Javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine, zato što smatram da mi je povređeno dostojanstvo kao narodnog poslanika, kao i cele poslaničke grupe SRS, odnosno ovog parlamenta i cele države Srbije, i to od strane Vlade Republike Srbije, udvoričkog ponašanja Vlade Republike Srbije prema svima iz belog svega koji ovde dolaze, koji im nude štap i šargarepu.
Ono što je Nataša Jovanović jutros pre podne najavila o događajima u Aranđelovcu i vesti da je u toku hapšenje nekog od haških begunaca, mislimo da je zaista krajnje vreme da Vlada Republike Srbije prestane da ispunjava uslove, i Serža Bramerca, i raznih belosvetskih protuva koji ovde dolaze i koji nam izdaju naloge, odnosno izdaju naloge Vladi Republike Srbije. Vladi Republike Srbije u ovoj zemlji ništa nije sveto, ništa nije u skladu sa tradicijom, sa moralnim vrednostima koje u Srbiji važe.
Pre dva dana smo pričali o Euleksu, pričali o tome kakve će posledice da imaju Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji i oni koji su imali nameru da se vrate na Kosovo i Metohiju, Vladu baš briga za to šta narodni poslanici misle, Vladu baš briga šta misle građani Srbije. Važno je da ste se vi, gospodo iz Vlade, smestili u udobne fotelje. Važno je da samo vodite računa koga ćete još bez tendera da kupite da biste imali sigurnu skupštinsku većinu.
Naravno, ti prljavi poslovi, šibicarski, nas ne interesuju, ali nas interesuju državni poslovi, državni interesi. Ne smete da radite to što ste naumili samo zato što ste nešto obećali Seržu Bramercu. Kad god se on pojavi u Srbiji, u Srbiji osvane neki crni dan.
Sve na dušu vama, gospodo iz Vlade Republike Srbije, šta ste vi kome obećali, dosta je ispunjavanja tih obećanja. Mislite da ako uhapsite haške, kako ih vi nazivate, begunce, ako uhapsite heroje srpskog naroda, da će vam reći – dođite u Evropu, otvoren vam je put? Ne, priznali ste Kosovo i Metohiju, odnosno nezavisnu republiku Kosovo, priznali ste okupaciju Kosova tako što ste doveli misiju Euleks. Šta sad sledi? Dobrosusedski odnosi?
Isteklo mi je vreme, javiću se ponovo.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije i Boris Tadić jesu tema o kojoj bismo mogli da pričamo sa aspekta kriminala, korupcije i krenuli smo da govorimo o tome, i govorili smo i danas, i juče i ovih dana.
Ali, postoji nešto što je mnogo opasnije, a to je odnos Vlade Srbije i odnos Borisa Tadića prema nacionalnim interesima Srbije. Nije šala ovo što pričamo, nije neozbiljno ovo na šta skrećemo pažnju već danima.
Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, ovo što se desilo sa Euleksom je samo prvi korak, sledeći korak je da će se od Srbije tražiti da se ostvare dobrosusedski odnosi sa Kosovom, kako to kažu oni koji priznaju nezavisnost Kosova.
Nažalost, ako se nastavi ovako ponašanje Vlade Republike Srbije i predsednika ove države, mi možemo tako nešto i da očekujemo. Nemojte da mislite da mi sada nešto preuveličavamo, jer svaki put kada smo mi srpski radikali nešto najavljivali, zato što su neke stvari očigledne, onda smo imali mrke poglede ili medijski linč, jer mi, bože, zastrašujemo narod. Nažalost, sve ono što smo predviđali se zaista i desilo i dešavalo.
Zato sada upozoravamo Vladu Republike Srbije, zato sada upozoravamo Borisa Tadića, Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije. To je prva stvar.
Druga stvar, ne dirajte generala Mladića, ne dirajte Hadžića. Lažu vas ovi vaši prijatelji iz EU, koji kažu - ako njih uhapsite, Srbija će ići u EU. Ne, ako uhapsite generala Ratka Mladića, Srbija će biti optužena za genocid, Srbi će biti optuženi za genocid, Srbija će morati da plati ogromne odštete po tužbama Hrvatske i najavljenoj ponovljenoj tužbi BiH.
Vama je sve to smešno, vas baš briga, vi ne želite da razmišljate, ne o onome što je interes Srbije sutra. Vi ne želite da razmišljate o onome što je interes Srbije danas. Interes države Srbije i interes građana države Srbije je da se Srbija sačuva u ovim granicama, da KiM ostane u sastavu Republike Srbije, da se okrenemo sebi, da se manemo ovih što nas udaraju, tj. što vas udaraju štapom, pa vam povremeno pruže šargarepu.
Serž Bramerc treba da se izjašnjava o Srbiji, već neki ministri iz Vlade ovih dana su najavljivali da će njegovo izjašnjavanje biti pozitivno i vi zato danas hoćete po svaku cenu da uradite nešto što, nadam se, nije moguće. Zato maltretirate pre neki dan porodicu Darka Mladića, danas ovog čoveka u Aranđelovcu.
Ko sutra treba da očekuje da će upasti neke tamne sile, ko zna odakle i ko zna ko koga predvodi, neko ko zna srpski jezik, a iza su oni koji ne znaju srpski jezik, koji su ovde došli samo da bi ispunili naloge svojih država. Nažalost, naši državnici im to dozvoljavaju.

Moram da priznam da me je strah sad kad sam videla da je gospođa Đukić-Dejanović napustila ovu salu, jer sam se setila onog 18. jula kada je isto ovako izašla, otišla do Borisa Tadića, obavestila nas da Skupštinu raspušta, odnosno da daje pauzu na neodređeno vreme. U tom  momentu već je imala informaciju od Tadića da je kidnapovan Radovan Karadžić. U to vreme je to  znao onaj koji pomogao to kidnapovanje, odnosno ko je potkazao Radovana Karadžića.
Danas se nešto dešava oko navodnog hapšenja Ratka Mladića. Verujemo i želimo da verujemo da je Ratko Mladić nedostupan ovima koji ga traže, nadamo se da to jeste tako, ali, kako god, ovo što radi Vlada Republike Srbije i ovo što radi predsednik države je ponižavanje građana Srbije, ponižavanje dostojanstva ove države.
Aman, dajte, ponašajte se kao državnici, ponašajte se kao vlast ove države, vodite računa o nacionalnim interesima. Nemojte da javnost zamajavate nekim trivijalnim stvarima. Budite ozbiljni prema ovom parlamentu.
Recimo, vi gospođo Dragutinović, juče sam vas lepo zamolila da nas najdalje danas obavestite o tome da li je finansijska inspekcija bila na Aerodromu, šta se dešava, šta je tamo Bojan Krišto zaista radio, kakav je tamo kriminal, da li je bilo kriminala, možda i nije, ali očekujemo od nadležnih organa.
Vi ste danas ovde došli i možda ćete sada i da date neki odgovor, a da vas nisam podsetila, sigurno ništa ne biste rekli, zato što vas u suštini baš briga šta mi kažemo, baš vas briga šta kažu građani Srbije. Opet ovo nije ništa lično, nego govorim o Vladi i predsedniku države. Vi imate nešto što ste vi zacrtali da je vaš interes. Vi taj interes i to ispunjavate pod svakim uslovom, to nije dobro ni za vas, ali verujte, baš me briga za vas, kao što je vas baš briga za državu, jer to nije dobro za državu, to nije dobro za građane Srbije, to nije dobro za srpske nacionalne interese. U obavezi ste...
(Predsedavajuća: Navedite, molim vas, član Poslovnika koji je povređen.)
Član 204, gospođo Čomić, povređeno je dostojanstvo moje, kao člana ovog parlamenta, jer me ignoriše ministar.

Gospođo Čomić, ubeđena sam da ćete ovaj put priznati da ste prekršili Poslovnik i to član 27. stav 1. tačka 3, a u vezi sa članom 121.
Pošto pričamo o vrlo ozbiljnim stvarima, na osnovu Poslovnika i mogućnosti koje nam Poslovnik daje, želim da obavestim javnost Srbije da podatak koji stoji na ovoj tabli da je sa ove strane, u skupštinskoj većini, ovoj postojećoj i onoj dole budućoj 52 ljudi, nije tačno. Svega 13 narodnih poslanika je sa te strane u sali. Zaista očekujem da primetite takve stvari, gospođo Čomić.
Rizikujem da mi, kao prošli put kada sam skrenula pažnju na tu činjenicu i na taj podatak, isključite mikrofon. Ne znam zašto ste se tada naljutili. Samo sam dobronamerno želela da vam pomognem, odnosno da vam skrenem pažnju da pozovete službe da resetuju ovo stanje, da pokupe kartice poslanika koji ih nisu poneli sobom, u skladu sa članom 121.
Samo vas molim da u okviru objašnjenja ne pričate kako mi sa ove strane, poslanici SRS, sedimo u sali a ne stavljamo identifikacione kartice. Naravno, mi smo poslanici opozicije i mi to možemo.
Ali, oni koji predstavljaju vlast ne smeju da obmanjuju, jer građani vide da smo mi ovde, zato što smo na ovom mestu, što govorimo, što im skrećemo pažnju, što ih upozoravamo na loš rad Vlade, na opasnost koja se nadvila nad Srbijom, na probleme Srba na KiM, na korupciju i kriminal; mnogo toga što se može staviti na dušu Vladi Republike Srbije i na dušu predsednika države.
Ali, vi iz skupštinske većine ste u obavezi, onoliko koliko vas je, da vas toliko bude predstavljeno i na ovoj tabli.
Molim vas da, u skladu sa članom 121, pozovete stručne službe i da se utvrdi tačno koliko je narodnih poslanika u sali.
Nemate pravo, bar toliko, da obmanjujete građane Srbije, jer zaista je dosta obmana ovom narodu i građanima Srbije, pre svega od Vlade Srbije, od predsednika Republike. Dosta je straha i strahova koje građani trpe svakodnevno, od toga da li će da izgube posao, do toga šta će da uradi misija Euleks na KiM, ko im je dao saglasnost da tamo odu bez saglasnosti Skupštine. Izvinjavam se, vreme mi je isteklo.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Govorili smo poslednjih sat vremena otprilike o onome što je danas aktuelizovano, a aktuelno je odavno, o tome kako i na koji način predstavnici Vlade Republike Srbije snishodljivo ispunjavaju naloge Serža Bramerca, da bi mu se dodvorili, da bi on rekao za njih negde neku lepu reč.
Naravno, od tih lepih ili kakvih god reči Srbija i građani Srbije neće imati ništa, zato što to što će Serž Bramerc da vas pohvali, gospodo iz vladajuće većine, iz Vlade Srbije i gospodine Borisu Tadiću, to ne znači da će vam otvoriti vrata EU. Ta vrata će vam biti otvorena onda kada priznate javno da je Kosovo i Metohija okupirana, a jeste okupirana od strane Euleksa, zato što je to neko potpisao, a mi još uvek ne znamo ko, zato što ovaj parlament nije dao pozitivno mišljenje ili saglasnost za tako nešto. Posle toga moraćete da ispunite uslove dobrih suseda, jer i to je ono što će da vam traže i što ste spremni da ispunite, pa onda ide vojvođanski ustav, prvi korak ka odvajanju Vojvodine. To je ono za šta se zalaže DS. To što "nije tačno" objašnjavaćemo se ovde ako to, ne daj bože, dođe na dnevni red.
Kada smo mi govorili za neke druge stvari, draga koleginice, vi ste, ne vi lično, govorili ste nije tačno, nije tačno, ali sada vas pozivam, izađite odmah, pošto svaki put kad pomenemo Vojvodinu, vi reagujete da nešto nije tačno, sada vas prozivam, izađite i u skladu sa Poslovnikom objasnite šta to nije tačno i šta će to Srbija dobro dobiti od odvajanja Vojvodine, za koje se vi zalažete. To je tragično i to je strašno.
Tražim sada, na osnovu članova 225. i 226, gospođo Čomić, da hitno dobijemo objašnjenje šta se to danas dešava u Aranđelovcu, šta se to danas dešava u okolini Aranđelovca, ko je sledeći, da se ljudi pripreme, da sklone decu, jer upadaju naoružani, ne govore srpski, narod je preplašen, hitno tražimo informaciju i saopštenje o tome šta se to danas dešava u Aranđelovcu?

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo se u prepodnevnom delu rasprave jedan deo radnog dana, pred kraj tog prepodnevnog dela obraćali na osnovu Poslovnika Narodne skupštine. Neposredan povod za to bila su saznanja koja smo imali, a vezano za nešto što se dešavalo u Aranđelovcu, navodno hapšenje nekog od haških begunaca, kako je bilo predstavljeno u elektronskim medijima. Čuli smo da se tamo maltretirala neka porodica.
To su informacije koje smo dobijali od ljudi sa terena, ali smo tražili da nam neko iz Vlade Republike Srbije hitno kaže o čemu se zapravo radilo.
I dalje mislimo da je to neophodno i ne možemo preko tako značajnih stvari da prelazimo tako što se napravi jednočasovna pauza u skladu sa Poslovnikom i da posle te pauze se ponašamo kao da se ništa nije desilo.
Jeste, desilo se, dešavalo se. Moramo da znamo mi narodni poslanici, moraju da znaju građani Srbije šta se zapravo dešavalo, kakva je akcija bila u pitanju, ko je vodio akciju. Prema informacijama koje smo dobili, tu akciju je vodio neki oficir iz M6.
To su veoma opasne stvari za državu Srbiju, za integritet naše zemlje i insistiramo, i insistiraćemo dokle god ne dobijemo obaveštenje od vas, gospođo predsedavajuća, a vi ćete svakako da ga zatražite od nadležnih službi, na tome da saznamo šta se to dešavalo, dokle će građani Srbije da se maltretiraju da bi neko udovoljavao Seržu Bramercu, da bi neko udovoljavao kojekakvim činovnicima zemalja EU, a sve to na štetu građana Srbije.
Ne smete više da plašite građane Srbije, morate da se ponašate kao odgovorna i ozbiljna vlast. Pošto još uvek nemamo pravu informaciju, nadamo se da je bilo kao i do sada, da su tamo bili svi osim Ratka Mladića.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Aleksandar Martinović je podneo amandman na član 92. Predloga zakona o javnim nabavkama.
Ono što je kolega Milovan Radovanović govorio malopre u prilog obrazloženju ovog amandmana zapravo samo potvrđuje stav SRS, a to je svakako i opšti stav, da je osnovni krivac za korupciju u Srbiji upravo javne nabavke, a da je opet, s druge strane, korupcija osnovni uzrok socijalne bede i ekonomske krize u Srbiji. Sve to, naravno, ide pod okriljem Vlade Republike Srbije.
Kažete vi u vašem predlogu zakona, gospođo Dragutinović, a govori se o obustavi postupka javne nabavke usluga, kažete da Vlada mora, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom, privremeno da obustavi postupak javne nabavke usluga, pa onda kažete kojim sve ponuđačima, koji imaju sedište u državi sa kojom Republika Srbija nema zaključen ugovor o jednakom tretmanu domaćih i inostranih ponuđača.
Govorili smo o tome juče, sinoć kada smo već pričali o ovom predlogu zakona, i kolega Martinović je rekao u obrazloženju svog amandmana da je on predložio da stoji da Vlada mora da, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom, ne privremeno, nego da obustavi postupak javne nabavke usluga sa svim ovim ponuđačima koji su predviđeni u članu 92. Predloga zakona.
Lepo je u obrazloženju amandmana napisano da je potrebno da se strane firme i fizička lica u našoj zemlji tretiraju na isti način na koji se naše firme i fizička lica tretiraju u zemljama iz kojih ponuđač dolazi. Morate priznati da nema ničeg pravičnijeg i ničeg pravednijeg i u nekim normalnim okolnostima, a kamoli kada su u pitanju okolnosti u kojima se nalazi država Srbija sa državama koje nas okružuju. Nažalost, nemamo prijatelje u tim državama, u vladama tih zemalja. Oni se tako i ponašaju.
Naša su vrata u ekonomiji širom otvorena firmama iz Hrvatske, firmama iz Slovenije, ponuđačima iz Hrvatske i Slovenije, a srpski ponuđači tamo ne mogu ni da privire. To mora najpre jasno i glasno i otvoreno da se kaže. Nemamo razloga da se nikom dodvoravamo, da se nikom udvaramo. Nemamo razloga, pogotovo ne na štetu svojih građana i svoje države, da zaključujemo štetne ugovore, da bi nam negde neko rekao da smo mi dobri susedi. Kolega Petar Jojić je u više navrata od raznih ministarstava tražio informacije o učešću hrvatskih i slovenačkih firmi u privatizaciji u Srbiji, pa je pre neki dan dobio jedno pet kilograma papira u obliku odgovora, čućete sasvim sigurno ovih dana, gospođo Dragutinović, šta sve tu ima i koliko smo mi u pravu.
Ovaj amandman, kao i onaj prethodni, kao i amandman gospodina Prelića koji će doći posle ovog, moraju da se posmatraju istovremeno i jedino tako imaju smisla, jer smo mi tako i koncipirali naše amandmane, pre svega zbog toga da bismo zadržali pravnu sigurnost u Srbiji, da bismo očuvali naš pravni sistem.
A ne da bi, kako je jutros gospodin Čiplić, koji je umesto vas ovde bio jedno vreme, rekao da postoje neki vetrovi sa zapada koji kažu da treba da pravne norme budu što je moguće fleksibilnije. To je van zdravog razuma i van pameti i u najuređenijim državama i tamo gde su pošteni ljudi u vlasti, fleksibilna norma nema pravne sigurnosti. Pravna norma mora da bude jasna, precizna, koncizna. Tako je u pravnom sistemu Srbije.
Neće vam sigurno niko zameriti od onih koji vam nalažu da donosite ovakve ili onakve zakone ako vi to poštujete. U tom smislu su naši amandmani, a vidim da mi ostalo još malo vremena, a moram da vas upoznam, a pre svega javnost, sa nekoliko činjenica objavljenih danas u jednim dnevnim novinama.
Već sam govorila o onome što su novine SRS "Velika Srbija" objavile, mnogo sličnih podataka ima. Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, govorio je za "Kurir" o javnim nabavkama, a između ostalog stoji da je vrednost nabavke u MUP-u na godišnjem nivou, sada pričam o ovom kriminalu u MUP-u koji je ovih dana aktuelan, na godišnjem nivou prelazi 35 miliona evra, a četvrtina tog novca, odnosno nešto više od osam miliona evra odlazi firmama za koje se nameštaju tenderi.
To tvrde neki izvori iz MUP, a o kojoj količini robe i novca je reč, može da ilustruje primer da MUP radi oko 40.000 ljudi, slušajte ovo, kojima se godišnje kupuje šest pari čarapa. To znači 240.000 pari čarapa. Na isti broj ljudi godišnje dolaze po dve košulje, kravate, pantalone itd. Zamislite koje su pare u pitanju i kaže se, kroz ovu istragu policije otkrivene su ne samo malverzacije u MUP-u, nego i u drugim firmama, ali i u vojsci, gde uglavnom iste firme rade iste stvari.
Gospođo Čomić, želim da postavim jedno pitanje na osnovu Poslovnika gospođi ministar, da li treba da idem na mesto ili da nastavim?
(Predsedavajuća: Nastavite.)
Hvala lepo. Mislila sam da ću stići u ovih šest minuta, ali nešto brzo protekne vreme.
Dakle, šta kaže ovaj izvor "Kurira"? Kod prethodnih ministara, misli se na ministra policije, štelovanje tendera bilo je rutina, što pokazuje i slučaj uhapšenog Božidara Stojiljkovića, vlasnika firmi "Bim teks" i "Mari bo", koji je bio član stranke bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića.
Dakle, mnogo su duboki koreni onoga što se sada onako začačka u vrhu i opet nikom neće dlaka s glave da hvali zbog svih ovih malverzacija u javnim nabavkama, otići će u zatvor neki ljudi koji jesu učestvovali o tome, ali koji su mnogo manje krivi i mnogo manje odgovorni od onih koji su njihovi nalogodavci.
Kaže dalje Predrag Jovanović, dakle, direktor Uprave za javne nabavke - dve milijarde evra vrednosti prijavljenih javnih nabavki učestvuje sa 8% u bruto domaćem proizvodu Srbije, dok u svim tranzicionim zemljama javne nabavke učestvuju sa oko 16%. Prema tome, još 8% fali, što znači da dve milijarde evra ostaje neprijavljeno. Opet ista boljka.
Problem je što veliki broj preduzeća ne dostavlja izveštaj, a posebno javna komunalna preduzeća. Ne znamo tačno koliko je tendera namešteno, ali znači zna da neki jesu, ali to može donekle da ilustruje podatak da je prošle godine bilo 700 žalbi na regularnost tendera i pola tih tendera je poništeno, što u celosti, što delimično.
Toliko o poštenju kada su u pitanju javne nabavke. A pitanje za vas, gospođo ministar, pitala sam vas juče i juče sam vam rekla da neću do danas da vas prozivam, pa sam vas već pitala i vi opet ne reagujete, vi ste se izgleda pomirili sa Mlađom, mislim vi žuti i Mlađa, Mlađan Dinkić, što me čudno gledate.
Juče ste bili u svađi kad ste otišli, onda nas je ovde gospođa Kalanović obavestila, nas i javnost, da je došlo do velike svađe u Vladi Republike Srbije, da je Laki bio mnogo nervozan, da je vraćao neke udarce za Bojana Krišta ili šta je već u pitanju.
Moje pitanje i naše pitanje je: šta bi sa finansijskom inspekcijom na Aerodromu? Šta je to Bojan Krišto stvarno uradio? Da li tamo ima malverzacija, da li nema? Da li će biti "pojela maca", da bi Mlađa ostao u Vladi ili ćemo da se suočimo sa istinom, pa makar se neki kupovali i bez tendera?

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sad posle ovog, kako vi volite da kažete, seta pravosudnih zakona, ode gospođa ministar, nisam htela da joj repliciram, osta pravosuđe u haosu, ali govorili smo ovih dana o tome.
Predlog zakona o javnim nabavkama i amandmani koji su podneli narodni poslanici, očigledno to je bio haos za Vladu Republike Srbije. U četiri navrata Vlada nam je dostavljala svoje mišljenje, pa je najpre odlučivala o članu 9. pa o članu 7, recimo. Čini mi se da ćemo i povodom ovog zakona i ovih amandmana imati značajnih, da ne kažem, problema, ali u svakom slučaju neslaganja sa predstavnikom Vlade Republike Srbije.
Ovaj zakon je, po mišljenju Vlade, kako stoji u obrazloženju, potrebno doneti po hitnom postupku kako bi se antikorupcijskim organima omogućio efikasan rad u obavljanju poslova kontrole trošenja javnih sredstava i obezbeđivanja finansijske discipline državnih organa, organizacija i drugih pravnih lica koja su u obavezi da primenjuju propisane procedure.
Ovo lepo zvuči, ali, naravno, nema veze sa stvarnošću. Imali smo mi Zakon o javnim nabavkama, podsećam, donet 2002. godine, pa menjan 2003. godine, pa 2004, pa 2005. Znači, ovo je peti pokušaj da se uvede red u javne nabavke.
Šta ovo, zapravo, govori? Da problem nije u zakonu, i nikada nije problem u zakonu, osim ako su zakoni poput ovih pravosudnih, koji zaista prave takav haos da ih je nemoguće ispraviti.
Ali, ako imamo i ako smo imali Zakon o javnim nabavkama, koji je donet 2002. godine i tada se, podsećam narodne poslanike, govorilo i pisalo, dosta je ovde kolega koji su sedeli svih ovih godina, maltene svake godine od 2000. godine je menjan Zakon o javnim nabavkama, i svaki put su ti tekstovi zakona ovde predstavljali nešto što će apsolutno staviti tačku na korupciju u Srbiji.
Ali, ponavljamo, nije problem u zakonima, problem je u onima koji vrše vlast, problem je u onima koji sprovode javne nabavke i problem je u činjenici da je vrh vlasti u Srbiji korumpiran.
Ovo vam ne kažemo samo mi srpski radikali, to vam govore svakodnevno mediji u Srbiji, bez obzira koliko imate uticaja na njih, to vam govore izveštaji Evropske komisije, to vam je jedan od najvažnijih problema zbog čega u EU neće da čuju za Srbiju, jer ovoliko korupcije na jednom mestu, koliko je sada ima u samoj Vladi Republike Srbije, to verovatno ne da nema u Evropi, već nema na zemaljskoj kugli.
Mi ovde pričamo o korumpiranosti državnih organa danima, uspemo, kao u slučaju Bojana Krišta, da ubedimo one sa aerodroma da mu plate odlaznu kartu u jednom pravcu i tu se sve završava.
Znate, ne možete vi da pričate da imate korupciju i razne afere, od carinske, stečajne, "indeks" afere, afere "aerodrom", teško je setiti se svih afera koje su u Srbiji začačkane, pa stavljene pod tepih, a da niko iz Vlade ne odgovara.
Barem moralno i barem da kaže: Hvala, podnosim ostavku, ništa nisam ukrao ili ukrala, nisam korumpiran ili korumpirana, ali ako to rade moji saradnici, ako to rade ljudi čiji sam na neki način šef (onda je moralno da se taj neko skloni jer iako nije korumpiran, a nije u stanju da spreči korupciju u svom okruženju), to je dovoljan razlog da te poslove više ne obavljam.
Juče sam govorila i danas ću da ponovim o jednoj instituciji o kojoj se mnogo govori i koja je bila aktuelna svih ovih godina, koju predstavlja Verica Barać, koja kao da je predstavnik neke nevladine organizacije i to od onih iz reda Sonje Biserko, Nataše Kandić i ostalih. Lepo žena kaže da, kada bi se ona pitala, ona bi priznala Kosovo i povukla bi sve tužbe i kontratužbe protiv suseda, kako kaže. Tu se ništa ne dešava.
Verujete, to je veći kriminal od svog onog kriminala sa kojim ona pokušava da upozna, pre nekih medija koji su joj dostupni, građane Srbije. To što je ona pokušavala i što pokušavaju svi drugi - da se razotkriju korupcionaške grupe u vrhu vlasti, ne mislimo da to ne treba da se radi, ali u Srbiji treba da rade svi organi. Uvek se nekako namesti, kad mi ovde imamo neki zakon, onda se iz okvira, iz delokruga tog zakona pojavi u medijima nešto što treba valjda da skrene pažnju, a opet jeste iz ove oblasti.
Imamo juče i danas tenderska mafija, policiji podvalili loše uniforme. Imamo neke interesantne napise, naravno, ne želim da tvrdim da je ovo tačno. Ovo jeste u nadležnosti državnih organa, pre svega pravosudnih i organa gonjenja.
Očekujem da vi, gospođo ministar, znate o čemu se radi i kada ste već tu da bi bilo dobro da informišete narodne poslanike i javnost Srbije šta je ovde zaista tačno, jer mi ovde čitamo o kriminalnim nabavkama u MUP-u, koje traju godinama.
Pa se kaže, npr. za 70.000 košulja treba oko 100.000 metara tkanina. Zahtevana tkanina vredi tri evra po metru, a isporučena dva ili čak i manje, pa se samo na toj razlici zaradi 100.000 evra. Mnogi ponuđači ne mogu da dođu ni do bodovanja, jer im tkaninu, u saradnji sa laboratorijama, proglase neispravnom, a neretko se dešava i da se uzorci zamene u MUP i da se lošiji pošalju na analizu.
Taj izvor iz MUP-a, koji je sve ovo dao za jedne dnevne novine, ističe da je nedavno, pod sumnjivim okolnostima, nabavljeno 120.000 košulja sa dugim i kratkim rukavima, 25.000 pantalona i oko 5.000 komada interventnih uniformi i 10.000 do 12.000 komada jakni. Kaže, nedavno je bio tender za košulje. "Niteks", čiji ljudi štrajkuju jer nemaju plate, bio je jeftiniji za oko 100 dinara po košulji, a nije prošao na tenderu. Dešava se da neke firme budu jeftinije i do 50%.
Pre dve godine je firma s jednim zaposlenim dobila da isporuči 70.000 košulja, a o kvalitetu da se ne priča. Kada se u ovakvim slučajevima rade ovakve kriminalne radnje, treba videti kako se dodeljuju male nabavke do 2,5 miliona dinara. To se, praktično, obavi telefonskim pozivom. O poverljivim nabavkama suvišno je bilo šta reći, kaže insajder iz MUP za ove dnevne novine.
Naravno, ne prihvata se sve zdravo za gotovo što se objavi u medijima. Zaista je malo ili gotovo neverovatno, ako je tačno ovo što je ovde navedeno, da odgovorni ljudi imaju najmanje veze sa tim. Pravo pitanje jeste, ne samo u ovom slučaju, nego inače u slučajevima malih nabavki, šta je u slučajevima poverljivih nabavki. Kada govorimo o poverljivim nabavkama, to su pre svega one iz delokruga Ministarstva vojske.
Imaćemo u toku dana ili ovih dana dok budemo raspravljali o ovom zakonu dosta konkretnih primera. Očekujemo i bilo bi normalno da ministar ima konkretne odgovore, jer ovo što mi iznosimo je uglavnom javna tajna i verovatno ste se, gospođo Dragutinović, pripremili za sva pitanja vezana za ovaj zakon. Mi mnogo volimo da, kada govorimo o amandmanima, to ilustrujemo ovim ponekim konkretnim primerom.
Amandman koji sam podnela na član 1, a član 1, kao i inače što je uobičajeno kada su u pitanju zakoni, jeste član koji govori šta je to predmet ovog zakona.
Vi kažete da se ovim zakonom uređuju uslovi, način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ, organizacija, ustanova ili drugo pravno lice određeno ovim zakonom; određuje način evidentiranja ugovora i drugih podataka o javnim nabavkama; određuju poslovi i oblik organizovanja Uprave za javne nabavke.
Naša primedba je da treba da se briše postojanje ove uprave za javne nabavke, koja je apsolutno nepotrebna. Ovih dana se govori o smanjenju javne potrošnje. Pretite da ćete u raznim delovima u administraciji da delite otkaze.
Naravno, ministarstva ne dirate, ne vi lično gospođo Dragutinović, jer nećete ni vi vaše ministarstvo, niti bilo koji ministar. Vi u ministarstvima okupljate svoje partijske kadrove, vi tamo formirate agencije, uprave, direktorate itd.
Da bi još neko ko će biti u toj upravi imao veliku platu, pa onda ta uprava neće imati uslova za rad, pa neće imati prostoriju, pa onda će tamo da se okupe neki ljudi, kao što smo pre neko veče imali priliku da gledamo jedan od tih dobro plaćenih odbora, agencija, kako li se već zove, kako se žale da njih 6-7 tamo sedi, svi u jednoj kancelariji i ne mogu da rade, ali plate uredno primaju.
Ovo nije način, ne samo gospođo Dragutinović u ovoj godini, odnosno u narednoj godini, za koju nam predsednik Vlade kaže da nećemo živeti bolje nego što živimo sada, nego je ovo, pre svega, principijelni stav SRS: ako postoji ministarstvo, onda je ministarstvo to koje mora u okviru svojih službi da formira da li neke odseke, odeljenja itd. i da ministarstvo radi svoj posao.
Sada kada bismo mogli da nabrojimo u okviru vašeg ministarstva koja sve kvaziministarstva postoje, a i ova uprava je jedno od njih, onda se postavlja logično pitanje: šta ćete vi, šta će nam ministarstvo ako imamo toliko agencija, uprava, direktorata i kako se sve ne zovete.
Kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što uprava, kao stručna organizacija koja obavlja poslove u oblasti javnih nabavki, daje svoj doprinos razvoju sistema javnih nabavki u Republici Srbiji. Ovo je neozbiljno obrazloženje zato što ne znači ništa. Apsolutno ništa. Šta znači uprava kao stručna organizacija. Da li vi nemate u Ministarstvu stručne ljude? Koliko imate zaposlenih u Ministarstvu?
Ako je u Vladi Srbije 2000. godine, kada je uletela demokratija kroz zapaljena vrata Savezne skupštine i uopšte zapaljenu Skupštinu, tada bilo negde oko 2.800 zaposlenih u ministarstvima i uopšte u državnoj administraciji, danas je ta brojka, koliko se zna, preko 30.000.
Znači, vi ste više od deset puta povećali broj zaposlenih, nagomilali ste administraciju, koja očigledno nije sposobna da radi, jer da jeste, onda vam ne bi trebala neka nova stručna organizacija.
Vi na ovaj način priznajete da vi nemate dovoljno stručnosti da obavljate ovaj posao. Pošto je 15. minut istekao, čućemo se još u toku dana.

Kada sam malopre govorila o ovom amandmanu na član 1, zašto mislimo da ne treba da postoji Uprava za javne nabavke, između ostalog, pored svega onoga što sam rekla o nagomilanoj administraciji i zbog toga što će, pretpostavka je i s obzirom na iskustva, njena jedina svrha biti da sve što se u ovoj državi radi bude pod potpunom kontrolom nekog lobija. Naravno, na čelu tog lobija mora da bude ministar finansija, do sada je tako bilo, gospođo Dragutinović, ne znam da li ćete vi da prekidate tu praksu.
Na član 2. imamo dva amandman, najpre na stav 1. tačka 21. Iznad člana 2. postoji naslov - Pojmovi i Značenje izraza, što je takođe novina koju ste doneli iz EU i uvek smo vas pitali - šta vam to zapravo znači - da li samo zato da bi bio deblji, da vam zakon izgleda ozbiljniji. Nepotrebno je da u zakonu stoji šta koji pojam znači, ali smo odustali od takvih amandmana, da predlažemo brisanje tih članova, mada bi to uvek moglo da se kaže, jer vi ovde nama objašnjavate šta je javna nabavka, šta je ugovor, šta je ponuđač, kandidat, postupci javne nabavke, konkursi itd. To je nešto čemu nema mesta u ovom zakonu, niti u bilo kojem drugom zakonu.
Ali, kad već objašnjavate, u stavu 1. tačka 21, kažete - dobra su pokretne stvari, proizvodi i oprema, električna energija, sirovine i reprodukcioni materijal u čvrstom, tečnom i gasovitom obliku. Amandmanom smo intervenisali da, pored pokretnih stvari, treba da stoje i nepokretne stvari.
Jeste da se u okviru javnih nabavki i nabavki pokretnih stvari uzimaju u Srbiji velike provizije, da je to osnovni izvor korupcije, ali je neverovatno da vi ne prihvatate da predmet ovog zakona bude i nabavka nepokretnih stvari.
Nepokretnosti imaju često veću vrednost ili uglavnom veću vrednost od pokretnih stvari i nije nam prihvatljivo obrazloženje koje je Vlada rekla, da se to ne prihvata iz razloga što je, kao opšti standard u uporednom pravu javnih nabavki, da se na nabavku nepokretnih stvari ne primenjuju pravila javnih nabavki.
Alal vam vera na ovom evropskom standardu. Zato se i dešavaju sve ove stvari kada je u pitanju korupcija i kriminal koji se dešavaju. Zato može da se desi da vi dodeljujete vile po Dedinju, da se ne zna izvor nabavke tih vila, da ih dodeljujete za određene zasluge, samo vama znane, ali brzo se to sazna i u celoj Srbiji. Nažalost, mala smo zemlja, pa se sve sazna i ne postoji ni jedna tajna koja duži period može da bude tajna.
Kažete - u dosadašnjoj praksi primene važećeg Zakona o javnim nabavkama se takođe pokazalo da je gotovo nemoguće sprovesti postupak za nabavku nepokretnih stvari. Ovo je stvarno vrhunac bezobrazluka kada je u pitanju Vlada u odnosu na narodne poslanike. Još nam objašnjavate iz kojih razloga.
Kažete - nemoguće je odustati od nabavke određenog objekta ili zemljišta koje je jedino odgovarajuće naručiocu, samo iz razloga što je ponuda određenog ponuđača, često fizičkog lica, neispravna, zbog nedostavljanja nekog od dokaza o ispunjenju uslova iz Zakona o javnim nabavkama. Molim vas da nam objasnite kako je to nemoguće odustati od nabavke ovakve nepokretnosti.
Dalje kažete - gotovo je nemoguće obezbediti uporedivost ponuda, kako kod objekata, tako i kod zemljišta, jer na njihovu cenu utiče niz različitih faktora, spratnost, lokacija, starost itd.
Gospođo Dragutinović, kada kupujete sebi stan, da li obilazite, saznajete, upoređujete cene? Da li vam je tada moguće da obezbedite uporedivost ponuda? Kad za državne pare kupujete, onda vam je nemoguće obezbediti uporedivost ponuda. Ovo je zaista strašno.
Kažete - striktnom primenom pravila javnih nabavki naručilac, čak i kad bi hteo da sprovede otvoreni postupak, ne bi smeo da navede lokaciju, jer bi bilo očigledno da ukazuje na određenog ponuđača, iako mu je samo određena lokacija odgovarajuća. Šta ovo znači? Ne smete da objavite u javnost ponuđača. Kako dođete do ponuđača? Trange-frange aktivnostima. To je suština.
Zato smo vam još na početku rekli u načelnoj raspravi, džabe vam zakon kad nemate volje da ga sprovodite. Ovo je zaista, gospođo Dragutinović, neverovatno. Moraćete da nam objasnite kako vi nabavljate nepokretnosti, ako ne sprovodite otvoreni, odnosno javni postupak. Zašto biste vi štitili informaciju da neko želi nešto da proda? Ako prodaje Vladi, on je spreman da proda i kolegi Vlatku Ratkoviću. Još bolje da se sazna da postoji konkurencija, da postoji nepokretnost, da je nepokretnost predmet prodaje i zaista vam je obrazloženje neverovatno.
Kažete dalje - pored navedenog treba imati u vidu da se pribavljanje nepokretnosti u državnu svojinu reguliše propisima kojima se uređuje oblast imovinsko-pravnih odnosa (Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije).
Moraćete i ovo, gospođo Dragutinović, da nam objasnite, da nam pročitate koji to član ovog zakona predviđa sticanje, odnosno javnu nabavku nepokretnih stvari u državnu svojinu. Ovaj zakon reguliše nešto potpuno drugo i na potpuno drugačiji način i uopšte ne govori ni o kakvim nabavkama.
U istom ovom članu 2. stav 1. tačka 25. kažete - elektronska licitacija je vrsta licitacije koju naručilac može da sprovede u postupku javne nabavke jednom ili više puta u elektronskom obliku. Licitacijom se dolazi do izmena ponuda: nova niža cena ili poboljšanje ponude u okviru unapred određenih merila.
Mi smo predložili da se ove reči ''u postupku javnih nabavki'' zamene rečima "u pregovaračkom postupku javne nabavke bez objavljivanja javnog poziva". U obrazloženju stoji da se amandmanom određuje postupak javne nabavke u kome je jedino izvodljivo sprovesti elektronsku licitaciju, i to na način kako je odredbom člana 2. tačkom 25. predvideo zakonodavac, da se licitacijom dolazi do izmene ponude, a to znači nova niža cena ili poboljšana ponuda u okviru već unapred utvrđenih merila.
Dakle, isključivo u predloženom postupku se postiže željeni cilj elektronske licitacije, a to je niža cena za naručioca, to je država, državni organ, dok u drugim postupcima nema licitacije, jer zbog rangiranja ponuda cena iz ponude ostaje fiksna.
Vi kažete da ovaj amandman ne možete da prihvatite i to ste rekli tek kada ste u Vladi razmotrili amandmane, to moram ceo dan da vas podsećam da nam treba za pripremu da izađemo po svakom amandmanu bar minut dok se snađemo, jer vi najpre govorite o amandmanu na član 7, pa onda opet član 7, pa član 2, pa opet član 2, pa član 17, pa onda tamo na drugom papiru član 9. Da li ste želeli namerno da nas zbunite i da nas dovedete u situaciju da ne možemo da se snađemo po ovim vašim stavovima, odnosno mišljenju Vlade.
Ali, evo zašto niste prihvatili amandman Milorada Buhe. Kažete - amandman se ne prihvata iz razloga što je pregovaranje moguće i u pregovaračkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva, a svi postupci u kojima će biti moguća primena elektronske licitacije biće predviđeni u podzakonskom aktu koji donosi ministar finansija na osnovu člana 54. stav 3. Predloga zakona.
Dakle, opet imamo nepotpun zakon, opet imamo zakon koji ćemo iduće godine da menjamo, to će biti šesti pokušaj da se uvede red u javne nabavke i opet neuspešan.
Nije trebalo, gospođo Dragutinović, da predlažete da ćete donositi podzakonske akte, nego je trebalo sve što je vezano za javne nabavke da bude regulisano ovim zakonom.
Kada govorim na ovaj način svakako ne mislim na vas lično, mislim na Vladu Republike Srbije i verujem da to tako i razumete. Ako vam je iskrena namera, vama u Vladi Republike Srbije, da uvedete red u javne nabavke, onda morate ovim zakonom sve do detalja da regulišete.
Ako je ovo peti pokušaj da se ovaj zakon uredi, sada imamo nov predlog, nisu više izmene i dopune, ali smo se zaista svake godine, maltene od 2002. godine, bavili po nekoliko dana predlozima Vladinim o javnim nabavkama, odnosno o Zakonu o javnim nabavkama i svaki put u međuvremenu su se dešavale najveće korupcionaške i kriminalne afere, upravo vezano za primenu ili neprimenu Zakona o javnim nabavkama.
I onda kada to najavljujete i kada po medijima se priča kako poslanici opozicije, pre svega, zato što žele da govore o Vladinim predlozima, zapravo opstruišu rad parlamenta, što naravno nema veze sa zdravim razumom, onda nemojte da nas na ovaj način zamajavate, jer vi u stvari opstruišete rad parlamenta, najpre zato što nam niste blagovremeno predstavili, odnosno u proceduru dali zakon o budžetu za narednu godinu, ali o tome ćemo toliko dugo da ću verovatno sledećeg ministra osloviti vašim prezimenom, kao vas malopre prezimenom gospođe Malović.
Šutanovac će, gospodine Vlatko Ratkoviću, hvala na podsećanju, biti više puta pomenut upravo zbog Zakona o javnim nabavkama, zbog izigravanja tog zakona i zbog svih kriminalnih i korupcionaških afera u okviru Ministarstva.
Vidite kako vi znate ko je u vašoj stranci, koji ministar se najviše ogrešio o Zakon o javnim nabavkama. Hvala na podsećanju, ali setili bismo se mi gospodina Šutanovca u ovom kontekstu i da nam niste napomenuli, ali videla sam, čim Vlada nije prihvatila vaš amandman na zakon o mreži sudova, da postoji neki problem između vas i nekih u Vladi.
Morali ste da nam kažete da je to problem sa Draganom Šutanovcem. Cela Srbija ima problem sa Draganom Šutanovcem i nemojte, niste usamljeni, samo da znate. Ovo obrazloženje zašto sam namerno govorila o ova dva amandmana istovremeno.
Gospođo Dragutinović, vaše obrazloženje za tačku 21. i tačku 25, ako ste slučajno to gledali, pošto znam da to rade službe, izvinjavam se, vreme je isteklo, pogledajte, vaša objašnjenja su u koliziji. Zaista opet imamo slučaj da ministri ne vode računa o onome što predstavljaju narodnim poslanicima. Imali ste priliku u komunikaciji s nama da vidite da mi dobro pratimo ovo što nam vi pišete i ovo što predlažete.

Gospođo Čomić, najpre moram da vas podsetim da ste prekršili član 27, koji vas obavezuje na poštovanje Ustava, član 102. stav 2, i zakona. Znam da ćete vi da kažete da to nije tačno, da nema povrede Poslovnika i zato neka se u danu za glasanje Skupština izjasni o tome da li je bilo povrede Poslovnika.
Sada bih vas nešto zaista zamolila, jer ova mišljenja Vlade, o kojima sam već dva puta govorila, zaista prave veliki haos i nemogućnost da se blagovremeno javljamo po amandmanima, pa vas najlepše molim da po tom sinopsisu koji vi imate da, kažete koji je amandman sada aktuelan, da najavite čiji je amandman i na koji član sledeći.
Ovo nije uobičajeno i ovo sasvim ozbiljno molim, jer je nemoguće, mi imamo jedno mišljenje Vlade od 10.12, drugo od 14. novembra, neko od 7. novembra i nigde nisu amandmani složeni po redosledu. Jednostavno ne možemo da reagujemo i jedini način je da nam vi najavite sledeći amandman, da bi onaj ko planira da govori o amandmanu mogao da pripremi i amandman i mišljenje Vlade. Nadam se da vam to neće biti neki veliki problem.
Član 7, ali ne samo član 7, nego uopšte ovaj zakon je u svakom slučaju, i to je opšte mišljenje, sigurna sam, zapravo same javne nabavke, same po sebi su izvor najvećeg kriminala i korupcije u državi Srbiji.
Koliko god vi to uređivali ili ne uređivali zakonom, dokle god se ne promeni svest onih koji čine Vladu Republike Srbije ili bar jednog dela onih u Vladi, za koje postoje i krivične prijave zbog raznih malverzacija, mnogo činjenica iznetih u javnosti i mnogo priča o tenderima, o provizijama, o parama ukradenim na taj način od građana Srbije, dokle god se to ne promeni, džabe vam zakoni, ne možete samo zakonom.
Zapravo, i dosad ste mogli zakonima mnogo toga da sprečite, ali nažalost nema volje u samoj Vladi Republike Srbije da se na pravi način suoči sa korupcijom i kriminalom.
Vi ove zakone predlažete parlamentu i ovde ih usvajate zato što su oni vama uslov za nešto, a zapravo nisu vama uslov za to nešto zakoni, nego ozbiljna borba sa korupcijom i kriminalom, iskorenjivanje korupcije i kriminala iz vrha vlasti, iz javnih preduzeća čiji je osnivač Vlada Republike Srbije i, naravno, i dalje na nižim nivoima.
Dokle god se taj problem ne prevaziđe, dokle god ozbiljno ne počne da se primenjuje Krivični zakonik, dokle god se zbog kriminala ne bude išlo u zatvor, nema ništa od ovih zakona, oni ostaju samo mrtvo slovo na papiru.
Sve ono što je regulisano i ovim zakonom, ovim vašim predlogom i ono što je regulisano Zakonom o javnim nabavkama iz 2002. godine, pa dopunjavano i menjano tri puta u međuvremenu, kršenje tih zakona je moglo da se podvede pod Krivični zakonik.
I moglo je i te kako da se odgovara zbog raznih zloupotreba, od tenderskih prodaja i kriminalnih privatizacija do kriminala u oblasti javnih nabavki, kada su u pitanju pokretna dobra, pošto ste vi onemogućili da se i nepokretna dobra nađu pod udarom i primenom ovog zakona.
Podsetiću vas samo, kada je, beše to valjda prošle godine, bivši predsednik parlamenta Oliver Dulić je najpre najavio da ćemo da idemo nekim podzemnim tunelom koji će on da kopa od ove zgrade do zgrade bivše Savezne skupštine, sada Doma Narodne skupštine, kako se zove.
Neposredno posle toga je rekao da će, negde u medijima, narodnim poslanicima da nabavi laptopove radi lakšeg rada, ekonomičnosti kada je u pitanju ušteda papira itd. i povodom nekog zakona, a posle toga je bilo objavljeno da gospodin Dulić ima firmu koja se bavi nabavkom kompjutera i kompjuterske opreme, i samo sam ga pitala da li je tačno da on ima tu firmu i da li to ima neke veze sa tom najavom nabavke laptopova za narodne poslanike i odmah posle toga je prekinuta priča. Dakle, niti sam ga optužila, niti sam pretpostavila, samo sam ga pitala, čovek je prekinuo priču na temu nabavke laptopova za narodne poslanike.
Naravno, ovo podsećanje nije zato što mislim da narodnim poslanicima Skupština treba da nabavlja laptopove, jer svaki narodni poslanik, ukoliko ima potrebu, može da nabavi i laptop i kompjuter. A to što je, i tada smo o tome govorili, bilo planirano za narodne poslanike, svakako je bilo bolje da se pošalje školama po Srbiji itd. To sada nije tema, ali je zaista interesantan primer i govori o tome kako je gotovo nemoguće da se u Srbiji sprovede bilo koja javna nabavka, a da tu nema onog čuvenog "gde sam tu ja".
Zato je, između ostalog, ovaj amandman na član 7. stav 1. tačka 2) Ognjena Mihajlovića. Taj član 7. govori o nabavkama na koje se zakon ne primenjuje. Ovaj član je posebno interesantan kada je u pitanju mogućnost korupcije i kriminala. Čak i da je precizan, on u ovakvom stanju, u kakvom smo, jeste velika opasnost, ali pogotovo je velika opasnost kada nije dovoljno precizan i kada vi ne želite da prihvatite amandmansko rešenje radi preciziranja ovog člana.
U članu 7. stav 1. tačka 2) u Vladinom predlogu stoji da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavke za koje važe drugačija pravila nabavke, a koja se sprovode: a) po osnovu međunarodnog sporazuma koji se odnosi na isporuke dobara, izvođenje radova, pružanje usluga ili javne konkurse za nacrte; b) iz sredstava stranih kredita (zajmova) u skladu sa posebnim postupcima međunarodnih organizacija.
Kakva je naša intervencija amandmanom? Da brišete ove reči da se odredbe ovog zakona ne primenjuju za nabavke za koje važe drugačija pravila, nego da se kaže "za koje su posebnim zakonima propisana drugačija pravila". Ovo je amandman koji ne znam zašto niste prihvatili, osim ako ne želite svesno da doprinesete mogućnosti zloupotrebe ovog zakona i samih javnih nabavki.
Amandmanom se jasno predviđa kada se može isključiti primena ovog zakona, i to u situacijama u kojima državni organi ili ustanove, kao naručilac dobara, usluga ili radova, nabavke finansiraju sredstvima dobijenim od strane međunarodnih organizacija i oni su izuzeti od primene ovog zakona, ali samo ako je to propisano posebnim zakonom, i tako je i napisano u obrazloženju ovog amandmana.
Zaista, gospođo Dragutinović, svako drugačije rešenje ostavlja prostor, ostavlja mogućnost, pre svega, za subjektivno tumačenje zakona. Sada pitamo: čije subjektivno tumačenje zakona? Koja su to drugačija pravila koja nisu unapred predviđena? Ta drugačija pravila moraju biti jasno i glasno unapred navedena i tačno da se kaže u tom zakonu, ili bar da se kaže koja su predviđena posebnim zakonskim propisima, pa onda možemo da računamo na to da već imamo to u zakonu regulisano ili da će biti regulisano nekim drugim zakonom.
Ovo što vi niste prihvatili ovaj amandman, može da navede i navodi nas na tendenciozno zaobilaženje procedure javne nabavke, a to je ono što otvara mogućnost malverzacija, otvara mogućnost zloupotreba i pokazuje suštinu, o kojoj govorim već treći put danas, a suština je da u Vladi Republike Srbije ne postoji volja, ne postoji namera da se ozbiljno suočite sa korupcijom i kriminalom.
Dokle god je to tako, ovi zakoni nemaju svrhu, a vi čak nećete ni da pokažete da imate takvu nameru tako što biste prihvatili, recimo, ovakav amandman, koji bi zaista značio da bar vi, kao predstavnik Vlade, imate volju i nameru da se suočite sa korupcijom i kriminalom, jer se tako predstavljate u javnosti. Umesto toga, vi kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što ako se za realizaciju određene nabavke zaključi međunarodni sporazum i tim sporazumom se predvidi primena određenih pravila nabavki, neće se primenjivati odredbe Zakona o javnim nabavkama. Ovim zaista ništa niste rekli ili nisam dovoljno pametna da ovo razumem, ali zaista ovo ne znači ništa.
Dalje kažete: "Nije potrebno da takav izuzetak propisuje neki poseban zakon, osim Zakona o javnim nabavkama (mi vam kažemo da, Zakon o javnim nabavkama, ali da usmeri na neki drugi zakon, a ne da ostavlja na dobru volju ili lošu nameru nekoga ko primenjuje ovaj zakon), jer takvo rešenje ima uporište u članu 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim se određuje da su međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju, naravno, pod uslovom da moraju biti u skladu sa Ustavom i da budu potvrđeni u Narodnoj skupštini, što će važiti i u ovom slučaju". Kakve veze Ustav Srbije ima sa predloženim amandmanom i sa vašim odbijanjem amandmana? Gospođo Dragutinović, ako uspete da mi objasnite, onda svaka čast.
Kažete dalje: "Takođe, na osnovu navedene odredbe Ustava, i pravila međunarodnih organizacija se kao opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava tretiraju kao sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Samim tim, ni izuzetak koji predviđa da se na nabavke koje se finansiraju iz sredstava stranih kredita, u skladu sa posebnim postupcima međunarodnih organizacija, ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, nije potrebno da bude propisan nekim drugim posebnim zakonom, pored Zakona o javnim nabavkama i Ustava.
U tom pogledu je vrlo važno napomenuti da će selekcija tih pravila biti utvrđena u podzakonskom aktu koji će, na osnovu člana 7. stav 2. Zakona o javnim nabavkama, doneti ministar finansija i u okviru kojeg će biti određen spisak organizacija čija pravila se mogu primenjivati umesto Zakona o javnom nabavkama. Cilj ovog podzakonskog akta biće da se njime odrede pravila međunarodnih organizacija" itd.
Dakle, gospođo Dragutinović, pošto vidim da ističe 15. minut, vi ste veoma hrabra žena kada ste sebi predvideli zakonom mogućnost da vi, mimo zakona, donosite određeni spisak, utvrđujete spisak organizacija na koje se neće primenjivati Zakon o javnim nabavkama. Od momenta kada ovaj zakon bude usvojen u ovom parlamentu, građani Srbije treba da znaju da će jedina odgovorna za sve malverzacije u okviru javnih nabavki, ma ko ih uradio, biti gospođa Dragutinović, jer je ona sebi ostavila mogućnost da ona propisuje organizacije za koje neće važiti Zakon o javnim nabavkama, umesto da prihvati amandman, da kaže da se to reguliše određenim zakonima.

Ubeđena sam, gospođo ministar, da vam kolega stavlja primedbe na zakon zato što je on dobar ekonomista i što zna kad nešto nije dobro. Ali, šta će čovek, mora da glasa u skladu sa partijskim stavovima, makar to bilo i na štetu građana Srbije. Nije dobro, ali je tako. Ovaj zakon o javnim nabavkama, ne samo ovaj, nego inače i uopšte ta tema javnih nabavki je veoma inspirativna za narodne poslanike. To je tema o kojoj se raspravlja mnogo i u medijima, o kojoj raspravljaju i građani Srbije.
Dobro je kolega Jojić malopre pokrenuo pitanje državnog revizora i to sam u prvom javljanju napomenula i bilo je stvarno strašno, tamo četvoro-petoro ljudi sedi u jednoj kancelariji, kažu nemaju uslove za rad, ne znaju ni što su tu, ni šta treba da rade. Država ih je oformila da bi mogli da kažemo - eto, imamo tu instituciju. A to što ništa ne radi, to što mi prozivamo ovde danima da se državni revizor pozabavi izveštajem RIK, to ne dopire nikom do svesti.
To što se u Srbiji bez javne nabavke može nabaviti svašta, što kod normalnih ljudi nema cenu, ovde se bez javne nabavke kupuju i poslanici, izglasavaju zakoni, ovde se dešava nešto što je u normalnom svetu neviđeno, ali šta ćete, valjda je to cena nekih karaktera, nekih nemoralnih ličnosti itd. Jednostavno, mora ta pojava da se poveže sa ovim zakonom.
Ovo je dopuna onoga što je rekao kolega Ljubiša Petković kada se javio po Poslovniku, kada je pomenuo odluku Pretresnog veća Haškog tribunala, da Vojislavu Šešelju više ne dozvoljava komunikaciju sa pravnim savetnicima, odnosno dostavljanje poverljivih dokumenata između njega i njegovih pravnih savetnika, Zorana Krasića i Slavka Jerkovića. Nije to ni pobeda onih koji su se prodali za pare sa zapada, nije to pobeda ni Haškog tribunala, to je još jedna od moralnih pobeda Vojislava Šešelja. On je čovek koji se drži svojih principa, koji tamo brani Srbiju i srpske nacionalne interese i ne pita koliko će lično to njega da košta.
Neki drugi su pitali - koliko bi koštalo da se iznesu neki lažni stenogrami, da bi se desilo ovo što se desilo, da Vojislav Šešelj više ne može da komunicira sa svojim pravnim savetnicima. Ali, snaći će se on. Hvala bogu, u njegovoj glavi ima dovoljno podataka, dovoljno činjenica, a ima i dovoljno dobrih svedoka, koji tamo takođe odlaze da govore istinu. Mada mnogi od njih, odnosno svi do sada, osim dvojice koji su bili svedoci suda, ostali su svi bili svedoci optužbe, ali ih je Vojislav Šešelj u unakrsnom ispitivanju sve naveo da, govoreći istinu, na izvestan način postanu svedoci odbrane. To jeste problem Haškog tribunala i onih koji su Haškom tribunalu obećali mnogo više, i ne samo Haškom tribunalu, nego i ostalima koji žele zlo Srbiji i srpskom narodu.
Danas je završeno unakrsno ispitivanje, Vojislav Šešelj je završio unakrsno ispitivanje svedoka sudskog veća, gospodina Jovana Glamočanina, i biće interesantno večeras od 22.00 časa, kad počne taj odloženi prenos, videćete, poštovani građani Srbije, koliko šta košta u Srbiji, pošto obraz, pošto moral i kako se ponašaju nemoralni ljudi. Naravno, gospodin Glamočanin je moralan čovek i sve je to jutros izneo.
Rekla sam da je ovaj zakon vrlo inspirativan jer zaista može da se poveže sa svakim kriminalom koji se dešava u Srbiji.
Podseti me kolega Jojić, kada je pominjao državnog revizora, usput reče i budžetsku inspekciju, gospođo Dragutinović, taman da iskoristimo priliku što ste ovde, jer mislim da je prošlo već desetak dana otkad smo insistirali da budžetska inspekcija i UBPOK posete Aerodrom u Beogradu, da vidimo kako je to Bojan Krišto trošio državne pare. Nećemo da dozvolimo da se ta priča završi na tome, zgražavao se narod, zgražavali se građani Srbije tri-četiri dana, pisale novine kako je taj Bojan Krišto mesečno sebi isplaćivao 11.500 evra. On otišao čovek, i to o trošku Aerodroma, napustio Srbiju, u Vladi se malo komešali šta će biti sa Dinkićem, ko će umesto njega da uleti. I to leglo, opet zahvaljujući nekim parama i opet treba da bude tresla se gora, rodio se miš.
Gospođo Dragutinović, moraćete danas, a najdalje sutra da nam kažete da li je bila budžetska finansijska inspekcija na Aerodromu Beograd, šta je uradila, prošlo je dovoljno dana, i da nas informišete o tome šta se to stvarno dešavalo na Aerodromu Beograd, ko će da odgovara za toliko otetih para od ovog naroda?
Koji, kako kaže predsednik Vlade, u 2009. godini neće živeti bolje, a već sada živi dovoljno loše da se zaista postavlja pitanje kako će građani Srbije preživeti ove ekonomske udare, ovu socijalnu bedu, ovo što neke vaše kolege iz ministarstva kažu - to što je ekonomska kriza u Evropi, to je odlično za Srbiju, sada će da pohrle strani investitori u Srbiju da ulažu ovde. Neki govore, pre svega premijer, njega čekamo kada bude ovde rasprava o budžetu, ali svakako da postoji mnogo pitanja i sigurno ćemo ih postaviti i tada, i kada budemo govorili o predlogu o nepoverenju Vladi Republike Srbije, ali na ovo pitanje, gospođo Dragutinović, morate zaista hitno da nam odgovorite.
Ne možete naći opravdanje i nemojte da nas terate da mi ponovo čačkamo i da se mi sa ovog mesta bavimo time. Ako hoćete da mi govorimo o javnim nabavkama, onda vi nas lepo obavestite šta se desilo sa finansijskom inspekcijom na Aerodromu Beograd, da li je Mlađa uspeo da vas ubedi, kako su pisale neke novine, da nema šanse da će iko otići da kontroliše kriminal Bojana Krišta i onog njegovog prethodnog Nedeljkovića, ili ste vi ipak uspeli da se izborite za ono za šta ste se zakleli pred ovom Narodnom skupštinom.
Zašto pominjem i zakletvu i interese Srbije? Zato što član 11, iznad kojeg stoji naslov - Načelo jednakosti ponuđača, u svom 4. stavu predviđa da naručilac ne može da odbije ponude samo zbog toga što ponuđač ima sedište u državi sa kojom Republika Srbija nema zaključen sporazum o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača, ako faktički postoji jednak položaj utvrđen od strane ministarstva nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom. Evo nas kod Mlađe, evo nas kod zloupotreba.
Mi smo lepo amandmanom predložili da se umesto ovakvog teksta napiše da naručilac mora da odbije ponude koje dostavi ponuđač koji ima sedište u državi s kojom Republika Srbija nema zaključen sporazum o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača.
Ovim amandmanom i ovim stavom, gospođo Dragutinović, štite se interesi građana Srbije, štite se nacionalni interesi države Srbije, i to ekonomski i politički nacionalni interesi. Ova Vlada, kao i vlada u svim normalnim zemljama, trebalo bi da ima prevashodan zadatak i cilj da štiti pravne i privredne subjekte svoje zemlje, a ne zemalja koje su ih još 2000. godine, sa onom gomilom para dodeljenom samo članovima Vlade, a ne i građanima Srbije, doveli na vlast.
Očigledno je da se vi ovim zakonom i dalje odužujete onima koji su vas doveli na vlast, gospođo Dragutinović, jer kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što nepostojanje zaključenog ugovora o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača ne može biti razlog za odbijanje ponude stranog ponuđača, ako uprkos nepostojanju ugovora postoji faktički reciprocitet, to jest domaće preduzeće kao ponuđač u postupku javne nabavke u stranoj državi tretira se kao i preduzeće te države. Vi ostavljate da nam ovo tvrdi ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom. Gde smo mi to postigli reciprocitet, gospođo Dragutinović? Jesmo li možda sa Slovenijom, Hrvatskom, gde to ponuđači iz Srbije imaju jednak tretman kao što imaju ponuđači iz njihovih zemalja?
Vi ovde dajete prednost, evo i ovim zakonom to potvrđujete. Juče je kolega Jojić dobio pet kilograma materijala od Vlade Republike Srbije, odgovor na njegova pitanja koja je u više navrata postavljao, kako se to prodaje srpska zemlja, odnosno poljoprivredno zemljište u Srbiji, i firme, kako se prodaju hrvatskim firmama, slovenačkim firmama, a srpske firme nemaju mogućnosti da uđu u Sloveniju, da uđu u Hrvatsku.
Isto je i sa javnim nabavkama, vi ste otvorili ovde široko vrata i Hrvatima i Slovencima, a oni nama ne dozvoljavaju da pristupimo na njihovo tržište. Naravno, mi imamo problem koji je takođe u obavezi da reši Vlada Republike Srbije. To je problem što mi osim poljoprivrednih proizvoda nemamo šta ni da izvezemo. Sve ste uništili, gospodo iz DOS-a, ništa više ne funkcioniše u Srbiji, nema privrede, nema industrijske proizvodnje. Jedino što ostaje, što možemo da ponudimo jesu poljoprivredni proizvodi, a vi i u toj oblasti pravite ovakve zakone, koji se konkretno ne odnose na to, nego ostavljate mogućnost, zamislite, da ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, i to stoji u zakonu, da on bude garant da kaže - nema veze što mi nemamo ugovor o reciprocitetu sa Hrvatskom, sa Slovenijom, garantujem da mi tamo imamo prođu i da mogu tamo da se nude naši proizvodi, da u okviru javnih nabavki mi imamo prioritet kao što oni imaju ovde u Srbiji.
Dakle, gospođo Dragutinović, gospodo iz Vlade Republike Srbije, vi ste Vlada Republike Srbije, vi ste pred ovim parlamentom položili zakletvu, vi ste u obavezi da vodite računa o interesima države Srbije, interesima građana Srbije, kao što rekoh, o političkim i o ekonomskim interesima.
Ako dugujete nešto ovima što su vas doveli na vlast, onda to platite od onih para koje ste dobili, pet miliona, šta beše, ili milijardu maraka za glavu Slobodana Miloševića, pet miliona evra za glavu Radovana Karadžića. Bilo je tu, bez javnih nabavki, mnogo toga što ste vi prodali i mnogo toga što ste kupili, a što nije smelo da bude predmet trgovine, gospođo Diana Dragutinović.

Mislim da se kolega Jojić javio po amandmanu, a ja sam se javila na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Već smo govorili o ovoj skandaloznoj odluci Haškog tribunala, odnosno Pretresnog veća koje vodi postupak u slučaju našeg predsednika Vojislava Šešelja, ali želim da kažem da se Vojislav Šešelj već skoro šest godina uspešno bori sa Haškim tribunalom i sasvim izvesno da će se izboriti u interesu svih građana Srbije i u srpskom nacionalnom interesu.
Mi iz njegovog stručnog tima sve te godine pokušavamo da se, onoliko koliko je to moguće, probijemo u javnost, odnosno da obaveštavamo javnost o onome što se zapravo tamo dešava.
Naravno da je skandalozna odluka da se Vojislavu Šešelju na taj način krše ljudska prava što se onemogućava njegovih pravnim saradnicima da imaju komunikaciju s njim i da mogu da razmenjuju poverljiva dokumenta, ali to se dešava zato što je vlast u Srbiji snishodljiva kada je u pitanju Haški tribunal.
Više puta sam pitala ministre, i pre gospodina Jočića, i sada gospodina Dačića, i dobijala sam slične odgovore, a pitanje se odnosi na ono što se dešava u kancelariji u Jevrema Grujića, gde se ''obrađuju'' svedoci, gde se svedoci odbrane pokušavaju ucenama, pretnjama i lažnim obećanjima, na ko zna sve koje načine, obrnuti u svedoke optužbe.
Odgovor koji sam dobila od ministra Dačića, on kaže, objašnjava mi kako je članom 10. predviđeno, govori o Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom, da predstavnici Međunarodnog krivičnog tribunala, kaže, ne smeju zloupotrebljavati svoja ovlašćenja, kao i da ne smeju postupati suprotno standardima međunarodnog prava i suprotno propisima Republike Srbije.
Mi tvrdimo da oni to rade suprotno standardima međunarodnog prava i suprotno zakonima Republike Srbije, tvrdimo to šest godina i onda dobijamo ovako nebulozan odgovor koji u nastavku kaže da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne raspolaže saznanjima da predstavnici Međunarodnog krivičnog tribunala sprovode torturu nad licima s kojima obavljaju razgovore u prostorijama u Jevrema Grujića, izvinjavam se zbog vremena.
A mi pravili nekoliko naučnih skupova, Vojislav Šešelj objavljivao knjige, pričamo na svakom mestu, gde god nam je u javnosti omogućeno, o tome da se to dešava i umesto da neko ispita šta se dešava, nas Ministarstvo obaveštava da nema saznanja. Izvinjavam se, evo, u stvari, koristiću ovo vreme predviđeno za amandman, ako nije problem, da ne moram da navrat-nanos završavam ovu rečenicu jer je vrlo bitno, kolega Jojić neće da se ljuti. Je li mogu, gospođo Čomić?
Dakle, Ministarstvo umesto da proveri ono što mi tvrdimo, Ministarstvo nama šalje neke odgovore, kao da smo mi mala deca, sada kao dobila sam ovaj papirić i biću srećna, evo potpisala su ga trojica, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova.
Dakle, mi insistiramo da se država Srbija brine i da vodi računa o svojim građanima, o svakom građaninu. Kaže gospodin Ivica Dačić, u vezi sa ovim za eventualne dodatne informacije po ovom pitanju nadležno je Ministarstvo spoljnih poslova i Kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju Vlade Republike Srbije. Nisam pitala, ljudi, Marka Kraljevića da mi odgovori na ovo pitanje.
Pitala sam Vladu Republike Srbije, tada prisutnog predstavnika Vlade i on mene sada upućuje, i evo sada ponovo pitam, tražim da me sada Ministarstvo spoljnih poslova i Kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom obavesti o svemu onome što sam pitala na sednici održanoj 20. oktobra 2008. godine.
Naravno, ne pada mi na pamet da sada to ponavljam, moraćete to da nađete i da dostavite u ove dve institucije, da vidimo da li postoji iko u zemlji Srbiji ko vodi računa o interesima svojih građana, ko vodi računa o zaštiti ljudskih prava građana Srbije, da vidimo da li postoji iko ko će da proveri šta se to radilo i radi u Ulici Jevrema Grujića 11 u Beogradu, na koji način se najbrutalnije maltretiraju, vređaju, ponižavaju, pokušavaju da potkupe itd, ljudi koji žele da budu svedoci odbrane u predmetu Vojislava Šešelja.
Zato je Haški tribunal u haosu, zato što je Vojislav Šešelj pobedio sve dosadašnje svedoke koji su se pojavili kao svedoci optužbe. Večeras će biti vrlo interesantno da građani Srbije gledaju svedoka Jovana Glamočanina, kojeg su zvali da tamo svedoči kao svedok suda, iako je insistirao čovek da bude svedok odbrane Vojislava Šešelja.
Čućete, građani Srbije, ko je uzeo pare, koliko je uzeto para, zašto se pokušala razbiti Srpska radikalna stranka, ali niti se u tome uspelo, niti će se uspeti, niti će uspeti Haški tribunal da pobedi Vojislava Šešelja, jer će Vojislav Šešelj, kako je i obećao, rasturiti Haški tribunal, to je već do sada uradio.
Treba samo formalno to da priznaju, a ne da mu na ovaj način krše ljudska prava što mu ne dozvoljavaju da komunicira sa pravnim savetnicima, pa ima on u svojoj glavi toliko dokumenata skeniranih, toliko podataka da može još 150 njihovih svedoka da prevede žedne preko vode i da ih pobedi pravničkim znanjem, činjenicama, hrabrošću, junačkim ponašanjem, srcem i idejom čoveka koji je spreman i život svoj, i to je pokazao, da žrtvuje za Srbiju i srpske nacionalne interese.

Gospođo Čomić, javljam se na osnovu člana 27. i vaše obaveze da, u ime svih nas i sa svima nama, poštujete član 104. odnosno dostojanstvo Narodne skupštine, a sve ovo u vezi sa članom 113. koji glasi da se odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.
Ne verujem da niste primetili da se gospođa ministar ponaša neprimereno i suprotno članu 104. Poslovnika Narodne skupštine. Gospođo ministar, nije lepo, a pogotovo nije dobro, gospođo Čomić, što to niste primetili, da gospođa ministar ovde ulazi i u jednom ruci nosi Predlog zakona, a u drugoj veliku šolju kafe, i da ovde sedi i pijucka kafu. Gospođo ministar, ako imate problem sa niskim pritiskom, nemamo ništa protiv, zamolite i reći ćemo: izađite i popijte kafu.
Ali, vi vidite kako se narodni poslanici ovde ponašaju. Ovo je Narodna skupština, ovde mora da se vodi računa o dostojanstvu, ovde se govori o ozbiljnim stvarima, ovde se govori o Zakonu o javnim nabavkama, koji je izvor korupcije i kriminala, i ovaj koji je sada na snazi, a tako će biti i sa ovim koji će tek stupiti na snagu.
Vi morate da se ponašate u skladu sa funkcijom koju obavljate. To vaše ponašanje pokazuje bahatost i drskost. Koliko god vi pokušavate da se predstavite kao fina dama, vi ovde hoćete da pokažete nešto drugo. Verovatno to i jeste privatno, nemam ništa protiv i nemam primedbi, ali vi ovde hoćete da pokažete da vas u Vladi Srbije baš briga za narodne poslanike, da vas baš briga za stav ovog parlamenta.
To je pokazala i vaša koleginica pre vas, koja nije pila kafu kao vi ovde, ali je bilo baš briga za 122 amandmana na 19 članova zakona. Vi, očigledno, niti slušate narodne poslanike, niti pokazujete pažnju na ono o čemu mi govorimo, a vrhunac je zaista, to se dosada nije desilo, da ministar dođe sa velikom šoljom od pola litre kafe i da ovde sedi i da pijucka kafu.
Gospođo Čomić, molim vas da zaštitite dostojanstvo ovog parlamenta. Sigurna sam da ste to videli. Nisam mislila da govorim po Poslovniku. Skrenula sam pažnju gospođi Kolundžiji, a i rekla joj da skrene pažnju gospođi Dragutinović da se to tako ne radi, da ovo nije kafić, već Narodna skupština. Gospođa Kolundžija je valjda mislila da se šalim i zato sam morala javno, jer ružno je, pretpostavljam da je gospodin sa kamerom bar jedanput uhvatio veliku šolju kafe i gospođu Dragutinović kako ispija kafu u parlamentu.

Gospođo predsedniče, bili ste svedok dela monologa gospođe Čomić, koja je na najgrublji način povredila član 104, dostojanstvo Narodne skupštine, u nameri da se dodvori gospođi ministru.
Zaista neverovatno da neko sebi dozvoli ono što je malopre gospođa Čomić dozvolila sebi. Ne znam kome prebacujete, gospođo Čomić, nepoštovanje Poslovnika. Poslovnik je dobar deo dana u vašim rukama. Vi ste ti koji izričete opomene, vi ste ti koji izričete upozorenja, koja doduše nigde nisu predviđena Poslovnikom.
Vi kažnjavate narodne poslanike. Vi uzimate pare narodnim poslanicima. Vi određujete kada je ko prekršio Poslovnik, kada nije. Vi pozivate vašeg kolegu Srđana Milivojevića, ovako, dođi Srđane i izvini se. Vi ste ponašate potpuno neprimereno odredbama ovog poslovnika.
Vrhunac je to što ste pokušali da zaštite gospođu Dragutinović od zaista nikakvog napada, jednostavno, naše želje da se poštuje Poslovnik i da se u ovom parlamentu radi u skladu sa Poslovnikom.
Ako vi mislite da prebacujete nešto poslanicima SRS, nemojte to da radite, gospođo Čomić, slobodno primenjujte Poslovnik. Mi tvrdimo da Poslovnik ne kršimo. Mi tvrdimo da se ponašamo onako kako se pravi parlamentarci i predstavnici naroda i građana ponašaju u ovom parlamentu.
Vi ste u situaciji da nas kažnjavate. Vi ste u situaciji, bili ste i u vreme kada ste nam izricali opomene, kada ste nas izbacivali iz Skupštine, kada ste dovodili obezbeđenje da nas izbacuje. Da li hoćete opet? Sve što vi mislite da vam je nadležnost radite, ali se ponašajte prema svima sa istim aršinom.
Vi, gospođo Đukić-Dejanović, pošto niste čuli moju intervenciju po Poslovniku, niste čuli višeminutni monolog gospođe Čomić, najlepše vas molim, pročitajte taj deo stenograma i uverena sam da posle toga nikada više gospođi Čomić nećete prepustiti da umesto vas vodi parlament.
Zaista je dosta takvog ponašanja i vređanja dostojanstva Narodne skupštine od strane potpredsednika Narodne skupštine. Ako vi mislite da je primereno da gospođa ministar pije kafu iz šolje od pola litre ovde u parlamentu, gospođo Čomić, vi ste stalno nešto hvalite nekim iskustvima iz parlamenata širom Evrope i širom sveta, koliko znam ... (Predsednik: Vreme.) završavam, jedino je u meksičkom parlamentu dozvoljeno da se u klupama pije kafa.

Zaista bih zamolila sve narodne poslanike da se ponašaju u skladu sa članom 104. Poslovnika. Pri tome, ne mislim da su ovde svi poslanici bili zlonamerni, ali bojim se da može i tako da se razume, možda ne mi ovde, ali neko ko prati rad ovog parlamenta.
Ovo je već drugi put da se gospodin Buha pominje kao neko ko ne može da se pronađe, kao da je negde van ove planete i opet, i prvi put i sada kada je u pitanju ovaj gasni sporazum srpski radikali su glasali za taj sporazum, srpski radikali su za razvijanje svih oblika saradnje sa Ruskom Federacijom, ali srpski radikali i jesu za to da treba sve da se raščisti što je eventualno sporno bilo koji odnosi da su u pitanju.
Kada ste prvi put insistirali pre nekoliko dana da se zakaže Odbor za industriju, tada ste vi, gospođo Đukić-Dejanović, zakazali Odbor, a lepo sam vam tada rekla da je to bio petak, dan po Poslovniku predviđen kao neradni za parlament i da je gospodin Buha za taj dan već imao zakazanu sednicu Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, jer je on predsednik te vlade. Vi to niste uvažili, bez njegove saglasnosti ste zakazali tu sednicu.
Šta se sad danas opet dešava? Kada ste malopre, kada je gospodin Maraš takođe pokrenuo to pitanje i tražio da se sastanu ova dva odbora i da budu prisutna dva ministra – što svakako i jeste u redu, da vidimo, nelogično je da jedan ministar priča jednu priču, drugi drugu, i treba da budu skupa i da kažu šta je prava istina – gospođo Đukić-Dejanović, iz klupe sam, kada ste rekli da gospodin Buha nije u sali, dovoljno glasno rekla - gore je, priprema amandmane.
Dakle, gospodin Buha jeste ovde ceo dan, od 10 sati je u Skupštini, gore je u kancelariji, sedi sa kolegama, priprema amandmane. Juče nije bio tu zato što je bio u Apatinu na sahrani oca našeg narodnog poslanika Milana Škrbića. Jedna grupa naših poslanika je išla na tu sahranu, išao je i gospodin Buha, i zaista je ružno da se već nekoliko puta pominje ime gospodina Milorada Buhe kao da je u pitanju neko ko ne učestvuje u radu ovog parlamenta ili ko izbegava da učestvuje u radu ovog parlamenta.
Zato vas molim, pitajte, reći ćemo vam. Mi u svakom momentu znamo gde se nalazi svaki poslanik SRS.