Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 1. Poslovnika Narodne skupštine.
Nisam htela da se javljam na osnovu člana 104. zato što verujem da predsednik Narodne skupštine sinoć kada samo završili rad nije namerno obmanula građane Srbije, jer je rekla da jučerašnji radni dan prekidamo zato što u sali nije prisutna većina narodnih poslanika koji su podneli amandmane na zakon o kom smo juče raspravljali.
Dakle, ovo je radi javnosti, predsednik Narodne skupštine zna da u Poslovniku Narodne skupštine stoji da svaka poslanička grupa o svakom poslaničkom amandmanu ima pravo i mogućnost da govori 15 minuta. Poslanici Srpske radikalne stranke, a veliki broj naših poslanika je podneo amandmane, bili su u sali i bili smo spremni da razgovaramo o amandmani do daljnjeg.
Međutim, radi se o tome da smo se dogovorili još prethodnog dana da promenimo redosled zakona o kojima ćemo govoriti zato što te zakone u ime Vlade predstavlja gospođa Snežana Malović, ministar, žena koja je pokazala spremnost da sarađuje sa narodnim poslanicima. Kako znamo za lepu vest da je gospođa trudna, što joj čestitamo i želimo sve najbolje u tom pogledu, nismo hteli da pravimo probleme. Prihvatili smo tu promenu redosleda i mislili smo, takođe u dogovoru sa ministrom i sa predsednikom poslaničke grupe DS-a, da ne bi bilo u najmanju ruku humano da do jedan, dva, tri sata u toku noći ovde sedi gospođa Malović. Iz tog razloga smo, na osnovu dogovora, sinoć prekinuli rad oko pola devet, a što se tiče poslanika SRS, to znate i vi, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, znaju i građani Srbije, da mi možemo da radimo i 24 sata, to nije nikakav problem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite, uopšte nije problem da li je narodni poslanik koji je podneo amandman u sali ili nije. Vi, gospođo Đukić-Dejanović, uporno pričate ono što vama odgovara i to, u najmanju ruku, nije korektno.
Dakle, poslanici SRS, naša poslanička grupa podnela je veliki broj amandmana na Predlog zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. Kolega Milovan Radovanović u ime poslaničke grupe podneo je amandman da se poglavlje VI Postupanje i odlučivanje u slučaju povrede zakona iznad člana 51. i članovi 51 - 58. brišu.
Juče smo govorili o razlozima zašto je poslanička grupa SRS podnosila na ovaj način amandmane na ovaj predlog zakona.
Svaki put kada raspravljamo i kada u poslaničkoj grupi razmatramo vladin predlog zakona vodimo računa o tome da li je predlog takav da amandmanima može da se popravi, ukoliko skupštinska većina ili predstavnik Vlade želi da prihvati naše sugestije koje iskazujemo kroz amandmane, ili se radi o takvom tekstu zakona da ni amandmanima ne može da se popravi.
Kada je u pitanju takav tekst zakona onda mi u Srpskoj radikalnoj stranci predlažemo da se svaki od članova predloga zakona briše. Ponekad vladajuća većina, odnosno poslanici iz vladajuće većine takve naše amandmane smatraju opstrukcijom, što, naravno, nije tačno. Mi imamo pravo na iznošenje stava SRS kada je u pitanju svaki vladin predlog zakona.
Ovaj put smo amandmane podnosili tako što smo po odeljcima Predloga zakona predlagali brisanje svih članova, sa istovetnim obrazloženjem da je Predlog zakona o agenciji za borbu protiv korupcije koji nam je predložila Vlada Republike Srbije takav da ne može da bude u pravnom sistemu države Srbije, iz najprostijeg razloga što nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Takođe, objašnjenje Vlade Republike Srbije zašto ne prihvata naše amandmane je u istovetnom tekstu. Ovaj put im to ne zameramo, zato što Vlada može da radi suprotno Ustavu Republike Srbije.
Mi znamo da se Vlada ne samo kod predlaganja zakona nego uopšte u svom delovanju ne drži Ustava Republike Srbije. To je ono što nije dobro ne samo za Vladu, nego i za građane Srbije, nije dobro ni za Republiku Srbiju.
Mi se svakodnevno iz medija upoznajemo sa informacijama o nekim aferama i najavama nekih afera. Uglavnom se odnose na korupciju u vrhu vlasti. Te korupcionaške afere su vezane za period od 2000. godine do dana današnjeg, upravo za onaj period za koji mi srpski radikali smatramo da je veoma loš za Srbiju i za građane Srbije, kada su na vlasti bili, i još uvek su, predstavnici Demokratske stranke. Najviše je predstavnika Demokratske stranke i visokih funkcionera Demokratske stranke umešano u razne afere kojima se mediji bave.
Međutim, problem u Srbiji je u tome što se afere pojavljuju samo na naslovnim stranama novina. Imamo ne znam koliko mafija, pa onda ljudi koje nadležni organi označe kao vođe tih mafija budu određeno vreme u pritvoru, posle toga izađu iz pritvora, da li se vodi postupak, kako se vodi, uglavnom sve se završi po onoj narodnoj - tresla se gora rodio se miš.
To znači da ni ova sadašnja Vlada Republike Srbije, kao ni one prethodne, nema ozbiljnu nameru da se na pravi način suprotstavi korupciji i kriminalu.
Ako ozbiljno želimo da stanemo na put korupciji i kriminalu, onda pre svega treba da poštujemo postojeće zakone.
Verujem da će se gospođa Malović složiti sa činjenicom da u Srbiji imamo normirane, odnosno zakonima obuhvaćene gotovo sve društvene oblasti i da smo i do danas, i pre usvajanja i stupanja na snagu ovog zakona, imali i te kako široke mogućnosti za borbu protiv korupcije.
Problem je u tome što vladajuća većina nema volju i nema ozbiljnu nameru da se suprotstavi korupciji i kriminalu. Govorili smo juče o raznim odborima, savetima, komisijama koje su formirane na osnovu nekih zakona koje smo u proteklom periodu donosili. Takođe smo govorili o tome šta su zapravo sva ta regulatorna tela uradila. Učinak je zaista poražavajući i s tim morate da se složite.
Ako je postojao neko ili ako je postojalo neko telo koje je bilo spremno da se na bilo koji način suprotstavi korupciji u vrhu vlasti, naravno, uvek su mu stajali na putu oni koji su nosioci korupcije. Ne znam da li je potrebno da javnost Srbije podsetimo, recimo, na sve afere o kojima je vrlo često u medijima govorila gospođa Verica Barać; svaki put se žalila da Savetu kojim ona predsedava država nije omogućila uslove za rad.
Problem je u tome... Znate, ne trebaju nama ni agencije, ni komisije, ni saveti, mi imamo pravosudni sistem, imamo organe gonjenja, imamo tužilaštva, imamo sudove i to je sasvim dovoljno da se država i nadležni organi ozbiljno obračunaju sa korupcijom i kriminalom. Ja sam jutros pročitala u novinama, a svakako ste i vi bili u prilici da pročitate, da se gospođa Vida Petrović-Škero žali da dve i po godine nije izabran nijedan novi sudija, da je svaki dan manje sudija u Srbiji, da ljudi odlaze iz pravosuđa iz ovih ili onih razloga i da, recimo, od devet zahteva za razrešenje sudija zbog nesavesnog obavljanja sudijske funkcije tri zahteva uopšte nisu bila ni na Odboru ni u predlogu za dnevni red sednice parlamenta zato što, kako kaže gospođa Škero, nije bilo većine da o tome odlučuje.
To jeste problem. Ja sam član Odbora za pravosuđe i upravu i smatram da je nenormalno da takvu činjenicu saznajem iz medija. Evo, danas nije ovde predsednik tog odbora. Volela bih da nam kaže da li je ovo što je rekla gospođa Vida Petrović-Škero istina. Ako jeste, zašto je onda kada smo raspravljali o ovim predlozima za razrešenje sudija i na Odboru za pravosuđe i upravu i ovde u parlamentu neko sklonio ta tri zahteva koja je Visoki savet pravosuđa, odnosno Veliko personalno veće prosledilo odboru i Narodnoj skupštini?
Ako se pojavi gospodin Boško Ristić u toku dana, molim da mu se prosledi ovaj stenogram i da obavesti Narodnu skupštinu koja su to tri slučaja, koje je očigledno...
Opet kažem, ukoliko je gospođa Vida Petrović-Škero iznela tačne podatke, a nemam razloga da sumnjam da nije, onda je gospodin Boško Ristić dužan da obavesti i Narodnu skupštinu, i javnost Srbije i sve zaposlene u pravosuđu koja su to tri zahteva koje je ovaj odbor i ovaj parlament dobio, a koji su iz nekog nepoznatog razloga sklonjeni.
Dakle, pre svega radi javnosti želim da upozorim, što se tiče poslanika Srpske radikalne stranke, mi smo uvek bili spremni i spremni smo da razgovaramo o svakoj temi koja se nađe na dnevnom redu. A zašto toliko dugo nije bilo izbora sudija, to je svakako pitanje najpre za Olivera Dulića. Jer, u prošlom sazivu parlamenta, tačno je, nismo imali priliku nijedanput da raspravljamo niti da odlučujemo o izboru pravosudnih organa. To je i nama bilo čudno, ali, šta ćete, predsednik parlamenta je taj koji nas upoznaje, koji nam dostavlja materijale i mi nikada ne možemo biti sigurni da je sve ono što mi dobijemo zaista sve što je upućeno parlamentu.
Gospođo Đukić-Dejanović, ako se kolega Ristić ne pojavi, molila bih da preko službe saznate koja su to tri zahteva koja nam je Visoki savet pravosuđa uputio, a nisu došla ni do Odbora za pravosuđe ni do ovog parlamenta. Svakako, jedan od razloga može biti pokušaj da pravosuđe ne funkcioniše u optimalnim uslovima. Takođe može biti jedan od razloga, ali svesnih razloga vladajuće većine, da se na pravi način ne suprotstave korupciji i kriminalu.
Uostalom, mi imamo na delu jedno od najtežih krivičnih dela, a to je prekrajanje izborne volje građana. Evo koliko je dana već prošlo, mi svaki put pokušavamo da ubedimo vladajuću većinu da u ovom parlamentu sedi grupa građana koji su se ogrešili o izborni zakon, koji su počinili jedno od najtežih krivičnih dela a to je prekrajanje izborne volje građana. Vi ih i dalje tretirate kao narodne poslanike, iako oni to nisu i ne mogu biti jer im to ne dozvoljava Ustav Republike Srbije, član 102. stav 2. koji jasno kaže da narodni poslanici svoje mandate mogu da stave na raspolaganje stranci kojoj pripadaju.
Svi poslanici Srpske radikalne stranke svoje mandate su stavili na raspolaganje Srpskoj radikalnoj stranci. To što se neko ko je isključen iz SRS drznuo da na taj način uvredi ne samo SRS, nego sve naše birače i kaže da je izgubio ostavke, a nije izgubio nego je ukrao i zbog toga će krivično da odgovara, krivična prijava je već podneta, to je problem o kome treba da se raspravlja upravo u okviru ovog zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. Jer, postavlja se otvoreno pitanje da li je eventualno korumpiran neko od tih ljudi od strane kojih je kupljen da bi opstruisao rad opozicionih stranaka, i to upravo u periodu kada su bili nagoveštavani ozbiljni razgovori među opozicijom o tome da se opozicija objedini da bi se na pravi način suprotstavila vladajućoj većini i diktatorskom režimu Borisa Tadića.
Odgovore na ova pitanja znamo. Znamo da je upravo Boris Tadić sa Tomislavom Nikolićem, pod pokroviteljstvom američkog ambasadora Mantera, uradio sve to u pokušaju da SRS preotme Vojislavu Šešelju, hvala Bogu, bezuspešno, i da na taj način omogući Haškom tribunalu da ubije Vojislava Šešelja. Hvala Bogu, Srpska radikalna stranka je ostala jedinstvena, najjača opoziciona partija, a na dušu ovih "žutih" ide to što sede građani Srbije, ničim izazvani, u ovim klupama.

Hvala, gospođo Đukić-Dejanović, na obaveštenju vezanom za razrešenja sudija. Gospođa Vida Petrović-Škero je u pravu. Vladajuća većina, odnosno članovi Odbora u vladajućoj većini nisu uradili ono što je trebalo da urade na zahtev Visokog saveta pravosuđa i Velikog personalnog veća.
Kada je u pitanju amandman koji se odnosi na predlog da se briše naziv poglavlja Prevencija korupcije, iznad člana 63, i članovi od 63. do 68, interesantno je da je ovo već treći amandman a da vi, gospođo predsedniče Narodne skupštine, ne obraćate pažnju na jednu vrlo bitnu činjenicu. Ovo je amandman, lepo u zaglavlju stoji, poslaničke grupe SRS. Amandman je potpisao narodni poslanik Veroljub Arsić. To je bilo u vreme kada je Veroljub Arsić bio poslanik Srpske radikalne stranke. Kako sada taj čovek može i dalje da bude u ovim klupama, da ga tretirate kao poslanika, kada je ovo najbolji dokaz da je on bio poslanik dok je bio poslanik SRS? Sada kada je otišao sa ovim "bolonjcem" trebalo bi da se vodi računa o tome da se takvim ljudima više ne dozvoljava da se lažno predstavljaju, da obmanjuju građane Srbije i, na kraju krajeva, da troše sredstva građana Srbije koja su namenjena za finansiranje narodnih poslanika.
Ponavljam, pitanje je kakva se korupcionaška afera krije iza ovoga što su uradili Manter, Tadić i Nikolić, a sa namerom da unište SRS, da pomognu Haškom tribunalu da ubije Vojislava Šešelja. Svakako bi tim pitanjem trebalo da se pozabave svi organi u državi Srbiji, a ne samo poslanici SRS, jer videćete, to će biti problem i za skupštinsku većinu i za funkcionisanje svih organa u Srbiji.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, oni nama više nisu problem, mi smo stranku očistili od onog što nije bilo dobro u stranci; i dalje smo najjača i najozbiljnija politička partija u Srbiji; imamo i imali smo uvek predsednika stranke, prof. dr Vojislava Šešelja. Mi sa tim nemamo nikakvih problema, ali je nedopustivo da svaki put moramo da intervenišemo zato što se u ime poslaničke grupe SRS ovde pojavljuje kao potpisnik amandmana neko ko više nije narodni poslanik.
Kada je u pitanju Predlog zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, gospodin Špiro Gutić, građanin koji živi u Beogradu, jutros mi je dostavio pismo i misli da javnost treba da se upozna sa ovim pismom upravo sada kada govorimo o korupciji i kriminalu.
Zaista ću to da uradim, vezano je za ovaj amandman i odeljak koji se odnosi na prevenciju korupcije.
Neću čitati celo pismo, ali gospodin Gutić želi da preko poslanika SRS upozna poslanike, Narodnu skupštinu sa nepravdom koja je naneta penzionerima koji su penziju zaradili u bivšoj BiH i kaže: "Penzioneri su za vreme rata i sankcija primali penzije po Uredbi Vlade Srbije punih 12 godina; jedno vreme 50% od ukupne penzije, posle toga 60%, da bi se na kraju to završilo sa 70%. Kada je uspostavljen platni promet između Srbije i Federacije BiH, počeli smo primati penziju, onu koju smo pošteno zaradili u Sarajevu i ostalim delovima BiH. Kako je moguće", pita on, "da razliku od navedenog procenta nikada nisu dobili."
Gospodin dalje kaže da je pisao šest puta u Sarajevo i da je tek nakon šestog pisma dobio odgovor da kada je pravljen neki dogovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Federacije BiH u okviru tog ugovora o sukcesiji nije predviđen ovaj problem, vezano za penzionere o kojima gospodin govori. Dalje kaže da je, na svoju veliku žalost, original tog pisma dao sada bivšem radikalu, dok još nije izdao SRS, Nikoliću, i da se taj original pisma izgubio.
Dakle, gospodo iz vladajuće koalicije, koji ste pregovarali i koji pregovarate o pravima ljudi koji su iz bivših republika morali da dođu u Srbiju i ovde žive, pitanje za vas je – na koji način vi to brinete o životima tih ljudi? Ko je umešan u to, gde je nestala ova razlika sredstava o kojima ovaj gospodin piše, a mnogo je penzionera iz BiH koji nikada nisu dobili tu razliku u penziji? Nemoguće je da je to nestalo negde između Sarajeva i Beograda, nego je to verovatno negde podeljeno između Sarajeva i Beograda.
To svakako jeste jedna od afera o kojima ovde nikada niste želeli da govorite. Nije to slučaj samo sa penzijama, uopšte, odnos države Srbije prema Srbima koji su iz bivših republika SFRJ, ne svojom voljom, došli da žive u Srbiju je takav da se oni posle ovoliko godina osećaju kao stranci ne samo zato što nisu ovde rođeni, nego zato što se Srbija prema njima odnosi maćehinski.
Zato bih molila da stenogram vezan za ovo pismo dostavite Vladi Republike Srbije da bismo dobili odgovor i da bismo i ovom gospodinu i svim ljudima koji su na ovaj način oštećeni mogli da damo pravi odgovor, ali bih molila, ako se i ovde krije neka korupcionaška afera, da i o tome budemo na pravi način informisani.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet podsećanje, kao što je bio slučaj sa ovim prethodnim zakonom o kojem sam govorila, imamo amandman poslaničke grupe SRS podnet 25. septembra 2008. godine, a u ime poslaničke grupe amandmane je tada potpisao narodni poslanik SRS Veroljub Arsić.
Što se tiče nas srpskih radikala, neprihvatljivo je, a na osnovu Ustava Republike Srbije i nemoguće, da Veroljub Arsić, koji je isključen iz SRS, i dalje sedi ovde kao narodni poslanik. To je problem o kojem skupštinska većina ne želi ni da razgovara, niti želi da reši pitanje otetih amandmana SRS, odnosno pitanje koje je direktno vezano za izbornu volju i izbornu krađu.
Podsećam sve narodne poslanike i javnost u Srbiji da se izborna krađa smatra jednim od najtežih krivičnih dela, da su određene sankcije za kršenje izborne volje građana.
Ne može niko više od ovih isključenih članova SRS da kaže, nikada zapravo nisu ni mogli, a pogotovo ne sada, da je neko od njih pojedinačno zaslužan za rezultat, odnosno da neko od njih misli da ima pravo da raspolaže sa 15.000 glasova koje je osvojila Srpska radikalna stranka po svakom poslaničkom mandatu. Jer, očigledno je da oni koji sada ovde izigravaju i glume narodne poslanike, a to nisu, da njihove vođe (ne zna se samo sa sigurnošću koji će biti prvi, kako će to da podele, pošto kažu da imaju dva lidera), ta dva lidera, javno iznose stavove da oni neće imati politički program, da neće imati nikakvu ideologiju, da su oni granice velike Srbije sveli na granice Bajčetina - Beograd. Dakle, da su birači SRS od njih to tada čuli, sasvim izvesno ne bismo imali ni ovaj broj mandata, odnosno ovaj broj glasova, zato što birači SRS glasaju za SRS zbog ideologije SRS, ideologije srpskog nacionalizma, zbog prof. dr Vojislava Šešelja koji je predsednik SRS.
Sasvim sigurno je da neko ko se sada odriče svega toga, ko se preko noći promenio, ne može da baštini volju birača, odnosno glasove SRS. Uostalom, ni Ustav Republike Srbije to ne dozvoljava. Ne znam koliko čovek mora moralno da padne da bi pored svih ovih primedaba mogao i dalje da sedi u poslaničkoj klupi, da troši pare građana Srbije, a poslanik nije.
Naravno, to će ceniti birači u nekom narednom periodu, ali mi srpski radikali želimo da se izborimo za ono što je pravo SRS, a to su mandati koji su osvojeni na poslednjim parlamentarnim izborima.
Mi ćemo svaki put i svakodnevno da vas podsećamo da ste vi, gospodo iz vladajuće koalicije, saučesnici u ovom krivičnom delu, da su, zapravo, Boris Tadić i Tomislav Nikolić ovo uradili zajedno sa američkim ambasadorom, odnosno pod njegovim pokroviteljstvom, ambasadorom Manterom, sa kojim se Nikolić sastajao javno, kako se hvali, a time je samo potvrdio da se i ranije sastajao tajno. Nažalost, mi to nismo na vreme znali. Naš predsednik dr Vojislav Šešelj je na vreme upozoravao i znao je šta se dešava, ali nije imao kome da govori. Znate, po onoj narodnoj, "baba dala dinar da uđe u kolo, dala bi pet da izađe". Ušli su u šta su ušli, to je njihov problem.
Sasvim sigurno da će jednoga dana doći i pod udar Krivičnog zakona i pod udar ove agencije o kojoj smo malopre raspravljali i koja je, uzgred budi rečeno, neustavna, ali to je nešto što će rešavati neki drugi organi. Mi želimo, pre svega, zbog naših birača, da skrećemo pažnju na činjenicu da su Srpskoj radikalnoj stranci oteti mandati i da je za to odgovoran diktatorski režim Borisa Tadića.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka, mi smo predložili pojedinačno brisanje svih sedam članova ovog predloga zakona, iz prostog razloga što je ovaj zakon proistekao iz zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, koji sada ima određene nadležnosti kada je u pitanju finansiranje političkih stranaka. S obzirom na to da smo već dva dana objašnjavali da je ova agencija neustavna, da to nije državni organ, onda je logična posledica da i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka ne može biti primenjen. Hvala lepo.
Sami ste potvrdili malopre, usvajanjem ova dva amandmana kolega narodnih poslanika iz poslaničke grupe SPS-JS, da vi zapravo niste spremni ni na borbu ni na obračun sa korupcijom i kriminalom i da je sve ovo što mi ovde radimo zapravo bacanje prašine u oči. Vi ste u samom predlogu zakona predvideli da on stupa na snagu 1. oktobra 2009. godine, a prihvatili ste amandman da primena zakona o agenciji za borbu protiv korupcije počne 1. januara 2010. godine; zatim, da je funkcioner koji obavlja više javnih funkcija na dan početka primene ovog zakona dužan da se u roku od 90 dana od dana početka primene ovog zakona izjasni koju će javnu funkciju vršiti i dalje.
Dakle, zakon donosimo navrat-nanos, radimo petkom do kasno, radimo subotom, donesete taj zakon, on stupa na snagu u roku od osam dana od dana donošenja, ali se primenjuje tek 1. januara 2010. godine. Onda oni koji potpadaju pod sankcije koje je ovaj prethodni zakon predvideo mogu od 1. januara 2010. godine još 90 dana da se baškare na dve, tri, pet, sedam, ne znam koliko funkcija i da se u međuvremenu opredeljuju koju će funkciju da izaberu. Ovo je zaista toliko neozbiljno i toliko neodgovorno da ostavlja bez reči svakoga ko se ozbiljno bavi ovim poslom!
Bilo bi dobro, gospođo Malović, evo, samo zbog ovog što sam sada navela, da prihvatite naše amandmane i da povučete iz procedure, u ime Vlade Republike Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka, jer u ovom predlogu zakona stoji da će on stupiti na snagu 1. oktobra 2009. godine.
Pre toga kažete u članu 6: "Bliži sadržaj izveštaja iz člana 14. stav 2. i člana 16. stav 5. i evidencije iz člana 16. stav 4. zakona direktor agencije", govori se o ovoj agenciji za borbu protiv korupcije, "dužan je da uredi u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona."
E sad, kako će taj direktor da postupi u skladu sa ovim zakonom 30 dana od dana stupanja na snagu zakona, za koji kažete da stupa na snagu 1. oktobra, a on će biti direktor tek nakon 1. oktobra 2009. godine, 1. januara 2010. godine? Dakle, ili je trebalo da se sami sa sobom dogovorite i da ovde pred narodne poslanike izađete sa nekim ozbiljnim predlogom, ili nemojte da se igrate sa nama. Šta ste vi zapravo hteli ovim? Ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka u članu 1, na koji je ovaj amandman i podnet, kažete: U Zakonu o finansiranju političkih stranaka u članu 14. stav 1. reči "Republičkoj izbornoj komisiji" zamenjuju se rečima "Agenciji za borbu protiv korupcije". I, umesto ministra, nadležan je direktor agencije. Ovo se odnosi na izveštaje koje nakon svakih izbora RIK-u podnose političke partije koje učestvuju na izborima.
Pošto se rad političkih partija finansira iz budžeta Republike Srbije, odnosno sredstvima građana Republike Srbije, onda trošenje tih sredstava može da kontroliše samo nadležni organ, Ustavom predviđen, a već smo konstatovali da je ova agencija kojoj biste vi prepustili ovaj posao neustavna i nije državni organ. Ona će se formirati na način o kojem smo juče govorili. Biće tu neki direktor, neko, naravno, iz vladajuće koalicije. Vi zapravo želite da kontrolu nad finansiranjem stranaka i izveštaje o finansiranju stranaka, izveštaje o finansiranju u toku sprovedenih izbora, da sve to stavite pod šapu jednog čoveka, odnosno jedne političke partije - Demokratske stranke.
Zašto ovo tvrdimo? Republička izborna komisija je, kao i Odbor za finansije, napravljena na paritetnom odnosu u odnosu na broj mandata u Narodnoj skupštini i onda tu svakako može da postoji i treba da postoji određena kontrola i može da se očekuje da to mogu biti nepristrani organi. Vi nama sad ovde pričate o nekome ko će biti vanstranačka ličnost i za koga vi tvrdite da će biti nepristrasan, a naravno da nema šanse da ćete za direktora te agencije izabrati nekog ko nije po volji DS.
Onda, kada Tomislav Nikolić izađe i kaže da je njemu lično Mišković platio neko rentakar vozilo i da je njemu lično Mišković platio neku televizijsku emisiju, onda će to sa tim nekim vašim budućim direktorom, s obzirom na to da sve ovo radi sa Demokratskom strankom i Borisom Tadićem, ostati nezabeleženo. Kažem - lično, zato što je finansiranje SRS uvek bilo i biće isključivo u skladu sa zakonom. Nijedan nadležni organ po statutu SRS nije upoznat sa tim činjenicama koje je Nikolić iznosio, kao što nismo imali ni odluku Centralne otadžbinske uprave na osnovu koje je eventualno mogao da se podigne kredit koji je Nikolić potpisao bez valjanog ovlašćenja i zbog kojeg smo, naravno, podneli krivičnu prijavu jer je na taj način oštetio, odnosno opljačkao kasu SRS, a sve sa ciljem da stranku oslabi.
Krajnji cilj je, zapravo, da pomogne Haškom tribunalu da tamo ubiju predsednika naše stranke dr Vojislava Šešelja.
Ponavljam, Srpska radikalna stranka je jača nego ikada, ponosna na svog predsednika i na njegovu junačku borbu u Haškom tribunalu, kao što smo uvek bili. Očekujemo ga, očekuje ga Srbija, očekuje ga njegova porodica, na žalost Tomislava Nikolića i njegovih pulena. Verujemo u Boga i da će doći živ i zdrav.

Kolega Konstantinoviću, nisam pravno nepismena, znam da niste ni vi. Razumem vašu potrebu da pokušate da odbranite neodbranjivo. Slušali ste dva dana poslanike opozicije, čuli ste mnogo toga lošeg, ne lošeg nego onog što je činjenica, na račun ovog zakona o formiranju agencije za borbu protiv korupcije.
Čuli ste, više puta smo vam ponovili da se radi o organu, ako uopšte može da se nazove organom, koji je neustavan, nije predviđen Ustavom Republike Srbije. Niste imali nijednu ozbiljnu primedbu na sve ono što smo iznosili o stanju korupcije u samom vrhu države, o raznim korupcionaškim aferama.
Naravno, ne prozivam vas i nemam nameru da dalje sa vama polemišem, ali pošto ste vi malopre sve ovo rekli samo radi javnosti, da bi građani Srbije bili uvereni da ste vi u pravu kada to kažete, a da mi pričamo radi priče, želim da kažem, pre svega radi javnosti i radi zapisnika, da uopšte niste u pravu. Zaista verujem da ste vi toga svesni, jer znam da ste dobar pravnik.
Dakle, član 83. lepo kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". To niko ne dovodi u pitanje. Ali, primenjivaće se, predvideli ste, od 1. oktobra 2009. godine, pa ste usvajanjem amandmana to prolongirali za još više od godinu dana. To što će u međuvremenu tehnički da se dešava, tehnički da se radi, zašto je potrebno više od godinu i po dana da se formira ta neustavna agencija, da se izabere taj direktor itd., ali dok se sve to ne završi, čak ako to završite i pre, ne možete zakon da primenjujete pre roka koji će biti sastavni deo zakona i koji će biti objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Vi to znate i svi mi to znamo, ali nemojte da na taj način koristite vreme; mislite, danas je subota, završava se ručak, pa su ljudi ispred televizora, prate rad parlamenta, pa ćete vi da kažete kako vi radite nešto u skladu sa zakonom. Ne, ovo o čemu mi već tri dana pričamo je neustavno, nezakonito, a tek je besmisleno da danas donosimo nešto navrat-nanos, a primenjivaćemo ga 2010. godine.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da se vi malo više pravite naivni nego što to stvarno jeste. Najpre ste sinoć na jedan vrlo drzak način... Jutros kada sam govorila po Poslovniku rekla sam da neću da govorim po članu 106, već samo radi javnosti da iznesem ono što je činjenica, vezano za dogovor o sinoćnom i današnjem radu. Vi ste i sinoć obmanuli, sada govorim po članu 106. jer ste povredili Poslovnik, građane Srbije, rekli ste u 20.20 časova zato što ste ... Iz kog razloga ne znate za dogovor, to je zaista vaša stvar, pa je gospođa Nada Kolundžija dva puta dolazila gore kod vas, to su svi narodni poslanici videli, da vam kaže da je zaista napravljen dogovor da se sinoć radi do 20.00 časova uz uvažavanje činjenice da ne bi bilo humano da gospođa Malović ovde sedi dalje od 20.00 časova, a da danas završimo amandmane odnosno predloge zakona u pojedinostima po onim tačkama gde je gospođa Malović ovlašćeni predstavnik Vlade. To smo uradili i prihvatili smo da se promeni redosled tačaka dnevnog reda da bismo pokazali da smo korektni i konstruktivni i da hoćemo istinski ovde da radimo.
Gospođa Nada Kolundžija je bukvalno rekla, pretpostavljam da možete da je nađete i da je pitate, kada smo razgovarali, gospodin Todorović u tom momentu nije bio tu, da završimo sutra ove zakone koje je gospođa Malović, ministar, predstavljala, a onda ćemo u ponedeljak ove Dačićeve, i da završimo, da u ponedeljak radimo dok sve ne završimo, da bismo mogli u utorak da krenemo na rebalans budžeta. To je ono što zaista jeste dogovor, a ako vi mislite da možete... Znate, vi sad tu sedite i predsedavate, vi možete šta god hoćete, ali verujte da nas terate da iz jednog normalnog, ukolotečenog rada ove sednice, gde smo vrlo korektno i principijelno govorili o svojim amandmanima, potpuno pripremljeni da na isti način nastavimo rad i po preostalim tačkama dnevnog reda... Vi to ne dozvoljavate. Ako ne dozvoljavate, gospođo Đukić-Dejanović, vi znate da ima toliko problema o kojima mi srpski radikali želimo da govorimo, pa, drage moje kolege, čekam vaše poslovnike podignute pa da počnemo da radimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, vi već danima bez prestanka kršite član 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine i bez ikakvog obrazloženja obaveštavate narodne poslanike, strogo vodite računa da ne prođe 16 časova, i kažete - danas nastavljamo rad i posle 18 časova; nekad zaboravite da kažete - do kraja tačke dnevnog reda koja bude u 18 časova na dnevnom redu, a nekad to kažete. Bez ikakvog obrazloženja kažete - radimo u ponedeljak, radimo u petak, radimo u subotu.
Mi poslanici SRS uglavnom ne reagujemo na takav vaš način rada zato što mi jesmo ovde da radimo, za razliku od ovih koji samo umeju da klimaju glavom i da mašu rukama, ne znam šta im to znači. Bilo bi lepo sad da na brzinu napravimo jednu anketu; gospodin Todorović je tražio da pokažete amandmane, a ja, evo, samo da kažete koja dva zakona su sad u paketu na dnevnom redu, samo naslove zakona.
Mi možemo da radimo i, da ne budemo pogrešno protumačeni da ne želimo da radimo, mi smo se spremali i za ovaj zakon i za sve zakone, ali hoćemo da se držimo principa. Ako vi kažete da su neki poslanici vama rekli da imaju obaveze u ponedeljak i da je to razlog što mi radimo danas, suprotno dogovoru, onda je to zaista neverovatno.
Pitam vas, shodno članu 85, koji su to posebno opravdani razlozi? To ste morali, na osnovu stava 4, da nam saopštite, da mi radimo mimo Poslovnikom utvrđenog radnog vremena.
Znači, molim vas da nam kažete koji je krajnji datum do kojeg moraju biti usvojeni ovi zakoni koji treba da budu usvojeni. Šta će se desiti ako ne budu bili do tog datuma usvojeni? Ko je odgovoran zbog toga što do sada nisu usvojeni?
Dakle, ako na taj način možete da obrazložite ovo što nam samo kažete - produžavamo rad, onda možemo to da prihvatimo, ili da ne prihvatimo pa da vam to kažemo. Vi još nijedanput, otkad ste predsednik parlamenta, niste narodnim poslanicima rekli zbog čega produžavate rad.
Prošla su tri minuta.

Naravno da nisam zadovoljna, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, jer je razlika između hitnog postupka i redovnog postupka, po Poslovniku, samo u periodu u kome narodni poslanici dobijaju te predloge i u rokovima za podnošenje amandmana. To šta su vaše intimne želje, šta je hitno, a šta nije hitno, morate da podelite sa narodnim poslanicima i sa građanima Srbije. I dalje nam niste objasnili šta je to hitno, zbog čega žurite, gde žurite i zbog čega to do sad niste uradili. Dakle, nisam zadovoljna odgovorom jer niste dali odgovor na postavljeno pitanje.
Malopre sam gledala Poslovnik, koji, inače, znam napamet. Pokušala sam da negde nađem neki član gde narodni poslanik može da pohvali predsednika parlamenta, pa pošto nisam našla takav član moram ipak da koristim član 104.
Znate, gospođo Đukić-Dejanović, bar deset puta se desilo da kažete, govorim o poslanicima SRS, a odnosi se i na druge - da, imate reč, izvolite. Čovek dođe, govori, a vi ne znate kako se zove. Kada vam neko pored vas šapne, onda se setite pa kažete. To vam se dešavalo i juče; neću da kažem samo prvog dana ili prvih dana. A danas ste tako precizno izbrojali koliko je podnosilaca amandmana SRS u sali.
Uopšte nije u tome stvar, gospođo Đukić Dejanović. I sinoć sam vam rekla, kad ste pokušali da obmanete građane i rekli - prekidamo sednicu zato što gospodin Milovan Radovanović nije u sali.
Nije bio ni danas pa sam ja govorila o njegovom amandmanu 15 minuta.
Dakle, nije stvar u tome što vi pokušavate ovde pogrešno da predstavite. Radi se o tome da ovaj parlament zaista treba da radi kvalitetno, ozbiljno, odgovorno.
Dakle, neprihvatljivo je, neću da kažem ko je to rekao jer bi bilo nekorektno, ali neko sa ove strane, dok smo ovako raspravljali, kaže - ej, povlačili smo ljude da dođu u subotu, nema smisla da se sad razilazimo. Znate, ne znam ko je koga povlačio, poslanici Srpske radikalne stranke su normalno došli u dogovoreno vreme na dogovorenu sednicu i na dogovoreni dnevni red. Nama nije problem to što je vama, što mora da vas ima određen broj tu samo da sedite i da se smejete kao lud na brašno na sve što čovek kaže sa ovog mesta.
Dakle, gospođo Đukić Dejanović, povredili ste i član 104. Poslovnika Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo dobar deo vremena danas potrošili u pokušaju da nam predsednik parlamenta objasni zbog čega smo morali da radimo mimo utvrđenog dogovora, a već nekoliko dana i mimo Poslovnika, upoznaću javnost sa tim šta stoji u razlozima za donošenje ovog zakona. Između ostalog, govori se o ustavnom osnovu, pa o važećem zakonu koji je donet 1980. godine, koji je u međuvremenu nešto menjan, pa nije usklađen itd. I, onda kaže: "Osim iz ustavnih razloga, donošenje nove regulative je i jedna od pretpostavki koje naša zemlja treba da ispuni..."; čitaću dalje ali skrećem pažnju na ovo - osim iz ustavnih razloga, donošenje nove regulative je i iz nekih drugih razloga. Da li postoji nešto bitnije od ustavnih razloga? Kako ovde stoji, gospodine ministre, izgleda da ima nešto važnije.
Dakle, kažete: "Osim iz ustavnih razloga, donošenje nove regulative je i jedna od pretpostavki koje naša zemlja treba da ispuni radi uključivanja u evropske integracije. Stoga, u pripremi ovog zakona u punoj meri je ispoštovan i Sporazum iz Šengena i Konvencija o primeni Sporazuma kojom je stvorena pravna osnova za saradnju organa unutrašnjih poslova." Ovaj novogovor mi nešto para uši, trebalo je da uzmete za prevodioca nekoga ko barata srpskim jezikom. Ovo mi liči na onaj haški BHS i zaista neprijatno zvuči u ovom parlamentu.
Član 92, poslednji član ovog zakona kaže, molim vas, obratite pažnju i vi ministre: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u 'Službenom glasniku Republike Srbije', a primenjivaće se od 1. aprila 2009. godine."
Gospođo Đukić-Dejanović, ako posle ovoga imate obrazloženje zbog čega kršite Poslovnik i radite van radnog vremena, onda ja više nikada neću da se javim po Poslovniku. Samo ako možete da objasnite kakva nas preša tera da radimo danas a u pitanju je nešto što će se primenjivati od 1. aprila 2009. godine, a može da bude i aprilili.
Kolega Dragan Stevanović, koji je što se nas tiče opravdano odsutan, bio je tu danas pre podne i učestvovao je u raspravi, ali je sednicu Okružnog odbora SRS u svom okrugu sa jučerašnjeg redovnog termina pomerio na danas popodne, zato što je mislio da u ovom parlamentu postoje neki ozbiljni ljudi sa kojima može ozbiljno da se dogovori.
Dragan Stevanović je predložio da se u članu 11. Predloga zakona, koji inače govori o odbijanju ulaska, misli se na ulazak-izlazak stranaca iz Republike Srbije... Taj član kaže: "Ulazak u Republiku Srbiju odbiće se strancu: 1) ako nema važeću putnu ispravu, ili vizu ukoliko je potrebna; 2) ako nema dovoljna sredstva za izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji, za povratak u zemlju porekla ili tranzit u treću zemlju, ili mu na drugi način nije obezbeđeno izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji; 3) ako je u tranzitu, a ne ispunjava uslove za ulazak u treću državu; 4) ako je na snazi zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja ili mu je otkazan boravak, odnosno druga mera priznata u unutrašnjem ili međunarodnom pravu koja uključuje zabranu prelaska državne granice za vreme dok ta mera, odnosno otkaz boravka traje; 5) ako nema potvrdu o vakcinisanju ili drugi dokaz da nije oboleo, a dolazi sa područja zahvaćenog epidemijom zaraznih bolesti; 6) ako to zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije i njenih građana; 7) ako se u odgovarajućim evidencijama vodi kao međunarodni prestupnik i 8) ako postoji opravdana sumnja da boravak neće koristiti u nameravanu svrhu."
U trećem stavu kažete da bliže uslove iz ovog stava koji sam sada pročitala, tačke 2), 5), 6) i 7) ovog člana, propisuje Vlada.
Dragan Stevanović je u ime poslaničke grupe SRS predložio da se reč "Vlada" zameni rečju "ministarstvo". Ovo nije puka ispravka nekakve greške, propusta, nego se radi o tome da predložena odredba nije u skladu sa Ustavom, odnosno u suprotnosti je sa Ustavom, jer naš Ustav predviđa da individualna prava mogu da se ostvaruju u upravnom ili nekom drugom postupku kod nadležnog državnog organa, a u ovom slučaju nadležni državni organ jeste ministarstvo.
Zato ne razumemo obrazloženje Vlade Republike Srbije zbog čega ne prihvata amandman. Kažete, gospodine Dačiću, odnosno Vlada kaže, a vi to valjda ovde potvrđujete: "Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se nije pravno moguć", to baš ne razumem, ali valjda mislite - što nije pravno moguć, "jer su odnosi o kojima treba doneti propis iz delokruga različitih ministarstava, a ne samo iz delokruga Ministarstva unutrašnjih poslova, pa je stoga samo Vlada vlasna da odgovarajućom uredbom bliže uredi te uslove."
Ovo jednostavno nije tačno, ali ovo i nije moguće po Ustavu Republike Srbije.
Koja su to druga ministarstva? Onda lepo možete da kažete koja su ministarstva nadležna za tačku 2) u kojoj se kaže "ako nema dovoljna sredstva za izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji, za povratak u zemlju porekla ili tranzit u treću zemlju, ili mu na drugi način nije obezbeđeno izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji". Ko će to tom strancu u prolazu da utvrdi, ako ne MUP, odnosno koji je to drugi organ Vlade?
Tačka 5) kaže: "ako nema potvrdu o vakcinisanju ili drugi dokaz da nije oboleo, a dolazi sa područja zahvaćenog epidemijom zaraznih bolesti". Pa, valjda će MUP, policija, inspektori ili ko već ima komunikaciju sa tim strancima, da traži tu potvrdu o vakcinisanju itd. Neće valjda Tomica Milosavljević da ide da pita – je l' imaš ti potvrdu o vakcinisanju, ako nemaš dođi da ti ja dam bocu? Zaista neverovatno.
(Dragan Todorović, s mesta: Hoće Tomica za procenat.)
Neće ovde moći da uzme procenat jer se radi o strancu koji nema sredstava ni da se vrati u svoju zemlju. Zato Tomica nije zainteresovan, inače naravno da bi se on... Vodila sam računa, hvala, gospodine Todoroviću.
Tačka 6) kaže: "ako to zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije i njenih građana". Ko, gospodine ministre, osim vašeg ministarstva, vodi računa o ovome, o javnom poretku i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana? Niko drugi, nego vaše ministarstvo.
Tačka 7) kaže: "ako se u odgovarajućim evidencijama vodi kao međunarodni prestupnik". Ko vodi evidenciju o tome da li je neko međunarodni prestupnik ili je unutardržavni prestupnik, nego vaše ministarstvo?
Dakle, apsolutno je nebulozno objašnjenje zašto niste prihvatili amandman da umesto Vlada stoji da je ministarstvo organ, jer je to, gospodine Dačiću, jedino moguće po Ustavu.
Evo, sada vam ja predlažem. Nadam se da ste pratili, dok ste sa gospodinom Konstantinovićem ćaskali, da ste krajičkom uva pratili šta ja govorim, pa da ste primetili da sam vam zaista, kao vrlo iskusan pravnik, skrenula pažnju da je neophodno, zapravo, da vam pokušavam pomoći da Predlog zakona, a kasnije zakon, bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Vlada nije državni organ. Ministarstva u okviru Vlade jesu.
Dakle, ovde to mora da stoji, odnosno vi ste mogli da napišete "nadležno ministarstvo", ali pošto sam vam pročitala tačku po tačku, nijedno drugo ministarstvo ni za jednu od ovih tačaka nije nadležno, osim ministarstva na čijem ste čelu vi. Nadam se da ćete ako ne sada onda do dana za glasanje da razmislite i da prihvatite ovaj amandman.
Iako su neke kolege, a pogotovo vaše stranačke kolege, gospodine ministre, pretpostavile da se sednica parlamenta, pošto je subota popodne, gleda, pa su pokušale da skrenu pažnju kako mi poslanici SRS možda nismo spremni da raspravljamo o ovim amandmanima, vidite da jesmo. Ali, radilo se o nečem drugom; radilo se o tome da je meni sada žao i kolegi Draganu Stevanoviću će posebno biti žao i biće uvređen zato što nije bio ovde da čuju njegovi sugrađani i njegovi birači kako je on vodio računa o ovom zakonu, kako je on na pravi način želeo da vama kao ministru skrene pažnju na nedostatke ovog zakona. Moguće je da je imao i neke konkretne primere iz svog kraja, pa je mogao da vam kaže, da vas pita nešto konkretno vezano za ovaj amandman, odnosno za član 11. koji govori o odbijanju ulaska u Republiku Srbiju.
Napisali smo amandman, ali bismo molili, gospodine ministre, da povedete računa o tome ko sve ulazi u državu Srbiju. Mislim, recimo, na Solanu, na Olija Rena, na ostale "prijatelje" Srbije, jer kada god oni dođu, kad god oni ovde borave nekoliko dana, ili ode neki Srbin u Haški tribunal, ili proglasi Kosovo i Metohija, odnosno ova šiptarska tzv. država Kosovo izdaje pasoše, ili usvojiste Statut Vojvodine. Dakle, kad god se neko od tih, sada i vaših, prijatelja pojavi u Srbiji, teško Srbiji.
Bilo bi najbolje da konkretno u ovom članu 11. zabranite, da proglasite, pored Anke Vojvodić i ovog bivšeg ambasadora Makedonije u Srbiji, personom non grata, recimo, Mantera, pa ove koje sam već nabrojala. Ima još dosta onih koji bi mogli da se smeste u član 11. Kada bismo im, zarad dobra Srbije i zarad građana Srbije, zabranili ulazak u Srbiju, verujte, bilo bi nam lako i bez šengen liste i bez ovog zakona, mnogo lakše bismo živeli jer bismo bili sigurni da živimo u Srbiji koja je u granicama određenim ovim Ustavom Republike Srbije. Dokle god njih primate kao prijatelje, džabe nam i ovaj zakon, džabe nam i član 11. Zarad formalnog zadovoljavanja Ustava, molila bih vas da prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite tek koliko je uskraćen kolega Marković što neće govoriti 15 minuta o ovom amandmanu. Zamislite koliko bi on mogao da priča o odbijanju ulaska nekim građanima ili nekim personama, što se nas tiče, non grata, u Srbiju.
Šta je gospodin kolega Momir Marković predložio kada je u pitanju član 11?
Pročitala sam na početku šta sadrži stav 1. člana 11. Stav 2. kaže: "Odbijanje ulaska upisuje se u putnu ispravu stranca". Onda, bliže uslove propisuje Vlada. Mi tvrdimo da treba da stoji ministarstvo, ali možda ćete vi u međuvremenu to i da prihvatite.
Šta je predlog poslaničke grupe SRS odnosno gospodina Momira Markovića u ime naše poslaničke grupe? Predlog je da se u ovom članu posle stava 3. doda novi stav 4. koji glasi: "Izuzetno, strancu koji ne ispunjava uslove iz ovog člana ministarstvo može odobriti ulazak u Republiku Srbiju ako to zahtevaju humanitarni, zdravstveno-sanitarni razlozi ili nacionalni interesi".
Vlada Republike Srbije je rekla da amandman na član 11. Momira Markovića ne može da se prihvati, sa obrazloženjem u kome kaže: "Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što sama formulacija amandmana, kao i obrazloženje dato uz amandman ne pružaju dovoljno jasne razloge za potpuno odstupanje od uslova propisanih za ulazak stranaca u Republiku Srbiju".
Gospodine Dačiću, posle ovog što se desilo, priznavanja Kosova od strane ovog izdajničkog režima u Crnoj Gori, neću govoriti ni o humanitarnim, ni o zdravstveno-sanitarnim razlozima, ali ću govoriti o nacionalnom interesu. Znate, i sami ste, pretpostavljam, imate informacije, svedok šta se dešava Srbima u Crnoj Gori. Progone se na svakom koraku.
Juče smo obavestili odavde javnost, recimo, da je Vlado Vuković, predsednik srpskih radikala iz Podgorice, uhapšen usred bela dana zato što je prošetao Podgoricom i podigao tri prsta u znak protesta protiv režima Mila Đukanovića, odnosno njihovog priznavanja ove lažne republike Kosovo.
Vidimo iz medija i čujemo od ljudi sa kojima kontaktiramo da se Srbima u Crnoj Gori loše piše. Počinju već i da ih otpuštaju s posla, hapse, progone na raznorazne načine.
Šta će se desiti ako ne prihvatite ovaj amandman, ako neki Srbi iz Crne Gore budu morali da spasu život, da spasu porodicu, ako budu morali navrat-nanos, bez ovih odgovarajućih dokumenata pri sebi, da dođu u Srbiju?
Šta ćete da uradite? Da kažete, žao mi je, brate Srbine, ali ne ispunjavaš uslove iz zakona za belu šengen listu, idi tamo, neka te Milo Đukanović hapsi, nek ti daje otkaz, nek preti tvojoj porodici, nek te bije, premlaćuje? Ne može država Srbija tako da se ophodi prema Srbima u Crnoj Gori. I ne samo u Crnoj Gori, naravno, treba da vodimo računa o svim građanima, ali o srpskom narodu svakako.
Svi se zaklinjemo i u predizbornim kampanjama i u svim javnim nastupima, a kad je na delu donošenje zakona, onda nešto zaboravimo, u šta smo se kleli u toku izborne kampanje. Ne moram da vas podsećam na istorijsku činjenicu iz doba knjaza Nikole, kada je Crna Gora bila srpska država, ali su Srbi morali da beže iz Crne Gore pred terorom koji se tada dešavao. Ne izgleda da je teror Mila Đukanovića kada su u pitanju Srbi nešto drugačiji u odnosu na knjaza Nikolu.
Nažalost, pre nego što je ovaj zakon došao na red da se o njemu raspravlja, odnosno pre nego što se glasa o ovom zakonu, došli smo u situaciju da vam iznosimo konkretne primere zbog čega je neophodno da usvojite amandman Momira Markovića. Jedino, čak i ako biste usvojili i ako prihvatite naše razloge, ako ni zbog čega drugog, ako ne verujete u nešto što će možda da se desi, onda bar zbog Srba u Crnoj Gori, ako i prihvatite ovaj amandman, ostaje naša ozbiljna briga šta će se dešavati sa tim ljudima do 1. aprila 2009. godine, dok ovaj zakon ne počne da se primenjuje.
Saznajemo iz medija da ste vi sa crnogorskim ministrom u vrlo aktivnoj komunikaciji ovih dana, da razgovarate o dvojnom državljanstvu. Mi nemamo nikakve informacije kao parlament zvanično ni od Vlade ni od vas kao ministra, ali ako razgovarate o tome i ako je na putu donošenje nekog akta o dvojnom državljanstvu između Srbije i Crne Gore... Svakako se podrazumeva, makar tako i ne pisalo, da će to biti dvojno državljanstvo za Srbe, jer ne verujem da će neko iz Ulcinja zatražiti srpsko državljanstvo.
Zbog toga, u prilog tom vašem nastojanju da i na taj način izgleda radite nešto drugačije od ostalog dela Vlade, pošto neki drugi članovi Vlade su pretili konfiskacijom imovine i zabranom studiranja srpskih studenata iz Crne Gore na našim univerzitetima itd., vi ste krenuli u neke razgovore vezane za dvojno državljanstvo, ali hajde onda razmislite i o ovome i prihvatite ovaj amandman.
Oba amandmana o kojima sam govorila odnose se na član 11, a i jedan i drugi su u skladu sa Ustavom i apsolutno su u skladu sa nacionalnom politikom države Srbije. Nadam se da je takva nacionalna politika kakvom je u javnosti predstavljate; što se tiče Srpske radikalne stranke, ona je nesporna.
Zato vam predlažemo da prihvatite ove amandmane i da bar ovaj član 11. bude član koji će biti i primenjiv i ustavan. Jer, znate, nemojte da se pridružujete, niste vi tako davno ovde sedeli kao narodni poslanik i vrlo često smo istovetno predstavnicima vlasti govorili i upozoravali ih da nije dobro da se donose zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom, da nije dobro da se donose zakoni koji su neprimenjivi, pa vas podsećam na to i sugerišem vam da nam ne predlažete zakon koji nije u skladu sa Ustavom.
Kakav god mi imali krnji i neustavni sud Borisa Tadića i DS-a, pošto nam ova trećina tog suda nedostaje, ako bismo posle usvajanja ovog zakona podneli Ustavnom sudu žalbu, verujte da bi vam član 11. bio neustavan, jer ne možete vi da proglasite Vladu državnim organom kada je samo ministarstvo organ državne uprave u okviru Vlade Republike Srbije. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 27. Poslovnika Narodne skupštine i moja primedba o kojoj želim da govorim odnosi se, pre svega, na vas, gospođo predsedniče Narodne skupštine, a onda, naravno, i na narodne poslanike skupštinske većine. Podsetiću, pre svega, radi javnosti, da smo mi poslanici SRS procenili svojevremeno kada smo prekinuli rad Parlamenta, ničim izazvan prekid, mi smo tada bili ubeđeni i o tome smo govorili, zbog toga smo i podneli zahtev da se raspravlja o vašoj smeni, da ste to tada uradili zato što ste dobili informaciju od Borisa Tadića da je Radovan Karadžić već tada bio uhapšen, o čemu smo uveče saznali iz medija.
Zašto podsećam na ovo? Zato što sada ponovo sumnjamo da niste vi i skupštinska većina prihvatili da u Narodnoj skupštini raspravljamo o predlogu 108 narodnih poslanika o rezoluciji vezanoj za Kosovo i Metohiju, zato što ste već tada znali da će Boris Tadić da uradi ono što je uradio juče, a to je, da, onako, u rukavicama, najavi, da je, zapravo, spreman da prihvati misiju Euleks na teritoriji Kosova i Metohije. Sinoć su, videli smo u medijima i neki narodni poslanici skupštinske većine rekli da to za njih nije nikakav problem, pa ne znam, pod nekim uslovima.
Pošto se u tom predlogu rezolucije, o kojoj smo mi želeli i dalje želimo i insistiramo da se raspravlja i da se odlučuje u Parlamentu, upravo insistira na tome da misija Euleks ne može da bude uspostavljena, bar ne uz saglasnost Narodne skupštine i ostalih državnih organa u Srbiji, da ne može da se uspostavi na teritoriji Kosova i Metohije – vi niste prihvatili taj zahtev.
Mi i dalje insistiramo, sada još više insistiramo na tome, jer ne želimo da nas Boris Tadić iznenađuje. Najpre, zato što on nema zakonskog ni ustavnog osnova da na taj način može da vodi spoljnu politiku, nema to ni Vlada Republike Srbije bez odluke Parlamenta, kada su u pitanju ovako važne stvari za državu Srbiju i građane države Srbije.
Dakle, insistiramo da se stavi na dnevni red Predlog rezolucije i da ovaj parlament, da se gledamo u oči i da pred građanima Srbije kažemo šta ko od narodnih poslanika, odnosno poslaničkih grupa misli o tom nasilničkom aktu EU na teritoriji Kosova i Metohije. Insistiramo da se stavi na dnevni red Predlog rezolucije 108 narodnih poslanika, koji je od juna... (Predsednik: Vreme.) završavam, hvala… u skupštinskoj proceduri. Da vidimo da li vi, zaista, mislite i da li ste spremni da kršite Ustav ili ćete to samo da prepustite Borisu Tadiću i da kasnije slegnete ramenima i da kažemo, desilo se, šta da se radi.
Moramo da imamo stav ovog parlamenta o tome, a onda, naravno, mi na silu ne može da odgovaramo, na silu EU, na silu SAD. Ono što zavisi od Narodne skupštine ...
(Predsednik: Gospođo Radeta, prošlo je četiri minuta.)
Zaista se izvinjavam, evo, završavam.
Ono što zavisi od Narodne skupštine o tome mora ovde da se raspravlja i ovde da se odlučuje.
Izvinite, još jednom, zbog vremena. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je interesantno da gospođa predsednik Narodne skupštine, sad nije tu, ali moram da pomenem, mada to nije bio povod mog javljanja, da više ne može da podnese da narodni poslanici SRS govore ni o amandmanima, onoliko koliko nam Poslovnik dozvoljava, a ne znam, zaista, šta je tome povod.
Kada smo ovih prethodnih dana govorili o tome kako su SRS oteti mandati, kako je u taj posao umešan i Boris Tadić, kako hajka protiv SRS teče još od Zorana Đinđića, od one njegove čuvene rečenice upućene Karli del Ponte – da vodi Šešelja u Hag i da ga odande ne vraća, do toga da je bivša desna ruka, kako je sudija Antoneti nazvao jednog čoveka, izneo određene lažne podatke i stenograme na osnovu čega je Haški tribunal trebalo da nametne advokata Vojislavu Šešelju.
Hoću sada da vas upoznam, poštovane kolege i građani Srbije, ovo što smo danas govorili, a vezano je za Mila Đukanovića i Borisa Tadića, kako je to jedan "lep spoj", kako oni odlično funkcionišu, mada građanima pričaju neke druge priče i onaj tamo i ovaj ovde.
Dakle, hajka protiv SRS, odnosno stranke srpskih radikala, proširila se i u Crnu Goru. Danas je u centru Podgorice uhapšen Vlado Vuković, predsednik opštinskog odbora srpskih radikala, samo zato što je u centru Podgorice podigao tri prsta, skrenuo pažnju na sebe. Svi tamo znaju da je on Srbin, znaju ko je, ali SRS treba u svim srpskim zemljama da se podriva pošto ovde nisu uspeli i neće uspeti nigde, gde god pokušaju.
Ovo je informacija više radi javnosti, jer smo kao poslanici obavezni i da građane Srbije obaveštavamo o određenim činjenicama. Dakle, timu Tadić – Nikolić pridružio se i Đukanović.
Sada imamo trio: Boris Tadić – Milo Đukanović – Tomislav Nikolić, svi zajedno protiv Vojislava Šešelja. Borba im je uzaludna! (Aplauz.)

Gospođo Malović, očekivala sam da ćete danas u toku dana da nam saopštite da li ste nadležne iz vašeg Ministarstva uputili u Okružni sud u Novi Sad, vezano za one žalbe iz Titela i Beočina. Molila bih vas da nas obavestite o tome u toku dana, s obzirom na to da ćete vi nakratko da nas napustite, odnosno na određen broj dana, pošto posle vas dolazi vaš kolega Milan Marković, pa bih vas molila dok ste ovde da raščistimo to.
Ja sam u mojoj dugogodišnjoj pravničkoj praksi vrlo često bila u prilici da mi se neko od građana, laika, što se tiče prava, obrate i kažu – gospođo, pošto ste vi pravno lice, pa da vas pitam to i to. Verujte mi, nisam imala mnogo problema da tim ljudima, bez obzira iz koje su struke, ali uglavnom pravnici nisu, objasnim da sam ja pravnik u pravnom licu i da razjasnimo šta je to pravno lice, a šta je fizičko lice.
Sve ono što su danas kolege poslanici iz SRS govorili o ovim prethodnim amandmanima, čini mi se, nekako, može ovako, baš, kroz ovaj član 34, čije brisanje sam predložila, na neki način, da se sublimiše. S obzirom na to da ovakav zakon u pravnom sistemu Srbije ne može da postoji, ovaj i slični zakoni dovode u pitanje naš već stabilan pravni sistem, viševekovni, vrlo je interesantno da se vi usuđujete da idete sa ovakvim eksperimentima prema Narodnoj skupštini.
Ovo je jedan od zakona koji nikada niko neće moći da primeni. Mislim da je to svima vama jasno, ali dobro, vi radite po nečijim drugim zahtevima i nalozima.
Juče je ovde u vreme kada sam sa još nekoliko kolega bila odsutna, zato što smo imali razgovor sa predsednikom stranke, neko bio hrabar da kaže, taj neko je iz DS, ali ne želim da pominjem ime, jer sa tim čovekom zaista ne bih da polemišem, da SRS prima naloge iz Haga.
Mi srpski radikali smo izuzetno ponosni na našu urednu komunikaciju sa predsednikom naše stranke dr Vojislavom Šešeljom i svako od nas ko je u prilici da se čuje sa njim je i srećan lično i vrlo počastvovan kao član stranke.
Mi ne primamo naloge, mi imamo jedan demokratski dijalog i demokratski način odlučivanja u stranci. Oduvek je tako bilo, s obzirom na to da našu stranku od prvog dana i dan-danas vodi isključivo, jedino dr Vojislav Šešelj. Ali, čak i da primamo naloge iz Haga, u tom slučaju primali bismo naloge od najvećeg srpskog junaka, od jednog, verovatno, ako ne i najumnijeg živog Srbina. A vi, gospodo, primate naloge od neprijatelja Srba iz Brisela i Vašingtona i posledica tih naloga je ovaj predlog zakona o kojem mi danas govorimo.
Šta kaže ovaj član 34? Zapravo, prethodno sam htela da kaže da bi bilo najbolje i da je bilo najbolje da smo predložili pojedinačno da se svaki od članova briše, jer ovakav zakon ne može da opstane u pravnom sistemu, ali to nismo radili upravo da bismo vam skrenuli pažnju, da bismo građanima Srbije skrenuli pažnju, na to koliko vi nebulozne predloge zakona predlažete Parlamentu. Ubeđena sam da su svi građani koji su danas pratili rad Parlamenta i koji nemaju nikakve veze sa pravom, koji nikada nisu ni kročili na Pravni fakultet, ko zna šta su po struci, potpuno razumeli koliko je besmisleno ono što je nama ovde predloženo i o čemu mi raspravljamo, i gde mi trošimo ovoliko vreme.
Dakle, u članu 34. kaže: ''Na pravna lica shodno se primenjuju odredbe opšteg dela Krivičnog zakonika (neću sada čitati ceo ovaj član nego ono što je najkarakterističnije) u izvršenju krivičnog dela nečinjenjem.'' Kako pravno lice može da izvrši krivično delo činjenjem, a kako nečinjenjem, ako smo raščistili šta je pravno lice, a valjda jesmo?
Pa, ''po mestu izvršenja krivičnog dela''. Da li pravno lice može da se šeta? U ovom smislu sigurno ne. Može da se preregistruje, da promeni mesto, sedište itd, ali to nije u smislu ovog člana koji se ovde pominje.
Zatim, ''u krajnjoj nuždi''. Kako pravno lice može da reaguje u krajnjoj nuždi i kako to pravno lice zna, odakle mu svest da zna da je došao u situaciju krajnje nužde?
Potom ''u podstrekavanju''. Kako pravno lice može nekoga da podstrekuje? Zaista, ne mogu nikako da približim to, a verujem ni svi vi ovde bez obzira što ćete glasati za ovaj zakon. Ali, ovo je u ''pomaganju, granicama odgovornosti i kažnjivosti saučesnika''. Dva pravna lica saučesnici u nekom krivičnom delu.
Gledate, gospodine Ratkoviću, i vi se čudite, je l' da? Jasno vam je? Ja bih vas molila, kolege smo po struci, da posle objasnite ovo što mi možda nedovoljno pametni i pravno obrazovani ne možemo da razumemo.
Dalje, ''kažnjavaju podstrekača i pomagača za pokušaj i lakše krivično delo.'' Kako to pravno lice može da izvrši pokušaj lakšeg krivičnog dela?
Posebno govorite o svrsi ''uslovne osude''. Zamislite, pravno lice uslovno osuđeno na neku vremensku kaznu koja će se izvršiti u nekom periodu, ako pravno lice ne izvrši novo krivično delo. Dakle, pravno, ovako nešto zaista ne može da opstane.
Sada jedno pitanje vezano za sve ono sa čime smo mi započeli današnji dan. Pitanje je, gospođo ministar, i dame i gospodo poslanici iz skupštinske većine, kako će se kažnjavati Srbija, odnosno pravna lica, organi države Srbije koji su pravna lica, zbog kriminala i korupcije u vrhu vlasti? Ako se utvrdi da je predsednik Republike kriminalac, znači li to likvidaciju Srbije? Primena ovog zakona bi morala tako da se gleda.
Recimo, potpredsednik ili neko od potpredsednika Vlade, ako se ustanovi da su izvršili krivično delo, šta se dešava sa Vladom, šta se dešava sa Srbijom?
Ako predsednik države kaže da će Srbija imati, pre nekoliko dana, fleksibilan odnos kada je u pitanju KiM, pa onda kaže da je dobro rešenje podela KiM, pa onda kaže da Euleks misija može da se razmešta na KiM, uz neke određene, njemu poznate uslove. Pošto su to samo probni baloni, da se vidi reakcija naroda, da se vidi kako će se reagovati kada on uradi sve ovo što nagoveštava u poslednje vreme, znači, on, nesporno, krši Ustav. Kršeći Ustav, krše se svi propisi. To je jedno od najtežih krivičnih dela.
Šta će se onda desiti sa državom Srbijom? Jasno je da ono što Tadić nagoveštava ovih dana, zapravo, znači tihu likvidaciju Srbije, jer na ovaj način se približavamo, nažalost, onome što mi svi govorimo i dalje verujemo da se neće i ne može naći čovek u Srbiji koji će potpisati neki akt kojim se priznaje Kosovo kao nezavisna država, ali mogu neki drugi, uslovno rečeno, sporedni akti da se potpišu, da se da neka saglasnost mimo ovlašćenja i da mi i ''de jure'' ostanemo bez Kosova.
Kao što ovo što se dešava sa Vojvodinom i ovaj statut Vojvodine koji, zapravo, daje određene karakteristike državnosti našoj Pokrajini, takođe, malo pomalo, korak po korak može da nas dovede do toga da Srbija i ''de jure'' i ''de fakto'' ostane bez Vojvodine.
Dakle, predstavnici vlasti ovaj zakon izgleda primenjuju iako još nije donet, jer ste i vi, gospođo ministar, kada ste juče obrazlagali onaj prethodni zakona, rekli da su u njegovoj izradi učestvovali i neki ljudi koji su već odavno radili na primeni zakona.
To mi je bilo vrlo interesantno, kako su mogli da rade na primeni zakona, govorim o onom jučerašnjem, ovo je digresija, tačno ste tako rekli, da učestvuju u izradi zakona koji su već primenjivali.
Tako je svojevremeno Gašo Knežević rekao da se zakon o visokom obrazovanju primenjuje, mada još nije usvojen i nije stupio na snagu. To je možda manir vas u DS, ali čisto da se zna.
Danas je i gospođa predsednik parlamenta rekla da građani više ne mogu da nas slušaju, da smo dosadni, naporni građanima. Onda ste smislili da, takođe, u dogovoru, kada se u Srbiji dešava nešto bitno, o čemu građani treba da čuju i da znaju, onda vi organizujete sastanak odbora, pre neki dan ste doveli guvernera, danas dovodite ministra Škundrića, umesto da dođu ovde i da sa ovog mesta razgovaramo, da nas vide i čuju građani Srbije, pre svega, da čuju šta ćemo mi da kažemo, šta ćemo da pitamo i kakve odgovore ćemo da dobijemo. Ne, vi to ne radite, vi to sve radite iza zatvorenih vrata.
Šta će se desiti kroz primenu ovog zakona? Govorim o ovom zakonu i ovom amandmanu. Ko će biti odgovoran u pravnom licu zbog činjenice da smo sinoć na vestima obavešteni da je Vlada Republike Srbije jednoglasno donela odluku o jednostranoj primeni SSP. Onda onaj potpredsednik Vlade, što je odavde neartikulisano, sećate se svi, vikao "hajde, ajmo da usvojimo SSP" i posle onolike vike sinoć opet ima obraza i morala da nas ubeđuje koliko je za Srbiju dobro da počnemo tu jednostranu primenu SSP.
Dakle, toliko toga ova vlada i ovaj diktator Boris Broz, toliko zla čine Srbiji da je prosto neverovatno kako uopšte ova država opstaje, ali sve to ne želite da podelite sa narodnim poslanicima, zapravo, ne želite da podelite sa građanima Srbije. To je ono na čemu mi srpski radikali insistiramo.
Dakle, pitanje za vas, gospođo Malović, a vezano za ovaj zakon, za član 34. na koji sam podnela amandman, zaista insistiram da odgovorite na to pitanje: kada se utvrdi, a utvrdiće se, to je gotovo sigurno, jednog dana, da su kroz sve ovo o čemu pričamo danas, Boris Tadić, Đelić, Dinkić, da su svi oni vršenjem krivičnog dela uradili sve ovo što u kontinuitetu rade Srbiji, molim vas da, kao nadležna za ovo, odgovorite građanima Srbije – da li to znači likvidaciju Srbije, da li to znači da ste vi demokrate spremni na likvidaciju Srbije i da to prihvatate donoseći i ovakve zakone?
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju Predloga ovog zakona koji je, inače, nepotreban, reći ću kasnije i zbog čega, napisan je kao što to nalaže Poslovnik, ustavni osnov za donošenje zakona. Gospođo ministar, kažete: ''Ustavni osnov za donošenje zakona o Agenciji za borbu protiv korupciji sadržan je u članu 6. stav 2. Ustava Republike Srbije''. Radi javnosti, član 6. stav 2. Ustava Republike Srbije kaže: ''Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i zakonom.''
Kao pravnik sa višegodišnjim iskustvom ne vidim vezu između ovog člana i Predloga ovog zakona.
Pored toga, članom 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije propisano je, kažete, da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ''organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa''. To je tačno, kao što je tačno da ste, upravo predlažući zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, prekršili član 97. tačku 16. Ustava, jer ova agencija, niti bilo koja agencija, uređena na način kako ste vi predvideli ovim zakonom, ne može biti, niti jeste, republički organ.
Zna se koji su republički organi, regulisano je Ustavom i mimo toga ne može ništa drugo da bude republički organ.
Dakle, ne možemo mi proizvoljno, da, sva pitanja treba da se reše, svi problemi u društvu treba da se reše, ali je sve to moguće u okviru postojećih državnih organa. Mi nemamo mogućnost da donosimo nijedan zakon, zapravo, ne smemo da donesemo nijedan zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Stav poslaničke grupe SRS o ovom zakonu je iskazan kroz naše amandmane i kada smo proučavali ovaj tekst, onda smo razmišljali na koji način amandmanski da reagujemo. Da li da napišemo samo jedan amandman i da kažemo da se briše sve od naslova do kraja ili da idemo pojedinačno da se briše svaki član zakona. Onda smo se opredelili da to radimo po poglavljima, da kroz naše amandmane predlažemo da se briše svaki član Predloga ovog zakona.
Dakle, ako imamo nešto što je apsolutno u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, onda ne možemo da se upuštamo u sam tekst ovog predlog ili bilo kojeg drugog predloga zakona, jer dovoljna je činjenica da mi hoćemo da formiramo nešto što nema osnova u Ustavu Republike Srbije.
Ali, svejedno, ovaj amandman, koji sam ja podnela u ime poslaničke grupe, odnosi se na čl. od 3. do 27, odnosno predlog da se brišu ti članovi, to poglavlje govori uopšteno o Agenciji, pa između ostalog, govori šta bi bila nadležnost te neustavne agencije.
Kaže, dakle, da nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Kako li će da nadzire stvarno mi nije jasno, a nigde u zakonu ne piše?! Šta uopšte znači što će neko da nadzire, nadziremo i mi srpski radikali korupciju u Srbiji, upozoravamo na konkretne slučajeve, ali šta vredi kad je to u nadležnosti onih koji drže vlast u Srbiji!
Zatim – pokreće postupak i izriče mere zbog povrede ovog zakona; rešava o sukobu interesa; obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka, daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona; daje inicijative za izmenu i donošenje propisa u oblasti borbe protiv korupcije, daje mišljenja u vezi sa primenom Strategije, Akcionog plana i sektorski akcionih planova itd.
Dakle, sve u svemu, ovo je, izvinite na izrazu, mlaćenje prazne slame. Ovo nema nikakve veze, kao što smo dosad imali razne komisije, agencije koje ste formirali u poslednjih osam godina, uvek sa istim razlogom da nemate dovoljno ministarstava, da biste na određene funkcije postavili sve one koji su zaslužni partijski radnici, tako i sada idete u formiranje agencija, komisija, direkcija, ne znam čega sve ne, a ništa od toga nema, rekla bih, upotrebnu vrednost.
Isti slučaj će biti i sa ovom agencijom koja, to je najvažnije, ima direktora, taj direktor će, ne znam zbog čega, primati platu koja je jednaka plati ministra, a tvrdim da osim vas niko u ovoj sali ne zna kolike su danas plate ministara, jer je to državna tajna, što je neverovatno, ali je tako. Ova agencija bi trebalo (sad da ne čitam sve članove pojedinačno, ni iz ovog dela na koji sam ja stavila primedbe) da radi ono što radi Komisija za borbu protiv korupcije.
Mi tu komisiju imamo na delu već više godina. Predsednik te komisije vrlo često u medijima stavlja primedbe, iznosi konkretne slučajeve korupcije u vrhu vlasti. Najčešće sam slušala kada govori o ministru Dinkiću itd. Zapravo, ona je obaveštavala i Skupštinu, mi smo imali često izveštaje te komisije, ali, nažalost, nikada nismo o tome raspravljali. I sada, u ovom momentu, ne ulazeći u to da li je ta komisija i koliko je u pravu, postavlja se pitanje – da li se ta komisija uklanja i formira neka nova samo zato što se neko usudio da prozove Mlađana Dinkića? A taj neko, na neki način, trebalo bi da pripada vladajućoj koaliciji, ovoj ili onoj prethodnoj, svakoj, u svakom slučaju.
Imamo Revizorsku komisiju. Znali li neko šta je ta komisija do sad uradila i koliko dugo je bila samo na papiru, a nije bila uopšte formirana u stvarnom životu? Šta je uradila Antimonopolska komisija? Pre neki dan, gospođa koja je predsednik te komisije u medijima kaže da ta komisija ne može da radi zbog izrazitih pritisaka određenih tajkuna u Srbiji i da ne sme da kaže koji su to tajkuni.
Koja je svrha postojanja te komisije i da li neko, da li vi znate, jer se ona poverila Vladi, trebalo je i Skupštini, trebalo je da nam kaže koji su to monopolisti u Srbiji, koji su to tajkuni koji ne dozvoljavaju nekom, što ste vi nazvali državni organ, iako po Ustavu ne može biti, ali svejedno, postoji, država i narod ih plaća, da radi svoj posao, a mi ne znamo. Sada znamo da se ona usudila da kaže, ali da znamo ko su ti tajkuni ili ko je taj tajkun mi bismo joj pomogli, sada bismo je zaštitili od tog tajkuna ili od tih tajkuna.
Imamo Odbor za sukob interesa. Šta je taj odbor uradio i šta je uopšte mogao da uradi? Da ne pričamo o tome na koji način i članovi ovog parlamenta krše naloge Odbora za sukob interesa, onda kako možemo da očekujemo da ih poštuje neko drugi ako ne poštuju oni koji su glasali za donošenje tog zakona.
Vi ste rekli da ne prihvatate ovaj amandman i ostale amandmane, ovo obrazloženje je dato kolegi Martinoviću, iz razloga što smatrate da se Predlogom zakona obrazuje Agencija za borbu protiv korupcije, što je u skladu sa članom 97. tačka 16. Ustava, dakle ono što nije. Između ostalog, uređuje i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
Takođe, već postoje primeri da su zakonima obrazovani samostalni i nezavisni državni organi, kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja, koji je obrazovan prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama.
Dakle, vi ste napisali primer jedine institucije koja, zaista, koliko-toliko, gospodin Šabić, mora se priznati, radi poprilično svoj posao u onolikom obimu koliko njemu dostavljaju informacije koje ne možemo da dobijemo svi mi, bilo koji građanin Srbije koji je zainteresovan za neku informaciju. Zašto niste naveli kao primer ove komisije, što sam malopre navela?
Mi znamo da postoji veliki broj zakona koje ova država, odnosno ovaj parlament treba da donese jer je to neka prečica do EU i vi nama svaki od tih zakona predstavljate kao zakon od životne važnosti. Na tom spisku je i Zakon o zaštiti foka. Verovatno će i to biti jednog dana po hitnom postupku, nema veze što u Srbiji nema foka, ali treba zakon.
Dakle, morate malo ozbiljnije da pristupate predlaganju zakona, morate da vodite računa da poštujete Ustav Republike Srbije i da kažete vašim evropskim prijateljima da ne možete da donosite zakone koji nisu u skladu sa tekstom koji je između ove dve korice. Neće vam ni oni to prihvatiti.
Ako donesete zakon koji će da padne na Ustavnom sudu, šta će onda da vam kažu ovi što vas teraju da donosite ovakve zakone? Još moram samo da kažem kakav će biti sastav Odbora za Agenciju, ko sve predlaže tih devet članova: Administrativni odbor Skupštine, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni kasacioni sud, koga nema, Državna revizorska institucija, koja je počela da radi juče, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije, Socijalno-ekonomski savet, koji toliko dobro radi, slušali smo malopre šta je sve i koliko poskupelo, tako da ima razloga da se pojavi sa ovim predlogom, Advokatska komora Srbije, Udruženje novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.
Dakle, taj budući sastav govori o tome koliko ovaj odbor, ne govorim personalno nego način na koji će biti formiran, ne daje nikakve garancije i nikakvu sigurnost da će, ovaj odbor, makar i neustavan, nešto ozbiljno da radi.
Ne samo što vi kršite Ustav prilikom predlaganja zakona, mislim na Vladu Republike Srbije, i prilikom usvajanja zakona, a kada to kažem mislim na skupštinsku većinu, već vi i podržavate one koji krše Ustav.
Sinoć sam, šetajući po kanalima, slučajno naletela na jednu emisiju, zadržala sam se svega par minuta, jer sam čula da neko pokušava kao pravnik da objasni na koji način su uzeti mandati SRS, bolje reći, oteti.
Onda taj neko, ko je pravnik, ali je očigledno da je pravničko iskustvo sticao po londonskim kafićima ili pomažući zidarima da prave malter, taj posao vrlo uvažavam i te ljude, ili je možda pravničku praksu sticao degustirajući skupa vina, uglavnom, taj nazovipravnik kaže da je SRS po opštinama u raznim koalicijama te sa "žutima", te sa G17, te sa SPS, sa LDP, sa svima čiji su odbornici u nekim opštinama glasali u skladu sa Ustavom i u skladu sa zakonom.
Onda mu je bilo postavljeno pitanje – šta je sa mandatima u Parlamentu, šta je sa ostavkama koje su potpisali narodni poslanici? Naravno, izbegao je odgovor, misli on vešto, ali vrlo jadno, pa je rekao: "Znate, svaka ostavka može i da se opozove, to piše u zakonu". Ustav, član 102. stav 2. kaže: ''Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.'' Dakle, neopozivo! Zakon nije regulisao ovu materiju. U ovom slučaju mora da se primenjuje isključivo Ustav, jer zakon je jedino regulisao mandate kada je u pitanju lokalna samouprava.
Završavam, vidim da je vreme isteklo. Hoću da kažem kolegama iz vladajuće većine, da ih zamolim da, kada već na ovaj način podržavaju ove koji krše Ustav tako što su oteli mandate, onda bar neka ne donose i nove zakone koji su u suprotnosti sa Ustavom.
Znate, kada se bude odgovaralo zbog kršenja Ustava, ne bila vam u koži.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko je danas, u prepodnevnom delu, pohvalio gospođu Malović kao jednog od retkih ministara koji sedi ovde i učestvuje u radu Parlamenta i čim je pohvalismo, žena nestade iz sale i mi opet nemamo s kim da raspravljamo o ovim amandmanima. Nisam se namerno javljala po Poslovniku, ali očekujem, gospođo predsedniče Narodne skupštine, da nas nećete terati da insistiramo, po Poslovniku, da se gospođa Malović vrati, već da ćete to da uradite.
Dobro došla, gospođo ministar. Sačekaću da gospođa ministar sedne, pošto sam je prozvala, zato što sam želela nešto konkretno da joj predložim, odnosno da kažem šta bi trebalo hitno da uradite, a u nadležnosti je ministarstva na čijem ste čelu.
U Vrnjačkoj banji je pre nekoliko dana održan seminar sudija Srbije. Na tom seminaru je dogovoreno da sudovi u Srbiji moraju isključivo da poštuju zakon kada je u pitanju odlučivanje o zahtevima opštinskih odbora, odnosno odbornika SRS-a širom Srbije.
U vezi s mandatima odbornika, koji su, kao i ovi mandati u Skupštini, poslanički, oteti od strane ove grupe koja se odmetnula, odnosno koja je isključena iz SRS-a, i za razliku od poslaničkih mandata, za odborničke mandate u svim opštinama imamo urednu dokumentaciju, ugovor, ovlašćenje, ostavke, sve ono što je potrebno da bi se ostavka, u skladu sa zakonom, kao neopoziva, aktivirala.
Do juče, sudovi su to korektno radili, međutim, danas smo dobili informaciju da ovo što se desilo juče u Kragujevcu nije slučajno, već da se radi o tome da postoji neki dogovor s određenim sudijama, koji su pod direktnim patronatom ''žutih'', da na sve moguće načine eskiviraju vraćanje odborničkih mandata SRS-a.
Danas sam dobila informaciju da je, recimo, Okružni sud u Novom Sadu... Molim vas da ovo saslušate, jer ću vam predložiti nešto direktno iz vaše nadležnosti. Dakle, 25. septembra, za odborničke mandate preotete iz Titela, podnet je zahtev sudu, pošto Skupština opštine nije postupila po zakonu i nije vratila mandate, podneta je žalba Okružnom sudu u Novom Sadu, a 10. oktobra je to isto urađeno i za opštinu Beočin. Verovali ili ne, u Okružnom sudu u Novom Sadu je rečeno da oni ovo tretiraju kao upravni spor i da im je rok za rešavanje 60 dana.
Molim vas, gospođo Malović, da već sutra pošaljete vaše saradnike iz Ministarstva, znate koje su nadležnosti kada su u pitanju ovakve stvari, i, pošto ćete i sutra biti ovde, da nas obavestite o čemu se zapravo radi, da li je ova informacija koju smo dobili tačna. Ako jeste, to je skandalozno i mi ćemo, kao i u ostalim slučajevima, primeniti ono što nam zakon nalaže, a to su krivične prijave protiv nesavesnih sudija, predsednika sudova, predsednika veća, ko je već u pitanju.
Amandman o kom želim da govorim odnosi se na član 39. stav 3. Predloga ovog zakona. Amandman je podnet u ime Poslaničke grupe SRS, predloženo je da se stav 3. Predloga zakona briše. Član 39, na koji je amandman podnet, odnosi se na poglavlje – Upravljanje oduzetom imovinom.
Šta ste vi predvideli u članu 39? Kažete da direktor može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane kod vlasnika, uz obavezu da se o imovini stara ''sa pažnjom dobrog domaćina''. Vlasnik snosi troškove čuvanja i održavanja imovine.
Predloženo je da se ovaj stav briše, jer je potpuno nelogično da se licu koje je, nesporno, izvršilo krivično delo i krivičnim delom, odnosno vršenjem krivičnog dela, steklo određenu imovinu, ta imovina poverava na čuvanje, i to da je čuva s pažnjom dobrog domaćina.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, s obrazloženjem da ga ne prihvata zato što je osnovni zadatak Direkcije da upravlja privremeno oduzetom imovinom.
Navedenom odredbom Predloga zakona daje se mogućnost direktoru da privremeno oduzetu imovinu ostavi vlasniku, ukoliko je to celishodnije sa stanovišta upravljanja imovinom. Naravno, Direkcija kontroliše način na koji vlasnik upravlja tom imovinom, a vlasnik je ne može otuđiti, budući da postoji rešenje o privremenom oduzimanju imovine.
Juče sam bila fina, pa sam rekla da nam Vlada dostavlja odgovore, odnosno mišljenja Vlade na amandmane kao da su narodni poslanici kreteni, a danas moram da kažem da je ovo obrazloženje Vlade, najlepšim rečnikom rečeno – nebulozno. Vlada je samo prepisala, ili neko od vaših službenika, samo ste opisali malo šire ovaj stav 3. Predloga zakona, za koji mi tražimo da se briše. Niste nas ubedili, niti ste napisali ijedan argument zbog čega mislite da amandman nije dobar.
Vi ste danas, gospođo ministar, ovde rekli da nemate nikakav problem s tim da prihvatite bilo koji amandman ukoliko vas narodni poslanici ubede da je taj amandman dobar i da koristi poboljšanju teksta zakona. Ako su svi amandmani o kojima se do sada govorilo, bez obzira na to iz koje poslaničke grupe dolaze, bili zaista konstruktivni i ako je očigledna dobra volja i namera narodnih poslanika da pomognu i vama i državi Srbiji u primeni propisa, mislim da bi bilo dobro da razmislite.
Preporučujem vam da ovaj amandman prihvatite, jer je neprihvatljivo da, ako nekome oduzmete imovinu koju je on stekao vršenjem krivičnog dela, što je nesporno utvrđeno u toku sudskog postupka, onda direktoru, zamislite koja vi ovlašćenja dajete tom direktoru, otvarate mogućnost da i on izvrši krivično delo.
Ne želim da sumnjam ni u onoga koga ćete vi postaviti za direktora. Bilo ko da je u pitanju, verujte, da sam ja taj direktor, tražila bih da se ovaj stav briše, zato što je, u najboljem slučaju, neverovatno opterećenje da taj direktor može da odlučuje o tome da ta privremeno oduzeta imovina ostane kod tog vlasnika. Što se onda oduzima? Što se oduzima, ako će on da je koristi do ko zna kad? On će da je koristi s pažnjom dobrog domaćina. Nema logike.
Mislim da bi bilo dobro da se ovaj amandman, ovakav kakav je predložen, usvoji, da ne dovodimo u pitanje tog, eventualnog, direktora i da smanjimo što je više moguće korupciju. Govorili smo o tome svi, juče i danas, i ovih dana. Ako hoćemo, a svi se zaklinjemo da hoćemo da se što je moguće više, hajde da ne kažem potpuno ukine, ali bar da se suzbije maksimalno korupcija, ako to hoćemo, a verujem da hoćemo, onda moramo da u zakonima koje donosimo ne ostavljamo nikakvu mogućnost za to nekome ko je iz ko zna kojih razloga došao u takvu situaciju; ili je povodljiv, sklon kriminalu, a vi ga postavite za direktora, ne znajući, i onda saznate na takvim slučajevima.
Bilo je danas govora o tome zašto se vodi postupak. Naravno, ne želim da prejudiciram sudske postupke, ali vezano za Šilerovu ulicu, udovice vlasnika iz Šilerove, čuvene, tuže državu Srbiju i postoji velika verovatnoća da će one da dobiju taj sudski spor i da će država Srbija da plati veliki iznos na ime toga što su ti objekti porušeni, kako sada stvari stoje, bar onoliko koliko se informišemo iz sredstava informisanja, zbog propuštanja nekih službi, zatvaranja očiju nekih službi pred nekim činjenicama, nedonošenja odgovarajućih rešenja nekih službi. Sve se odnosi na Skupštinu grada Beograda i upravu grada Beograda, u to vreme.
Ko je danas kriv ako se desi da Srbija mora to da plati? Ko je danas kriv, odnosno ko će snositi odgovornost? Platiće građani Srbije, iz svog džepa.
Zato ne smemo na ovaj način da se igramo. Ne predviđam da će se dešavati takve situacije, ali kad već donosite ovaj zakon, za koji mi mislimo da nije, uopšte, dobar i da, u suštini, nije trebalo ni da se donosi, ne vidimo razlog zašto nećete da prihvatite amandmane koji su, zaista, dobronamerni, u cilju poboljšanja teksta, i koji će omogućiti da se u tom delu zakon bez ikakvih problema primenjuje.
Čuli ste danas od velikog broja poslanika, svi predviđaju istu sudbinu ovom zakonu, bez obzira na to iz koje su poslaničke grupe; svi kažu da će ovaj zakon uskoro morati doći na doradu. To vam i mi govorimo od kad smo počeli da govorimo o ovom zakonu, ali vi, jednostavno, sedite tu i, kao, slušate šta pričamo, ali nisam baš sigurna da vam to dopire do svesti, kao ni činjenica da sada govorimo o amandmanu koji je potpisao Veroljub Arsić, narodni poslanik, a u zaglavlju lepo piše da je to amandman koji je podnela Poslanička grupa SRS-a.
Vrlo je interesantno da niko od narodnih poslanika, pogotovo vi iz ''žutog preduzeća'' koji ste sve ovo i zakuvali, niste imali potrebu da se javite, da se zapitate da li je ovo neka greška. Kako može da stoji da je poslanik SRS-a, odnosno Poslanička grupa SRS-a, a u potpisu je neko ko je, kako reče Krasić, ukrao sekretaricu i kompjuter.
Mi tražili da vrati kompjuter, a on došao u subotu, ili u nedelju, uglavnom, za vikend i, Krasiću, je l ne znaš, odneo je onaj stari kompjuter, i to preko vikenda.
Naravno, sekretaru ćemo da se obratimo, ne s ovog mesta, da vidimo ko to vršlja po Skupštini, ko može iz jedne poslaničke grupe da iznosi, da kida telefone iz zida.
Mi čekamo na poziv, telefonski aparat je na stolu, i tek kad vidimo da nema poziva koji očekujemo, shvatimo da su pokidane telefonske žice, da su odneti kompjuteri iz kancelarija, da je odneta kompletna oprema koja je nabavljena za Poslaničku grupu SRS-a. Sve se to, drage kolege, dešava pred vašim očima. Vi se pravite da se ništa ne dešava.
Ovo su vrlo ozbiljni poremećaji, ovaj događaj je izazvao, i tek će izazvati ozbiljne poremećaje u funkcionisanju mnogih organa u državi Srbiji. Vi što se smeškate, što ste birali sudije, samo se smeškajte, sve će vaše sudije koje ne postupaju po zakonu doći pod udar zakona i svaki put, budite sigurni, davaćemo vam većinu i obezbedićemo kvorum kad im budemo skidali imunitet.