Poštovani predsedavajući, mene sada stavljate u nezgodnu poziciju da sam hteo da govorim o povredi člana 107. Poslovnika, a po našem Poslovniku nije dozvoljeno dva puta na istu povredu ukazati, te ću ja odustati od svog izlaganja. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.

Poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, kako smo se danas našli u ovoj situaciji, složićemo se neobičnoj, ali sasvim sigurno ne jedinstvenoj i nikada pre, situaciji koja se nikad pre nije desila u Srbiji. Ministar koji se bira u toku mandata jedne Vlade, posle smene prethodnog ministra, sasvim sigurno nije nešto što se nikada nije desilo u istoriji Srbije, što je rečeno ovde.

Prošlo je tri meseca od incidenta i uvrede koju je ministar Gašić izrekao jednoj novinarki i dva meseca je javnost Srbije čekala, novinari tražili obećanje premijera da se ministar odbrane smeni. Dva meseca.

U to vreme, predsednik Vlade govorio je – tražim zamenu, ne mogu da nađem odgovarajuću osobu. Konačno, smena ministra Gašića se desila 5. februara ove godine i onda je u poslednjem zakonskom roku, rok od 15 dana je maksimalno 15 dana, može i ranije, konačno predsednik Vlade je predložio dosadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, koji je tamo bio i sa prethodna tri ministra za novog, četvrtog kandidata za ministra odbrane u nešto manje od četiri godine.

Onda smo čekali još deset dana i tri prethodne sednice Skupštine da ta tačka konačno dođe na dnevni red i gle čuda, to je praktično poslednji radni dan ove Skupštine i zato je, za razliku od prethodna dva puta kada smo u mandatu ove Vlade menjali ministre, prvo ministra Vujovića kada smo birali za ministra finansija, a zatim i ministra Sertića za ministra privrede, premijer došao da bude ovde, obrazloži svoj predlog i učestvuje u raspravi i to je dobro, jer je to njegova zakonska i poslovnička obaveza. Tu obavezu prethodna dva puta nije ispunio.

Dobro je što je danas tu i što možemo da govorimo iz diskusija i samog predlagača premijera i kolega poslanika, najmanje o samom kandidatu za ministra odbrane i budućem razvoju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, s obzirom da koliko sutra ovaj parlament će biti praktično raspušten i imaćemo za nešto manje od dva meseca i izbore.

Ova sednica treba na neki način, pretpostavljam, da bude jedan pregled šta je urađeno u nešto manje od dve godine koliko ovaj saziv radi, sam premijer je o tome govorio, govoreći o brojnim zakonima koji su ovde usvojeni, zbog kojih je on srećan i ponosan, ali ja mogu da kažem da je zbog velikog broja tih zakona građanima Srbije danas lošije nego što je to bilo pre dve godine, počevši od Zakona o radu o kojem je govorio premijer, zatim o Zakonu o smanjenju penzija, Zakonu o smanjenju plata i brojnim drugim reformskih ili ne reformskim zakonima, o brojnim leks specijalisima koje smo donosili ovde u prethodne dve godine, koji su umanjili pravnu sigurnost i smanjili broj investitora koji dolaze u Srbiju. Investitori prate i vide da je po zakonima u Skupštini, koji se donose u Skupštini, da postoje povlašćeni investitori, oni zbog kojih se menjaju zakoni i postoje oni drugi i pošto se oni prepoznaju u tim drugima jer nisu prijatelji sa predsednikom Vlade, oni ne dolaze u Srbiju, dolaze u okolne zemlje i danas je Srbija po investicijama…

Naravno. Te investicije treba da dovedu …

O rezultatima i investicijama govorile su i druge kolege pozitivno, valjda mogu ja da govorim malo kritički o tome na koji način je vođena politika, kao što su drugi hvalili. Dozvolite nama iz opozicije da kažemo i koju reč protiv, jer je ovo jedino mesto gde to može da se kaže.

Te investicije koje nas zaobilaze neće dovesti do povećanja BDP kao što je povećanje i rast u zemljama oko nas. Srbija je danas zemlja u regionu sa najmanjim rastom BDP. Prosečan rast u regionu je 2,6%, a u Srbiji 0,8% prošle godine. Dobro je što ga ima, ali da bi stigli i region, da bi dostigli Evropu, on mora da bude 6%, 7%, a to ovakvom politikom nije moguće. Zato ova Vlada na izborima, zbog budućnosti Srbije, ne može i ne sme da dobije podršku građana.

Plate u regionu danas su najniže i to je rezultat rada ove Vlade. Penzije su smanjene u proseku 5% tako što su onima za preko 600.000 ljudi smanjene 10%, 15%, 20%.

Ova ekonomska politika, loša, je preduslov, odnosno ne stvara preduslove za razvoj Vojske, za promenu činjenice da je sada potrošeno sredstava iz Ministarstva odbrane na plate povećano sa 76% na 80%. To je kandidatu za ministra odbrane, pošto vidim da imate neki osmeh na licu, navedeno u Izveštaju za poslednji kvartal o radu Ministarstva odbrane koji dobijamo. Možete da vidite da je sa 76% na 80% povećano izdvajanje za plate. Evo ga, upravljanje kadrom – U odnosu na prethodni period imajuće stanje lica u Ministarstvu odbrane Srbije i Vojske je na budžetu smanjeno sa 85,8 na 85,3, a u dohotku povećano sa 76,7 na 80%. Znači, to je Izveštaj o radu Ministarstva odbrane. Daleko smo od one formule od 40% izdvajanja budžeta za plate, 30% za opremu, 30% za ulaganje. Naravno, ne možemo danas govoriti o tome sa ministrom, odnosno kandidatom za ministra za koga sam premijer kaže da je privremeni. Nije nešto što smo mi smisli. To je rekao premijer, obrazlažući ovaj predlog za gospodina Đorđevića.

Ono što ne možemo da govorimo ili nije niko govorio o tome da li postoje planovi i kakvi za jačanje kontingenta Vojske Republike Srbije u međunarodnim vojnim misijama. Nismo govorili o tome da li će se Srbija pokrenuti sa mrtve tačke praktično zaustavljenih evrointegracija i raditi na jačanju zajedničke bezbednosne politike sa zemljama EU ili ćemo ovde slati ratoborne poruke članicama EU koje su naše komšije. Da li ćemo govoriti o tome da nam je potrebna neka trka u naoružanju, kao da će neko sa nekim u regionu ratovati? Mi so praktično okruženi zemljama NATO pakta i jedina vojna sila sa kojom možemo da ratujemo je NATO pakt. Doduše, premijer ima iskustva sa vođenjem rata protiv NATO pakta. Pobedio ga je već jedanput. Ali, mislim da građanima Srbije ne treba još jedna takva pobeda.

Ono što je Vlada uradila za ove dve godine je povećanje siromaštva u Srbiji, 150.000 ljudi više je danas siromašno nego što je bilo pre dve godine, 30% mladih je ugroženo siromaštvom, a još dva miliona ljudi je ugroženo od siromaštva. Ova Vlada ne nudi nikakvu politiku i mere kojima bi se to promenilo. Ova Vlada nije uspela za četiri godine svog mandata da dogovori nijedan novi strukturni projekat. Svi putevi, mostovi koje premijer ovih dana otvara, neke očigledno i nezavršene, pa se onda pojave rupe posle dva meseca, pa premijer krivi nekog drugog opet za to, su putevi, mostovi koji su dogovoreni, isplanirani i obezbeđeno je finansiranje do 2012. godine.

Ja bih voleo da čujem koji je to kilometar autoputa dogovoren, za koji su kilometar autoputa obezbeđene investicije u prethodne dve godine?

Ova Vlada može da se pohvali gušenjem medijskih sloboda, ukidanjem slobode …

Možemo da govorimo i o sramnim člancima u listu „Odbrana“ koji su se pojavljivali protiv jednog državnog organa, kada je bivši ministar Vojske vodio sukob sa Zaštitnikom građana. Onda ste u listu „Odbrana“ mogli da pročitate sramne tekstove o jednom predstavniku državnog organa, ako hoćete da govorimo u detalje o slobodi medija.

Možemo da govorimo o tome kako imamo neefikasno sudstvo danas, kako se oslobađaju kriminalci …

Nemamo vojne sudove, ali se pred sudovima vode postupci i protiv vojnih i civilnih lica. Pripadnici Vojske su u tom smislu izjednačeni sa drugim građanima Srbije. Stanje u sudstvu tangira sve, kao što tangira i stanje u obrazovanju, zato što pripadnici Vojske imaju porodice, imaju svoju decu. Ta deca idu u škole u kojima predaju profesori i nastavnici sa najnižim primanjima u regionu, profesori i nastavnici koji su prošle godine štrajkovali pet meseci i koji danas sami govore i po priznanju samog ministra nije ispunjeno ono što je sa njima dogovoreno pre godinu dana.

Naravno da su i pripadnici Vojske, kao i svi drugi građani Srbije, zabrinuti kada decu pošalju u takvu školu i kako će im deca biti obrazovana i kakva im je budućnost. I ova Vlada ne nudi budućnost za građane Srbije, odnosno ne nudi im budućnost ovde. Nudi im budućnost negde drugde, nažalost, jer u Srbiji neće moći da rade i pristojno žive ukoliko se nastavi ovakva politika.

Na kraju, cela ova igra i predstava oko ministra odbrane dovela je do toga da imamo jednu paradoksalnu, možda na prvi izgled i bezazlenu, ali suštinski jako opasnu situaciju. Naime, pre nekoliko dana obavestio nas je ministar pravde da je posle sednice Nacionalnog saveta za odbranu predsednik Republike ovlastio ministra odbrane da podigne stanje u Vojsci kako bi Vojska bila u slučaju potrebe upotrebljena kao pomoć policiji u slučaju eskalacije krize sa migrantima. To je izjavljeno u situaciji kada Srbija nije imala ministra odbrane, imala je vršioca dužnosti, vršioca dužnosti ministra finansija koji je toj vojsci, pripadnicima vojske, smanjio plate, koji im je smanjio dnevnice, ali niko, ili gotovo niko nije govorio o tome zašto je predsednik Republike preneo svoje zakonom i Ustavom dato ovlašćenje o komandovanju i odlučivanju o upotrebi vojske u ratu i miru, jer to nikako nije mogao da uradi zato što funkcija ministra odbrane nije da komanduje vojskom, nego da rukovodi. Nemoguće je. Zato je napravljena ta podela da se zna ko od civilnih organa komanduje, a ko rukovodi vojskom i namerno je ta podela napravljena, jer predsednik Republike komanduje i odlučuje o upotrebi, a ministar rukovodi.

To poigravanje sa državom može da ima tragične posledice. Nažalost, za vreme mandata ove Vlade i to smo mogli da vidimo. Zbog takve igre i samovolje u komandovanju i rukovođenju sedam ljudi je izgubilo život. Ja se nadam da će novi ministar odbrane, u ovom kratkom vremenu, koliko bude na funkciji, pomoći da se dođe do istine oko toga šta se dešavalo u noći 13. marta 2015. godine i zašto je sedmoro ljudi u toj noći izgubilo život.

Nadam se da će ministar odbrane pomoći da se dođe do pune istine zašto i kako je došlo i čija je odgovornost bila kada su se pripadnici Vojske sukobili sa pripadnicima policije na ulicama grada Beograda.

Nadam se da će novi ministar omogućiti bolju kontrolu, civilnu kontrolu, službi bezbednosti i da se neće ponoviti situacija da smo imali nezakonito praćenje aktivnosti političkih stranaka od strane VBA.

Nadam se da novi ministar odbrane neće ulaziti u sukob sa drugim državnim organima, da će se držati zakona i Ustava, što nije bio slučaj sa prethodnim ministrom odbrane koji je, smatrajući da ima zaštitu premijera, mislio da može da radi šta god hoće.

Mi nećemo glasati za Predlog za izbor novog ministra odbrane, kao što nismo glasali ni za izbor ove Vlade, ni za jednog ministra koji je biran u međuvremenu.

Drago nam je što će ovo zasedanje završiti ovaj mandat Skupštine, što će građani vrlo brzo imati priliku na izborima da kažu svoje mišljenje o ovoj Vladi i radu svih njenih članova od predsednika Vlade, svakog pojedinačnog ministra, pa i ovog kojeg ćemo danas izabrati. Siguran sam, ukoliko izbori budu održani u iole fer i demokratskoj atmosferi, da ova Vlada i stranke koje je podržavaju neće dobiti podršku građana. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade, mislim da bi bilo dobro da građani slušaju skoro 20 minuta vašeg izlaganja i objašnjavanja o tome kako vi ni za šta u stvari niste odgovorni, kako su za sve što se dešava krivi neki pre vas i čudi me da tako niste došli i do Tita, verovatno je on otvorio tu ambasadu u Tripoliju.

Znači, svi su odgovorni. Pozivate se na bezbednosne procene „naših službi“, tako ste rekli, pa ste se ispravili onda „iz našeg vremena“. To naše vreme nije već četiri godine. Šta ste vi radili poslednje dve godine kao ministar spoljnih poslova? Kakav je to argument 2011. godine je bio rat pa se nije zatvorila ambasada? Na sreću, da kažem, ništa se nije desilo, sad se desilo.

Normalno je da se sada postavi pitanje ko je radio svoj posao? Ne možete vi da pobegnete od svoje odgovornosti tako što kažete- ne, neko drugi je trebao da zatvori. Što je vi niste zatvorili?

Ja isto, jako mi je drago što ste mene valjda, da li ste hteli da me uvredite, da kažete da sam ja bio niko i ništa i da nisam istorijski ni odgovoran, ja ne bežim od svoje odgovornosti za svih ovih 15 godina, odnosno 25 godina u politici, gde sam bio i šta sam radio i nisam bio deo tih koordinacija, ali vi jeste, pohvalili ste se sa time, ali kada se govori o posledicama tih politika, vi sa tim nemate veze. Sve od 2008. do 2012. godine je grozno, vi nikakve veze sa time nemate, da li je tako?

Povećanje penzija, da li je tako, iz 2008. godine nema veze sa vama? Toga se ne sećate? Šta ste radili u MUP, toga se ne sećate? Svi drugi su odgovorni.

Poštovani predsedavajući, nismo još u večernjim satima pa da vam nestane koncentracije. Znači, gospodin Dačić me je spomenuo ponovo i mislim da imam pravo na repliku. Tražio sam i vi me konstantno ignorišete.

Da kažem šta sam želeo da kažem, gospodine Dačiću, ovo nije ni vreme ni mesto da govorimo o nastradalima u Libiji i vi ste tu temu potegli. Niko od nas u ovoj sali nije započeo tu temu, nego vi, ali ja neću sada da pričam dalje o tome.

Ono što želim da kažem jeste, šteta što smo dočekali kraj mandata da vidimo ko je šta radio i da čujemo iz prve ruke, da se mi ne stidimo dogovora o usklađivanju penzija iz oktobra 2008. godine. Da to tada nije urađeno, prosečna penzija u Srbiji danas bi bila 150 evra, a ne 200 i verovatno bi imali 200, 300 hiljada manje ljudi, jer ne bi mogli da prežive sa tom penzijom. Do 2012. godine svaka penzija je isplaćena u dan, nije kasnila, a Vlada prepisuje sebi uspeh time što kaže da neće kasniti u budućnosti. Kasnila je samo do 2000. godine. Od 2000. godine nije nikad kasnila.

Na kraju, da vam kažem, gospodine Dačiću, ja sam potpuno imao razumevanje za vaš postupak 2012. godine posle pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima. Nije mi se svideo vaš način jer, kao što se vi sada žalite da vas niko nije obavestio, ni vi nas niste obavestili da ste od prvog dana krenuli da pregovarate sa Tomislavom Nikolićem da napravite novu koaliciju. Mesec dana ste nas zamajavali, ali mi je jasno zašto to radite. Nemojte nama da govorite da smo se loše ponašali.

Hvala, predsedavajući.

Naravno da je demagogija kada se hvalite investicijama od 1,8 milijardi, a to poredite sa investicijama iz 2011. godine, koji su iznosili 3,3 milijarde evra. Naravno da je demagogija kada se hvalite otvaranjem poglavlja četiri godine pošto je Srbija dobila status kandidata, znači dva meseca pre nego što je Demokratska stranka i Boris Tadić izgubio vlast. Sa te četiri godine ste, naravno, šampioni u sporosti na putu evropskih integracija.

Naravno da je demagogija kada se hvalite rastom od 0,8% u trenutku kada je prosečan rast BDP-a u regionu 2,8% i kada je najmanja stopa investicija po glavi stanovnika. Naravno da je demagogija kada pokušavate da odgovorite na to kako je prva sledeća zemlja u regionu sa stranim investicijama od 400 miliona koja nije u EU. Ako je premijer mislio na Crnu Goru, to jeste, naravno, četiri puta manje, ali Crna Gora ima 10 puta manje stanovnika od Srbije, tako da ne može. I u poređenju sa njima, nažalost, ova Vlada je napravila lošiji rezultat.

Naravno da je demagogija činjenica da se nije uradilo ništa na reformi sudstva i pravosuđa već četiri godine. Naravno da je demagogija da nije urađeno ništa na reformi obrazovanja već četiri godine. Naravno da je demagogija kada se govori o smanjenju procenta stope nezaposlenosti, a broj nezaposlenih ljudi je isti. Naravno da je demagogija kad kažete da ćete se boriti protiv siromaštva, a Srbija za četiri godine dobije 150.000 više siromašnih. Naravno da je demagogija kad kažete da ćete se boriti za bolji život, a smanjujete plate i penzije.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Gospođa ministarka, ovo je jedan od onih članova koji stoji u zakonu i koji, sasvim sam siguran, biće način da se neki ljudi udalje sa posla. Ovako kako ste vi definisali da je službenik dužan da prihvati odgovarajuće radno mesto na koje prema odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premešten, mi smo mogli da vidimo u praksi prethodnih godina kako se sprovodio. Mislim da je bila opština Kuršumlija u pitanju, kada je u želji da odstrani politički nepogodno ljude da li u upravi ili nekom organu u Kuršumliji, više se ne sećam, novi kadar SNS je došao i premestio ljude sa fakultetskim diplomama da čiste park i obrazložio to potrebom posla.
Vi sada stavljanjem ovako neodređenog člana i obaveze zaposlenog da prihvati premeštaj otvarate vrata praktično za otpuštanje ljudi. Znači, onaj službenik koji ne bude hteo ili želeo da prihvati, a ja sam siguran da će, nažalost, praksa u budućnosti to pokazati, na osnovu ovog člana izgubiće posao.
Naš amandman bi trebalo to da spreči i onemogući, samovolju rukovodioca.
Vaše obrazloženje da je moguće jedino premestiti nekog na odgovarajuće radno mesto je vrlo problematično, jer vi znate da u krajnjoj liniji može radno mesto u nekom državnom organu da se izmisli, pa se prebaci, čini mi se grad Leskovac ima 70 i nešto sela, 120 kilometara je udaljenost jednog sa drugim krajem opštine Leskovac, i premesti se da radi možda u neku mesnu kancelariju do koje treba da putuje 50 i više kilometara, a onda se ne omogući pravo na naknadu za prevoz i taj zaposleni sve i da hoće, on ne može da radi na tom mestu, jer bi mu verovatno troškovi prevoza pojeli pola plate. Onda je to uslov da se dalje neko otpusti sa posla.
Ceo ovaj zakon je, po našem mišljenju, tendenciozno napisan da utera strah među zaposlene, da ih pretvori u poslušnike partijskog rukovodstva. Bila mi je zanimljiva najava na Javnom medijskom servisu naše večerašnje rasprave, gde je novinarka napravila lapsus, a možda i nije, najavom da ovaj zakon govori o politizaciji i uprave u dnevniku javno medijskog servisa.
Ovaj zakon, po nama, upravo vodi u politizaciju, mogućnost da partijska rukovodstva opština manipulacijama i zloupotreba ovog zakona očiste upravo za njih nepodobnih kadrova i, ono što ćemo imati, to neće biti efikasna, dobro motivisana državna uprava usmerena na izvršavanje posla. Imaćemo partijske zaposlene koji slušaju jedino svoje partijske rukovodioce i ne izvršavaju onaj posao koji od njih građani očekuju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dobro je što nismo ušli u ove kasne noćne sate, pa verovatno ima više ljudi koji mogu da gledaju i čuju. Ja sam gotovo siguran da će ovaj član biti zloupotrebljen u budućnosti. Možda to nije bila vaša namera kada ste donosili ovaj zakona i mi smo podneli naš amandman sa željom da onemogućimo zloupotrebu instituta premeštaja da bi se neko sa nekim politički ili možda iz nekog drugog razloga obračunao.
Žao nam je što niste prihvatili ovaj amandman, a evo vreme pred nama pokazaće ko je bio u pravu i da li ovako idealan svet o kome vi govorite, obrazlažući vaše razloge za jedno ovakvo rešenje, stvarno postoji u Srbiji ili je Srbija neka druga zemlja sa mnogo većim problemima nego što se vama u Vladi tako danas čini. Hvala.

Kao što je rekao kolega Bradić naš amandman je išao na proširenje ove tačke da se sada pored gradskog i opštinskog Zaštitnika građana uvedu još i Zaštitnik građana i pokrajinski Zaštitnik građana.
Mogu da prihvatim obrazloženje Vlade da pokrajinski Ombudsman nema ovlašćenja da daje javnu preporuku i da kažem da prihvatim i grešku našu kada smo tražili da se i on nađe u ovom amandmanu i u ovom članu zakona, ali evo, da kažem, to je posledica kratkog vremena koje smo imali kada smo saznali da će ovaj zakon biti na dnevnom redu.
Ne mogu da prihvatim deo gde vi obrazlažete zašto se ne stavlja Zaštitnik građana, misli se na republičku instituciju, i pozivate se da je to već regulisano Zakonom o zaštitniku građana i njegovim ovlašćenjima.
Šta imamo u praksi? Imamo u praksi da je Zaštitnik građana, recimo, hajde što je davao preporuku za razrešenje ministra odbrane i za neke druge funkcionere, ali je dao i za načelnika komunalne policije u Beogradu.
Pošto su se ti pripadnici te komunalne policije kao neko privatno obezbeđenje branili zainteresovanim predstavnicima medija da priđu ovom fantomskom projektu „Beograd na vodi“. Reakcija gradonačelnika Beograda na taj slučaj je bila – neće više majke mi, bez bilo kakve sankcije za jasno utvrđeno prekoračenje u postupanju beogradske komunalne policije. To je bio samo vrh mnogih događaja koje je komunalna policija i skandala, koje je komunalna policija Beograda bila umešana - prebijanje ljudi koji nisu imali da plate kartu u vozilima gradskog prevoza, maltretiranje najsiromašnijih građana koji pokušavaju možda da prodajom nekih sitnica na ulici da koliko toliko ….

Tema je ono što se dešava u realnom životu, a što bi ovi zakoni trebali da regulišu, ali ne uspevaju da regulišu.
Ne uspevaju da regulišu i ja sam nekako siguran da ako ostane ovako kako je ministar, odnosno Vlada predložila da će u nekoj budućnosti i gradonačelnik Beograda ili neki drugi funkcioner gradskog ili opštinskog nivoa reći – kakav Zaštitnik građana, misleći na republičku instituciju, nema on nikakva rešenja, nema on šta meni da kaže šta ja da radim.
Mislim da ste trebali da prihvatite ovaj amandman, odnosno trebalo je da nam eventualno sugerišete da ga izmenimo kako bi bio prihvatljiv, ali to nije učinjeno i to me ne iznenađuje.
Ovaj zakon verujem, kao i mnogi drugi koji su doneti u ovom mandatu neće urediti stanje u našoj zemlji, u upravi. Nastaviće se problemi koji postoje već godinama, problemi koje je napravila ova Vlada za četiri godine lošeg rada, ali je dobra stvar što idu ti izbori, što danas, večeras završavamo ovaj mandat pa će građani moći da se zahvale i Aleksandru Vučiću i njegovim ministrima na njihovom zalaganju za tzv. bolji život. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Mi smo doneli Zakon o komunalnoj policiji, ali nije…
(Zoran Babić, s mesta: Usvojili, ne doneli.)
Usvojili, doneli, ne znam kako da se izrazim da bi vi shvatili i prihvatili. Ali, Siniša Mali je kao gradonačelnik Beograda poslao komunalnu policiju da zabrani novinarima pristup pored gradilišta „Beograda na vodi“. Je li to piše negde u zakonu da je ovlašćenje komunalne policije? Nije stvar da li komunalna policija treba da postoji ili ne, nego na koji način se sa njom postupa i upravlja i to je problem.
(Zoran Babić, s mesta: Shodno sa zakonom.)
Pa, nije u skladu sa zakonom, kako je to rekao Zaštitnik građana, a priznao gradonačelnik i rekao – neću više, majke mi. To je vaše obrazloženje i vaš način da izađete iz te situacije.
Što se tiče Zaštitnika građana, mi jesmo usvajali ovde njegov izveštaj za 2013. godinu u ovom mandatu, u ovoj većini, na način da mu predsedavajući nije dao pravo da govori. Nije mu predsedavajući dao da govori, čovek izašao iz ove sale. A gde je njegov izveštaj za 2014. godinu? Da li i dalje čuči? Čuči kao i mnoge druge stvari negde tamo, kako vi rekoste da čuče neke stvari.
Znači, nemojte da pričate o tome da li građani nešto znaju ili ne znaju, da li se sećaju, kakvo pamćenje imaju. Građanima je dovoljno da pogledaju svoj džep da vide gde žive i kako žive, i verujem da će vam zbog toga na izborima reći doviđenja. Hvala.