Hvala predsednice.
Poštovane kolege poslanici, koliko ste pratili dosadašnji tok sednice, a mi se bavimo ovde negde već sat vremena utvrđivanjem dnevnog reda Prve sednice redovnog zasedanja, mi ćemo, ukoliko nešto ne uradimo, raspravljati o jednom jedinom zakonu. Vlada Republike Srbije je u dva meseca, koliko je formirana, predložila nam jedan zakon, izmena i dopuna, zakon od dva člana.
Pozivam vas da u narednim minutima pažljivo saslušate mene i moje kolege iz poslaničke grupe SDS-Narodni pokret Srbije, jer smo mi pripremili predloge više od 20 zakona i mislimo da Skupština zaslužuje da radi, ostvaruje onu prvu svoju osnovnu ulogu propisanu Ustavom, a to je donošenje zakona. Trebali bi naravno da radimo i kontrolu sprovođenja zakona, kontrolu izvršne vlasti, ali mi ne radimo ni ono prvo, najosnovnije – donošenje zakona, jer zakon koji smo do sada rešili da raspravljamo sasvim sigurno posle sedmomesečne pauze, koliko parlament nije radio, nije adekvatan.
Prvi od zakona o kojima ću ja danas govoriti su izmene i dopune Zakona o kulturi. Taj zakon je donet na kraju prethodnog mandata, početkom ove godine i po nama potpuno neopravdano iz tog zakona je kao kulturna delatnost nije uvršćena umetnička fotografija. Smatramo da je to loše. Još tada u raspravi predložili smo amandman koji bi to izmenio. Naravno, većina tada nije usvojila, ali ovde sada ima i nekih drugih poslanika i verujem da kada bi otvorili raspravu i ponovo ukrstili argumente, verujem da bi sada poslanici prihvatili da se i umetnička fotografija nađe u opisu kulturnih delatnosti.
Druga intervencija koju smo imali u ovom zakonu tiče se nacionalnih priznanja u kulturi, odnosno jednoj temi koja je tada bila u javnosti oko toga da li ta priznanja treba da postoje ili ne, na kraju je rešeno da ta priznanja ostanu, ali u izuzetnim slučajevima, kako kaže zakon. Mi smatramo da u svakom slučaju kada neki vrhunski umetnik dobije nagradu na nekom međunarodnom planu, država treba da mu obezbedi ostvarivanje nacionalne penzije, kako se to kaže.
Pozivam vas da otvorimo raspravu, kako nam se ne bi desio slučaju kao sa akademikom Dejanom Despićem, koji je vratio svoju nagradu, uvređen što država pravi razliku između kulturnih radnika i sportista. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Kolege poslanici, i ovaj zakon je donet na kraju mandata prethodnog saziva, iako njegovo stupanje na snagu praktično treba da počne od 1. januara sledeće godine. Naravno, tada nam je to bilo objašnjeno da je to uslov za reviziju dogovora sa MMF. Tada smo u raspravi govorili da taj zakon u sebi nosi brojna diskriminatorska rešenja, nepravedna rešenja koja će dodatno unazaditi položaj zaposlenih u javnom sektoru.
Ono što možemo da uradimo, to je da u ovih nekoliko meseci pre stupanja na snagu tog zakona izmenimo te loše stvari i potrudimo se da zaposleni u javnom sektoru ne budu diskriminisani, da zaposlenje i rad u javnom sektoru ne bude demotivišuće i da najbolji kadrovi odlaze iz javnog sektora jer u tom slučaju cela ideja sa sprovođenjem reformi i ubrzanom evropskom putu Srbije i modernizaciji Srbije neće biti izvodljiva.
Ja se, evo, pitam da li je posledica toga što za dva meseca rada Vlade imamo samo jedan predlog zakona, od dva člana, je posledica toga što nema u državnoj upravi, pri Vladi, pri ministarstvima, dovoljno motivisanih ljudi da rade na predlozima zakona. Podsetiću vas na brojne zakone koje nas po akcionim planovima koji su usvojeni za pregovaračka poglavlja koja su otvorena, čekaju da se usvoje do kraja 2016, u 2017. i 2018. godini, mi do dana današnjeg nijedan od tih zakona nemamo u Skupštini.
Da ne bi zaposleni u javnom sektoru bili demotivisani, mi smo predložili izmene i dopune koje se tiču nekoliko stvari. Pre svega, ona stvar koja je bila glavni motiv za donošenje ovog zakona, to je da se isprave različiti nivoi plata zaposlenih u javnom sektoru, nije rešena zbog osnovne stvari što javna preduzeća nisu ubačena u ovaj zakon. Ovaj zakon, ovako kako je usvojen, se ne odnosi na javna preduzeća i mi smatramo da je to loše, da on treba da se odnosi i na javna preduzeća i na Narodnu banku Srbije i na javni medijski servis.
Tražimo da se iz ovog zakona izbaci donošenje novih posebnih zakona jer ovaj sam zakon po sebi je leks specijalis i donošenje novih leks specijalisa je loše. Ima tu još drugih stvari. Ukoliko usvojite ovaj predlog zakona, o njima ćemo razgovarati.

Hvala.
Ja ću ponovo apelovati na sve kolega da posebno ovaj zakon razmotre i uvrstimo u dnevni red zato što se tiče jedne vrlo važne teme, a to je tema budućnosti Srbije. Znate da bez novih beba, novih ljudi koji će se rađati u našoj državi ne možemo ni da razmišljamo o njenoj budućnosti. Svakodnevno i ponovo ovih dana su u fokusu javnosti katastrofalni brojevi koji pokazuju koliko je loš odnos države prema budućim pokolenjima. Mi vam predlažemo, kroz izmene i dopune ovog zakona, nekoliko mera koje će to promeniti. Čujemo razne najave, ali bojim se da će to ostati nedorečeno i mislim da nam rasprava o ovom zakonu, onako kako smo mi predložili, odnosno predlažemo vama da stavimo na dnevni red i o tome razgovaramo, može da promeni neke stvari.
Ovaj zakon, između ostalog, nije nijednom bio na dnevnom redu u Skupštini u poslednjih pet godina, kako je formirana ova većina, iako se o tome puno pričalo. Šta su posledice danas? Kakvo je stanje? Danas je broj siromašnih u Srbiji duplo veći nego pre četiri godine. Među tim siromašnima je 30% dece. Danas pravo na dečji dodatak ostvaruje samo 25% dece u Srbiji, iako je pre 15 godina taj broj bio 50%.
Mi smo predložili nekoliko mera koje treba da povećaju broj korisnika dečjeg dodatka, kao bazičnoj osnovnoj meri za podršku porodicama sa decom. Ta pomoć je danas em mala, em je prima nedovoljan broj dece, iz nekoliko razloga koje smo mi identifikovali i koje hoćemo da promenimo ovim zakonom. Pre svega, radi se o ogromnoj administrativnoj, birokratskoj proceduri koju porodice sa decom treba da ostvare kako bi ostvarile uopšte pravo na dečji dodatak.
S druge strane, postoje brojne prepreke u zakonu i u praksi koje ne uvažavaju stanje u realnom životu. Danas veliki broj samohranih roditelja ne prima podršku od drugog roditelja, broj alimentacija koji se ne isplaćuje je ogroman, država ne radi ništa po tom pitanju, a s druge strane ta alimentacija, koja postoji kao pravo, na papiru se ne ostvaruje. Zbog toga što se ne ostvaruje, zato što postoji na papiru a ne može da se ostvari, danas je poražavajuća činjenica da jedna trećina samohranih roditelja živi u domaćinstvu sa manje od 10.000 dinara prihoda po glavi domaćinstva i smatramo da to mora da se promeni. Hvala vam.

Hvala, predsednice.
Kada smo prošle godine usvajali izmene i dopune javnog medijskog servisa desilo se, naravno, ne neočekivano i ne prvi put i sigurno ne, nažalost, ni poslednji put, da premijer i njegova stranka iznevere još jednom svoja obećanja, a to je da će biti ukinuta taksa na brojilo i ponovo se posle dve godine, kada se konačno ispunilo to obećanje da neće biti takse na električno brojilo za finansiranje javnog servisa, ta taksa ponovo uvela. Naravno, ona je uvedena na brzinu, preko noći, kako bi se o tome što manje pričalo i kroz neadekvatne izmene i dopune zakona.
Tako danas od početka godine kada su, suprotno tom davno datom obećanju da će to biti ukinuto, građani ponovo krenuli da plaćaju taksu u iznosu od 150 dinara, shodno slovu zakona, svi oni koji imaju električno brojilo postali obveznici, ali na svakom električnom brojilu koje se vodi na njih, pa građani plaćaju taksu za javni servis i na brojilu na garaži i na brojilima u vikendicama ili u nekim pomoćnim prostorijama i, nažalost, zakon nije predvideo mogućnost da se oslobode takse, znači, zakon govori, ostala su stara rešenja, da osobe sa invaliditetom, najsiromašniji penzioneri i druge kategorije mogu da se oslobode plaćanja takse, ali ne može da se oslobodi plaćanja takse onaj koji ima električno brojilo koje se vodi na pomoćni objekat, garažu ili nešto slično.
Naš predlog za izmenu i dopunu je vrlo jednostavan – da obavezu plaćanja ima samo lice koje je korisnik merila električne energije na stambenoj jedinici gde ima prijavljeno prebivalište. Mislimo da je važno da usvojimo ovu izmenu i dopunu, posebno imajući u vidu da se najavljuje kako već naredne godine neće postojati ograničenje i taksa se neće plaćati u iznosu od 150 dinara, već će verovatno po dogovoru sa MMF-om ili sa ne znam kim drugim ta taksa biti vraćena na onaj maksimalni iznos koliki zakon propisuje od 500 dinara. Mislimo da takav udar, kao što građani svakodnevno doživljavaju nove udare na svoj novčanik od ove vlade, oni neće moći da izdrže.
Pozivam vas da glasate i da raspravljamo o ovom zakonu, da ga usvojimo. Vas, predsednice, molim da utvrdimo kvorum pre glasanja. Hvala.

Hvala predsednice.
Poštovane kolege poslanici, ovaj zakon čudnog naziva, stavili smo prvi put u proceduru u toku prošlog saziva kada se u parlamentu ustoličila jedna loša praksa. Konačan broj prošlog saziva rada Narodne skupštine jeste da 54% od usvojenih zakona jeste doneto po hitnom postupku. U najvećem broju tih slučajeva nije sprovedena nikakva javna rasprava. Javnost, zbog koje se uostalom i donose svi zakoni i svaki zakon jedan deo građana u manjoj ili većoj meri, jedan broj građana Srbije se tiče i ima direktan uticaj, nisu imali nikakvo saznanje šta se sprema. Zbog toga se dešavalo, ne mali broj puta da se zakoni usvajaju po nekoliko puta. Nekoliko meseci nakon usvajanja morali smo da usvajamo izmene i dopune samo zato što kada je prvi put zakon usvojen nije sprovedena kvalitetna javna rasprava i nije omogućeno da što šira javnost i zainteresovani kažu svoje mišljenje i iznesu svoje predloge.
Ovaj zakon bi trebalo da reši te probleme. Imamo jednu ideju, spremni smo da čujemo svako mišljenje i da napravimo jedan dogovor. Način na koji se radi poslednjih godina nije dobar. Koristi se to što ne postoji jasna procedura za usvajanje zakona. Koriste se, da kažem, rupe u zakonu koje kažu – može po hitnom postupku ako se da obrazloženje, a to obrazloženje u najvećem broju slučajeva je potpuno nesuvisan. Ni na koji način ne daje razlog zašto bi se neki zakon usvojio po hitnom postupku.
Mislim da je to u interesu svih nas ako bi podigli ugled parlamenta kao najvažnije demokratske institucije u jednoj državi, pomoglo bi u krajnjoj liniji i evropske integracije, jer činjenica da najveći broj zakona, više od pola, koji se usvaja po hitnom postupku ima za posledicu negativnu ocenu u izveštajima Evropske komisije kojima se meri napredak Republike Srbije.
Zato vas pozivam da stavite na dnevni red ovaj predlog zakona, da razmotrite ova rešenja ili da date druga kako bi rad parlamenta upodobili demokratskoj proceduri, većoj javnosti, većoj transparentnosti i u krajnjoj liniji većem kvalitetu našeg rada. Hvala.

Hvala predsednice, poštovane kolege poslanici, ovog meseca biće dve godine kako je donet Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzije. Nebrojeno puta kritikovali smo usvajanje i sprovođenje ovakvog zakona pre svega zato što smatramo da je on duboko nepravedan. On je da je nezakonit, neustavan, ali pre svega nepravedan. On je u jednom delu, najstarijih građanina Srbije otuđio njihovu imovinu, kako to kaže Ustav, jer je penzija imovina, stečeno pravo i u jednom broju smanjio to, tu penziju u iznosu od 10% do 25%.
Možda smo mogli da uvažimo argumente kada je zakon bio donošen, u loše stanje u državnim finansijama koje naravno nije nastalo zbog penzionera i zbog činjenice da su oni ceo svoj radni vek po sili zakona uplaćivali i odvajali novac u penzioni fond. Mislim da danas taj razlog više ne postoji. U krajnjoj liniji svakodnevno slušamo, nažalost ne u parlamentu, jer parlament praktično već par meseci nije radio. Slušamo o tome kako je budžet Republike Srbije u suficitu, znači da para ima.
Smatramo da je poslednji trenutak da se nepravda koja je učinjena pre dve godine kada je usvojen ovaj zakon ispravi. I ne da se penzionerima nudi neka lažna nada ili priča o povećanju od 1% ili 2% na kraju godine kada vidimo koliko će nam to povećanje biti odobreno od strane MMF, nego da ispravimo tu nepravdu, da vratimo pare koje su otete građanima Republike Srbije, najstarijim građanima, da vratimo nivo penzija na nivo koji je bio pre dve godine. Da razliku u neisplaćenim penzijama ova država im isplati u narednih godinu dana uz penziju. A da onda ukoliko stvarno ima toliko više para u budžetu se razmisli o daljem povećanju za sve penzionere, uključujući one kojima je novac otet pre dve godine za onoliki procenat koliko je to realno i koliko je to moguće.
Pozivam vas da poslušate premijera, ministra finansija koji toliko hvale budžet Republike Srbije i da ispravimo ovu nepravdu kako bi vratili poverenje građana Srbije da je Srbija pravna i pre svega fer država.

Poštovane kolege poslanici, ovo je jedan od zakona koji je takođe dugi niz, mislim, više od godinu dana, znači, na više zasedanja smo pokušali da stavimo na dnevni red i da skrenemo vašu pažnju na činjenicu da na ovaj način, ako već nema neki drugi možemo da pomognemo porodicama sa malom decom, novorođenčadima u Srbiji.
Svaki put na žalost nismo dobili vašu podršku, a mislim da danas ove izmene i dopune ovog zakona su utoliko, odnosno o njima trebamo da razgovaramo s obzirom da vidimo kroz medije da Vlada najavljuje meru kojom ste uvek pravdali zašto ovo ne treba da se usvoji.
Naime, po našem zakonu postoji pravo na povraćaj PDV i kada god smo govorili o tome da stopa PDV za hranu za bebe, što je suština ovog zakona treba da se smanji sa 20% na 10% odgovor je bio – pa postoji pravo na povraćaj PDV.
Sada se nažalost najavljuje ukidanje tog prava, pravdajući se preopterećenošću Poreske uprave koja ima mnogo posla i ne znam kako sa takvim opravdanjem i sa takvim odnosom države prema građanima Republike Srbije uopšte možemo da razmišljamo o budućnosti Srbije. Kako ćemo da ohrabrimo ljude da zasnivaju porodice i da se u tim porodicama rađa sve više i više beba?
I pozivam vas da ovaj zakon usvojimo i da pokažemo Vladi da ako ona ima nameru da ne vodi računa o budućnosti Srbije, a da mi ovde u parlamentu o tome hoćemo da vodimo računa, ova izmena i dopuna jedini put kada smo mogli da razgovaramo o njoj bila je prilikom donošenja izmena i dopuna Zakona o PDV-u, kada je i sam ministar stari i sadašnji rekao da je ona moguća, ali da zahteva malo više administriranja.
Pa evo, ako se već najavljuje ukidanje prava na povraćaj PDV zbog velikog administriranja pozivam vas da opteretimo Poresku upravu sa ovako malo administriranja, da odredi jednu kategoriju hrane za bebe, da definiše šta sve spada u tu kategoriju i da se hrana za bebe oporezuje nižom stopom PDV kao što je to slučaj sa 14-15 drugih roba ili usluga. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Smatram da je povređen Poslovnik, član 92. stav 6. koji govori o utvrđivanju dnevnog reda sednice.
Član 92. stav 6. kaže – ako predlozi iz stava 2. ovog člana nisu podneti u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, Narodna skupština ih neće razmatrati, niti će se o njima izjašnjavati. Stav 2. govori da poslanici, Vlada i drugi ovlašćeni predlagači mogu da predlože povlačenje pojedinih tačaka dnevnog reda, dopunu predloženog dnevnog reda, spajanje rasprave, što je u ovom slučaju, vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku i promenu redosleda.
Više puta sam ukazivao da kod spajanja tačaka dnevnog reda ne mogu da se spajaju odluke, mogu da se spajaju samo predlozi zakona, ako su međusobno rešenja koja se usvajaju tim zakonima međusobno uslovljena. Ovde imamo predlog kolege Bečića da se spoji rasprava o nekoliko odluka, pa su sad to odluke o izboru sudija, nekoliko tih odluka sudija i tužilaca koje je Vrhovno veće tužilaca u 2016. godini predložilo, ali i rasprava o izmenama i dopunama izbora članova skupštinskih tela. Znači, apsolutno smatra da ne postoji mogućnost da o tome odlučujemo. Molim vas da primenite ovaj, pošto je stalno bilo da je predlog podnet i da o njemu mora da se glasa, bilo koji predlog. Ja vam ovde, evo, govorim – član 92. stav 6. kaže da predlozi koji nisu sa odredbama ovog Poslovnika se ne stavljaju, ne može se o njima razmatrati, niti se o njima može Skupština izjašnjavati. Hvala vam.

Hvala predsednice.
Poštovane kolege poslanici, želim da obrazložim zašto naša poslanička grupa neće glasati za predlog izbora članova delegacija.
Naš Poslovnik kaže da taj predlog utvrđuje predsednica, predsednik parlamenta vodeći računa u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa, vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova.
Za ove konsultacije, predsednica je ovlastila, potpredsednika Skupštine da ih vodi. Konsultacije su, za ove koji ne znaju, rađene krajem prošlog meseca. Postojala je jedna početna matematička tabela sa brojem članova i zamenika članova delegacija, koja je na osnovu broja poslanika, svaka poslanička grupa ima pravo da predloži, mi smo imali po toj tabeli pravo na jednog člana i na jednog zamenika člana delegacije.
Na početku tih konsultacija potpredsednik je rekao da nama bi trebalo da pripadne mesto u delegaciji Frankofonije, mi smo rekli da ne ispunjavamo osnovni uslov za učešće u radu te delegacije, a to je znanje francuskog jezika poslanika koji tamo učestvuju. To je neophodno jer se ta međunarodna organizacija bavi negovanjem francuskog jezika.
Nažalost, nije bilo razumevanja do kraja da se to promeni. Nismo mi insistirali na bilo kojoj delegaciji pod obavezno, tako da na kraju u ovom predlogu naša poslanička grupa nema ni jednog člana predloženog za člana delegacije, ni jednog zamenika.
Mislim da nije bilo korektno, da je moglo da se nađe neko rešenje. Vidim da je taj jedan član otišao da li SNS ili SRS, to je manje-više svejedno.
U svakom slučaju ovo je razloga zbog koga mi nećemo podržati predlog za izbor članova delegacija, članova i zamenika delegacija. Hvala.

Hvala predsednice.
Poštovani gospodine mandataru, kandidati za ministre, kolege poslanici, gosti, imali smo prilike juče da slušamo najduži ekspoze u istoriji srpskog parlamentarizma. Skoro šest sati mandatar je čitao iscrpno plan kako je on sad rekao plan rada Vlade u naredne četiri godine.
Mi smo slušali taj ekspoze očekivajući da čujemo konkretne rokove, zakone koji će biti doneti u određenom periodu i šta je to što će razlikovati ovu Vladu od svih prethodnih vlada u kojima je ova većina učestvovala u prethodne četiri godine. Zbog toga su bili i raspisani izbori. Tada je premijer, sada mandatar rekao – potrebni su nam izbori da bi dobili hrabriju, odlučniju Vladu, Vladu sa više energije koja će morati brzo da počne da radi na rešavanju problema građana.
Onda posle izbora, desilo se nešto što nije objašnjeno, ni juče, ni u prethodnih 100 i više dana od izbora. Šta se čekalo? Zašto je bilo potrebno toliko vremena da dobijemo predlog o sastavu Vlade i program te Vlade? I u tom programu nema te obećane i najavljene brzine. Ne vidimo tu energiju, ne vidimo nove ideje. Većina ministara, odnosno članova Vlade dve trećine su stari, jedna trećina su novi, da li je to dovoljno za situaciju u kojoj se Srbija nalazi? Ne.
Ono što smo mogli da čujemo u ekspozeu juče bile su mnoge stvari koje smo slušali pre dve godine. Ali, sada sa novim rokom, opet negde u nekoj daljoj budućnosti. Recimo, plate, mandatar je pre dve godine, malo više od dve godine kada je formirana prethodna Vlada rekao – smanjiće se plate u javnom sektoru za 10%, a onda ćemo do kraja 2016. godine imati veće plate u javnom sektoru nego što ih imamo danas.
Da li će to obećanje biti ispunjeno? Da li će plate na kraju 2016. godine biti veće nego što su bile u aprilu 2014. godine? Neće. To znamo. sada imamo nova obećanja mandatar kaže – na kraju mandata ove Vlade plate će biti veće nego ikad u modernoj srpskoj istoriji.
Kada je stvar u infrastrukturi, u infrastrukturi evo i premijer je govorio neimenujući tačno krivca, kašnjenje na otvaranju prve deonice na Koridoru 11 iako je u ekspozeu pre dve godine rekao da će autoput Beograd – Boljare biti završen za četiri godine u mandatu te Vlade. Danas tog obećanja i više nema. Govori se o tome da će biti završeno 50 kilometara od Obrenovca do Preljine, da je dogovoreno nešto za izgradnju od Surčina do Obrenovca, a da će se videti na koji način će se rešiti deonica od Preljine do Požege. Dalja izgradnja do Boljara do Crne Gore, ne spominje se u ekspozeu, kao što se ne spominje ni izgradnja puta od Novog Sada, Rume prema Šapcu. Toga u ekspozeu nema.
Rekao je sada premijer, ali nije rekao i nije napisao u ekspozeu. Sad je rekao. Kao što je bilo rečeno, do aprila 2017. biće završena oba kraka na Koridoru 10, sada govorimo o sredini 2018. godine u ekspozeu piše – do sredine 2018. godine, ne terajte da sada otvaram i čitam ovde na kojoj strani piše, piše do sredine 2018. godine. Ja negde mislim da se to neće desiti ni tada, jer je to manir i rezultat rada ove Vlade u prethodne četiri godine. Neprekidna davanja obećanja, ljudi više i ne znaju kad je šta rečeno, stalno odlaganje tog boljeg života.
Nasuprot toga imamo povećanje siromaštva koje sada poprima ozbiljne dimenzije u Srbiji. Naime, 150.000 građana Srbije više danas živi ispod granice siromaštva, 650.000, a 150.000 više nego pre dve godine, a dva miliona ljudi je ugroženo od siromaštva. U ovom ekspozeu nema ni jedne jedine reči o tome na koji način će se Vlada uhvatiti u koštac sa ovim problemom. Nema najave neke strategije, plana, konkretnih mera, nešto što bi doprinelo da se preokrene jedan loš trend koji traje već četiri godine.
Ja pozivam mandatara da to bude jedan od prioriteta njegove Vlade, borba protiv siromaštva. Danas je 1/3 mladih ugrožena od siromaštva, 100.000 dece živi u porodicama koje ne mogu da im obezbede ni osnovne prehrambene namirnice. Mi imamo i po analizi Svetske banke neefikasan sistem socijalne zaštite, 25% najugroženijih samo 24% sredstava, a 1/4 dobrostojećih građana dobija 28% iz ukupnih socijalnih davanja. Mi imamo neefikasan sistem koji nije reformisan godinama. On jeste nasleđen, ali nije urađeno dovoljno u prethodne dve, odnosno četiri godine da se to promeni. Postoje u toj analizi Svetske banke predlozi za konkretna rešenja.
Ono što bi moglo da pomogne u toj borbi je povećanje minimalne cene rada. To je jedino o čemu je mandatar juče govorio. Govorio je – probaćemo, videćemo, možda. Minimalna cena rada je povećana poslednji put 2014. godine, na 121 dinar po satu, pre toga je bila 114. Danas ljudi koji rade za tu minimalnu cenu rada su socijalno ugroženi. Mi moramo da promenimo sistem da ljudi koji rade ne budu socijalni slučajevi, makar 10% povećanja minimalne cene rada i sam mandatar je o tome govorio, doprinelo bi minimalno povećanje boljem, dostojnijem životu građana Srbije. Ali, mandat se nije obavezao da će to uraditi, ni u ovoj godini, ni u sledećoj, ni u nekoj drugoj.
Ponovo smo slušali analizu i optužbe ko je kriv za loše stanje u zemlji. Opet su se koristile stotine i stotine puta iznošene neistine, ali sada i neke nove. Rekao je gospodin Vučić kako je povećan porez na dobit 2011. godine, što je dovelo do toga da imamo manja ulaganja, da se kapital iz Srbije izvlači. To nije istina. Porez na dobit preduzeća povećana je 2013. godine. Znači ova većina je uradila to povećanje sa 10% na 15%, efektivno sa 6% na 15% i dovela do toga da neke kompanije, domaće, strane odustanu od ulaganja u srpsku privredu, zato što su tražile neko mesto gde im je povoljnije i gde je porez na dobit manji.
Govorio je premijer o tome kako je bila loša politika privrednog rasta zasnovanog na potrošnji i na razvoju sektora usluga. To jeste istina, ali ta politika je promenjena 2008. godine., Ona je važila do 2008. godine, 2008. godine je Vlada krenula sa pronalaženjem investitora koji će ulagati u proizvodnju u Srbiji. Taj investitor je „Fijat“, najveći izvoznik. Slažem se sa premijerom da smo propustili šansu da ojačamo industriju dobavljača koji bi proizvodili ovde delove za „Fijat“, a ne da najveći deo tih delova koji se i dan danas uvozi. Ali, to je radila Vlada četiri godine, jedna do 2012. godine, a ova Vlada je imala četiri godine da to promeni. Nije uradila ništa.
Ono što želimo da kažemo - ponovo je ponovljena priča da nam je potrebno veće ulaganje i kako je poljoprivreda najveća šansa za razvoj Srbije. Ali, šta su efekti u prethodne, možda nije najveće, izvinjavam se, nije najveća ali sigurno jeste šansa poljoprivreda, to slušamo iz mandata u mandat, ne samo ove Vlade, svake Vlade u prethodnih 20 i više godina.
Poljoprivredna proizvodnja smanjuje svoje učešće u BDP Srbije. Godine 2011. bila je 9%, sada je 7,7%, i ta šansa ostaje neiskorišćena. Da li će ova Vlada i novi ministar umeti da iskoriste tu šansu - videćemo. Ono što je prethodna radila, radila je na smanjenju subvencija. Veštim izmenama zakona, menjanjem samo jedne reči koja kaže – subvencije se utvrđuju u iznosu od…, pa neke cifre, menjanjem te reči - od u reč - do subvencije su smanjivane sa 12 hiljada po hektaru, recimo, na četiri hiljade koliko je za 2016. godinu.
Ono što je smatramo važno i o čemu je mandatar nešto govori to je obrazovanje kao način da postanemo konkurentniji, kao način da zadržimo mlade u Srbiji i kao jednu važnu novinu najavio je uvođenje dualnog obrazovanja.
Ovo nije prvi put i pre dve godine je najavljeno uvođenje dualnog obrazovanja. Očigledno da prethodni ministar nije bio za to, jer postoji jedan deo javnosti koji smatra da to nije dobro rešenje.
Smatramo da dualno obrazovanje ima smisla i može da ostvari efekte o kojima se govori ovde, a to je smanjenje nezaposlenosti mladih, razvijanje duha preduzetništva i sve ostalo što stoji ovde, samo ako se ispune određeni uslovi. Bez toga dovešćemo do daljeg urušavanja obrazovnog sistema, pravljenja još većih nepravdi i napravićemo još veću štetu za budućnost Srbije.
Nismo čuli da li će i na koji način, toga nema ni u ekspozeu, nije o tome detaljno ni govoreno, a moglo je da se nađe u tih šest sati govora, na koji način tačno ova Vlada želi da uvede dualno obrazovanje. Da li postoji zainteresovanost privrede, to je prvi preduslov. Mora da postoji privreda koja će da prima mlade ljude da rade. Da li je ta privreda spremna da plaća te mlade ljude koji će tri, četiri dana raditi i biti plaćeni više nego što je socijalna pomoć, kao što je i u drugim zemljama u kojima dualno obrazovanje funkcioniše? Mladi ljudi koji su u tom sistemu obrazovanja su plaćeni od strane poslodavca. Njihovo obrazovanje uz rad traje četiri do šest godina.
Da li imamo spremne majstore koji će ih obučavati, koji moraju da imaju diplomu pedagošku da bi mogli da rade taj posao? Da li će biti i na koji način regulisana mogućnost da ti mladi ljudi na jedan efikasan način, ukoliko imaju želju, ambiciju se vrate u normalan sistem obrazovanja, polože maturu i nastave dalje univerzitetske studije ili strukovne studije? To su vrlo važne stvari i preduslovi koji moraju da se ispune da bi dualno obrazovanje imalo smisla.
Mi smo spremni da sarađujemo sa ministrom i sa Vladom u tom projektu i da ponudimo znanje i iskustvo.
Ono što ovu Vladu obeležava već na samom početku je mnoštvo afera, afera članova koji su bili do sada ministri, neke afere članova koji danas, odnosno sutra, kada god, treba da postanu ministri u Vladi Republike Srbije. Mislim da nam to govori o tome na koji način i šta će nam se dešavati u budućnosti i to nas ne čini optimistima i to je jedan od razloga zbog kog sasvim sigurno naša poslanička grupa Socijaldemokratske stranke neće glasati za ovu Vladu.
Govorio je mandatar o tome kako je razvoj preduzetništva šansa za razvoj Srbije, kako je ovo godina preduzetništva…
(Aleksandar Vučić, s mesta: Rekao sam svaka godina.)
… kako treba da bude svaka godina i ja se slažem sa vama, ali hajde da vidimo onda u čemu je problem, gospodine mandataru i gospodine ministre finansija – zašto dve godine nema nove uredbe o utvrđivanju poreza za paušalne preduzetnike? Zašto mali privrednici koji paušalno plaćaju porez plaćaju taj porez po rešenjima iz 2014. godine? Zašto nisu izdata poreska rešenja za 2015. i 2016. godinu? Šta ćemo sa onima koji su u ove dve godine započeli svoj posao? Oni nemaju nikakvo poresko rešenje. Bez tog poreskog rešenja oni ne mogu da uđu u sistem, ne mogu da traže, ne mogu da dobiju kredit, ne mogu da razviju taj svoj posao kojim žele da se bave. Kada će to biti doneto, gospodine Vučiću? Možete da nam kažete sada i kako će sada ako dođu u narednih nekoliko nedelja ta poreska rešenja, naravno kumulativno za dve godine, kako će ih ti ljudi platiti, kako će im Vlada olakšati da oni razviju taj svoj posao?
O reformi Poreske uprave stoji i u ovom ekspozeu i stoji u svakom. U mandatu ove Vlade imali smo četiri, pet promena na mestu direktora Poreske uprave, v.d. stanje. Uglavnom su dolazili kadrovi iz BIA. Ne znam odakle je ta politika smatrana dobrom politikom da ljudi iz BIA mogu na najbolji način da vode Poresku upravu? Mislim da je to loš put i da rezultati o tome govore.
Kratko je govoreno nešto o razvoju kulture, o potrebi da kultura bude u svakom gradu i sa tim se slažemo. Zaostavština o stanju medija prethodnog ministra je po našem mišljenju je katastrofalna. Premijer je rekao da slobodu medija mora da prati odgovornost. Sa tom rečenicom se sasvim sigurno slažem, ali je problem danas u Srbiji što su najneodgovorniji tabloidni mediji koji podržavaju Vladu u kojima svako ko kritikuje rad Vlade će se naći provučen kroz najgoru kaljugu. Smatram da to dolazi od samog vrha. I danas smo čuli, rekao je gospodin Vučić kako oni koji njega kritikuju spavaju do deset sati, leže po ceo dan i ne rade ništa. Svako ko kritikuje danas u Srbiji je neradnik, neznalica i nesposobnjaković i u takvoj atmosferi srpsko društvo ne može da napreduje.
Želim da se priključim pozivu gospodina Čanka, a o tome nije bilo reči u ekspozeu i o tome sam hteo da govorimo, o potrebi za reformom političkog sistema. Ona je potrebna u mnogim segmentima. Imali smo jednu farsu prošlog leta ovde u parlamentu, stvoren je akcioni tim za reformu političkog sistema. Imao je nekoliko sednica i nikakvog rezultata. Nas, kao što znate, po akcionom planu čeka i promena Ustava do kraja 2017. godine i mislim da je dijalog o reformi političkog sistema, a samim tim i Ustava, potreban što pre.

Hvala vam, predsednice.

Poštovani gospodine Vučiću, 100 metara odavde ima bilbord koji govori o tome da je 2016. godina, godina preduzetništva. To je bio jedan od predizbornih programa ove Vlade. Ne kažem ja da je to loše i ne kažem da ne treba da bude i sledeća i svaka naredna godina, ali govorim o tome šta Vlada radi, konkretno u godini preduzetništva da pomogne preduzetnicima.
Vi ste sada naveli kako postoje problemi i koji su sve problemi i zašto skoro dve godine nije izmenjena uredba i nema novih poreskih rešenja. Ali to je vaš posao, to je vaš posao, da rešite te probleme, zato ste se kandidovali, tražili podršku građana i dobili koliko ste dobili, da, nećemo da govorimo o načinu na koji je to ostvareno.
Govorili ste kako je najviše do sada izgrađeno autoputeva i ja se slažem sa vama. Ali, ne znam da li možemo da se složimo da je svaki kilometar tog autoputa, da je finansiranje toga, projektovanje započeto još 2008. godine, 2009. i 2010. godine, i danas se završavaju i Kinezi i Azerbejdžani na Koridoru 11. Ko je to dogovorio? I radove na Koridoru 10, ko je, u koje vreme to dogovorio.
A ja pitam vas, koji ste to kilometar autoputa vi dogovorili? Imali ste u kampanji najavu kako ćemo sa Kinezima da uradimo ovu deonicu od Surčina do Obrenovca. Da li je potpisan, da li je krenulo projektovanje? Drago mi je da to čujem.

A šta ćemo sa ostalom infrastrukturom? Hvala.

Hvala.
Mi danas treba da završimo konstitutivnu sednicu koju smo započeli pre nekih 20 dana. Napravili smo pauzu pre više od 15 dana kako bi došli do ove tačke danas. Dogovor o sastavu odbora napravljen je za jedan dan. Mislim da smo ovaj posao mogli mnogo ranije da završimo.
Međutim, ovaj posao konstituisanja nije završen do kraja, zato što nedostaje jedna stvar, a to je dogovor o predsednicima radnih tela Skupštine. Kada smo imali konsultacije sa potpredsednikom Arsićem, on je rekao da nema mandat da razgovara o predsednicima odbora, da ćete to uraditi vi na nekim konsultacijama. Mi danas treba da glasamo za članove odbora, to jeste, da radi skupštinski saziv ovde u plenumu. Predsednike odbora bira svaki odbor, ali se uvek znalo kada se usvajala odluka o članovima odbora, ko će predsedavati kojim odborom.
Meni je žao što danas nemamo taj dogovor. Nije ovo ni vama, ni meni, ni većini poslanika prvi mandat pa da ne znamo da je taj deo uvek bio dogovoren u trenutku kada se donosila i odluka o sastavima odbora. Ne znam koliko će nam još trebati vremena da završimo konstituisanje, pravljenje tog dogovora, kao i dogovora o delegacijama, jer danas na konstitutivnoj sednici nema kao tačke dnevnog reda izbor delegacija. Bojim se da će nam to uzeti još vremena.
Sve ovo govorim zato što je prošlo dva meseca od izbora. Mi i dalje nemamo predlog za izbor nove Vlade, a verujem, kada dođe taj predlog, kao što smo slušali ovde u prvom delu ove konstitutivne sednice, stalno se govorilo o nekoj brzini, o potrebi da brzo radimo, da radimo dan, noć, do ponoći, dva, tri, ne znam ni ja koliko ujutru, da onda 15 dana ne bi radili ništa ovde u plenumu.
Ja vas molim kao predsednicu da obavimo te konsultacije. Jedan dan nam je trebao da napravimo ovaj dogovor. Verujem da su svi racionalni i razumni, uz pomoć matematike i dobre volje, verujem da vrlo brzo možemo da dođemo i do dogovora o predsednicima odbora, da završimo konstituisanje i da konačno sačekamo i dočekamo mandatara sa predlogom svoje Vlade. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Ova diskusija je danas prilično široka i očigledno pokazuje želju svih nas da se posle ove pauze vratimo parlamentarnom radu i diskusiji, i to je dobro. Nadam se da će ovaj mandat obeležiti živa parlamentarna diskusija, rasprava, iznošenje različitih stavova, ali na kraju i donošenje odluka koje će biti u korist građana Republike Srbije.
Pre dve godine kada je konstituisan parlament i kada je sadašnji kandidat bila birana za predsednicu parlamenta, naša poslanička grupa bila je uzdržana. Tada je samo obrazloženje predlagača bilo dosta drugačije nego danas. Govoreno je o radu parlamenta, o potrebi izmene Poslovnika, o ulozi parlamenta u demokratskom društvu Srbije. Mi nismo bili spremni da glasamo za, iako smo kao i danas, priznajemo naravno potpuno pravo listi koja je dobila najveći broj mandata da predloži predsednika parlamenta kao i pre dve godine, želeli da vidimo odnos predsednice u te dve godine na koji način će ona ostvariti ulogu koju po nama prvi među jednakima koji sedi na mestu predsednika parlamenta treba da ima. Da pre svega vodi računa o manjini u parlamentu, jer se o onim pravima manjine i ostvarenju tih prava može govoriti o demokratičnosti parlamenta ili društva.
Nažalost, po našem mišljenju, u prethodne dve godine ta ocena je negativna. Parlament nije bio mesto gde je uvek mogla slobodno da se vodi diskusija. Prečesto je predsednica i predsedništvo parlamenta vodilo računa o tome kako da zaštiti Vladu i izvršnu vlast, a ne kako da ojača parlament i zakonodavnu vlast. Iz ovog obrazloženja predlagača što smo čuli danas nismo videli nikakvu nameru da se nešto promeni. Iz tog razloga naša poslanička grupa neće podržati ovaj put predlog za predsednika parlamenta.
Možda jedina tačka iz obrazloženja koje je dato prilikom predlaganja predlagača o kojoj bih diskutovao, to je potreba da se u Srbiji ostvari mir i politička stabilnost. Tu se apsolutno slažem i zato pozivam buduću predsednicu parlamenta i njene kolege potpredsednike koji će biti danas izabrani, glasaćemo za taj predlog, zato što je to dogovor koji smo napravili na sastanku šefova poslaničkih grupa, da vode računa o tome da sve razlike u mišljenjima koje postoje u Srbiji pokazujemo ovde i artikulišemo sva naša neslaganja kroz diskusiju koja se vodi u parlamentu.
Slažem se da nema potrebe da se pravda i pravo traže na ulicama gradova u Srbiji, ali za to je, naravno, najodgovornija većina, a u slučaju parlamenta i predsednik parlamenta i oni koji kreiraju tu atmosferu u kojoj ćemo raditi ovde u narednom periodu.
U prethodne dve godine, kao jedan mali primer na koji način nije ostvarena kontrolna uloga parlamenta, navešću da je upravo činjenjem predsednice parlamenta izbegavano da Vlada dolazi, onako kako Poslovnik sada kaže, jednom mesečno u parlament i odgovara na pitanja poslanika. To je urađeno svega tri puta za nešto više od dve godine. Razni načini su smišljani kako bi se to onemogućilo, onemogućilo poslanicima pre svega opozicije da kažu šta imaju o tome i šta misle o radu Vlade. Voleli bi da se iznenadimo, prošli put smo odlukom da ne glasamo protiv hteli da vidimo na koji način će se voditi parlament, danas ćemo biti protiv, ali bih ja lično voleo da budem iznenađen i da se desi promena, da se više uvažavaju stavovi, pre svega prava poslanika opozicije i da kritikuju Vladu, jer ako parlament nije to mesto gde se Vlada kritikuje slobodno, bez straha od neke kazne, onda nećemo imati mir i stabilnost na ulicama gradova Srbije.
Pošto je ovde bila najavljena od strane vladajuće većine jedna inicijativa koja treba da da odgovore na pitanje regularnosti izbora koje je bilo postavljeno u noći kada su izbori završeni i u danima posle toga, mi ćemo to podržati, naravno, želimo da se dobiju odgovori na sva ta pitanja, ali ćemo tražiti isto tako anketni odbor koji treba da utvrdi na koji način su državni organi iste te noći kada su završeni izbori postupali kada je na jednom delu teritorije Srbije država Srbija prestala da postoji jer država, između ostalog, po definiciji je jedina koja ima monopol nad silom. U toj noći, na nekoliko sati država se u ime neidentifikovane grupe ljudi odrekla tog monopola. Danas, mesec i po dana kasnije, nemamo odgovor ko su ti ljudi, ko ih je tamo poslao, sa kojim ciljem.
Mi ćemo tražiti anketni odbor koji bi se bavio dobijanjem odgovora na ta pitanja. Evo, nadam se da će vladajuća većina naći za shodno da se i taj odbor formira i da o tome ovde dobijemo odgovor. Dok građani Srbije ne dobiju odgovor na sva pitanja i nemaju mogućnost da dobiju na sva pitanja odgovore ovde u parlamentu, oni će ih tražiti na nekom drugom mestu. Zato je naša odgovornost velika, da se tenzije u srpskom društvu artikulišu u ovom parlamentu, da mi budemo ti koji ćemo raspravljati, koji ćemo se možda nekad i posvađati, ali da se ta rasprava vodi ovde, tome parlament i služi.
Svoj doprinos, kao i prethodne dve godine, daćemo konstruktivnom raspravom koja je, po našem mišljenju, uvek bila u okviru granica Poslovnika. I mi se slažemo da je Poslovnik potrebno menjati, da je potrebno ojačati, kažem ponovo, pre svega kontrolnu ulogu parlamenta. Nadam se da će vladajuća većina i predsednica parlamenta, ukoliko bude izabrana, biti na tom zadatku i da ćemo u ove četiri godine, ili koliko već budemo imali vremena u ovom mandatu, neke stvari promeniti kako bi učinili nešto na pitanju razvoja srpske demokratije. Hvala.