je suprotno zakonu.
Znači, ono što je urađeno 2008. godine bilo je poštovanje zakona, prava i pravde pre svega. A ono što ste vi uradili pre dve godine je otimačina. Smanjili ste penzije i to ne svima, ne svima jednako, pa da kažemo hajde delimo svi teret, nego selektivno. Neko je odredio sumu od 25.000 dinara koja je inače veća od prosečne penzije u Srbiji i to govori koliko u teškom stanju žive penzioneri i onda tim penzionerima oduzeo 10%, 20% što je sramota i što je dug koji će neko morati da vrati jednog dana. Neko će morati da vrati i zato smo mi oštro protiv ovog zakona.
I nisam čuo šta je namera Vlade da uradi sa ovih pet milijardi? Ili šta je namera sa 120 milijardi koliko se ovde priča da je trenutni suficit u budžetu Srbije? Da li će možda da raspiše projekte za naučne radnike? Dve godine nema ni jednog projekta, da li se tako pravi suficit? Ne refinansira se naučni rad u Srbiji, pa se onda čudimo kada izađe podatak da je 59.000 ljudi napustilo Srbiju u 2015. godini, 59.000. Skoro duplo više nego pre četiri godine. Kakva je budućnost Srbije, ako iz nje danas 59.000 odlazi, uglavnom mladi ljudi, obrazovani ljudi? Čemu da se nadamo za deset godina? Kako ćemo mi to biti konkurentni na tržištu Evrope i sveta, ako nam odlaze naučnici, jer dve godine ne mogu da rade u Srbiji? To su stvari o kojima treba da razgovaramo.
Kakvo je to pregovaranje, dođe Vlada i kaže – uzećemo vam osam milijardi, pa onda kao pregovarate sa lokalnim samoupravama, SKGO pa se dogovorite na pet. Da ste krenuli od 20 milijardi da im uzete, verovatno bili oni bili srećni sa deset koje im uzimate. To nije normalno za jednu demokratsku evropsku državu za koju tvrdite da se zalažete. Zato ćemo mi biti i protiv ovog zakona i protiv svakog drugog zakona koji se donosi na ovaj način, koji na ovaj način pokušava nažalost da vrati Srbiju u neka prošla vremena. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, kolege poslanici, mislim da i ova današnja i jučerašnja diskusija govore u kakvom tonu će se odvijati dijalog između Vlade i lokalnih samouprava i zašto je ovaj predlog zakona loš. Čujemo kako postoji jedan dobar predlog koji treba da unapredi život dva okruga, ali onda čujemo kako nema para za to i onda čujemo molbu Vladi da Vlada nešto da. E, to se zove centralizacija. Kada vi uzimate pare od lokalnih samouprava, pa onda vi na centralnom nivou odlučujete koliko, šta i kako ćete davati kojoj opštini. Zato smo mi protiv ovog zakona. Vi ovim zakonom dodatno centralizujete politički i ekonomski život u Srbiji. Više para će, i to je suština ovog zakona, ostajati na centralnom nivou umesto na lokalnom nivou, suprotno najboljoj praksi i evropskim vrednostima. Govorio je moj kolega iz poslaničke grupe SDS – Narodni pokret Srbije tačno u brojevima koliko je smanjeno u poslednje četiri godine učešće lokalnih budžeta u ukupnim finansijama, a koji je nivo poželjan u Evropi. Mi idemo u suprotnom smeru od tog evropskog.
Šta je bila ideja da se obezbede dodatne pare u državnom budžetu, ako ovde slušamo kako je suficit 120 milijarde? Čemu onda još ovih pet? Zašto će te pare biti potrošene? Toga ovde nema.
Imamo najave da će Vlada pomoći, i vi ste to sami rekli, onim opštinama ili gradovima kojima sada bude nedostajalo sredstava da završe neke projekte, Vlada će im izaći u susret. Koji su to projekti? Koji su to kriterijumi? Hoće li ponovo da bude kriterijum da li vam je tata predsednik Republike pa će vaš grad da dobije pare iz budžeta ili ne? Jel su to kriterijumi u Srbiji koji danas važe? Šta će se raditi sa tim parama? Šta je cilj politike Vlade u Srbiji?
Postavljen je ovde na najviši postulat budžet. Budžet služi za sprovođenje nekih politika, ne da postoji sam za sebe, u nekoj ravnoteži, ili ne, nego da se neke pare koje se prikupljaju od građana Srbije potroše na dobrobit građana Srbije, a ne da stoje negde i da mi pričamo koliko ih ima. To nije suština politike.
Ne razumem zašto i čemu će služiti ovih pet milijardi, ako već ima 120 više? Da bude još više? Gde je tu korist za građane Srbije? Da li će možda Vlada doneti odluku da, recimo, popravi gromobrane u svim gradovima i opštinama u Republici Srbiji? To nije verovatno mnogo para, sigurno je mnogo, mnogo manje od ovih pet milijardi koliko će ovim zakonom ostati.
Zašto govorim o tome? Dve mlade devojke su letos poginule od udara groma u Aleksandrovcu. Onda je bilo priče da opština nije imala 100 hiljada dinara da se to popravi. Kolika je cena ljudskog života danas u Srbiji? Da li je najvažnije koliko mi imamo u budžetu, ili kako ćemo poboljšati život građana Srbije?
Ja ću vama, ministarka, danas dati jedan predlog. Ja bih mogao, da ste došli sa tim predlogom, zajedno sa ovim izmenama i dopunama Zakona, koje su dva člana, to je sve što je Vlada uspela da uradi za dva meseca, da ste došli i rekli – smanjićemo učešće poreza na zarade koji ide lokalnim samoupravama, ali ćemo smanjiti porez na zarade, da konačno krene da se smanjuje poresko opterećenje na zarade koje se isplaćuju u Srbiji, ono je danas najveće u regionu, i sigurno će vam svako reći kao problem Srbije da su poreska opterećenja na zarade prevelika i ona nisu smanjena ni za jedan jedini promil u poslednjih pet godina. Ruku na srce, nisu bila smanjivana ni ranije. Ali, hajde sada, ako ima tih 120 milijardi već u budžetu viška, a nećete da vratite ono što ste oteli penzionerima i zaposlenima u državnoj upravi, hajde, smanjite poreze na zarade za jedan procenat, to je, otprilike, koliko sam ja napravio matematiku, ovo što će sada više para ostati za centralni budžet.
Pokažite da stvarno želite neke reforme. Ovo nije reformski zakon. I moram da primetim jednu stvar – vidi se da nemate iskustva u političkom životu, jer ste ovde rekli i priznali da je Vlada kršila zakon, gde ste govorili o tome da je tehnička Vlada sa nekim razgovarala i pregovarala. Znate, tehnička Vlada, po zakonu, može da radi samo neodložne poslove, tako kaže zakon, upravo zato što nema legitimitet, a pošto se nalazi u tehničkom mandatu, ne može da razgovara, pregovara i dogovara. E, vi ste priznali da je ta Vlada, tehnička, vi niste bili njen član, kršila zakon. Možda je i to razlog zašto smo mi četiri meseca čekali da se posle izbora formira Vlada – jer neko nije hteo da radi po zakonu. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.
Pa, smatram da je povređen član 103. koji govori o povredi Poslovnika i na koji način se on koristi ovde u raspravi. Vi ste sami, doduše posle jednog minuta koliko je prethodni govornik koristio povredu Poslovnika za repliku meni na moje izlaganje, direktno me prozivajući nekoliko puta da dam odgovor reagovali, ali prekasno.
O tome, i evo, da probam da odgovorim ako mi dozvolite sada ili ćete mi dati pravo na repliku?

Ja ću odgovoriti. Ja sam koristio argumente u političkoj raspravi zato što se desilo nešto što se desilo u državi Srbiji zato što uopšte nije odradila svoj posao. Nije uradila ono što je trebalo.

Žao mi je, pa možemo da govorimo o tome ako se zbog nebrige države gube ljudski životi. To je mesto…

Hvala predsednice.
Poštovane kolege narodni poslanici, ovaj predlog podnet je u Skupštinu 6. juna ove godine, znači pre tri meseca. Nažalost, predlogom smo predložili da se formira skupštinski odbor koji bi hteo da da odgovore na nekoliko pitanja i, kažem nažalost, za ova tri meseca, koliko Skupština nije bila u redovnom zasedanju i kako nije bilo prilike da raspravljamo o stavljanju ove tačke dnevnog reda na dnevni red, tih odgovora nema.
Za to vreme imali smo bezbroj intervencija sa samog vrha vlasti, od potpunog negiranja u prvim danima posle 25. aprila da je bilo kakvog incidenta bilo, pa do toga da su to radili kompletni idioti, preko toga da se ljudi odgovorni za to nalaze u vrhu gradske vlasti. Kada smo očekivali konačan rasplet, nastao je muk. Taj muk se u poslednje vreme pravda jednom floskulom da državni organi treba da odrade svoj posao i da tužilaštvo radi. Međutim, nema odgovora ni šta tužilaštvo radi i da li uopšte radi na tom slučaju, koji je tužilac zadužen i kada je taj predmet pokrenut.
Zato smatram da je angažovanje Skupštine po ovom pitanju neophodno i predlažem da se formira anketni odbor. Anketni odbor bi činili naravno predstavnici svih stranaka, kakav je to običaj, a on bi po našem predlogu trebao da da odgovor na nekoliko pitanja – šta su nadležni organi preduzeli u pogledu utvrđivanja identiteta maskiranih lica koja su pod pretnjom primene fizičke sile sprečavale građane u kretanju, oduzimala im sredstva komunikacije, nasilnički se ponašala prema građanima i omogućivala rušenje više objekata raznim mašinama u Savamali noću između 24. i 25. aprila 2016. godine? Šta su nadležni organi preduzeli radi utvrđivanja identiteta naredbodavaca ove akcije? Zbog čega i po čijem naređenju policija nije postupila u skladu sa zakonom, jer je odbila da odgovori na pozive građana koji su te noći bili upućeni policiji, koji su tražili zaštitu u skladu sa zakonom i Ustavom, nego je policija odbijala te pozive, odnosno upućivala građane na Komunalnu policiju, čija to nije nadležnost?
Sva ova pitanja traže odgovore i pozivam vas da formiramo anketni odbor kako bi konačno došli do njih.