Dakle, o toj temi vi, možda, možete da govorite. I, nije tačno da smo mi srpski radikali, izvinjavam se, završavam, u svojoj kampanji govorili – Kosovo ili ništa; jedan od naših slogana bio je – Kosovo i Metohija je srce Srbije. Vaš slogan je bio –ništa. Nažalost, ''ništa'' je uspelo da napravi Vladu.

 Dragi moj kolega Krasiću, tvojih devet sekundi nije razlog kašnjenja u Evropsku uniju. Predsedavanje ovim parlamentom od strane gospođe Gordane Čomić bi to već moglo da bude.
Gospođo Čomić, kad god vi predsedavate Parlamentom, u stvari, pokazujete kako vladajuća većina opstruiše rad ovog parlamenta. Vi ne prestajete da kršite Poslovnik. Sada govorim o povredama Poslovnika, čl. 27, 100. i 104. Čini mi se da bih mogla da kažem – od prvog do poslednjeg člana, ne bih pogrešila.
Neverovatno je da vi malopre kolegi Krasiću niste dali reč na osnovu člana 100. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Nije tačno to što ste kasnije u obrazloženju pokušali da objasnite, nego ste lepo, može da se vidi u stenogramu, rekli kolegi Krasiću: "Dobićete reč po Poslovniku kada se završi rasprava".
Šta to treba da znači, kad 31 poslanik, ili koliko se već kolega javilo da govori, završi, onda može da se govori po Poslovniku?
Gospođo Čomić, vaša obrazloženja, odnosno objašnjenja, koja traju više nego što traje javljanje po Poslovniku, ili više nego što traje replika, postaju, zaista, nešto što je nepodnošljivo u Parlamentu. Ako imate toliku potrebu da govorite, dajte nekome od potpredsednika da predsedava, javite se, lepo, za reč, koristite vreme vaše poslaničke grupe i pričajte do mile volje. Verujte, nikome od nas neće smetati da kažete šta god mislite da treba i da govorite koliko god hoćete.
To što radite sa mesta predsedavajućeg je, jednostavno, nedopustivo i u potpunoj koliziji s onim što je regulisano članom 27. i ostalim članovima Poslovnika Narodne skupštine.
Zapravo, vi ste danas i ovih dana nama skretali pažnju kako poslanici SRS-a opstruišu rad zato što tražimo da nam se vrate oteti mandati. Naravno, mi to nikada nećemo ni prestati da tražimo, dok to svoje pravo ne ostvarimo. Suština je da, zapravo, vi ne želite da se donesu ovi zakoni. Kad kažem vi, u jednom delu mislim na skupštinsku većinu, jer još nismo dobili odgovor zašto smo danas, recimo, izgubili tri i po sata ne radeći ništa.
Izvinjavam se, već pet sekundi sam prekoračila vreme, završavam ovom rečenicom.
S druge strane, utisak je da vi lično želite da se ovi zakoni ne donesu, jer, taman kada su poslanici krenuli da govore po redosledu i po spisku poslanika, vi ste opet, svojom pričom i svojim kršenjem Poslovnika, doveli do toga da ponovo moramo da vam skrećemo pažnju na povredu Poslovnika.
Izvinjavam se za 37 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 221, odnosno koristim svoje pravo iz člana 221. Poslovnika koji kaže da je narodni poslanik dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine, a u vezi sa tim pozivam se i na članove 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Kao poslanik SRS, izabran sa liste SRS - dr Vojislav Šešelj, koji je prvi bio na našoj poslaničkoj listi, dužna sam da se na svakom mestu pa i na ovom mestu, pred vama, dame i gospodo poslanici, i pred građanima Srbije, na sve moguće načine borim za život Vojislava Šešelja.
Čitala sam ovih dana kako građanin Tomislav Nikolić kaže da ga je uvredila gospođa Jadranka Šešelj kada ga je pitala javno u novinama – da li si sad srećan, Tomislave? I ja ga sad pitam – da li si sad srećan, Tomislave? Sinoć je sekretarijat Haškog tribunala zabranio Vojislavu Šešelju privilegovane razgovore sa njegovim pravnim savetnicima i sa njegovim pravnim timom uz obrazloženje da postoji osnovana sumnja da su se ti razgovori koristili i za neke druge stvari, a ne samo za pitanja odbrane Vojislava Šešelja. Do tog zaključka Sekretarijat je došao na osnovu lažnih stenograma koje je Tomislav Nikolić iznosio u javnosti, u medijima Srbije.
Na ovaj način, sinoćnom odlukom sekretarijata Haškog tribunala Tomislav Nikolić je ispunio, odnosno počeo da ispunjava svoje zadatke koje je dao Borisu Tadiću, Manteru, Seržu Bramercu i ostalima, dakle, izolovanjem Vojislava Šešelja od njegovih pravnih savetnika u vreme kada on unakrsno ispituje svedoke. Tomislav Nikolić odlično zna šta znače pravni savetnici i pravni tim u vreme kada Vojislav Šešelj ispituje unakrsno svedoke tužilaštva. On od danas to više ne može da radi i potpuno je izvesno da je ovo početak onoga što je Haški tribunal naumio i za šta je, nažalost, našao satelite u Srbiji, i to čak bivše članove Srpske radikalne stranke. Pošto je tri minuta, javiću se kasnije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam završila u svom malopređašnjem javljanju ono što sam htela da kažem. U međuvremenu su se stekli uslovi i za repliku na diskusiju građanina Tomislava Nikolića, koji ovde sedi verovatno samo zato što ga poznaju ovi ljudi na obezbeđenju pa ga puštaju da uđe u salu, uvereni da je i dalje narodni poslanik. Svi narodni poslanici i građani Srbije znaju da on to više nije.
I ranije je bilo, a danas je, nadam se, savršeno jasno koja je uloga Tomislava Nikolića u njegovom neuspelom pokušaju razbijanja Srpske radikalne stranke. Možda svi ovi ljudi koji su otišli sa njim do danas nisu ni bili svesni da svi skupa učestvuju u pokušaju Haškog tribunala da ubije Vojislava Šešelja. Sada im otvaram oči svima i skrećem pažnju građanima Srbije i nadležnim državnim organima da Tomislav Nikolić učestvuje, saučestvuje zajedno sa Borisom Tadićem, u pokušaju ubistva Vojislava Šešelja.
Nikolić je malopre ovde rekao da je on pročitao u novinama da Vojislavu Šešelju nije zabranjena komunikacija, već mu je samo zabranjena privilegovana komunikacija. Nije šija nego vrat.
On odlično zna šta znači obična komunikacija sa karticama, za koje kaže da ih je on nabavljao, a laže, pošto ne samo da nije slao pare za te kartice nego je opljačkao i kasu SRS i uvalio stranku u kredite, bez dozvole ijednog stranačkog organa.
Ali, o tome ćemo drugi put i na drugom mestu, sada nam je prioritet da zaštitimo pravo na odbranu i život predsednika SRS.
Dakle, Nikolić odlično zna da je privilegovana komunikacija jedina komunikacija koja Šešelju omogućava pravnu komunikaciju sa timom koji mu pomaže u odbrani i sa njegovim pravnim savetnicima. Ta komunikacija pomoću kartica, pri čemu on može da pozove bilo koga i bilo kada, podrazumeva da se ti razgovori slušaju, da mogu da se koriste sve činjenice i svaka izgovorena reč u toku tih razgovora, ali to ne znači mogućnost odbrane Vojislava Šešelja. Evo, ako slušaju, advokati znaju da komunikacija između advokata i njegovog klijenta, u ovom slučaju između članova tima za odbranu Vojislava Šešelja i Vojislava Šešelja kao nalogodavca tom timu... Vreme mi je isteklo, javiću se ponovo.

Dame i gospodo narodni poslanici, i dalje se javljam na osnovu članova 225. i 226, pošto ne uspevam da završim ono što zapravo hoću da kažem. Nemam nameru da se bavim moralnim likom Tomislava Nikolića, jer sam i ja, kao svi srpski radikali i birači SRS, doskora bila ubeđena da Tomislav Nikolić zaista ima morala. Nažalost, njegov moralni pad je javno počeo 4. septembra i iz dana u dan taj čovek sve niže i niže pada. Vidimo to svaki dan u medijima. Videli smo to juče, kada je zgranuo celu Srbiju svojom diskusijom sa ove govornice. On ne odustaje od toga.
Kada se pojavljuje u medijima sa nacionalnom frekvencijom onda valjda mora da sluša svog medijskog savetnika, pa vodi računa kako sedi, kako priča itd., a kada se pojavljuje u unutrašnjosti, u TV programima koji se ne gledaju na kablovskoj televiziji, onda se čovek opusti pa pokaže svoje pravo lice i govori o tome šta je ko kome rekao, ko je kada rekao ovo ili ono. Naravno, nećemo u to da se upuštamo jer smo ubeđeni da građane Srbije ne interesuje šta smo mi privatno razgovarali sa Tomislavom Nikolićem. Znate, mnogo godina smo bili skupa. Mnogo godina smo bili uvereni da pričamo sa prijateljem. Naravno, mnogo toga iz ličnog života smo rekli i mi njemu, ali i on nama. Nećemo mi to da koristimo ni da zloupotrebljavamo, mi govorimo o onome za šta smo ubeđeni da je interes većine građana Srbije, interes svih pravdoljubivih ljudi ne samo u Srbiji nego i u svetu, a to je interes da se zaštiti život Vojislava Šešelja.
Tomislav Nikolić, koliko god mu smetalo što to govorimo, Tomislav Nikolić je taj koji direktno ugrožava život Vojislava Šešelja. Već ga je dovoljno ugrozio tako što je zbog njegovih nastupa u javnosti, zbog iznošenja lažnih podataka, sekretarijat Haškog tribunala ukinuo privilegovanu komunikaciju Vojislavu Šešelju sa njegovim pravnim savetnicima i sa njegovim stručnim timom.
Ako Tomislav Nikolić ima morala, a nema ga, suviše je nisko pao da bi uopšte mogao da govori kao čovek, onda bi sam mogao da objasni ono što ću ja kasnije, jer su tri minuta prošla.

Gospođo Đukić-Dejanović, upravo ste prekršili član 87. Poslovnika Narodne skupštine. Vi već danima pričate da poslanici opozicije, konkretno Srpske radikalne stranke, onemogućavaju da raspravljamo o dnevnom redu. Spremni smo da raspravljamo o  dnevnom redu, ali nemamo predstavnika predlagača. Vi ste u obavezi, shodno članu 87, da napravite pauzu, da obezbedite prisustvo Boška Ristića da bismo čuli šta on ima da nam kaže o tim predlozima, pošto ovde ionako nemamo, o tome ćemo u nastavku da govorimo, predstavnika ni Visokog saveta pravosuđa, ni Velikog personalnog veća, ni Ministarstva pravde, a svi bi trebalo da se poređaju ovde, jer imamo šta da ih pitamo u vezi sa tačkom dnevnog reda koju pokušavate da započnete.
Dakle, član 87. Poslovnika vas obavezuje i kaže da na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici i drugi predlagači zakona. Ovlašćeni predstavnik za sve ove odluke je Boško Ristić. On nije u sali, znači, nema uslova. Molim vas da javno kažete građanima Srbije da zbog "žutih" nismo u stanju da normalno radimo u ovom parlamentu, jer nije omogućeno narodnim poslanicima da čuju predstavnika predlagača.
Posle ovog i posle onog kad niste imali kvorum za objedinjenu raspravu, molim vas da nikad više ne kažete ni vi ni gospođa Kolundžija javno da Skupština ne radi zbog opstrukcije, ili ne znam čega, od strane opozicije. Vi iz vladajuće koalicije, evo dokaza da ste odgovorni. I, kad pričate koliko košta skupštinski dan, ne znam sa kim ćete podeliti troškove zato što sad morate da napravite pauzu, jer nema uslova za nastavak rada po tačkama dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, sada ste pokušali da objasnite situaciju na jedan, vama svojstven, način. Naravno, niste u pravu. Treba da znate da onda kada vidite da nema predstavnika predlagača ne možete da ga pitate da li želi da govori. Naravno, bili ste u obavezi da to uradite sada kada je on tu. Dobro, nije to prvi put da kršite Poslovnik.
(Predsedavajuća: Molim vas da izreknete koju odredbu Poslovnika sam prekršila, ako smatrate da jesam.)
Gospođo Čomić, čini mi se da ste mi dali reč kao ovlašćenom predlagaču predstavnika poslaničke grupe SRS. Da vas nešto naučim: imam 20 minuta kao predstavnik predlagača, po Poslovniku, ovde da koristim. Tih 20 minuta mogu ovde da ćutim, ako mislim da je to poruka narodnim poslanicima i poruka građanima Srbije. Nemojte da pametujete na koji način, na koji Poslovnik, koji član ... Zaista, previše sebi dozvoljavate. Dozvolite mi da koristim 20 minuta, kao ovlašćeni predstavnik SRS, čiji je predsednik dr Vojislav Šešelj, pravo koje imamo po Poslovniku Narodne skupštine.
Najpre bih želela da se osvrnem, čisto da podsetim građane Srbije, na to ko je odgovoran za to što u Srbiji gotovo ništa ne funkcioniše. Odgovorna je vladajuća većina, a pre svega DS.
To nije samo kada je u pitanju pravosuđe, to je slučaj kada je u pitanju bilo koja oblast društvenog života.
Zašto naglašavam odgovornost Demokratske stranke kada je u pitanju nesređeno stanje u oblasti pravosuđa? Imamo vrlo često, poslednjih meseci, izjave i intervjue predsednika Vrhovnog suda gospođe Škero, koja se na izvestan način žali da je rad pravosudnih organa usporen ili na neki način ograničen zbog nefunkcionisanja Narodne skupštine. Potpuno razumem gospođu Vidu Petrović-Škero, svakako da ona kao predsednik Vrhovnog suda teško može da organizuje rad sudova kada mi tek danas, u nekim slučajevima nakon godinu i više dana, raspravljamo o razrešenju nosilaca određenih sudijskih i javnotužilačkih funkcija.
Kada se govori o odgovornosti u parlamentu, onda jasno mora da se zna čija je to odgovornost. U ovom slučaju to je nesporno odgovornost Demokratske stranke ili, bolje reći, neodgovornost Demokratske stranke.
Pokušali smo danas, i uspeli smo, da ubedimo skupštinsku većinu da o ovoj tački dnevnog reda ne možemo da govorimo bez ovlašćenog predlagača. Ovlašćeni predlagač je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu gospodin Boško Ristić. Njegovo je apsolutno pravo da ništa ne govori ili da kaže ako ima šta da kaže, ali je njegova obaveza da bude prisutan tu kada se govori o tački dnevnog reda za koju je ovlašćen.
Ovde je trebalo da budu i neki drugi ljudi. Mi smo na Odboru za pravosuđe i upravu govorili o tome. Kada govorimo o razrešenju dužnosti nosilaca pravosudnih funkcija, ili postavljenju, svejedno je, mi ovde moramo da imamo ispred sebe i prave predstavnike predlagača, a to su članovi Visokog saveta pravosuđa, Velikog personalnog pravosudnog veća ili ministra pravde, kao jednog od članova Visokog saveta pravosuđa. Nisu bili prisutni ni na Odboru za pravosuđe, nisu prisutni ni danas na sednici Narodne skupštine. Moguće je da nisu ni obavešteni, ali u svakom slučaju, ovo je javna kritika i predstavnicima pravosudnih organa koji su morali ovde da budu prisutni da bi nam odgovorili na neka pitanja na koja Boško Ristić, kao predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, sasvim sigurno ne može da odgovori jer nije mogao da odgovori na ta pitanja kada smo o tome govorili na sednici Odbora za pravosuđe i upravu.
Prema članu 5. stav 2. Zakona o proglašenju Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije obavezno je bilo da u toku drugog zasedanja, nakon izbora Vlade, Narodna skupština uskladi sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva, i to zakone kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcije predsednika sudova i sudija, Visoki savet sudstva, organizacija i nadležnost javnih tužilaštava, izbor i prestanak funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Državno veće tužilaca.
Nijedan od ovih zakona nije donet, iako je prošlo vreme kada smo bili u obavezi da donesemo ove zakone.
Istina je da član 6. kaže da se primenjuju zakoni koji su sada na snazi dok se ne donesu ovi gore navedeni zakoni. Ali, znate, ovo ne može da traje beskonačno. Očekujemo ozbiljnost i odgovornost od vladajuće većine i kada su u pitanju predlozi zakona, a ne da mi u dnevnom redu dobijemo predloge nekih odluka, za koje ne mislim da su nebitne. Mora Vlada Republike Srbije da vodi računa o prioritetima. Prioriteti su utvrđeni Ustavom i Zakonom za sprovođenje Ustava koji sam citirala. To je obaveza vladajuće većine i to je obaveza Vlade Republike Srbije.
Ne znam da li gospodin Boško Ristić može da odgovori narodnim poslanicima i građanima Srbije zašto Srbija nema državnog tužioca. Imamo jednog čoveka u funkciji vršioca dužnosti. Više ne znam u koju godinu je prešlo njegovo vršenje dužnosti. Stalno u pravosuđu imamo neki problem, u koji svrstavamo i Ustavni sud, uslovno rečeno.
Podsećam koliko dugo smo bili, u dva navrata, bez Ustavnog suda; pa smo već jedanput bili bez državnog tužioca; pa smo sada opet bez državnog tužioca. Ne znam, zaista, kako uopšte neko može da kaže da je Srbija pravna država i da u Srbiji funkcionišu te državne funkcije.
Očigledno je da to nije tačno i mi upravo o tome želimo da govorimo. Neko je možda mislio, kada je predlagana ova tačka dnevnog reda, šta tu ima da se priča. Neki ljudi su podneli zahtev da se više ne bave pravosudnim funkcijama, nekima je odavno došlo vreme da budu penzionisani, za neke se čak kaže da se predlaže da se razreše zbog nesavesnog vršenja sudijske funkcije. Dakle, to je i te kako bitno. Verujte, koliko god je bitno da raspravljamo kada se postavljaju neke sudije na te funkcije, toliko je bitno i da raspravljamo kada su u pitanju razrešenja sa tih funkcija.
Pitali smo na Odboru za pravosuđe i upravu da li imamo obrazloženje nekih sudija ili javnih tužilaca koji to već odavno nisu, iako formalno nisu razrešeni od tih funkcija, a odgovornost zašto oni nisu i formalno razrešeni je isključivo na gospodinu Oliveru Duliću, pošto ste videli u materijalu da su ovi materijali u Narodnoj skupštini bili u proceduri skoro godinu dana, možda i više od godinu dana.
Dakle, gospodin Oliver Dulić je tada, kao predsednik parlamenta, procenio da je to nebitno i da narodni poslanici ne treba o tome da raspravljaju.
Šta je posledica toga? Posledica je da imamo jednu grupu bivših sudija ili tužilaca koji su već odavno stekli uslove za penziju i koji u međuvremenu, pretpostavljam, tako je gospodin Ristić rekao sa ovog mesta, primaju plate, a ne penzije.
Pitanje na koje bi nam odgovor dala (Boško Ristić sigurno ne može) gospođa Vida Petrović-Škero, pošto državnog tužioca nemamo, ne znam koga drugog da pitamo, ili gospođa Malović, ministar pravde, jeste pitanje – da li u našim sudovima i javnim tužilaštvima rade još uvek ljudi koji su stekli pravo na penziju? Ako rade, onda je to nedopustivo, jer kako mogu da sude, recimo, neke sporove iz radnog odnosa ili bilo koje druge sporove ako su i sami stekli pravo na penziju? Ako ne rade, onda pitam na koji način će snositi odgovornost gospodin Oliver Dulić, Boris Tadić i Demokratska stranka, vladajuća većina uopšte, za to što ti ljudi umesto penzija primaju plate. To je onda potpun poremećaj u budžetu Republike Srbije, da ne pričam o strukturi budžeta; u svakom slučaju, jasno vam je da plata i penzija, jasno je i građanima Srbije, nije isto.
Dakle, to su pitanja na koja nam danas, sasvim izvesno, niko u ovoj sali ne može dati prave odgovore. Možda će neko da pokuša, ali to može samo neko od lica koja sam malopre pomenula.
Imamo, takođe, predlog da se razreši dužnosti neki bivši sudija ili javni tužilac, na lični zahtev. Pitanja na koja bismo želeli da čujemo odgovore, ali nažalost, nemamo koga da pitamo i zato se obraćam pre svega javnosti, građanima Srbije, pitanja na koja nemamo odgovor jesu – koji su razlozi zbog kojih su ti ljudi podneli zahteve za razrešenje funkcija. Ako je neko samo napisao "tražim da se razrešim sudijske funkcije, sa danom tim i tim", onda zaista niko nema pravo da tog nekog pita zbog čega je poželeo i tražio da se razreši funkcije, ali svakako smo u tom slučaju bili u obavezi da to uradimo u roku od 30 dana od dana podnošenja tog zahteva, a ovde vidite u materijalima da imamo zahteve koji su stariji i od godinu dana. Tu se postavlja pitanje u kom su statusu sada ti ljudi.
Iako su rekli da sa tim i tim datumom, pre sedam meseci recimo, ne žele više da vrše tu funkciju, da li su oni i dalje sudije i tužioci? Ako nisu, recimo, pretpostavljam da su u najvećem broju slučajeva advokati, kako mogu da budu advokati ako nisu razrešeni sudijskih funkcija? Ko je te ljude doveo u situaciju ili da budu potpuno u nerešenom pravnom položaju ili da, bez svoje krivice, krše propise, ili da primaju platu, a da ne rade svoj posao, ili da ne mogu da rade drugi posao pa da ne primaju nikakvu platu, pa je onda egzistencija njihove porodice dovedena u pitanje. To su pitanja na koja očekujemo odgovore, ali nažalost, u ovoj sali danas nema ko da nam odgovori na ta pitanja.
Vrlo su interesantni, pogledajte, predlozi odluka o razrešenju dužnosti, recimo, jednog predsednika suda. Namerno neću da govorim o imenima, ali predlog je da se razrešava dužnosti predsednika suda zbog nesavesnog vršenja dužnosti, neki predsednik suda u Srbiji. Imamo ovakvih predloga i za sudije i za javne tužioce.
U obrazloženju ovakvog predloga dobijamo prepisan član 69. Zakona o sudijama gde je utvrđeno da se predsednik suda razrešava te dužnosti ako nesavesno ili neuspešno vrši tu funkciju, a nesavesnost se pre svega ogleda u propuštanju da se uspostavi pravilan i blagovremen rad suda i spreče postupci štetni po nezavisnost ili ugled suda. Ovo je neozbiljno i neodgovorno.
Tražimo odgovor na pitanje da li su svi ovi predlozi odluka o razrešenju sudija ili predsednika sudova ili javnih tužilaca... Veliko personalno veće je navodno u postupku utvrdilo da su oni nesavesno vršili funkciju.
Pitamo, u čemu se ogleda ta nesavesnost? Da li su nesavesni zato što nisu pristali, kao, recimo, gospođa Gordana Božilović, da im Nataša Kandić diktira odluke? Da li su nesavesni zato što nisu pristali da ispune neki nalog koji im je dala ministar Malović, koja će ostati čuvena po tome što je potpisala nalog za izručenje Radovana Karadžića? Da li su u pitanju sudije koje nisu mogle da izdrže pritiske tajkuna, pritiske izvršne vlasti? Da li su u pitanju sudije koje su zaista bile nesavesne, ali mi ne vidimo na ovom papiru u čemu se ogleda ta nesavesnost? Da li je taj sudija nekog suda, o čijoj sudbini mi danas treba da odlučujemo i da glasamo, jedini sudija u tom konkretnom sudu koji je nesavesno obavljao svoju funkciju? Da li neko ko je predlagač ovoga može da nam tvrdi da su sve sudije u tom sudu, bar u proseku, ako ne iznad proseka, veoma savesne, a samo je ovaj nesavestan, ali mi opet ne znamo iz kog razloga.
Za ovakve odluke, da sam na vašem mestu, na mestu vas koji ćete glasati za ovo, nikada ne bih glasala. Vi se dovodite u situaciju da ispunjavate naloge Borisa Tadića koji svoju diktaturu sprovodi i u sudovima i bez pravog obrazloženja. Samo se vi smejte, a pitajte se čije porodice dovodite u situaciju da ostaju bez hleba zato što ćete vi... Možda je ovo zaista ovako, ali da li vi koji ćete da glasate za ovo imate dokaz da je ovo ovako? Da li možete da tvrdite da apsolutno sve sudije u Subotici rade fenomenalno svoj posao, osim predsednika suda kojeg hoćete da razrešite?
Ja ne govorim ni za ni protiv, govorim samo primere i govorim principijelno i skrećem vam pažnju da odbijanjem ovakvih odluka... Vi ste, valjda, skupštinska većina i trebalo bi da odbijate ovakve predloge odluka, da tražite, kao vladajuća većina, od Velikog personalnog veća konkretne podatke zašto je neko od sudija bio nesavestan pa danas vi treba da ga razrešite, a ne da se pretpostavlja, da se priča po gradovima Srbije – onog su predložili zato što nije "žuti", onog su predložili zato što mu je predsednik opštine to i to tražio a on nije izvršio.
Dakle, vrlo neozbiljno, vrlo neodgovorno prema obavljanju posla narodnog poslanika a, bogami, i prema porodicama ovih ljudi. Sve su ovo živi ljudi, koji imaju svoje porodice.
Ukoliko su zaista nesavesno obavljali svoje funkcije, treba da budu razrešeni; ako su u vršenju funkcije vršili krivična dela, treba krivično da odgovaraju. Ali, ako je sve to izostavljeno a u pitanju je samo to što se neko nekom ne dopada partijski ili što neko nije ispunio nečiju želju, nekog tajkuna, da donese ovakvu ili onakvu presudu, ili nekog iz Vlade Republike Srbije... Ja sada nikog ne sumnjičim, samo govorim šta sve može kao pretpostavka da se pojavi kada su ovakve odluke u pitanju.
Ubeđena sam da ste i vi svesni da sam potpuno u pravu kada ovo izgovaram, ali šta ćete, vi ovde niste u funkciji narodnih poslanika već u funkciji izvršilaca Borisa Tadića. Da nije tako, onda biste i vi bar ovog vršioca dužnosti (ako nemamo pravog) državnog, odnosno javnog tužioca upozorili da se nešto dešava u Narodnoj skupštini, da se nešto dešava u Haškom tribunalu; upozorili biste ih da ovde sedi jedna grupa građana koji su oteli mandate SRS, čiji je predsednik dr Vojislav Šešelj, i koji na taj način i iznošenjem neistina u javnosti saučestvuju u ubistvu Vojislava Šešelja.
Ističe 19. minut, ali moje kolege će koristiti vreme da govore i o Brunu Vekariću, i o Vukčeviću, i o tome kako su se tribunalizovali sudovi u Republici Srbiji, a pre svega i najviše od svih ovaj Specijalni sud za ratne zločine, koji je specijalan samo po tome što njegove sudije i tužioci primaju znatno veće plate od svojih kolega koje rade u okružnom sudu, a potpuno su isti, samo što su ovi poslušnici sistema, ranije poslušnici Karle del Ponte, sada Serža Bramerca.
Dakle, kolege poslanici, dvadeseti minut je prošao vrlo brzo. O ovome bi moglo da se govori, verujte, satima.
Skrećem vam pažnju, još jedanput razmislite i sami o ovome što sam u ime poslaničke grupe SRS govorila i naterajte vladajuću većinu da se prizove zakonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je zaista već poodavno uvedena, a tačno znam i kada... Govorim na osnovu člana 221. stav 1. koji me obavezuje kao narodnog poslanika da učestvujem u radu Narodne skupštine. Molila bih da o tome kada se narodni poslanici javljaju na osnovu članova 225. i 226. prestanemo da polemišemo. To je po ovakvom restriktivnom Poslovniku jedini prolaz narodnih poslanika da mogu da se obraćaju nadležnim institucijama i da daju saopštenja od opšteg interesa građanima Srbije itd. Mislim da zaista nema potrebe da svaki put kada neko govori po članovima 225. i 226. bude polemika oko toga da li ima prioritet ili nema prioritet.
Nemojte da sada kada rešavamo najvažnije pitanje u SRS, a to je pitanje života ili smrti dr Vojislava Šešelja, vežbate to da li možemo da govorimo po ovim članovima ili ne. Sve poslaničke grupe u ovom parlamentu su, kada su imale potrebu za tim, koristile ova dva člana. Nekada je to trajalo jedan sat, nekada jedan dan, nekada tri dana.
Koliko će u slučaju SRS i naše poslaničke grupe da traje, to zaista niko u ovom momentu ne može da vam kaže.
Zapravo, pretpostavljam da Boris Tadić ima odgovor na to pitanje. Ako Boris Tadić konačno preseče i kaže ovde nadležnima da ova grupa građana nisu narodni poslanici, uputi vas da vratite mandate narodnim poslanicima SRS, onda to više neće biti tema. Ali, tema pokušaja ubistva dr Vojislava Šešelja biće tema za svakog srpskog radikala dokle god postojimo. Nećemo dozvoliti ni Borisu Tadiću, ni Haškom tribunalu, ni Tomislavu Nikoliću da urade sa Vojislavom Šešeljem ono što je urađeno sa Slobodanom Miloševićem i ostalima koji su ubijeni u Haškom tribunalu. Mi srpski radikali Vojislava Šešelja sada imamo jedan jedini zadatak, a taj zadatak je da zaštitimo i sačuvamo život Vojislava Šešelja, koji je ozbiljno ugrožen od strane Serža Bramerca, Borisa Tadića, Mantera i, nažalost, Tomislava Nikolića.

Povreda člana 104, gospođo Čomić. Pre toga bih vas molila (a mogu i ponovo da se javim, svejedno je) da tražite od gospodina sekretara da se utvrdi da li sam ijedanput, a govorila sam više puta, govorila, a da mi kartica nije bila ubačena na mesto gde treba da bude ubačena.
Gospođo Čomić, trebalo je da vodite računa kada ste odgovarali Gordani Pop-Lazić. Rekli ste da ceo dan danas kršite Poslovnik. Meni ste davali reč i svaki put sam bila identifikovana na svom mestu. Dakle, izrekli ste neistinu. Kakav god odgovor budete dali znam da neću biti zadovoljna vašim odgovorom pa insistiram da se u danu za glasanje narodni poslanici izjasne o tome da li ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine kada ste izneli neistinu da se ja nisam identifikovala na mestu poslaničkom karticom.
Kada ste replicirali kolegi Slađanu Mijaljeviću, jer je ono zaista bila replika, dobila sam poruku putem telefona da ste posle mog izlaganja koje je trajalo tri minuta vi meni objašnjavali tri minuta i 20 sekundi. Neko je to pratio. Ali, dobro, vi ste logoreična žena, poznata stvar. Nemam ništa protiv, pričajte vi.
Kada govorite o članu 221. i o tome da su narodni poslanici obavezni da učestvuju u radu parlamenta, onda nemojte da se obraćate poslanicima SRS. Ako neko radi u ovom parlamentu onda su to oduvek, ne samo ovih dana, isključivo poslanici SRS. Da li se neko više puta javio da interveniše po Poslovniku, da li se neko više puta javio da traži mišljenje od opšteg značaja od nadležnih organa, da li je neko podneo više amandmana od poslanika SRS; da li je neko koristio sve raspoloživo vreme po Poslovniku, osim poslanika SRS?
Pitajte Boška Ristića zašto ste zbog njegovog odsustva i neučestvovanja u radu Skupštine morali da napravite danas polučasovnu pauzu. Pitajte Olivera Dulića zašto nismo skoro dve godine raspravljali o nekim predlozima odluka za razrešenje sudija sa sudijskih funkcija. Ovde imamo predloge iz februara 2006. godine.

Hvala lepo. Ovo je dug od pre podne, ali ste očigledno zaboravili, ili nemate pored sebe spisak. Javila sam se na osnovu člana 100. stav 4. Kada smo moje kolege iz SRS i ja reklamirali  Poslovnik vi ste nam objašnjavali na način na koji vi objašnjavate; nemamo ništa protiv toga, ali stekli smo utisak da je vama stalo da se poštuje Poslovnik.
Samo želim da vam kažem kao pravnik, pošto vi to niste, pa dozvoljavam da niste u stanju da tumačite pravne propise, zato sam očekivala da će gospodin Odalović da vam skrene pažnju, stav 4. člana 100. Poslovnika glasi: "Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tome u danu za glasanje."
Dakle, vi ste pokušali da komunicirate sa narodnim poslanicima tako što ste odatle pitali, sa svog mesta - jeste li zadovoljni obrazloženjem. Poslanik treba da klimne glavom da li jeste ili nije, ili da dovikuje - jesam, ili - nisam. Znate, takvo dovikivanje je kršenje Poslovnika. Ne možemo ovde da razgovaramo kao komšinice preko plota.
Ako narodni poslanik nije zadovoljan vašim odgovorom, onda ste u obavezi da narodnom poslaniku omogućite (govorim o tumačenju ovog stava, striktno tako ne piše, ali jedino ovako može da se tumači) da sa ovog mesta jasno i glasno kaže zbog čega nije zadovoljan vašim odgovorom, da bi to ušlo u stenogram i da bi na osnovu toga u danu za glasanje Narodna skupština mogla da glasa o tome. Ako vi kažete "narodni poslanik nije zadovoljan, pa neka se Skupština izjasni", ko to zna da narodni poslanik nije zadovoljan, a pogotovo ko zna zbog čega narodni poslanik nije zadovoljan.
Iz tog razloga vas molim da poštujete ovaj član i ovaj stav 4. i da ga tumačite upravo ovako kako sam vam ja sada objasnila. Pitajte sekretara Skupštine, pravnik je, sigurna sam da će potvrditi ovo što sam rekla. Koristim još ovih deset sekundi da pozovem sve nadležne u Srbiji, pre svega Borisa Tadića, da Srpskoj radikalnoj stranci vrate mandate koje im je oduzela neka grupa građana koja ovde izigrava poslanike.

Gospođo Čomić, ovo što ste uradili malopre kada sam reklamirala član 100, a ovaj put član 104. Poslovnika, predstavlja najgrublje kršenje dostojanstva Narodne skupštine. Namerno sam vas pitala da li vi posle vašeg obrazloženja malopre znate da li sam ja zadovoljna ili nisam zadovoljna vašim odgovorom. Vi ste me to pitali, ja nisam nijednim znakom pokazala ni da, ni ne.
Dakle, skrenula sam vam pažnju, sa narodnim poslanicima ne možete da komunicirate kao komšinica preko plota. Svaki put kada narodni poslanik nešto dobaci iz klupe, vi čak citirate, kažete - narodni poslanik taj i taj, rekao je to i to. Dakle, vi to govorite da bi to ušlo u stenogram, nama je to jasno, a poslanici koji dobacuju sigurno upravo to i rade zato da bi ušlo u stenogram.
Malopre vi niste mogli da kažete da nemate saznanja da li sam ja saglasna ili nisam sa onim što ste vi dali kao objašnjenje, jer u stenogramu ne postoji ni jedna jedina reč koja bi ostala zapisana o tome da li ja prihvatam vaše objašnjenje, ili insistiram da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o tome da li ste vi povredili Poslovnik.
Pošto vi permanentno kršite Poslovnik, naravno da tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o tome da li ste malopre povredili Poslovnik.
A, od svih državnih organa, pre svega od Borisa Tadića, od njegovog mentora, američkog ambasadora, koji je nažalost glavni državni organ danas u Srbiji, i od njihovog sluge Tomislava Nikolića tražim da se izjasne o tome kada će vratiti poslaničke mandate poslanicima SRS. Pitam kada će nadležni organi da preduzmu te mere, jer ovo što radi ova nazoviposlanička grupa ugrožava život dr Vojislava Šešelja. Haški tribunal doneo je odluku da Vojislavu Šešelju onemogući privilegovanu komunikaciju sa pravnim savetnicima i sa njegovim timom za odbranu zato što je Tomislav Nikolić u javnosti izneo lažne stenograme sa nekog navodnog sastanka sa predsednikom stranke.

Replika se odnosi prevashodno na ono prvo izlaganje gospodina Boška Ristića, a delom i na ovo koje je upravo završio. U svom prvom izlaganju gospodin Ristić je izneo neke informacije koje nemaju ni članovi Odbora ni članovi parlamenta, niti su im dostupne. Pretpostavljam da je on to dobio od ministra pravde, kako reče, iako on nema nikakvog uticaja, osim što je član Visokog saveta pravosuđa, samo ta sitnica. Bilo bi neophodno da svi narodni poslanici, a pogotovo članovi Odbora, znaju sve te detalje koje ste vi ovde iznosili u svom prethodnom izlaganju.
Licemerno je i, usudila bih se reći, bezobrazno tvrditi da su ove odluke morale da se donose po hitnom postupku, da je nečijom krivicom došlo do toga da neki ljudi koji je trebalo odavno da budu razrešeni, neki su se kako rekoste uredno prijavili u fond, primaju platu iako ne rade na sudijskoj funkciji. One koji primaju platu a trebalo je da budu razrešeni, ali nisu, Boško Ristić nazvao je nesavesnim, a ja pitam Boška Ristića i pitam skupštinsku većinu – ko je zapravo nesavestan?
Nemate vi opravdanja kada kažete da vi niste bili na čelu Odbora u prošlom sazivu. Vi ste, gospodine Ristiću, vlast u Srbiji od 2000. godine (mislim na vas iz Demokratske stranke), i sve negativno što se dešavalo u Srbiji od 2000. godine do danas jeste vaša odgovornost. Nemate prava da kažete da vi ne snosite odgovornost lično zato što Oliver Dulić nije stavio nešto na dnevni red. Vi ste iz iste poslaničke grupe, iz iste stranke. Imate li možda obrazloženje zbog čega Oliver Dulić godinu, dve dana nije stavljao na dnevni red predlog odluka o kojima mi danas ovde raspravljamo? Rekli ste u ovom poslednjem izlaganju da ćemo na narednoj sednici... Pokušali ste da objasnite nemušto zašto se nije poštovao Zakon o sprovođenju Ustava, naravno, niste uspeli nikoga da ubedite u to da je neko drugi odgovoran osim vas, i rekli ste da će se na narednoj sednici naći ovi zakoni iz oblasti pravosuđa, po Zakonu o sprovođenju Ustava.
Ne znam kako su to naprasno prestali da budu manje bitni bela šengen lista i ovi zakoni koje ste upravo povukli.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 1, a u vezi sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine sam se javila za reč.
U petak su poslanici SRS više puta u toku dana reklamirali Poslovnik i tražili od vas, gospođo predsedniče Narodne skupštine, objašnjenje kako to u Narodnoj skupštini umesto narodnih poslanika sedi neka grupa građana koja nije pod tim nazivom učestvovala na poslednjim izborima. Tražili smo da se vrate oteti mandati Srpskoj radikalnoj stranci. Vi na to niste konkretno odgovarali, rekli ste da to nije u vašoj nadležnosti itd., ali ja sada hoću jedan novi argument da dodam svemu ovome što smo pričali u petak.
Naime, poznato je da je SRS osvojila 78 poslaničkih mandata između ostalog i zbog toga što smo u kampanji tvrdili da nikada nećemo sarađivati sa onima koji su bombardovali Srbiju, da nikada nećemo imati ni tajne ni javne sastanke sa američkim ambasadorom zbog njihove najveće odgovornosti zašto nam se oduzima Pokrajina Kosovo i Metohija.
U međuvremenu imamo javno priznanje građanina Nikolića koji predvodi ovu grupu, koji još uvek sede u Narodnoj skupštini, da se on sastao sa američkim ambasadorom, da će i dalje to da radi, jer zašto da ne, a na osnovu toga je zapravo potvrdio ono što je na vreme prozreo predsednik stranke dr Vojislav Šešelj i svi mi oko njega, da se zapravo građanin Nikolić sastajao sa američkim i engleskim ambasadorom i tajno.
Ako je priznao da je to sada bilo javno, da je to bilo na nekom skupu, gde je bilo desetak ljudi, na nekom prijemu, ne znam šta već, znači – da je on to iznosio u izbornoj kampanji, sasvim izvesno birači SRS-a ne bi glasali ni za njega, ni za one koji zastupaju tezu. On je u tom smislu lagao građane u toku izborne kampanje, a SRS nikada nije menjala svoj stav kada je u pitanju SAD.

Završavam, hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam završila malopre u okviru tri minuta javljanje na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Htela sam da kažem da mi srpski radikali insistiramo da se konačno razreši problem koji je nastao u Skupštini Republike Srbije. Iznenađena sam bila kada je malopre gospođa Slavica Đukić-Dejanović rekla - pa pričali ste o tome ceo dan u petak, pa nećete valjda opet?
Znate, mi nismo pričali radi priče, mi insistiramo da se demokratija u pravom smislu reči uvede u Skupštinu Srbije. Jer ovo što je uradio Boris Tadić uvođenjem jedne grupe onih koji su isključeni iz SRS u neku posebnu poslaničku grupu je apsolutno suprotstavljeno demokratiji, suprotstavljeno izbornoj volji građana.
Ako će Boris Tadić i dalje da podržava ovu grupu, ako će i dalje da pravi lakrdiju od Narodne skupštine, naravno sa onim osnovnim pitanjem šta će biti sa svim onim propisima koji budu eventualno doneti u ovom sastavu, kada 20 građana Srbije glasa umesto narodnih poslanika, onda zaista snosiće veliku odgovornost i sam na sebe zapravo navlači veliku odgovornost.
Mi smo poodavno tvrdili, još od izbora Vlade Republike Srbije, da Boris Tadić uvodi diktaturu u Srbiji. Činjenica da je to tako u Vladi Republike Srbije to nikome više nije sporno, ali očigledno da je tu diktaturu proneo i u Skupštinu Srbije. Mi zato tražimo od Borisa Tadića - ili da pošteno, kao Pinoče svojevremeno, kaže da suspenduje demokratiju ili neka se ponaša demokratski - neka SRS vrati mandate koji su preoteti od SRS.
Dakle, mi u stranci nemamo nikakvih problema, ali imamo problem sa Borisom Tadićem, koji nam je zajedno, verovatno u dogovoru i sa Manterom i sa građaninom Nikolićem, preoteo 20 mandata koji pripadaju SRS, koje je na poslednjim parlamentarnim izborima dobila lista SRS - dr Vojislav Šešelj.