Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je malopre kolega Stevanović rekao da je pravo pitanje, zapravo, ima li svrhe Vladi Republike Srbije govoriti uopšte o ovim amandmanima i ima li svrhe podnositi amandmane.
Ako vi na samo jedan član, isti stav tog člana, imate 15-20 amandmana i da nemate sluha da porazgovarate, da kažete šta je vaše mišljenje, osim onoga što je neko iz službe formalno napisao u obrazloženju, onda je to zaista problem.
Moram da podsetim da smo mi pre desetak dana ovde danima raspravljali o onom setu pravosudnih zakona, gde je bio neverovatan broj od 120 i nešto amandmana na svega 19 članova zakona. Mi smo pričali i pričali, ali to nikome niti u vladajućoj koaliciji, niti u Vladi Republike Srbije uopšte nije dopiralo do svesti.
Jednostavno, predstavnici Vlade koji ovde sede, pokazuju da Vlada nema sluha ni za interese građana Srbije koje mi, narodni poslanici, ovde prenosimo, niti za to šta narodni poslanici misle o Vladinim predlozima zakona.
Gospođo Dragutinović, nije ovo ništa lično. Vi ste jedan od ministara koji uvažava Narodnu skupštinu utoliko što uredno sedi sve ove sate koliko i mi ovde boravimo, ali se otprilike ponašate po onoj narodnoj "pas laje, vetar nosi", baš vas briga šta mi pričamo, baš vas briga što mi iznosimo mišljenje građana Srbije.
Vi ćete da odsedite tu koliko mi budemo sedeli, na kraju ćete da nam održite predavanje i to će biti kraj, a budžet Republike Srbije biće onakav kakav ste ga vi zacrtali.
Naravno, sve to pod uslovom da uopšte dođe do izglasavanja budžeta, jer je osnovno pitanje da li ima svrhe uopšte što mi trošimo vreme, sada je ovo valjda 35. amandman po redu, od mogućih 230, koliko ih ima. I da uopšte ne pravimo pauzu od sad pa do kraja zasedanja, a to je 29. decembar u ponoć, teško da je moguće raspraviti ove amandmane.
Tim pre je onda interesantno pitanje da predstavnik Vlade ne želi da uopšte dođe do nekog normalnijeg kontakta između poslanika opozicije i Vlade Republike Srbije. Naravno, to samo potvrđuje ono što mi pričamo već danima, da vi u Vladi Republike Srbije ne želite da se donese budžet.
Jer da ste to želeli, onda bismo mi taj budžet ovde imali još 1. novembra, a dobili smo ga, to moramo da podsećamo građane Srbije, da su narodni poslanici, da je ovaj parlament predlog budžeta dobio sa 40 dana kašnjenja i da niko ni u Vladi Srbije, ni u vladajućoj većini nema moralnog prava da optuži bilo koga iz opozicije za eventualno nedonošenje budžeta.
Ne mogu više da kažem u roku, jer je rok bio 15. decembar, kad nikako nije moglo to da se završi, jer je bila u toku prethodna sednica, a budžet smo dobili šest ili sedam dana pre tog zakonskog roka kada je budžet trebalo, odnosno kada je budžet morao da bude usvojen.
Zato se postavlja pitanje interesa i šta je ono što su pravi motivi, gospođo Dragutinović, zbog čega vi ne želite da se budžet donese? Da li je to ono što se piše po novinama, koliko je koje ministarstvo dobilo, ko je zaokružio svoje carstvo i ne da da se to umanjuje, jer ovaj novi budžet bi mnogim ministrima umanjio sredstva kojima bi raspolagali.
Zato vama više odgovara da se donese odluka o privremenom finansiranju i da bar još jedan period koristite ona sredstva koja, zapravo, u državi nemamo. Biće prilike i biće vremena da se više o tome govori.
Kako sam razumela amandman kolega iz DSS na poslednji stav člana 4? Verujem da sve kolege koje su podnosile ove amandmane imaju svest o tome da ovaj amandman nije u skladu sa Ustavom. Njihovi amandmani nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali je pre toga neustavan poslednji stav člana 4. Predloga zakona.
Prosto je neverovatno da je nekome od vas palo na pamet da, da biste zadovoljili ne znam čije, neću da licitiram, znate vi, znamo svi, zna i javnost Srbije, da biste zadovoljili apetite nekih poslanika i neke njihove političke stavove, da biste kad dođe do glasanja budžeta obezbedili tih 126 potrebnih glasova, vi ste spremni da na najgrublji mogući način prekršite Ustav.
Neustavno je, gospođo Dragutinović, govorio je kolega Krasić više puta o tome, da vi Zakonom o budžetu menjate Zakon o privatizaciji. To nema pod kapom nebeskom, to pitajte bilo kojeg pravnika na zemaljskoj kugli i svako će vam reći da je to nemoguće.
Normalno je da je posledica toga da su svi ovi amandmani da bi vam se zapravo skrenula pažnja da ne možete da forsirate nijedan grad, da ne možete da forsirate nijedan okrug, nijednu autonomnu pokrajinu na uštrb bilo kog drugog, a pogotovo ne na uštrb Ustava i na uštrb zakona.
Šta ste vi uradili? Zašto sam se javila baš po amandmanu kolege Vladimira Milentijevića koji se odnosi na Kosovo i Metohiju? Kolega Milentijević je predložio da se deo ovih sredstava od prodaje NIS-a 5% rasporedi na opštine AP Kosovo i Metohija.
Najpre je neverovatno da vi u samom startu niste predvideli sredstva koja će se dobiti od prodaje NIS-a, da ih niste stavili u ukupna sredstva i da ste ih raspoređivali kao i sva ostala sredstva bez izuzetka, bez izuzimanja iz člana 61. Zakona o privatizaciji.
Sasvim sigurno onda bi bila pravičnije raspoređena ta sredstva i onda se ne bi desilo ovo što je, blago je reći, neprimereno, neodgovorno, neozbiljno i ne znam koji izraz da upotrebim, preblag je za ono što ste vi, gospodo iz Vlade Republike Srbije, uradili.
Vi ste za 2009. godinu umesto prošlogodišnjih 6,2 milijarde dinara predviđenih za Kosovo i Metohiju predvideli 3,9 milijardi. To je nedopustivo. Bez obzira u kakvoj smo ekonomskoj krizi, bez obzira u kakvoj teškoj situaciji se država nalazi, ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, Srbi i ostali nealbanci, kako ih i u ovom obrazloženju zovete, koji žive na Kosovu i Metohiji, moraju da imaju brigu svoje države, moraju da osete brigu svoje države.
Vi nemate pravo, niko u ovoj zemlji nema pravo da te ljude, koji su na sve moguće načine dole ugnjetavani od terorističkih svakodnevnih napada, od ove otvorene okupacije Euleksom koju ste vi dozvolili, još dovodi u situaciju da dođu na ivicu socijalne bede, da dođu na nivo da nemaju šta da jedu.
Država mora, ako ste sve ovo do sada propustili, a niste smeli, pre svega niste smeli da dozvolite da dođe Euleks na Kosovo i Metohiju, ali ako ste to sve dozvolili, onda niste smeli i ne smete da dozvolite da ti ljudi, Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji, nemaju šta da jedu, pa makar to bilo na štetu svih drugih.
Ako postoji neki deo Srbije koji treba da se favorizuje kroz ovaj budžet, onda je to Kosovo i Metohija. Moraju ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji da bar negde i bar na neki način shvate da su oni u državi Srbiji, da imaju svoju vladu, srpsku vladu i da neko ovde vodi računa o njima.
Sami ste napisali u obrazloženju nešto što je poražavajuće. Kažete, na Kosovu i Metohiji je u veoma teškim uslovima, u rasutim enklavama, bez slobode kretanja, sami kažete, ostalo da živi 146.297 Srba i nealbanaca. Pitanje je koliko je ovaj broj tačan.
Dalje kažete, prema zvaničnim podacima pokrajinske organizacije Crvenog krsta Kosova i Metohije, od navedenog broja 8.296 porodica, odnosno korisnika živi u stalnom stanju potrebe za humanitarnom pomoći i njihova egzistencija praktično zavisi od iste. To iste je od te pomoći.
Šta sada vi nudite? Da bi rešili taj problem vi tako ponižavate te ljude. Vi kažete da ćete kroz budžet obezbediti sredstva da nabavite 22.000 komada paketa hrane i 22.000 komada paketa higijene. Dakle, te porodice, za koje ste sami napisali da su egzistencijalno zavisni od humanitarne pomoći, mogu da budu zadovoljni i srećni, država Srbija, Vlada Republike Srbije obezbedila im je za godinu dana po tri paketa hrane i po tri paketa higijene.
Da su to po tri šlepera hrane i po tri šlepera higijene, nije im dovoljno za godinu dana, a kamoli po tri neka paketa, koji će biti na kraju neki paketići. To je strašno i to je poražavajuće. Ne verujem da će dobiti u tim paketima ono što je Aleksandar Martinović ovde donosio, što ste u izbornoj kampanji delili građanima da glasaju za vas.
Za te pakete ste imali da izdvojite, a ovi ljudi, umesto da im dajete novčana sredstva, da im dajete onoliko para koliko je dovoljno da može da se preživi, sada ih obaveštavam, čitam ono što ste vi napisali, mogu da računaju na tri paketa godišnje hrane i tri paketa godišnje higijene.
Gospođo Dragutinović, vlada Republike Srbije se ozbiljno i opasno igra Kosovom i Metohijom, srpskom južnom pokrajinom.
Ovo ne treba da shvatite lično, ali kao član Vlade svakako da. Svi ste podjednako odgovorni, jer da neko u ovoj vladi misli drugačije, da neko u ovoj vladi misli da treba više računa da se povede o Srbima na Kosovu i Metohiji, onda bi taj neko izašao i to rekao.
Bogami ste po novinama pričali i pojavljivali se ministri ponaosob, ne dam da meni u moje ministarstvo neko određuje manje para, ne da Šutanovac, ne da Dinkić, ne da ovaj, ne da onaj, svi se bore da u svoja ministarstva što više sredstava kroz budžet dobiju. Ta sredstva se uglavnom, videćemo kada se bude govorilo o članu 5, troše na plate, to se troši na putovanja, to se troši na neke ugovore o delu itd.
Nigde građanina, nigde naroda, nigde interesa onih koji pune ovaj budžet, nigde se ne vidi na koji način nameravate da vratite građanima Srbije (Predsednik: Vreme.) završavam, hvala... ono što su u budžet stavili. Da se prekrati ova priča o ovom članu 4, poslednjem stavu, prihvatite amandman Aleksandra Martinovića i bar u ovom delu ćete uraditi nešto što je bar u skaldu sa Ustavom.

Javila sam se na osnovu člana 141, ali reći ću samo jednu rečenicu, kakav je odnos SRS prema pravima Roma govori upravo ono što ste i sami malopre rekli, da je gospodin Jovan Damjanović bio prvi i do sada jedini ministar Rom u istoriji.
To valjda govori dovoljno, a vi kolege koje ste se smejali na jednu od primedbi, na koju će sigurno gospodin Damjanović da odgovori, čudi me kako se niste smejali na sve one podatke koje je gospodin Damjanović izneo. Ali, naravno nije to za smejanje.
Javila sam se, kao što rekoh, na osnovu člana 141: "Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno vreme pretresa za svaku poslaničku grupu po svakom amandmanu iznosi najviše 15 minuta." Ne razumem, gospođo Đukić-Dejanović, zašto vi, kao i ostali predstavnici vladajuće koalicije, imate potrebu da nas terate da se obraćamo po Poslovniku, kada potpuno normalno teče rasprava po amandmanima.
Ovo sam intervenisala zbog onoga što ste rekli malopre kolegi Krasiću. Rekli ste: "Hvala, gospodine Krasiću, na šestom javljanju po 15 minuta". Najpre, niste dobro izbrojali, kolega Krasić se javio sedam puta i to je odlično. Kolega Krasić je dobrim delom, zajedno sa kolegama iz DSS, doprineo da ministar usvoji onaj amandman. Sve što kolega Krasić ovde kaže ili bilo ko od nas je apsolutno argumentovano, ali šta je suština?
Suština je da sada vas pitam, da li je kolega Zoran Krasić na bilo koji način prekršio član 141. stav 1. Poslovnika zato što je govorio po amandmanima, kako je ovde predviđeno, 15 minuta? Mi nismo glasali za ovaj poslovnik, da jesmo ovo vreme bi bilo neograničeno, kao i vreme rasprave, jer mi ne mislimo da poslanika treba na bilo koji način ograničavati, ali jednostavno ne razumem, ponavljam, vašu potrebu da skrećete kolosek sa rasprave o amandmanima opet na Poslovnik.
Jednostavno sam morala da reagujem. Kolega Krasić iz skromnosti, verovatno, to nije hteo, ali je neverovatno da ste vi na taj način možda hteli da pohvalite kolegu Krasića što je govorio šest puta. Ako vam je to bila namera, molim vas da se ispravite, govorio je sedam puta. Izvinjavam se, sada sam, doduše kada sam citirala, možda sam tri sekunde prekoračila.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospođa Nada Kolundžija je ovde rekla da je evidentno da je budžet kasnio. Vrlo je bitno da se radi javnosti kaže koliko je predlog budžeta kasnio. Predlog budžeta nije kasnio četiri dana, nego 40 dana.
Da je kasnio četiri dana, pa mogli bismo i da tolerišemo, ali ako je sa 40 dana zakašnjenja došao u parlament taj predlog, ako je došao u parlament svega sedam dana pre roka koji je po budžetskom kalendaru, 15. decembar, kada je budžet trebalo da bude usvojen u parlamentu - onda zaista ne vidim na koga, osim na Vladu Republike Srbije možemo da stavimo odgovornost zašto budžet, očigledno je, neće biti donet do 29. decembra u ponoć, jer je to rok u kojem radimo u redovnom zasedanju.
Čulo se ovih dana da predstavnici nekih političkih grupa iz vladajuće koalicije kažu - radićemo i tridesetog. Možemo mi da radimo i trideset prvog i prvog, ali ustavni rok i poslovnički - kada mora da se završi ovo redovno zasedanje - jeste 29. decembar u ponoć.
Sada je pitanje na koje bi trebalo neko da nam da odgovor, kada smo u ovakvoj stisci sa vremenom da se usvoji budžet, odnosno da se raspravlja po amandmanima - zašto Vlada od srede ujutru nije, a sreda u 10 sati je bio poslednji momenat kada smo morali da dostavimo sve amandmane, i stigli su amandmani i svi narodni poslanici su ih dobili, šta je Vlada radila od tada do danas u 10 sati da nisu uspeli da utvrde, odnosno da daju mišljenje po podnetim amandmanima?
Ta priča - tehnički, kaže gospođa Čomić - pitanje je tehničkog štampanja, odnosno umnožavanja mišljenja Vlade, ne možemo u to da verujemo. Dok ne dobijemo to, ne treba nam to reda radi, nego da bismo znali šta je Vlada rekla po našem amandmanu i da bismo mogli to da komentarišemo.
Vi ste nama mogli od 1. novembra do 7. decembra, kad ste nam dostavili predlog budžeta, da pričate - donet je budžet, ali tehnički još nije umnožen, pa ga zato nemate, jer ima 900 strana.
Kad budemo dobili mišljenje Vlade, onda će se stvoriti uslovi predviđeni članom 147. Poslovnika Narodne skupštine.
Vidim da je prošlo vreme, samo još, gospođo Kolundžija, rekli ste da su postojali razlozi zašto je budžet kasnio i da su razlozi u ovoj krizi koja je zahvatila Evropu, svet, naravno i Srbiju, ali 1. novembra, kad je trebalo da se usvoji predlog budžeta, tada je potpredsednik Vlade Božidar Đelić tvrdio, i posle toga, da ta kriza neće uticati na Srbiju, naprotiv, da je ta kriza bogom dana za Srbiju, jer ćemo zbog evropske krize mi u Srbiji da procvetamo.

Javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika, a vezano za diskusiju gospođe Nade Kolundžije, kada je pokušala da objasni da je član 139. stav 5. osnov da može da se raspravlja o amandmanima bez mišljenja Vlade. Podsećam da taj stav 5. člana 139. kaže da ukoliko nadležni odbori ne dostave izveštaje, odnosno Vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez tih izveštaja, odnosno mišljenja.
Međutim, član 147. decidirano kaže "predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su", dakle, dužni su, ne mogu, ako hoće, nego su dužni, "da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije".
Gospođa Nada Kolundžija je pokušala da nas ubedi da možemo, i verovatno će sada, kada smo konačno u 14.10 časova, još uvek nismo svi dobili, ali dobijamo izveštaj Vlade, posle ovog dobijenog izveštaja, gospođa Kolundžija će da nas ubeđuje da je član 139. taj na osnovu kojeg smo mogli da radimo, ali ste vi na početku sednice u 10.00 časova pomerili početak za 12.00 časova, zato što nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 147. Valjda nešto što je uslov u 10.00 časova jeste uslov i u 12.00 časova, 13.00 časova, 14.00 časova, u svakom momentu i u svako doba.
Dakle, i ovo je bio pokušaj, dobro je zapazio gospodin Maraš, vi ste ovde svojim dugim komentarima, u skladu sa Poslovnikom imate obavezu da komentarišete, ali ono što su vaši komentari je zapravo diskusija koju biste trebalo sa ovog mesta da kažete ovom parlamentu i javnosti Srbije. Vama je odgovaralo da na ovaj način radi Skupština, jer da nije bilo javljanja po Poslovniku, vi biste opet pomerili početak rada za 14.00 ili 15.00 časova, dok ne dobijemo mišljenje Vlade.
Gospođo Čomić, vi ste rekli da će najpre dobiti izveštaj Vlade predsednici poslaničkih klubova, grupa, pa narodni poslanici i kažete - što je u skladu sa Poslovnikom.
Samo vas molim kada god se pozovete na Poslovnik da kažete gde to tako piše. U toku smo sednice, sednica je u toku. Nije ovo zakazivanje sednice pa dobija šef poslaničke grupe, pa će onda dobiti narodni poslanici na kućnu adresu ili preko poslaničkih klubova. Sednica je u toku, pre pola sata ili možda malo više dobili su predsednici poslaničkih klubova mišljenje Vlade. Kako mogu svi narodni poslanici da koriste taj jedan primerak? Naravno da to nije ni fizički moguće, a takva obaveza ne postoji ni u Poslovniku.
Dakle, danas ste pokazali da ne želite da građani Srbije i država Srbija dobije budžet, jer evo u 14.15 časova smo dobili mišljenje koje smo mogli imati ovde pre deset časova jutros.

Izvinjavam se kolegi Buhi i narodnim poslanicima, ne želim da zloupotrebljavam Poslovnik, ali pošto ste lepo obrazložili sve ono što sam stavila kao primedbu, najpre molim da se u danu za glasanje Skupština izjasni da li je bio povređen Poslovnik, malopre ste sami priznali da jeste, da vidim kako će reagovati skupštinska većina.
Ali, nisam se javila zbog toga. Javila sam se da vas zamolim da nam na osnovu člana 27. Poslovnika objasnite zbog čega je ova pauza pomerena i ne znam kada planirate da date pauzu.
Nije nikakav problem, znam, samo nemojte da mi kažete piše u Poslovniku pauza je sat vremena, pa imate diskreciono pravo da odredite kada će biti tih sat vremena.
Sve je to u redu i u skladu je sa Poslovnikom, ali uvek kada se pauza pomera unapred ili unazad, kao sada, onda svaki put dobijemo neko objašnjenje zbog čega je pauza pomerena za 20 minuta, pola sata, sat, koliko već bude.
Molim vas, radi javnosti, objasnite nam ono što ste malopre vi dobacivali kada vas je neko iz klupe pitao zašto nema pauze. Rekli ste, sad samo potvrdite da li sam u pravu, dobacivali ste a niste imali pravo, kao ni bilo ko od poslanika, da će biti pauze dok se podeli materijal odnosno mišljenje Vlade.
Dakle, još jedan dokaz, kompletan rad parlamenta usmerava se prema nekakvom programu Vlade i za vas je Vlada zakon, umesto da bude obrnuto i kažete da li je tačno ovo što sam rekla da ste vi rekli sa mesta, da ste i pauzu pomerili da bismo dobili mišljenje Vlade.
Ovo je još jedan od dokaza da je skupštinska većina u službi Vlade Republike Srbije i niko još iz skupštinske većine ovde nije rekao da je Vlada kasnila sa predlogom budžeta 40 dana, poštovani građani Srbije.
Ne dajte da vas lažu, da vas zavaraju, da kažu da je problem u tome što se danas raspravlja o nečem drugom ili što poslanici opozicionih stranaka, pre svega SRS, žele da govore o svojim amandmanima koji su podneti, jer mi smo amandmane podneli da kroz te amandmane pokažemo kakva je naša namera u odnosu na dobrobit građana Srbije.
Dakle, recite istinu - Vlada Republike Srbije je neodgovorna, a odgovorna je zašto građani Srbije neće imati budžet. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 224. i 225. Mi smo ovde započeli pre dva dana jednu raspravu koja je juče nastavljena u Odboru za bezbednost. Pretpostavljam da ste svi imali priliku da se osvrnete na stenogram sa jučerašnje sednice Odbora za bezbednost, s obzirom da ono što smo imali priliku da saznamo u sredstvima informisanja nije bilo baš na pravi način preneto stanje.
Situacija u toj oblasti nije promenjena ni na osnovu jučerašnje sednice, jer i ono što je na Odboru za bezbednost moglo da se čuje od generala Ponoša, što se tiče nas srpskih radikala, još više nas je zabrinulo i mislimo da zaista postoje ozbiljni problemi. Pitanje zašto ministar Šutanovac nije prisustvovao sednici Odbora je svakako pitanje na koje tražimo odgovor.
To što je on obavestio da zbog nekih svojih obaveza ne može da se odazove sednici Odbora, svakako je za članove Odbora i za narodne poslanike uopšte neprihvatljivo, jer bi trebalo ministri u vladi Republike Srbije da imaju svest o tome da je njima prioritet da se odazovu svakom pozivu narodnih poslanika, bilo da je to poziv u parlamentu na raspravi ili da je u pitanju neki od odbora.
Naravno, mi želimo da se ta stvar do kraja raščisti. Mnogo podataka je juče na Odboru izneo general Ponoš i naravno moramo da znamo šta je od toga istina. On je vrlo ozbiljno optužio, iznoseći neke činjenice, ministra Šutanovca.
S druge strane, imamo izjave Borisa Tadića koje takođe nisu u skladu sa njegovim ustavnim ovlašćenjima. On očigledno bez pokrića iznosi neke stvari i tvrdnje. Mi smo parlament i mi moramo da imamo sve činjenice na raspolaganju i insistiramo, dakle, na prisustvu gospodina Šutanovca, da vidimo šta je tačno od onoga što je rekao Ponoš, jer ako je jedan deo od onoga tačno, onda Šutanovac više ni jedan sat, a kamoli jedan dan, ne može biti ministar u Vladi Republike Srbije.

Član 226. Poslovnika Narodne skupštine. Podsećam narodne poslanike na član 141. Ustava Republike Srbije, koji u prvom stavu kaže da je Vojska Srbije pod demokratskom i civilnom kontrolom. Shodno tome, ovaj zaključak koji je usvojen ogromnom većinom prisutnih članova Odbora za bezbednost na jučerašnjoj sednici, između ostalog, kaže da zbog toga, zbog ovoga što je napred rečeno, Odbor traži da predsednik Narodne skupštine od Vlade Republike Srbije zatraži da u najkraćem mogućem roku Vlada izvesti Narodnu skupštinu o stanju priprema za odbranu zemlje, u skladu sa zakonskom obavezom Vlade iz člana 86. stav 4. Zakona o odbrani.
Ovo u najkraćem mogućem roku mora bukvalno da se tumači i bilo je vremena, od završetka jučerašnje sednice Odbora do danas, da mi već imamo odgovor na pitanje koji je tražio Odbor za bezbednost, jer ne može da se dozvoli Vladino tumačenje kratkih i najkraćih rokova, jer ako se budemo na taj način ponašali i čekali da Vlada odredi šta je to najkraći rok, onda će biti verovatno kašnjenje od 40-ak dana, kao što je u pitanju kašnjenje sa Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije.
Neophodno je da, još dok traje ova sednica, kada su ovakve stvari u pitanju, Vlada mora i vanredno da se sastaje i Vlada mora da obavesti i parlament i javnost o čemu se tu radi i da ili razuveri javnost da nema nikakve opasnosti, da je apsolutna bezbednost u zemlji, ili da nam kaže šta znače te razmirice u okviru DS između Zdravka Ponoša i ministra Šutanovca.
Na jučerašnjem Odboru predstavnik DS kaže predsedniku Odbora: "Sazvali ste ovaj odbor, kako ste sami rekli, na osnovu intervjua načelnika Generalštaba jednim dnevnim novinama. Današnjoj sednici prisustvuje načelnik Generalštaba, ne prisustvuje niko iz Ministarstva. Pošto su izneti argumenti u medijima koji se razlikuju, bojim se da danas nismo u stanju da dobijemo celokupnu informaciju."
Ne treba mnogo pameti, pa da se razume da je DS, očigledno, namerno poslala samo jednog od učesnika ove afere, odnosno da je namerno tu došao samo Ponoš, a nije došao Šutanovac, da zapravo ta rasprava ne bi mogla da se dovede do kraja i da njih dvojica ne bi mogli da se suoče i iznesu pravo stanje stvari u Vojsci Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo o čemu danas govorimo nije samo povreda člana 104. i dostojanstva Narodne skupštine, već i najgrublje kršenje člana 97. Ustava Republike Srbije, a taj član neću citirati, ali su ovde bitne tačke jedan i dva, koje govore o nadležnosti Republike Srbije.
Kao zakonodavno telo, kao jedna od grana vlasti, Narodna skupština, u obavezi smo da štitimo, kako nas obavezuje član 97, suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i da obezbeđujemo ostvarivanje i zaštitu slobode i prava građana, ustavnost i zakonitost, postupak pred sudovima itd.
Ovde imamo ozbiljan problem, a to je mešanje činovnika jedne strane države, konkretno Vordsvorta koji je trenutno ambasador u Srbiji u politički život države Srbije. O tome smo govorili i u vreme kada se formirala ova Vlada, i u vreme kada je pokušan puč u SRS i svaki put ste kada smo to spominjali smejali, ali evo, kao i uvek kada mi srpski radikali nešto pričamo i kada se vama to u skupštinskoj većini učini smešnim, za relativno kratko vreme se ispostavi da smo bili u pravu.
Moram da ponovim ovo što je osvanulo na blogu Stivena Vordsvorta, koji kaže da većina ljudi sada shvata u Srbiji da radikalskom negativnom nacionalizmu više nema mesta u modernim evropskim demokratijama kakva je Srbija, a ovaj gospodin se ponaša, iako dolazi iz neke moderne demokratije, kao da dolazi iz vremena Envera Hodže.
Takvu demokratiju želi da zastupa u Srbiji. Mi srpski radikali to nećemo dozvoliti. Očekujemo od ovog parlamenta, očekujemo od predsednika parlamenta, ne samo da nam kaže - prosledićemo nadležnima pitanje, sačekaćemo odgovor pa ćemo za 10, 15 ili 20 dana da dobijemo odgovor.
Ne, ovo je suviše ozbiljno i nećemo se zadovoljiti tom konstatacijom da će nekome biti poslato naše pitanje i da mi čekamo odgovor, mi tražimo hitnu intervenciju Vlade Republike Srbije, Ministarstva spoljnih poslova. Ovako smo vas svojevremeno upozoravali i na Cobela, pa ste i tada reagovali osmesima, a na kraju ste morali da prihvatite činjenicu da Cobelu nije mesto u Srbiji, kao što nije ni Stivenu Vordsvortu, ali naravno u nastavku ću to detaljnije objasniti. Hvala.

Gospođo Čomićka, kada se govori na osnovu člana 225. i 226. istina je da ne postoji rok da se dobije odgovor, ali su to uglavnom ili isključivo pitanja koja zahtevaju urgentne odgovore. Narodni poslanici govore o onome što smatraju da je u tom momentu izuzetno važno ili za tu poslaničku grupu ili pre svega za građane Srbije, kao što to rade poslanici SRS.
Mi smo započeli priču o ovom britanskom ambasadoru Vordsvortu zato što je on dozvolio sebi pre nekoliko dana - da komentariše kako se donose zakoni u ovom parlamentu, koliko je zakona doneto, koliko nije.
Njemu je tada, kako je rekao, smetala taktika SRS i DSS, pa je rekao - to mora da se reši. To je izgledalo veoma preteće i vi niste reagovali, skupštinska većina ni nadležni državni organi, i mi zato danas imamo nastavak onoga što Vordsvort misli da je demokratija - doduše demokratija Envera Hodže, ali očigledno Vordsvort želi takvu demokratiju u Srbiji.
Mi srpski radikali ne želimo takvu demokratiju. Mi se zalažemo i uvek smo se zalagali za demokratiju, za slobodne izbore i uvek smo uvažavali izbornu volju građana, ma kakva ona bila.
Ali, da nam volju nameće neki činovnik koji se zove američki ambasador - to je nedopustivo. Nedopustiv je odnos države Srbije prema takvim stvarima. Ni jedna ozbiljna država ne bi prošla, propustila, a da ne reaguje na takvu stvar. Hvala.
Mi smo pre neki dan, takođe, pitali da li će država Srbija i nadležni organi reagovati nekom protestnom notom prema državi Hrvatskoj, zbog propisa koji je Hrvatski sabor doneo i koji se odnosi na poljoprivredno zemljište, čiji su vlasnici Srbi, koji naravno ne mogu da ga obrađuju, zato što nemaju uslova da se vrate u Hrvatsku, zato što tamo ne mogu da žive, zato što ova država ne radi ništa na tome da pravi neke recipročne ugovore, da na bilo koji način stvori uslove i omogući Srbima da se vrate na svoja ognjišta, pre svega u Republiku Srpsku Krajinu?
Vidite šta rade ozbiljne države, meni je žao što to moram da kažem za Hrvatsku, ali oni to jesu. Oni kažu - ambasadoru Srbije u Hrvatskoj Radivoju Cvetičaninu u utorak je u Zagrebu uručena protestna nota zbog ponovne izmene odluke Vlade Srbije o zaštiti imovine delova preduzeća, čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ i zatraženo je hitno obustavljanje primene te odluke. Hrvatsko ministarstvo je saopštilo da je još jednom ukazano na neprihvatljivost usvajanja propisa, kojima se posle potpisivanja i stupanja na snagu ugovora o pitanjima sukcesije bivše SFRJ sprečava primena tog ugovora.

Prošlo je vreme. Izvinjavam se. Moraću ponovo da se javim.

Član 104,  a u vezi sa članom 97. Ustava Republike Srbije.
Malopre sam pročitala kako reaguje hrvatska država na nešto što se njima ne dopada ili što misle da im se ne dopada u odnosima između Srbije i Hrvatske, za razliku od Srbije, koja ne reaguje ni na mnogo teže stvari, koju baš briga zašto Srbi ne mogu da se vrate u RSK, zašto tamo ne mogu da raspolažu svojim stanovima, zašto svakih nekoliko dana imamo vest u novinama, i to kad se objavi, da je neko pretučen, da je neko ubijen, da je nečija kuća spaljena, da je neka crkva spaljena.
To nije interes države Srbije. Vi imate očigledno prečih problema i prečih stvari. Mi smo danas počeli, odnosno pre nekoliko dana započeli priču i danas nastavljamo vezano za delovanje Stivena Vordsvorta, engleskog ambasadora u Srbiji koji kaže, između ostalog, na svom blogu: "Ljudi se ponekad pitaju da li je prikladno, odnosno da li predstavlja mešanje u unutrašnju politiku, to što ambasador "podržava" neku političku partiju. Tvrdim da je praćenje onoga što se različite političke partije spremaju da učine, kao i sastanci sa njihovim liderima, normalan deo diplomatskog života. To je dobra prilika da se upoznaju ne samo lideri, nego i neki od onih ljudi koji rade u strankama, a bez kojih demokratija ne može da funkcioniše".
Dame i gospodo, demokratija ovako ne može da funkcioniše. Pitam vas, da li je moguće da u Velikoj Britaniji ambasador Srbije može na ovaj način da se obraća građanima Velike Britanije? Naravno da ne može i naravno da ne treba.
Ko će ovde u Srbiji da zaustavi Vordsvorta, ko će da mu kaže da ne može tako da se ponaša? To što on komunicira sa predstavnicima nekih stranaka koji mu to dozvoljavaju, to je njihova interna stvar.
To što je uspeo da razgovara, očigledno u našem neznanju, i sa nekima koji su nekada bili u SRS, to je takođe njihova stvar. Oni su sada na istim talasnim dužinama, nas to ne interesuje.
Mi želimo da se zaštite izborna prava građana Srbije. SRS je na poslednjim izborima osvojila 78 mandata. Mi smo i danas najjača opoziciona partija u parlamentu. Mi insistiramo da se ovakve insinuacije koje se javljaju u novinama i direktni napadi od strane Stivena Vordsvorta osude sa strane nadležnih organa države Srbije, jer im je to ustavna obaveza.
Ne tražimo mi da nas bilo ko štiti, mi možemo sami da se zaštitimo. Mi štitimo interese Srbije... (Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.) završavam, hvala. Štitimo parlamentarnu demokratiju, u Srbiji za koju smo se borili i borimo već 18 godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SRS danas smo pokušali da nametnemo temu, a pre svega da obavestimo javnost o nekim opasnim stvarima koje se dešavaju u Srbiji.
Jedno su izjave britanskog ambasadora Vordsvorta, vezano za pokušaj njegovog uticaja na unutrašnje političke događaje u Srbiji. Druga tema su unutarstranački problemi u DS, odnosno konkretno problemi između Tadića i ministra Šutanovca, koji zbog umešanosti generala Ponoša, na način na koji smo danas mi svi iz SRS govorili, može da ima vrlo opasne reperkusije po državu Srbiju.
Nakon ovih rasprava, koje su zaista bile na osnovu Poslovnika, prelazimo sada na zakon o izmenama ZKP. Ovo sam uvodno namerno rekla, pošto sam ubeđena da je naš rad danas veoma praćen od strane građana Srbije, upravo zbog tema o kojima smo govorili. Zato sam mislila da je potrebno da kažem da smo trenutno na dnevnom redu.
Predlog zakona o izmenama ZKP je još jedan od zakona koji ovde dolaze kao posledica činjenice da nam Vordsvort, Manter, Cobel svojevremeno i ostali belosvetski činovnici, koji su ovde u ulogama ambasadora, kroje dnevni red parlamenta. Zašto sam ih pomenula?
Zato što je sva ova priča vezana za britanskog ambasadora krenula upravo od toga što je on sebi dozvolio luksuz da komentariše kako srpski parlament ne radi dovoljno efikasno po njegovom ukusu, jer kako je rekao, poslanici SRS i DS imaju neku posebnu strategiju kojom se na neki način, po njegovom mišljenju, zaustavlja, odnosno odugovlači rad ovog parlamenta. Tada je on rekao koliko je to zakona u ovom parlamentu trebalo da se donese, koliko smo mi zaista doneli. Niko od zvaničnika u Srbiji i niko iz vladajuće koalicije nije našao za shodno da to prokomentariše. Možemo u ovom parlamentu da raspravljamo o tome da li smo dovoljno efikasni ili nismo, možemo da trpimo kritike građana Srbije koji su nas u parlament poslali.
Možemo da se raspravljamo sa Vladom Republike Srbije, sa predsednikom Republike, sa svim činiocima u Srbiji, ali sa nekim Vordsvortom, o tome da li smo mi u ovom parlamentu efikasni ili nismo, to zaista ako smo ozbiljni ljudi i ako smo najviše zakonodavno telo, a po Ustavu jesmo, nikako ne bismo smeli sebi da dozvolimo.
Pošto vi volite da slušate te i takve, mi onda sada imamo jedan interesantan problem sa budžetom. Pokušavate da skrenete pažnju javnosti nekakvom pričom da smo mi iz opozicionih stranaka odgovorni zašto budžet Republike Srbije neće moći biti donet u roku koji je predviđen Ustavom i koji je predviđen našim Poslovnikom.
Pokušavate da skrenete pažnju na veliki broj amandmana, onda kada bismo mi bili eto konstruktivna opozicija i kada bismo odustali od amandmana, onda biste mogli da doneste budžet u roku. Sada radi javnosti Srbije želim da objasnim zašto Srbija neće imati budžet.
Najpre, zato što to iskreno želi Vlada Republike Srbije. Možda vi u vladajućoj koaliciji u Skupštini to i ne želite, i bez namere da vas uvredim, ne razmišljate možda dovoljno ozbiljno o tome, pa niste složili kockice, pa vam sve to nije jasno. Objasniću svima kojima nije jasno. Vlada Republike Srbije je bila u obavezi da po budžetskom kalendaru predlog budžeta usvoji na Vladi 1. novembra. Vlada je to uradila 6. ili 7. decembra, znači, 40 dana kasnije. Poslanici su dobili predlog budžeta negde 8. decembra, a u to vreme smo već imali u toku sednicu koja je planirana i vi ste to usvojili sa 14 tačaka dnevnog reda.
Dakle, sve je to bilo kontinuirano, dogovoreno između onih koji utvrđuju dnevni red i Vlade Republike Srbije. Znali ste, kada ste predvideli da imamo dnevni red od 14 tačaka, da je nemoguće, čak da smo neki dan i ranije budžet dobili, nemoguće je bilo da se budžet usvoji.
Da je bilo dobre volje i da je bilo namere da se donese budžet Republike Srbije, onda bismo mi na onoj sednici, recimo, koju smo završili pre neki dan, imali samo pravosudne zakone, ona bi bila završena za nekih desetak dana.
U tom periodu bi Vlada, opet sa zakašnjenjem, jer ta sednica je počela 5. novembra, usvojila budžet, ali već je bilo zakašnjenja od strane Vlade Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije se pripremila na privremeno finansiranje da bi građanima Srbije, onima koji primaju plate ili nadoknade, socijalna davanja, penzije itd. iz budžeta, posle Nove godine rekli kako je opozicija odgovorna zato što vi ne možete da isplaćujete sve te obaveze iz budžeta. To nije tačno.
Vi da ste hteli da donesete budžet i sa svim tim zakašnjenjima, evo jedan konstruktivan predlog vama, vi kažete nama - povucite amandmane, a mi vama kažemo - usvojite sve amandmane. Onda opet možete da glasate o budžetu. Juče čujem jedan od šefova poslaničke grupe iz vladajuće koalicije, ime neću da pominjem, jer ne želim da izazivam replike, kaže može Skupština da radi i 30. decembra.
Gospodine Krasiću, dobrodošli. Gospodin Krasić je došao iz Haga, iz posete gospodinu Šešelju. (Aplauz SRS.)
Dakle, ne možemo da radimo 30. decembra, ne zato što mi iz SRS to nećemo, nego zato što mi insistiramo da se poštuju Ustav i Poslovnik. Ova sednica i ovo redovno zasedanje mora da se završi 29. decembra u ponoć. Sve posle toga je neustavno.
Mi nećemo dozvoliti da se u ovom parlamentu radi neustavno. Vi pokušavate danima da nametnete silu većine, vama to donekle i uspeva, donosite zakone protiv kojih ste sami, ali naravno jednoga dana će svako da odgovara za svoje postupke, pre svega politički. Zato želimo da sve radimo u skladu sa zakonom, Poslovnikom i Ustavom Republike Srbije.
Zašto sam imala potrebu za ovim uvodom? Jednostavno zato što se manipuliše u medijima, i to onima nad kojima kontrolu ima Vlada Republike Srbije, danima se manipuliše da je opozicija odgovorna zato što Srbija neće dobiti budžet.
Još nešto, da je bilo pameti i dobre volje u Vladi Republike Srbije, mi smo u ovom periodu do 29. decembra mogli da usvojimo sve ove prateće zakone uz budžet i da vi imate normalne uslove da budžet punite već od 1. januara, a da opet sa zakašnjenjem donesete budžet, jer ćete svakako da ga donesete sa zakašnjenjem.
Vi koji često pričate koliko poslanici opozicije troše narodnih para zato što govore sa ovog mesta, što mi naravno nikada ne prihvatamo, slobodno govorite puno vreme koje vam Poslovnik dozvoljava, nikada vam mi iz SRS nećemo prigovoriti da to nekoga košta, jer demokratija košta, građani to znaju, građani su, kao i svi mi, hteli demokratiju. Naravno, to moramo i da trpimo. Ali, vi pokušavate svaki put da skrenete vodu na svoju vodenicu i da na nekog drugog prebacite krivicu.
Još jedna informacija za građane Srbije, a vezana za budžet. To što će Vlada da donese odluku o privremenom finansiranju, nikako ne znači da bilo koja grupa koja se finansira iz budžeta i bilo šta što se finansira iz budžeta može i na koji način biti ugroženo.
Dakle, sve što vam posle 1. januara, poštovani građani Srbije, budu pričali iz Vlade Republike Srbije - te nema povećanja penzija, te nema socijalnih davanja, porodiljskog, plata u zdravstvu, prosveti itd - sve vas lažu, to zapamtite danas.
Zašto sam pomenula na početku i Vordsvorta, i kako nam on predlaže dnevni red. Evo, to je jedan od tih zakona koje je nekada neko morao da stavi na dnevni red. Mi iz SRS, sve kolege se sećaju, i vi sa ove strane, dosta vas je bilo u to vreme, takođe, narodnih poslanika, kao i nas, i sećate se koliko smo skretali pažnju i govorili da je Zakonik o krivičnom postupku, onakav kakav donosite, nesprovodiv u Srbiji, da nemate uslova da ga sprovedete.
Na stranu naše programsko neslaganje sa tim zakonom, to je nešto što ne morate da prihvatite, ali naučite jednom, kada vam kažemo da donosite neprimenjiv zakon, da ćete kad-tad biti u ovoj situaciji u kojoj ste sada, da vas ja ili bilo ko od nas srpskih radikala podseća na to, doneli ste nešto, unapred ste znali da to ne može da se primeni.
Pričali smo vam prethodnih dana, doneli ste čuveni zakon o lustraciji i o mreži sudova, govorim nazive koji su već ustaljeni među građanima Srbije, a nisu pravi naslovi zakona. I tada smo govorili, govorila sam gospođi Malović, u šali sam rekla - hoćete li da se kladimo, gospođo ministar, da ni jedan, ni drugi zakon nećete moći da primenite?
Naravno, neće moći da se primene ni ti zakoni, kao što smo govorili da neće moći ni Zakonik o krivičnom postupku. Evo, danas mi trošimo vreme raspravljajući o tom zakonu, kao što smo potrošili nekoliko dana raspravljajući o budžetu, a moraćemo od Nove godine sve "Jovo nanovo", jer dolazi vanredno zasedanje, i na to moram da skrenem pažnju građanima Srbije.
Dakle, mi danas imamo Predlog zakona koji ima samo dva člana. Nekome ko nije pravnik moglo bi da se učini šta ima o tome da se priča, traži se samo produženje roka, pa hajde da produžimo rok. Ne, o ovome mora da se govori.
Član 1. Predloga ovog zakona kaže - u Zakoniku o krivičnom postupku, "Službeni glasnik RS", br. 46/06 i 46/07, u članu 555. reči "31. decembra 2008. godine" zamenjuju se rečima "1. jula 2010. godine".
Dakle, vi ste već menjali ovaj zakon, donet 2006. godine, menjan 2007. godine. Ovo je treća izmena. Predvideli ste u tom osnovnom zakonu da će on da se primenjuje 31. decembra 2008. godine. Evo ga 31. decembar pred vratima. Koji je uslov, gospodo iz vladajuće većine, gospođa Malović znam da me sluša gore u poslaničkom klubu i nije uopšte prozivka zašto nije ovde, ona uvek uredno odgovori na sva naša pitanja, ali, evo pitanje - koji od uslova je ispunjen da bi ovaj zakon mogao da se primenjuje 31. decembra 2008. godine?
Nije niti jedan. Slažete se, gospodine Ćosiću? Ni jedan jedini zakon, od prostorija do kadrovskih rešenja, do zakona koje je trebalo uskladiti sa Ustavom, a na osnovu Ustavnog zakona, ni jedan jedini uslov niste ispunili za dve godine za primenu ovog zakona.
Sada predlažete da se ovaj rok produži na 1. jul 2010. godine. Pošto ste tvrdili i ovde se kleli da će ovi zakoni, koji su mnogo loši, koje smo doneli prošle nedelje, odnosno koje ste doneli uz pomoć dva pomoćnika Vlade, mislim na dve poslaničke grupe, jednu stvarnu i jednu ilegalnu, dakle, kleli ste se, kada ste donosili te zakone, da će stupiti na snagu 1. januara 2010. godine.
Ako ste toliko sigurni, onda prihvatite naš amandman, jer smo mi rekli da ovaj rok za produženje primene Zakonika o krivičnom postupku sa 1. jula 2010. da to bude 1. mart 2010. godine, jer pretpostavljam da od danas, ili od dana kada se usvoji ovaj zakon, do dana njegove primene nećete spavati u Vladi, radićete na stvaranju uslova za primenu ovog zakona. Ako će ovi, o kojima smo već govorili, biti sigurno na snazi 1. januara 2010. godine, onda ne postoji nijedan racionalan razlog da za tri meseca ne dopunite te uslove koje ćete u međuvremenu da stvorite za primenu ovog zakona. Dakle, evo predloga da se taj amandman prihvati.
Član 2. ovog zakona kaže: "Ovaj zakon stupa na snagu 30. decembra 2008. godine". Može li neko da mi objasni pomoću kojih trikova ovaj zakon može stupiti na snagu 30. decembra, ukoliko ne budete povlačili budžet, ukoliko ne budete pomerali dnevni red.
Na koji način mislite, danas je 24. decembar, raspravljamo o njemu, sutra je radni dan, ali je dogovor u Skupštini da se ne radi, a i da se radi ne bi moglo da se raspravlja o amandmanima, jer po Poslovniku mora da prođu 24 časa. Dakle, jednostavno fizički je nemoguće da se ovo uradi da bi ovaj zakon stupio na snagu 30. decembra. Naravno, mi smo predložili ono što je u skladu sa Ustavom, da zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja. To je naš amandman. Samo da vidimo kakvo će biti mišljenje Vlade. Zašto ste insistirali na 30. decembru.
Zato što ćete vi, dame i gospodo, ovo će biti treći put, pravosuđe u Srbiji dovesti u jedan opšti kolaps.
Govorio je neko danas ovde da od 1. januara neće imati ko da vodi istragu zato što ovaj zakon neće stupiti na snagu, onaj ne može da se primenjuje, onaj jedan ste nam dali pa povukli. Dakle, opšti haos i opšta papazjanija u pravosuđu i nije čudo što se tako ponašaju i sudije, i tužioci i zaposleni u pravosuđu. Najidealniji sudija, najidealniji tužilac, u konglomeratu ovih propisa koje ste vi za ovih nekoliko poslednjih godina doneli, stvarno ne može da se snađe, makar bio ekspert nad ekspertima.
Slušamo danas gospođu Malović kako nam objašnjava zašto je povučen iz procedure još jedan set zakona, među kojima je i predlog izmene zakonika o krivičnom postupku, ne ovaj sa dva člana, nego onaj sa nekim malo ozbiljnijim izmenama.
Kaže gospođa Malović da je Vlada povukla iz procedure te predloge zbog preopterećenosti Skupštine. Najpre, to nije tačno. Drugo, neka Vlada radi svoj posao i neka Vlada zatrpa Skupštinu predlozima, pa ćemo mi onda da budemo odgovorni zašto nešto jesmo ili nismo uradili.
Ali, sama gospođa Malović u tri rečenice posle toga kaže koliko je loš taj zakon koji je povučen iz procedure, dakle, ne zato što je Skupština preopterećena, nego zato što gospođa Malović, njeno ministarstvo i Vlada Republike Srbije misle da je to loš zakon.
Pa je onda rekla gospođa Malović koji su sve nedostaci Zakonika o krivičnom postupku, da je sporno pokretanje istrage, da postoje tehničke omaške u zakonu, da postoje kontradiktorne odredbe, dakle sve ono nije pričala o pojedinostima, ali sam ubeđena da je bar 90% onoga što smo svojevremeno amandmanima skretali pažnju upravo na kontradiktorne odredbe, upravo na tehničke nedostatke koji će dovesti do neprimenjivosti zakona i to su pravi razlozi.
I zaista najiskrenija molba predstavnicima Vlade, ne skrećite pažnju na nekog drugog, ne okrivljujte narodne poslanike, ne okrivljujte parlament za ono zašta Vlada Republike Srbije očigledno nije sposobna, a nije. Da jeste, ne bismo imali bar jedanput mesečno neki zakon koji je predlog o izmenama i dopunama nekog zakona, i taj zakon ima dva člana, jedan je - pomera se rok primene, drugi - stupa na snagu tog i tog dana.
Kada napravimo analizu, a uradićemo to pre svega zbog javnosti i zbog pokušaja da se ljaga rad parlamenta, pogotovo poslanika opozicije, napravićemo tu analizu, pa će građani Srbije da vide kako radi Vlada Republike Srbije, jer predlog zakona gde se samo traži pomeranje roka primene zakona samo govori u prilog našoj tvrdnji da imamo nesposobnu, neodgovornu i štetočinsku Vladu. To je činjenica i o tome moramo otvoreno da govorimo.
Kaže gospođa Malović, opet pominjem da je rekla da je povukla set zakona zbog preopterećenosti Skupštine, ali tri rečenice posle toga kaže da je formirala novu radnu grupu i da će tek ta nova radna grupa da uradi novi tekst zakonika o krivičnom postupku.
Ne govorimo o tome šta nas čeka, kakav će taj tekst da bude itd, ali je suština u tome da imamo jedan drastičan problem od 2000. godine, koji dovodi do ozbiljnih poremećaja u funkcionisanju države, a sve su vlade DOS-a, od 2000. do dana danas sve su vlade DOS-a, u ovom ili u onom obliku.
Jedna vlada predloži Skupštini, jedna skupštinska većina donese zakon, dođe druga skupštinska većina sa potpuno novim konceptom predlaže ili ozbiljne i obimne izmene i dopune tog zakona ili potpuno nov zakon, i opet imamo neko čekanje, neki period do primene tog zakona, do stvaranja uslova, pa dođu treći, pa sve tako. To je nešto zbog čega građani Srbije i te kako trpe.
Ovih dana se u nekim novinama pisalo o tome kako ovaj zakon mora da se menja zbog procesa koji se vodi protiv Miladina Kovačevića. Samo ću nekoliko stvari da potenciram iz tog očigledno političkog procesa i zaista je neozbiljno i neodgovorno od Ministarstva spoljnih poslova da do dana današnjeg nisu rešili problem Miladina Kovačevića, da taj dečko i dan-danas strahuje da li će neko uz pratnju kamera, Televizije B 92, kao što su ga kidnapovali ispred njegove kuće i doveli u Beograd, a nema nijednog pravnog osnova za to.
Dakle, on i danas-dan strahuje da tako nešto može da mu se desi, ali ko zna, ne da bude doveden samo u Beograd, nego možda i preko okeana, jer je to zapravo intencija i traženje Hilari Klinton, kojoj nažalost su skloni da udovoljavaju oni koji su danas na vlasti u Srbiji.
Postupak protiv Miladina Kovačevića je politički montiran, a njegovo držanje u pritvoru između 10. i 15. decembra bilo je bez pravnog osnova, to se tvrdi u žalbi njegovih roditelja. To što tvrde je apsolutno tačno i to svaki prosečan pravnik u Srbiji zna, a kamoli dobar pravnik ili dobar advokat, to bi mogli možda da znaju i ovi bolonjski pravnici.
Kao argument porodica Miladina Kovačevića, odnosno njegovi roditelji ističu da je postupak suprotno odredbama ZKP-a započeo u Beogradu, što je takođe tačno.
Suđenje u Beogradu izgledalo je politički celishodnije, medijski izazovnije i kontroli određenih političkih činilaca dostupnije, kažu oni u žalbi i tvrde da postupak nije mogao biti spojen sa predmetima konzula Slobodana Nenadovića i vicekonzula Igora Miloševića. Gospodine Ćosiću, složićete se sa ovim, ubeđena sam, dobar ste pravnik.
Da bi se prikrila ova politička namera, kažu roditelji Miladina Kovačevića, naš sin je okrivljen za podstrekavanje na zloupotrebu službene dužnosti. Dakle, daj šta daš, nađi kakvu god mogućnost da ispuniš želju Hilari Klinton i da Miladina Kovačevića, odličnog studenta, sportistu, Srbina, koji se zbog neke svoje zle sudbine našao na nekom mestu.
Uopšte ne želim da pričam o meritumu ovog spora, ali govorim o krivično-procesnim stvarima koje su se nameštale u Srbiji da bi se nekom udovoljilo na štetu jednog građanina Srbije, što je, morate priznati, za svaku osudu.
Podseća se da je na Okružni sud, pošto je Okružni sud 10. decembra ukinuo rešenje o određivanju pritvora, a Drugi opštinski sud doneo novo rešenje o pritvoru tek 15. decembra i ostalo je otvoreno pitanje, dame i gospodo, na osnovu čega je to urađeno – naravno, kompletan ovaj pritvor je bio nelegalan i nije u skladu sa zakonom – jer ovih pet dana između 10. i 15. decembra baš ničim, nijednim propisom nije moglo da se pokrije.
Ovo su strašne stvari i ne možete da se krijete ni iza nepostojanja zakona, ni zloupotreba od strane sudija, ni korumpiranosti sudija, ovde je očigledno samo u pitanju direktan uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast. To je ono u šta se svi kunemo da ne sme da se dešava u Srbiji, ali nažalost se dešava.
Imamo jedan potencijalni spor. Našoj poslaničkoj grupi pisali su Mladen Babić i Vojka Babić, koji su 92. godine došli iz Sarajeva u Novi Sad kao izbeglice. Mladen Babić je, kaže, od trećeg razreda srednje škole morao da radi. Majka mu nije imala nikakva primanja, jer je u BiH imala 27 godina radnog staža, ima tek 63 godine života, po njihovom zakonu treba da ima 65 godina starosti da bi mogla da ostvari penziju, da ne čitam sve detalje, ali ovo je suština.
On je u septembru pronašao novi posao i o tome su danas, u malo skraćenoj formi, pisale jedne dnevne novine, ali ovo zaista zaslužuje pažnju i narodnih poslanika i predstavnika vlasti, a pogotovo predstavnika DS-a, jer je akter zla koje se desilo Mladenu Babiću funkcioner DS-a.
Dakle, u septembru je pronašao posao i od 22. septembra počeo da radi u firmi iz Novog Sada "Lim i TDO" koja je vlasništvo Strahinje Cvejića. Kod njega je radio za zaradu od 34.000 dinara, sad ti detalji nisu ni bitni. "Cvejić mi daje da potpišem ugovor o radu", e to je bitno, u kojem piše da mu je plata 15.000 bodova i radno mesto komercijaliste, iako ga je zaposlio za šefa maloprodaje, ali je on morao čovek to da prihvati zbog teške materijalne situacije, a ovaj Cvejić demokrata mu je objasnio da to kod njega može samo tako ili nikako, jer on tako radi sa svima.
On je 1. 11. radio u lokalu koji se nalazi u ulici Danila Kiša u Novom Sadu, to je bila subota. Radni dan je trebalo da mu traje do 15 časova, u 14 časova je dobio obaveštenje od tog svog šefa i gazde da treba da nastavi sa radom dok ne završi neki posao, a posao je bio da treba da primi 275 novih artikala koji su upravo stigli u taj prodajni objekat.
On je, naravno, čovek pristao, ostao je da radi i negde oko 18.30 časova zatvorio je radnju, krenuo kući i na nekoliko metara od tog mesta na pešačkom prelazu udarila su ga kola, udario ga je neki pripit mladić, koji nije bitan u ovoj priči, ali je bitno to da je gospodin Babić dobio trostruki prelom potkolenice, povrede glave, imao jednu operaciju, očekuje drugu operaciju.
Njegova majka odlazi kod tog gospodina Cvejića i traži njegovu zdravstvenu knjižicu, koju mu inače za šest nedelja rada nisu overili, traži da se popuni dokumentacija o povredi na radu, što ovaj naravno odbija, on nema pojma šta je to. Dolaze tri inspektora, sva tri inspektora imaju različito mišljenje, ali bukvalno tri inspektora - tri različita mišljenja. On kao veliki gazda je njegovoj majci kupio neke dve kutije lekova koje koštaju ukupno 400 dinara, da mu tako pomogne. Na jedvite jade mu je dao, sa zakašnjenjem od nekih desetak dana, tu jednu platu, ali je drugu platu skratio na 15.300 dinara. Pozvali su ga da dođe da uzme radnu knjižicu.
Govori dalje ovaj gospodin koji nam je pisao, Babić, kako ovaj Cvejić trenutno sprema neku veliku prevaru i pljačku pod okriljem akcije "IT Đak - evropski đak", ne znamo još o čemu se radi, ali ćemo pratiti ovu akciju, pošto se najavljuje u novinama, da vidimo kako to funkcioneri DS-a, preko kojekakvih nevladinih organizacija, završavaju neke svoje poslove, pranje para itd. Kaže gospodin Babić - juče sam dobio mejl od Cvejića u kojem on kaže da 23. decembra mogu doći po svoju radnu knjižicu, bez obzira što sam na bolovanju i što ću možda morati na još jednu operaciju.
Kaže da se obraćao i DS u Novom Sadu, s obzirom da je taj Cvejić funkcioner DS-a, ali da nikakve koristi od toga nije bilo. Molio je da poslanici SRS-a o ovome govore javno da bi javnost Srbije, pre svega, čula kako se ponašaju neki koji imaju dosta para, a pitanje je kako su ih zaradili.
Naravno, ovo ne znači da mi srpski radikali imamo bilo šta protiv bogatih ljudi, naprotiv, mi želimo da što više u Srbiji bude bogatih ljudi, da Srbija bude bogata država, ali naravno da se do toga dođe poštenim radom, da svi građani Srbije mogu da žive od svog rada, da nam premijer ne preti da u idućoj godini nećemo živeti bolje nego što živimo sada, a građani Srbije dobro znaju kako već sada žive i da im se ne preti da zbog opozicije neće dobiti ovu ili onu nadoknadu. Vi ste već pripremili manje plate, vi ste već pripremili manje penzije.
Bio je juče naslov u jednim novinama koji se odnosio na budžet i koji je, čini mi se, odlično oslikao pravo stanje budžeta, kaže "plate na ledu", a podnaslov je bio "manje penzije, veći porezi, više komunalije". To je ono što građane Srbije čeka od 1. januara kao novogodišnji poklon od Vlade Borisa Tadića. Naravno, čekaju ih i ovakvi zakoni i čeka ih veliki problem u oblasti pravosuđa.
Dakle, građani Srbije treba da znaju, da vode računa kako da se ponašaju, da vode računa da ih ne daj bože ne udari auto, da se ne daj bože sporečkaju s nekim komšijom, jer kako stvari stoje prvog januara mi nećemo imati Zakonik o krivičnom postupku koji bi bio primenljiv.
Nećemo imati mogućnost tužilačke istrage, o kojoj mi u SRS-u nemamo visoko mišljenje, ali to jeste ustavna kategorija i ne raspravljamo o onome što su ustavne kategorije, ni o tome kako je došlo do toga da su svi koji su učestvovali u izradi Ustava morali negde da popuste da bi se došlo do teksta koji je konačno bio prihvaćen i usvojen od strane većine građana Srbije i ovog parlamenta.
Ali, neće biti mogućnosti za tužilačku istragu, kako reče jedan kolega danas ovde, da je to planetarno dostignuće - tužilačka istraga. To planetarno dostignuće neće moći da se primenjuje u Srbiji zato što Srbija ima nesposobnu Vladu, a to planetarno dostignuće neće moći ni da se nastavi ovozemaljski zato što imamo zakon koji to sprečava, opet zato što imamo nesposobnu Vladu Republike Srbije. Ovo će, ponavljam, biti treći put da zbog loših procena, zbog vas što imate viziju, a vizija vam ide samo do sopstvenog džepa, da donosite neke zakone, neke preambiciozne projekte, planove, obećavate kule i gradove.
Stalno nam pričate o nekim reformama, a propala jedna reforma, druga, treća. Nije što su propale reforme, nego što su građani Srbije i što su svi zaposleni u pravosuđu, i sudije, i tužioci i zaposleni u sudskoj upravi već dva puta bili u situaciji da nisu znali šta će sa sobom. Pričala sam vam i pričali smo vam o tome, da se nije znalo koji je sud nadležan, u kom roku se podnosi žalba, kome se podnosi žalba, da li će neko moći da rešava, da odlučuje po toj žalbi.
Sada kada je u pitanju ZKP od 1. januara nas čeka treći kolaps u pravosuđu, ukoliko vi ne znam pomoću koje magije ne sprovedete ovo što ste ovde napisali - da će ovaj zakon stupiti na snagu 30. decembra ove godine. To je, dakle, nemoguće, ali čak iako stupi postavlja se pitanje - šta ste radili ovoliko dugo, zašto za dve godine niste stvorili uslove za primenu ovog zakona, zašto ste narodnim poslanicima podelili materijal, pustili u skupštinsku proceduru, pa bez ikakvog razloga povukli iz procedure.
Pet dana nakon toga ministar nas obaveštava - da je formirana nova radna grupa i da će ta nova radna grupa da radi na izradi novog zakonika, novog teksta ZKP.
Vi očigledno ne znate šta hoćete. Vi očigledno imate potrebu, najpre, kao i gospođa Malović, da pohvali profesora Grubača koji je radio na ovom zakonu.
Sada odjednom to nije dobro i sada ne znamo koja su u pitanju eminentna imena, ali je rekla da su u pitanju najeminentniji stručnjaci sa pravnih fakulteta, iz advokature, iz redova sudija...(Predsednik: Vreme.) vreme još uvek traje gospođo.
Rečeno mi je - 40 minuta, ali u svakom slučaju hvala lepo.
Prihvatite bar ova dva amandmana, budite jednom u životu ozbiljni pred građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti i o prestanku dužnosti zamenika javnog tužioca. Mi u SRS smo vam odavno već rekli da ćemo svaki put kada je ovo na dnevnom redu koristiti svoje vreme i raspravljati o tome, ma koliko se nekome činilo da je to možda besmisleno. Zašto ovo kažem? Zato što imamo zahtev jednog sudije, odnosno dvoje sudija, jedan zbog navršenog radnog veka treba da mu prestane sudijska dužnosti i drugo na lični zahtev. Takođe, imamo tri predloga da prestaje dužnost zamenika javnih tužioca zbog navršenog radnog veka trojici ljudi.
Bilo bi normalno da kažemo navršen radni vek, ljudi treba da idu u penziju. Ova sudija na lični zahtev traži da joj prestane sudijska dužnost, ali ne može to da prođe tek tako. Neću govoriti o ovim imenima, zato što je besmisleno pitati nekoga zašto ide u penziju, ako je navršio radni vek, mada bi, recimo, bilo interesantno pitati ovu sudiju zbog čega na lični zahtev želi da joj prestane sudijska dužnost.
Ovo je svaki put interesantno. Tražili smo svojevremeno od predstavnika Visokog saveta pravosuđa da kada god imamo ovakve zahteve da dobijemo i neko obrazloženje, ukoliko su Visoki savet, odnosno Veliko personalno veće pre toga dobili to neko šire obrazloženje, jer smo mi imali slučajeve da sudije traže da budu razrešene sudijske dužnosti zato što im je falsifikovan potpis na presudi, zato što su terani od strane predstavnika izvršne vlasti da presude nešto što nije bilo u skladu sa njihovim sudijskim uverenjem i pozitivnim propisima.
Iz tog razloga interesantna je tema, pogotovo će biti interesantna kada i ako dođe do primene ovog zakona o mreži sudova, naravno, prethodno onog zakona o lustraciji, jer će se postaviti pitanje i videćete kada to dođe, a doći će na dnevni red, kada budemo o tome razgovarali, kada, recimo, sudija koji živi u Tutinu bude raspoređen za sudiju u Novom Pazaru, a sudiće u Sjenici.
Zamislite kako bi taj neko i kako će taj neko moći da obavlja svoj posao, kako će moći uopšte u toku radnog dana da pređe tu relaciju. To bi bilo nemoguće ni helikopterom, a kamoli prevozom, i to naravno sopstvenim ili autobusom, pošto svakako nećete izdvajati sredstva za nabavku vozila za sudove u takvim slučajevima, s obzirom da je mnogo onih pres-sudova koji su vezani za Ministarstvo pravde, koji se vozikaju besnim kolima.
Kada je u pitanju ovaj zahtev za prestanak dužnosti zamenika javnog tužioca, vi ovde imate i ime jednog zamenika tužioca koji je bio pod istragom, protiv kojeg je vođen neki krivični postupak i mi nikada nismo saznali šta se tu zapravo desilo, kako je to završeno i da li tu postoji neka odgovornost? Da li je on obavljao tu funkciju u međuvremenu?
Postavlja se pitanje, da li ima nešto slično vezano i za ova ostala imena? Naravno, mi nikada nećemo dobiti odgovor od Ministarstva pravde na ovakva pitanja, jer smo mi pokušavali i konkretnim pitanjima, za konkretna imena, nikada nismo dobili odgovor.
Kolega Krasić i ja smo ko zna koliko puta pitali kada ćemo na dnevnom redu, u predlogu odluke o prestanku sudijske dužnosti, imati ime, recimo, onog sudije Danka Lauševića. Podsećam vas, to je onaj koji je po nalogu tadašnje vlasti izrekao uslovnu kaznu Vojislavu Šešelju, zato što je Vojislav Šešelj uvredio Stanka Subotića-Caneta. To je onaj za koga ste vi sada raspisali poternicu, zbog istog onog o čemu mu je svojevremeno govorio Vojislav Šešelj, a taj sudija Laušević se drznuo da izrekne tu nezakonitu presudu i nakon žalbe taj komplet spis predmeta se izgubio između 5. i 4. opštinskog suda.
Možda je zastao na Gazeli ili ko zna gde. Nikada nismo saznali, a pitali smo nebrojano puta gde je taj predmet i šta je sa tim predmetom, i šta je sa tim sudijom i šta je sa našim inicijativama, koje smo na sve moguće zakonom predviđene adrese dostavili pre šest-sedam godina vezano za ceo taj postupak?
Podsećam vas, to je onaj sudija koji je usred ozbiljne rasprave, u prisustvu nekoliko nas iz SRS, kolega i ja smo bili, bili su advokati Stanka Subotića, bili su neki studenti prava koji su tu bili prisutni da nauče, poslali ih profesori da nauče nešto ozbiljno i naleteli na Danka Lauševića, i koji je usred tako ozbiljne rasprave, pozvonio mu je telefon mobilni i on se javio na telefon i rekao: "Ćao ljubavi, nešto me boli zub, imam ovde neku raspravu. Dobro, čujemo se, ćao ljubavi".
Dakle, takav vam je još uvek u sudu. Taj će sigurno ostati i posle lustracije, jer on je vas sigurno zadužio tada kada se drznuo da izrekne jednu presudu kakvu naravno nikako nije mogao da izrekne.
Kada god govorimo o sudijama i javnim tužiocima, ne možemo da propustimo priliku a da ne podsetimo javnost i da malo neku ne progovorimo o Vladimiru Vukčeviću, to je onaj specijalac za ratne zločine, tako se zove. Ovih dana smo u medijima pročitali kako je Vukčević otkrio masovnu grobnicu u Albaniji.
Kaže, tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, kaže za te novine da je dobio dokaze koji ukazuju na postojanje masovne grobnice koja se nalazu u albanskom mestu Burelj, u kojoj su sahranjeni oteti Srbi sa Kosova. Ova grobnica, kaže, nalazi se nedaleko od žute kuće, gde se pretpostavlja da su nad srpskim zarobljenicima vršene operacije i vađeni im organi.
Dakle, Vukčević sve zna. Zna i gde je žuta kuća, zna i gde su vađeni organi Srbima, znao je to očigledno pre nego što je Karla del Ponte objavila, samo je pitanje da nije ona objavila da li bi se taj specijalac setio da nešto preduzme na tu temu. Zna i gde je masovna grobnica Srba, kako kaže, nestalih Srba sa Kosova.
Zna da se nalazi u Albaniji kod mesta Burelj, bio je, sećate se, znaju građani Srbije. Išao je da sa albanskim ministrom dogovori da oni pokreću, da oni vode postupak protiv onih koji su učestvovali u vađenju i prodaji ljudskih organa od otetih Srba sa Kosova i Metohije.
Šta je tamo uradio? Otišao turistički, sliko se da ulepša one zidove u specijalnom tužilaštvu, a pričala sam vam o tome da su ti zidovi u holu specijalnog tužilaštva okićeni slikama gde su Vukčević u zagrljaju sa Karlom del Ponte, Karla del Ponte u zagrljaju sa Borisom Tadićem, pa njih svi troje zajedno, pa Stipe Mesić naravno s njima.
Dakle, ne znam zaista kolega kako možete da se smejete, evo neću ni da vas pogledam da ne primete ostali kome je ovo smešno, ali zaista ovo je naša tužna istina i naša tužna i nesrećna sadašnjost, dragi moj kolega. Ubeđena sam da vi delite mišljenje sa mnom, ali ko zna čega ste se malopre setili.
Šta kaže ovaj Vukčević? Kaže - očekujemo da će ovi novi dokazi konačno ubediti nadležne da započnu novu istragu o onome što se dešavalo na severu Albanije, ali ovoga puta pod nadzorom međunarodne zajednice. To priča Vukčević.
Da li je to ta međunarodna zajednica o kojoj je malopre ovde govorio Dragan Todorović? Da li je to misija Euleksa? Da li će taj deo misije Euleksa, sudije i tužioci da odu u severnu Albaniju, da tamo pomognu da se istraže svi ovi tragični slučajevi koji su se dešavali Srbima koji su živeli na Kosovu i Metohiji?
Kaže dalje Vukčević, prema podacima tužilaštva, otmice Srba sa Kosova organizovao je komandant OVK, Ramuš Haradinaj, koga je Hag oslobodio optužbi za zločin nad Srbima. U zločine nad Srbima umešan je i bivši albanski premijer Sali Beriša, koji je izdavao kuće na severu Albanije pripadnici OVK.
Pitanje za Vladimira Vukčevića i za Ministarstvo pravde, za Borisa Tadića, za Vladu Srbije - šta su uradili u diplomatskim odnosima između Albanije i Srbije nakon ovih saznanja, jer je Albanija i dalje prijateljska zemlja u koju oni idu tako turistički da se švrćkaju o državnom trošku, da se slikaju i da se vrate posle nekoliko dana?
Gde je reakcija države na ove činjenice koje Vladimir Vukčević, specijalni tužilac za ratne zločine, naziva činjenicama i iznosi IH kao činjenice? Gde je reakcija države, dame i gospodo narodni poslanici? Je l' se mi igramo države ili smo mi ozbiljna država, jesmo mi ozbiljan narod, je l' imamo razumevanja za svoje žrtve ili nas baš briga, neka se dešava, sve prolazi mimo nas? Ne može više tako.
Ne može Vladimir Vukčević da obavlja tu dužnost specijalca, da ima ove podatke, da zna, evo sam kaže, da je Ramuš Haradinaj, prema podacima tužilaštva, vršio otmice Srba sa KiM, da je on to organizovao i posle toga da taj isti Vukčević kaže da prekopava nebo i zemlju da pronađe generala Mladića. Dokle to licemerstvo? Kada ćemo postati ozbiljna i odgovorna država? Kada ćemo se ponašati kao dostojanstveni ljudi? Mi kao ljudi to jesmo, ali na žalost nemamo dostojanstvenu Vladu, nemamo vlast koja to zaslužuje da bude.
Vi što podržavate Vladu Republike Srbije, doduše niste to pokazali, s obzirom da vas nije bilo 126 da glasate za poverenje Vladi, pa skrenite im pažnju, kažite im da moraju da vode računa o državnim interesima, o nacionalnim interesima, o interesima svakog građanina Srbije. Zamislite jednog dana kada dobijemo predlog odluke o prestanku tužilačke funkcije ovom Vladimiru Vukčeviću, da li ćete i tada da ćutite, da samo glasate? Hteo je čovek da više ne bude tužilac, on je dovoljno zaradio, njemu je bila dovoljna saradnja sa Karlom del Ponte.
Njega baš briga, a mi nikada da ga ne pitamo šta je radio, zašto mnogo toga nije uradio, zašto se u tom našem specijalnom tužilaštvu ne vode krivični postupci protiv Hrvata osumnjičenih za krivična dela ratnih zločina protiv Srba?
Zašto se ne vode krivični postupci? Zašto nemamo u javnosti informaciju šta se dešava sa onima koji su bili pravosnažno osuđeni, koji su razmenjeni ili sa onima protiv kojih je bio pokrenut postupak, pa su razmenjeni. Zašto se taj Vukčević i njegov Bruno Vekarić i kompletna Vlada i vlast Republike Srbije ne zainteresuju. Da li se protiv tih ljudi tamo negde vodi postupak, da li su i dalje u zatvoru. Da li je nastavljen postupak.
Da li je ikome uopšte bitno od zvaničnika u ovoj državi šta se dešava sa onima koji su vršili ratne zločine nad Srbima? Nažalost, na Kosovu i Metohiji i danas-dan vrše najteže zločine. Ovo nisu paušalne ocene. Mi uvek vodimo računa, mi, srpski radikali se zalažemo za to da svaki zločin bude kažnjen, ali takođe tvrdimo da svaki zločin ima zločinca, zločina ima ime i prezime i svako treba da odgovara za ono što je zaista učinio. Ali, Vlada Republike Srbije, deo našeg tužilaštva, pre svega mislim na ovo specijalno tužilaštvo za ratne zločine ima potpuno druge aršine.
Vi znate, govorili smo više puta o tome ko je u našem Specijalnom tužilaštvu i Sudu za ratne zločine, ko vedri i oblači - Nataša Kandić. Zna se ko finansira Natašu Kandić, zna se da u Specijalnom sudu sedi Sem Nazaro, savetnik iz američke ambasade, da Nataša Kandić i Sem Nazaro diktiraju presude, da ih sudije samo potpisuju.
To je javna tajna, o tome bruji srpsko pravosuđe, o tome pričaju sve ozbiljne sudije i svi ozbiljni tužioci. To znate svi vi, to znaju svi u ministarstvu, to zna Boris Tadić, to znaju savetnici Borisa Tadića. Svi se ponašate kao da ne živite u ovom životu i kao da ne živite u ovom svetu.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ti koji moramo, Ustav Republike Srbije nas obavezuje, da skrećemo pažnju na neustavno, nezakonito i nepatriotsko ponašanje i predsednika Republike, i Vlade Republike Srbije, i predsednika Vlade, i članova Vlade pojedinačno. Ako mi to ovde ne budemo radili u najboljem interesu svih građana Srbije, u srpskom nacionalnom interesu, onda ne znam od koga to možemo da očekujemo. Od Euleksa na Kosovu i Metohiji?
Čuli ste malopre šta se dešava i zašto predstavnik Vlade ovde nije prihvatio one amandmane vezano za mrežu sudova na Kosovu i Metohiji. Zato što su znali da tamo neće biti mesta za naše sudije, zato što su znali da će tamo da sude sudije i da tuže tužioci Euleksa, koje su doveli Vordsvort, Manter i ostali iz belog sveta. Znali su to, a ovde su pred nama izigravali, kao, šta mi to pričamo, šta smo zapeli da na Kosovu i Metohiji imamo mrežu sudova.
Mi smo hteli i insistirali da i kroz mrežu sudova pokažemo da država Srbija živi na Kosovu i Metohiji. Šta ste vi uradili glasajući za taj zakon o mreži sudova? Šta su uradili oni koji nisu došli da glasaju protiv tih zakona? Šta su uradili oni koji su pravili kvorum da se ti zakoni izglasaju?
Drage moje kolege, pitaće vas istorija, pitaće vas u porodici, pitaće vas potomci, vodite računa o državi Srbiji, vodite računa o interesima svakog građanina Srbije. Na to nas je narod obavezao, na to nas obavezuje i Bog.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu čl. 86. i 204. Poslovnika koji su povređeni juče. Mnogo je smešno, očigledno postoji problem u vladajućoj takozvanoj koaliciji, to ste pokazali kada ste glasali o zakonima iz oblasti pravosuđa, kada ste imali i prvog i drugog džokera. Jedan vam je dao kvorum, a drugi nije bio tu da biste mogli da izglasate zakone protiv kojih je očigledno bila većina u Skupštini. Šta je problem? Problem je u tome što mi još ni danas ne znamo da li Vlada Republike Srbije ima većinu u Skupštini Srbije.
Mi smo, kada smo završili raspravu o Vladi, odnosno nepoverenje Vladi, gospođa Slavica Đukić-Dejanović je rekla ovako: "Saglasno članu 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u Danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika. Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.''
Ubacili ste kartice i Slavica Đukić-Dejanović konstatuje sledeće: ''konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 123 narodna poslanika, odnosno da je prisutno manje od 126 narodnih poslanika, pa ne postoje uslovi za odlučivanje. Naknadno ću vas obavestiti o danu za odlučivanje. Sutra u 10 časova nastavljamo sa radom. Danas je 19. decembar."
Tog 20. decembra nismo nastavili sa radom, jer su navodno bili bolesni narodni poslanici iz vladajuće koalicije.
Sve novine se, naravno, smeju na račun te konstatacije, jer je svakome jasno da se nije radilo ni o kakvoj bolesti, nego je trebalo da se postigne taj dogovor da bi prošao Zakon o mreži sudova. Uspeli ste to sa onima sa kojima ste napravili neustavno stanje u Srbiji, sa onima sa kojima ste napravili Skupštinu kakva ne postoji nigde na belom svetu, pogotovo ne u savremenim demokratijama. Vi to dobro znate i pokazali ste zbog čega ste uradili to što ste uradili, da imate kad vam zatreba.
Pitanje koje upućujem Slavici Đukić-Dejanović: kada će nas naknadno obavestiti o Danu za odlučivanje i kada će biti taj dan za odlučivanje, jer želimo da raščistimo sa tim da li je, nakon one rasprave, Vlada zaslužila skupštinsku većinu ili nije? U četvrtak uveče ste pokazali da Vlada nema većinu, da vas je samo 123 za podršku Vladi, a potrebno je, kao što reče i Đukić-Dejanović, 126.

Gospođo Čomić, član 86. stav 5, kaže – ''Kvorum za rad Narodne skupštine u danima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrđivanja dnevnog reda, kao i na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.''
Član 204. stav 4, a govori se o nepoverenju Vladi, kaže – ''Odmah po završetku rasprave o poverenju Vladi, predsednik Narodne skupštine zakazuje Dan za glasanje.''
Gospođo Čomić, molila bih vas da, umesto objašnjenja, vi meni citirate član gde piše da je potrebno da onaj ko traži nepoverenje Vladi obezbedi kvorum, a gde je potrebno da onaj ko formira Vladu obezbedi kvorum. Molila bih vas da tu razliku između vlasti i opozicije u ovom poslovniku nađete i da mi to pročitate.
Znam odlično da vi pravite razliku između narodnih poslanika opozicije i narodnih poslanika vladajuće koalicije. To pokazujete na svakom koraku i to ste pokazali malopre kada je govorio kolega Dragan Todorović. Molim vas da pročitate gde ste to napisali. Ipak nemate snage da to propišete. Možda ćete u tom budućem poslovniku kojim planirate da zabranite da uopšte narodni poslanici iz opozicije govore, da uopšte iznose svoje stavove i stavove svojih političkih partija. O tome ćemo kada to bude na dnevnom redu.
Mislim da ovaj Poslovnik znam napamet i vi dobro znate da ga znam. Znam da ga tumačim kao pravnik i sasvim sigurno ga odlično tumačim, ma šta vi mislili. Ubeđena sam da ste intimno ubeđeni da sam u pravu. Nigde nisam našla to što ste vi malopre tvrdili da opozicija ako traži izglasavanje nepoverenja Vladi mora i da obezbedi kvorum.
Insistirali smo da se raspravlja o Vladi da bismo konačno mogli da govorimo o problemima na KiM, o problemima korupcije i kriminala, o svim problemima koje imamo sa Vladom Republike Srbije, koje građani Srbije imaju sa Vladom Republike Srbije. Mi nikada nismo tvrdili da mi imamo većinu da izglasamo nepoverenje Vladi.
Očekivali smo da Vlada ima većinu onih koji su je birali. Kako god, mi insistiramo da se zakaže dan za glasanje o nepoverenju Vladi, u skladu sa Poslovnikom.
Vas molim da mi citirate član Poslovnika gde piše da smo mi bili u obavezi da obezbedimo 126 poslanika. Molim vas da mi ne dajete nikakvo objašnjenje, već da se Skupština u Danu za glasanje...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
...citirala sam 32 sekunde, trebalo je da pratite, izjasni o ovim povredama Poslovnika.