Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7272">Vjerica Radeta</a>

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Kada bismo slučajno bili uvereni da je  zakon o javnim skijalištima najvažnija stvar u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, onda bismo odali priznanje i ministru i Ministarstvu i rekli bismo da je Bojan Dimitrijević dobar ministar, ali s obzirom na to da nije tako, moram da kaže da, niti je on dobar ministar, niti je ova vlada dobra za građane Srbije. Predlog ovog zakona je još jedno nasankavanje građana Srbije i nema veze ni sa stvarnošću ni sa realnošću.
Naravno da svaki segment društva treba da bude pravno normiran i treba da postoji zakon o svakom segmentu, to nije sporno, ali u normalnoj državi se prave prioriteti.
Da smo mi slučajno normalna država, onda bi Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, pre svega, vodilo računa o onome što je značajno za većinu građana Srbije.
Bilo bi mnogo lepše da mi danas ovde sa ministrom Dimitrijevićem raspravljamo o zaštiti srpskog tržišta, o zaštiti nacionalnih proizvoda, ali ministar misli da je zakon o javnim skijalištima najvažnija stvar na svetu.
Volela bih da ministar kaže da li on ima, pošto se mnogo bave statistikom, pogotovo kada prave potrošačku korpu, koju ne znam samo ko danas u Srbiji može da napuni, onakvu kakvu su je predvideli, a i tako predviđena potrošačka korpa je otprilike 40% potreba svakog četvoročlanog domaćinstva, dakle, volela bih da nam ministar kaže statističke podatke koliko je građana Srbije danas u prilici da može da koristi godišnji odmor, letnji ili zimski, a pogotovo i letnji i zimski, koliko se to građana bavi skijanjem, zapravo, ko danas to sebi u Srbiji može da priušti? Nadam se da ćemo dobiti te podatke od ministra.
Još jedno u nizu od pitanja za ministra, biće ih još – šta je sa skijanjem do dana današnjeg, odnosno do dana usvajanja ovog zakona? Da li to znači da su do sada bili divlja skijališta i da su se nezakonito bavili skijanjem oni koji su skijali?
Čudi me da ministar nije u završnim ili kaznenim odredbama predvideo da kazni sve ljude koji su se u nekim prethodnim godinama bavili skijanjem, jer on nije bio doneo zakon.
Dakle, pre ovoga bih pitala ministra da li on zna koliko građana Srbije danas uopšte može normalno da živi, mislim na materijalni status građana Srbije? Ako ne zna ministar, reći ću mu da u mom komšiluku postoji supermarket, dakle, ispred tog supermarketa, otprilike na desetak metara nalazi se šest kontejnera. Svaki dan je ista slika. Iz supermarketa izlaze ljudi sa polupraznim kesama, poneko i sa napunjenom kesom, a na tih šest kontejnera je maltene red, i to, nažalost, ljudi koji traže po kontejnerima, pri čemu se na prvi pogled vidi da su i pristojni i normalni, da su čisti i da imaju garderobu koja je otprilike od pre 10-15-20 godina, znači iz vremena kada su mogli da je kupe, ali su danas u situaciji da nemaju šta da jedu.
Umesto da se o takvim stvarima bavi ministar Dimitrijević i njegovo Ministarstvo, mi danas pričamo o javnim skijalištima. Zaista ja mislim da su građani koji danas prate rad ovog parlamenta ozlojeđeni kada, pored svih muka koje Srbija ima, vide da mi danas ovde trošimo vreme pričajući o javnim skijalištima i to potpuno nepotrebno, na način kako je to ovde predviđeno. Kasnije ću o tim detaljima, ali ću sada da kažem, šta je zapravo suština.
Na strani 26 u obrazloženju zakona – razlozi za donošenje zakona, između ostalog, stoji: ''Normiranje ove oblasti je važno i za integraciju turističke ponude planinskih područja na međunarodnom tržištu''.
Šta ovo znači? Znači da je, ovo što je sadržano u članu 3. ovog predloga zakona, a to su pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu i ovo je novina koju ste vi preuzeli iz nekih zemalja EU, a ovo je zapravo najveća glupost, potpuno nepotrebno normirati i unositi u zakon i nikada to nije bilo u pravnom sistemu Srbije.
Nema potrebe da se ovakve stvari normiraju, da vi onda slušajući EU i prepisujući njihove gluposti zaglupljujete i zamajavate narodne poslanike i vređate inteligenciju i narodnih poslanika i građana Srbije, kada, recimo, kažete u zakonu, zamislite, da je skijaš fizičko lice koje skija itd.
Ne nego je pravno lice. Preduzeće skija, neverovatno. Ili, kažete – ski-lift je sredstvo koje po snegu ide uzbrdo. Pa, mislim, stvarno, da li smo mi ovde, ko ovde nije normalan? Da li vi što nam ovo predlažete ili mi što vas slušamo?
Zakon je, kaže ministar pripreman dugo, uz konsultacije raznih stručnjaka i onda je na Kopaoniku zaključeno da je ovo odličan zakon. To je zaključeno pre godinu i po dana.
Znate kada je to zaključeno? Pričala sam vam ja u to vreme šta se dešava na Kopaoniku kada je bio Velja Ilić, kada su otvarali žičaru koja je stigla tačno do Labusove vikend kuće.
E, tada se to slavilo i usput, onda, donet i ovaj predlog zakona. Doduše, tada je Labus bio potpredsednik Vlade.
Još nešto, kada je u pitanju ova vaša potreba da udovoljavate EU. Zaista mislimo da je krajnje vreme da prestanete na ovaj način da maltretirate građane Srbije i da se okanete ćorava posla, da shvatite da vas, samo se smejte gospodine, kolega dragi, ali verujte da je ovo istina i shvatićete vrlo brzo, znam da sada ne shvatate, ali to je opet vaš problem, dakle, ta EU nas ponižava i ovakvim predlozima zakona i svim onim kako se ophodi prema građanima Srbije i prema državi Srbiji.
Danas vam kažu – nastavićemo pregovore, ako uhapsite Mladića. Sutra će da vam kažu – nastavićemo pregovore, ako uhapsite Karadžića. Prekosutra će da vam kažu – nastavićemo pregovore, ako uhapsite onih 20 boraca iz Republike Srpske Krajine, čije prijave čekaju kod onog golubara Vučkovića, specijalnog tužioca za ratne zločine. Pa, onda posle toga biće još 200 takvih ljudi, pa 2000, pa 20.000, pa ko zna gde će da se zaustave. Pa će onda da vam kažu – da, može EU kada Kosovo postane samostalno. Onda će to isto da vam traže za Rašku oblast, pa ko zna gde će da se zaustave.
A vi to sve slušate, prihvatate, a nećete da čujete ono što je čula cela Srbija, cela Evropa, što vam je poručila Angela Merkel – nema proširenja EU!
Džabe zamajavate građane Srbije, džabe nam nudite zakon o skijalištima i pripremate zakon o zaštiti foka u Srbiji. I o tome ćemo ovih dana da raspravljamo. Vi ste stvarno neverovatna Vlada, a i neverovatna ova skupštinska većina. Kakva sve poniženja dozvoljavate toj EU i tim vašim zapadnim prijateljima!
Što se tiče ovog zakona, ministar je ovde, a inače to rade svi ministri ove vlade, pročitaju nam ovo što je neko napisao u obrazloženju zakona i onda nas ministar ovde iznenadi sa dve stvari – kaže: ovo je u skladu sa Strategijom razvoja turizma. Ko zna za tu Strategiju razvoja turizma? To Bojan Dimitrijević doneo sa svojom ženom?! Neverovatno! Pa, valjda treba ova skupština da zna ako je doneta takva strategija.
Onda nam još ministar kaže – ne stoji to u ovom zakonu, ali ne znam da li ste dobili, a nismo dobili, Vlada je podnela jedan amandman na član 5. gde je predvidela javno preduzeće za javna skijališta. Čudi me kako onda Vladi nije palo na pamet, kada je već podnosila amandmane, da podnese amandman na član 81. pa da ne stoji da je, skijaški centar dužan da obezbedi da zaposlena, odnosno angažovana lica na poslovima šefa staza i redara ispune uslove utvrđene ovim zakonom, najkasnije do 31. decembra 2005. godine.
Zar neko iz Ministarstva nije pročitao pre nego što ste došli danas ovde da sedite i da se gledamo, pošto ministar nema potrebu da nas sluša.
Kako vam nije palo na pamet da mu kažete da promeni ovaj datum, da ne može nešto da normira sa datumom 31.12.2005. godine, danas, 11. maja 2006. godine.
Kada je u pitanju to javno preduzeće za skijalište, opet jedna obmana. Naravno mi znamo šta znače sva ta vaša novoformirana javna preduzeća. Ovo je sada novina, drage kolege, nije agencija, nije komisija, sad je javno preduzeća, ali, naravno, sa istim ciljem, sa istim namerama i onda nas laže Vlada i kaže: ''Za sprovođenje ovog zakona, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva''.
Kako će onda da napravi javno preduzeće? U kojoj zgradi će da bude, koji ljudi će tamo da rade, sa kojom opremom će da rade, ko će to sve da plati i koliko to košta?! Ne smete da nam kažete da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva, a planirate javno preduzeće sa ko zna koliko zaposlenih! Još jedna neodgovornost i neozbiljnost Vlade Vojislava Koštunice i konkretno, sada, ministra Bojana Dimitrijevića.
U analizi efekata ovog zakona kažete: ''Primena rešenja Predloga zakona neće izazvati dodatne troškove za građane, korisnike usluga javnih skijališta, čak se može reći da će pozitivno uticati na povećanje kvaliteta usluga''. Ja ne znam kako vi razumete ovu rečenicu, ali da li ovo znači da se ministar zaklinje da više neće biti poskupljenja u toj oblasti, ako neće izazvati dodatne troškove za građane. Ne može drugačije da se protumači. Kaže: ''Čak se može reći da će pozitivno uticati na povećanje kvaliteta usluga''. Ovaj deo rečenice sa ovim prvim delom, zaista, nema nikakve veze.
Dalje, ovo je još jedna velika laž, kažete: ''Bez odgovarajućeg uređenja, održavanja i opremanja javnih skijališta nije moguć razvoj zimskog turizma i zimskog sporta u Republici, niti su bez odgovarajućeg zakonskog ambijenta moguća strana ulaganja u ovoj oblasti''. Dakle, svi pravnici koji ovo sada čuju znaju da sam ja pročitala jednu veliku laž Vlade Republike Srbije. Kakve veze ovaj zakon ovako koncipiran, koji je u stvari uputstvo o korišćenju javnih skijališta, kakve on ima veze sa stranim ulaganjima u ovoj oblasti. Nema nikakve.
Znate kada ćete moći da računate na strana ulaganja? Kada uredite imovinsko-pravne odnose i kada donesete zakon o planiranju i izgradnji onakav kakav vam mi predlažemo. Jer, sami znate, rekao je čak i ministar kada je ovde govorio da ovaj zakon koji smo skoro menjali nije dovoljno dobar i da se priprema donošenje novog zakona. Dakle, ako taj zakon bude stvorio uslove za ulaganje i naravno, prioritet nad prioritetima je, da ukinete proviziju i korupciju kod dodele zemljišta za turističke objekte. Te uslove treba da ispunite, gospodo draga, pa onda da računate da ćete imati strana ulaganja, i bez ovog zakona biste ih u tom slučaju imali.
''Zakon o javnim skijalištima'', kaže Vlada, ''bi pozitivno uticao na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju''. Dakle, ovo je takođe u vezi sa ovim što sam prethodno rekla, jer nikako ne mogu da protumačim, i volela bih da mi ministar ili neko drugi objasni, kako to zakon o javnim skijalištima pozitivno može da utiče na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Dakle, gospodo draga, nismo mi ni ludi ni glupi, nego pametni, obrazovani i ne možete da nas zavaravate i ne možete da nas lažete i mi zato pričamo građanima Srbije kako to Vlada Srbije pokušava da svoje građane dovede u zabludu. Neću govoriti o ovom zakonu, govorićemo u pojedinostima. Mislim da je Zlatan Jovanović detaljno objasnio sve članove zakona i to sa aspekta skijaša. Ja neću tako, ja ću samo nekoliko članova da komentarišem i to kao pravnik.
U članu 54. kaže se: ''Redar u vršenju svojih dužnosti je ovlašćen da'', između ostalog, u tački 6) kaže: ''uskrati jednu ili više vožnji žičarom licu koje svojim ponašanjem ugrožava ili može ugroziti bezbednost upotrebe skijališta, odnosno žičare (pijana lica, lica pod uticajem droge, lica koja se ne pridržavaju utvrđenih pravila o ponašanju na skijalištu, lica koja sa sobom nose nedozvoljene predmete i slično)''.
U članu 55. stav 3. tačka 4) se kaže: ''Skijaš ne sme skijati na stazi ukoliko je pod dejstvom alkohola, droge ili nekog psihoaktivnog leka, odnosno sredstava koja negativno utiču na njegove sposobnosti''. Pitanje za pravnike: koji inspektor može i na osnovu čega, da li ima ovlašćenje da može, prvo, da legitimiše skijaša ili nekoga ko se nađe na skijalištu, a pogotovo na koji način može da ga odstrani sa skijališta?
Šta može, ministre, da uradi inspektor ako mi kaže – vi morate da se sklonite, jer se meni, nešto, čini da ste u pripitom stanju. A ja kažem – evo, jesam, ali neću da se sklonim! Šta inspektor može da uradi? Ne može ništa.
Odakle vam ideja da u zakonu ovako nešto predvidite, da ste u pravilniku, pa i pomozi bože, uz još neke dodatne ispravke, koje ću sada da vam kažem, nego u zakonu predviđate nešto što nema šanse da može da se primeni. Prvo, ko je taj inspektor koji sme građaninu da kaže – vi se meni činite pijani ili drogirani, koji to inspektor slobodno sme da kaže građaninu koji je došao da skija ili da se tamo šeta? Ko je taj ko može da kaže. I, ako kaže taj građanin – ja neću da se sklonim! Hoće li inspektor da ga bije, je l' ste to ovlašćenje predvideli? Pa ne može, ministre, ovaj posao može da radi samo policija.
Kolega poslaniče i malopre sam vam u klupi objašnjavala, ovaj posao može da radi samo policija. Inspektor može samo da kaže sam sebi – ju, onaj mi se nešto čini pijan! Pa da okrene policiju da kaže – ovaj mi nešto sumnjiv, dođite.
E onda policija ima pravo da tako postupa, a nema pravo inspektor. A vi to upisujete u zakon i normirate ionako prenormiran zakon.
Ovaj član 55. je da bog sačuva, šta su sve – skijaš je obavezan da, skijaš ne sme da. Jedino ste izostavili, ministre, a zaboravili smo i mi da napišemo amandman – skijaš je obavezan da ima skije. Kako to izostaviste, baš vam je šupalj zakon zbog toga.
Dalje, sve ovo što je sadržano u članu 55. ne može nikako da se nađe u zakonu, nikako. Evo, ja molim pravnike koji su ovo čitali da me demantuju ko se ne slaže sa mnom, ali, naravno, argumentovano. Ovo mogu da budu uputstva.
Ne možete vi u zakonu da kažete da skijaš ne sme druge skijaše da pretiče, bilo levo ili desno, uvek na takvom rastojanju i tako dalje, kada želi da se uključi u vožnju na neku stazu ili kada nakon zaustavljanja na stazi nastavlja vožnju obavezno se uveri gledanjem nazad, ispod i tako dalje. Ovo su uputstva za instruktore i naravno onaj ko od instruktora nauči da skija onda će to da zna i to nikako ne može da stoji u zakonu.
Zamislite ovakav zakon kojim se reguliše saobraćaj da u zakonu stoji kako treba da se ponaša instruktor vožnje kada neko uči da vozi automobil. Ovo je stvarno neozbiljno i neodgovorno i ne mogu da verujem da su ljudi koji rade godinama u Ministarstvu dozvolili da ovakav Predlog zakona može da se nađe pred narodnim poslanicima.
A tek član 65. Odakle ste izvukli, ministre, ovo pravo, stvarno vas molim da nam to objasnite, kaže: ''Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi skijalište''. Pa ovo je nemoguće, ovo je zaista nemoguće.
Kako vi možete, ministre, da određujete gde će biti sedište nekog preduzeća, evo, može sedište da mu bude u Beogradu, a da ima skijalište na Kopaoniku i vi ćete da mu kažete da ne može to da radi zato što je registrovano preduzeće u Beogradu. Pa dajte malo ozbiljnosti, ovo je ipak Predlog zakona, za ime Boga.
Član 70. i član 71, čudi me da su pravnici propustili, odnose se na rešenja na žalbe i u članu 70. kaže: ''Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove turizma, u roku od osam dana od dana prijema rešenja'', i to je u redu.
Ali –''Žalba izjavljena na rešenja iz stava 4. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje'', i to je kraj. Nema u kom roku ministar mora po rešenju da odlučuje, da li će sada to lice da čeka da mu prođe sezona pa da ministar nađe vremena da donese rešenja.
Zakon o opštem upravnom postupku, kolega dragi, ako se primenjuje, čujem šta dobacujete, onda ovo uopšte nije trebalo da se normira, nego da se i jedno i drugo i treće radi po Zakonu o upravnom postupku. Ovo je izvršni postupak, a ne upravni postupak, tako da niste u pravu.
Ista stvar se odnosi na član 71. gde takođe ne stoji da, protiv rešenje sportskog inspektora itd. može se izjaviti žalba u roku od tri dana, ne kaže u kom roku ministar mora po žalbi da se izjasni.
I kaznene odredbe su, ovako, zaista, posebna priča karakteristično za sva Ministarstva, za sve ministre ove vlade, što veće kazne to više para u budžet, a zbog čega i kako se kažnjava to je potpuno nebitno. Ja neću da ulazim detaljno u ove vaše predloge kazni, naravno, to je vaša stvar. Vi ionako građanima naplaćujete sve osim vazduha, pa zašto ne biste i ove kazne.
Ali, moram samo da vam kažem principijelno dve stvari: u članu 72. predvideli ste novčanu kaznu od 50-350.000 dinara, između ostalog, za prekršaj lica ako ne uredi i opremi skijalište tako da je bezbedno za korisnike, a u članu 73. – novčanom kaznom od 20-200.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako posebno ne obeleži i ne osigura opasna mesta na ski-stazi.
Dakle, gotovo identičan prekršaj, doduše, regulisan sa dva člana u ovom predlogu zakona. U prvom slučaju imamo kaznu od 50-350.000, a u drugom od 20-200.000. Prvo, ovakvi rasponi kazni, to je principijelan stav SRS, nedopustivi su – da ostavljamo na volju nekom inspektoru da procenjuje da li će nekoga da kazni sa 50 ili sa 350.000 za nas je neprihvatljivo, jer ovakav raspon kazni uvek dovodi do mogućnosti zloupotreba i korupcije, a naravno, ne verujemo da je vaš stav, ministre, da podstrekujete korupciju i zloupotrebu. Uverena sam da mislite suprotno, ali onda morate to i da pokažete u predlozima koje nam uputite.
Ili, u članu 72. imamo kaznu od 50 do 350 hiljada za prekršaj licu ako na skijalištu ne obezbedi redarsku službu, službu spasavanja i službu hitne medicinske pomoći, a u članu 74. od 10 do 100 hiljada, dakle, tri i po puta manje kazniće se lice ako ne rasporedi opremu i sredstva za spasavanje tako da su dostupna u najkraćem mogućem vremenskom roku i ne smesti ih u vidno označenom prostoru. Dakle, gotovo identični prekršaji, a razlike u kaznama neverovatne.
Zbog svega ovoga, ministre, i zbog onoga što je rekao kolega Zlatan Jovanović u uvodnom izlaganju, bilo bi dobro, i to vam toplo preporučujem, da povučete ovaj zakon, da se malo bavite onim o čemu sam pričala dok niste bili u sali, a u najgorem slučaju da prihvatite naše amandmane da vam zakon liči na nešto, jer ovo što ste nazvali zakonom je uputstvo za upotrebu javnih skijališta.
Takav smo zakon imali juče i, očigledno, ovo je neki novi trend u Vladi Republike Srbije, što više normi, što više izraza, čini se ozbiljnije, a naprotiv, mnogo neozbiljnije.
Želim najpre da izrazim zadovoljstvo zbog činjenice kako poslanička grupa SRS edukativno utiče na poslanike dojučerašnje skupštinske većine i na pojedine ministre u Vladi Republike Srbije.
Danas ste, ministre Parivodiću, napravili zabunu u skupštinskoj sali, vi u dobroj nameri svakako, a mislim na ovaj deo skupštinske sale koji je usvajao dnevni red. Dobro ste shvatili da ova dva zakona o kojima danas govorimo nemaju nijednu dodirnu tačku, nisu, u skladu sa članom 140. Poslovnika Narodne skupštine, međusobno uslovljeni ili su njihova rešenja međusobno povezana. Vi ste, misleći da ćemo raspravljati odvojeno o ovim tačkama dnevnog reda, govorili najpre o jednom zakonu, pa tek na intervenciju govorili i o drugom zakonu. Ovo nije primedba vama, nego pohvala kako vi znate bolje Poslovnik Narodne skupštine, nego poslanici koji su ga doneli.
Ovde danas ipak govorimo o dva potpuno različita predloga zakona, babe i žabe, kada je u pitanju zakon o arbitraži i zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.
Poslanici SRS su izneli naše principijelne stavove. Zašto sam rekla na početku da poslanička grupa SRS edukativno deluje? Najpre zato što ste, ministre, i vi u vašem uvodnom izlaganju, a i neke kolege poslanici sa ove strane, izneli stav o Zakonu o parničnom postupku u onom delu gde taj zakon nije na pravi način regulisao arbitražu, a upravo je to ono što smo poslanici SRS amandmanima tražili. Dakle, da je nekim slučajem vaš kolega Stojković tada poslušao nas, onda vi danas ne biste imali obavezu da radite ovo na ovaj način.
Takođe, što se tiče izraza u Zakonu o parničnom postupku - izbrani sud, i tu smo amandmanski intervenisali. Molili smo i ministra Stojkovića i skupštinsku većinu da nam u zakone ne uvode ustaški hrvatski novogovor. "Izbrani" jeste novogovor ustaškog hrvatskog jezika. Čisto da razjasnim, jer su neke kolege, vidim, ovde bile u dilemi oko toga.
Vi ste, ministre, takođe rekli, između ostalih razloga zašto je potrebno doneti poseban zakon o arbitraži, i da je to zbog neefikasnosti našeg sudstva, baš tako ste rekli.
Meni stvarno dođe žao ovog ministra Stojkovića, kako mu se sve kolege mešaju u posao, nekada vi, nekada Dinkić i njemu najmanje ostane da se bavi pravosuđem.
Doduše, ovde je bilo reči, u okviru tog lošeg rada pravosuđa, o lošem radu trgovinskih sudova koji su najbitniji kada je u pitanju ovaj deo koji se sada reguliše ovim zakonom o arbitraži. Naravno, slažemo se sa tim.
Ovde je jedan kolega rekao kako ovaj zakon kasni sedam, osam do deset godina. On je takođe govorio o lošem radu trgovinskih sudova. Samo da podsetim i tog kolegu, javnost Srbije, da je predsednik Trgovinskog suda uhapšen i da je na mestu predsednika od petooktobarskih promena. Dakle, on je vaših ruku delo. On je uhapšen zbog niza zloupotreba, zbog velikog broja krivičnih dela i ne bih sada o njemu.
Nešto je drugo interesantno. Pre neki dan ministar Stojković je u nekoj televizijskoj emisiji, sa onim onako blagim osmehom, konstatovao da je Goran Kljajević i dalje predsednik suda, jer nema zakonske mogućnosti da se razreši. To nije tačno, jer u ovoj skupštini niko nije pokrenuo postupak za razrešenje Gorana Kljajevića, a neću sada da pričam ko to sve ima pravo i mogućnost, pošto je sada nešto drugo na dnevnom redu. Čisto da napomenem zbog onih koji pokušavaju da te velike zloupotrebe i kriminalne radnje stave nekom drugom na dušu. Čisto radi razjašnjenja.
Kada je u pitanju zakon o arbitraži, naše osnovne primedbe smo izneli kroz amandmane. Postoji jedan broj amandmana, a čini mi se da biste, ministre, morali da ih usvojite, jer su više možda tehničko i pravno uređenje zakona, nego što se nešto menja suština.
Između ostalog, u članu 5. predvideli ste da svako fizičko i pravno lice može da ugovori arbitražu itd, da ne čitam do kraja. Ne znam odakle crpite tu mogućnost da to može da uradi i fizičko lice, jer valjda su arbitražni sporovi sporovi iz međusobnih poslovnih odnosa privrednih društava. Mislim da ste tu nešto pobrkali.
Isto tako, u članu 6. u stavu 2. ste predvideli stalne arbitražne institucije i ko sve može da ih osnuje: između ostalih, i udruženja građana. To je preširoko i može da dovede i do zloupotreba, do nepotrebnog reklamiranja nekih udruženja građana. Mislim pre svega na neke nevladine organizacije, i to nevladine organizacije i udruženja građana koja rade protiv interesa Srbije i srpskih nacionalnih interesa. Sigurna sam, ministre, da se i vi slažete da u tu grupu svrstavamo Natašu Kandić, Biljanu Kovačević-Vučo, Sonju Biserko itd.
Isto tako, prvi put vidim ovu formulaciju u članu 7. gde kažete – državni sud itd; da ne čitam, kada budemo govorili o pojedinostima, onda ćemo detaljnije govoriti o tome.
Interesuje me koji je to nedržavni sud u Srbiji. Mislim da je ovde primerenije i pravnički normalnije da stoji – nadležni sud.
Predložili smo, takođe, da član 11. Predloga zakona brišete, zato što ovim članom 11. kažete da sporazum o arbitraži može da se zaključi i ako je nastali spor već iznet na rešavanje sudu. Ovo je, prema oceni Srpske radikalne stranke, devalviranje sudova i nadležnosti sudova. Mislim da bi to, kao i ovaj poslednji stav člana 12, trebalo da se briše iz istih razloga.
U članu 17. u stavu 2. govorite: "Ako spor treba da reši arbitar pojedinac, njega sporazumno imenuju stranke", i u kom roku itd. Ako tog organa nema ili to ne učini, imenovanje vrši nadležni sud. Ovo takođe, prema našoj oceni, nije dobro, jer mislimo da se arbitraže organizuju kao stalne arbitražne institucije i ovo ad hok rešavanje nije dobro, niti će doprineti onome što je vaša namera kada ste predložili ovaj zakon.
U skladu sa ovim treba brisati i stav 3. člana 24, gde ste rekli da ako se stranke nisu drugačije sporazumele, o izuzeću arbitra odlučuje nadležni sud, isto kao i u članu 17.
U članu 28. ste napisali, odnosno predložili jedan potpuno nepotreban stav 3. gde kažete da odluka arbitražnog tela o proglašavanju ništavim ugovora koji sadrži arbitražnu klauzulu ne povlači ništavost te klauzule. Ovo je, ministre, nepotrebno.
Lepo je to regulisano stavom 2. Dakle, mislim na član 28. U stavu 2. je potpuno regulisan ovaj deo i mislimo da ne treba samo da bi zakon imao više članova i da bi bio obimniji, to ne znači da je zbog toga bolji.
Nešto što stvarno nikako ne može da se prihvati, a sadržano je u članu 49. u stavu 2, kažete da arbitražni sud može da donese odluku na osnovu pravde i pravičnosti.
Ministre, ovako uopšteno i ovako široko formulisano u zakonu, priznaćete da je u najmanju ruku neprimereno. Arbitražni sud može da donosi odluku na osnovu zakona, a na osnovu pravde i pravičnosti, zaista to otvara takve mogućnosti zloupotreba, različitih tumačenja, pogrešnih tumačenja. Mislimo da to nikako ne bi smelo da ostane u ovom zakonu.
Dalje, kada je u pitanju Predlog zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, nezgrapan naslov, ministre, ne znam da li vas asocira na neko uputstvo, a ne na zakon, jer mene da. Takva je i suština zakona.
Šta bi se učinilo kao najbitnije u ovom zakonu? Govoriću i pojedinačno, ali imam utisak, odnosno ima se utisak da kod primene ovog zakona ne postoji ili se ne vidi interes države u zaštiti prava intelektualne svojine.
Nekako ste sve suviše ostavili pojedincu, nekome kome je eventualno ugrožena intelektualna svojina, ali mislimo da tu mora država na ozbiljniji način da se umeša, a reči ću sada i kako. Doći ćemo i do službene dužnosti i do privatne.
Znači, u članu 2. ste napravili, verujem, jedan propust i sigurna sam da ćete ga ispraviti: "Odredbe ovog zakona primenjuju se na proizvodnju, promet, upotrebu i držanje robe i na pružanje usluga", i tu je trebalo da kažete - i korišćenje autorskih prava, "kojima se povređuju prava intelektualne svojine".
Govorio je sada Moma Marković o autorskim pravima, o Lazi M. Kostiću, o falsifikatu Stevana Lilića, ali ovo nije nikakva proizvoljna priča, nego je zaista Stevan Lilić odlukom Vrhovnog suda oglašen plagijatorom, znači, on je dokazan prljavi plagijator, Stevan Lilić. Zato bi bilo dobro da nam se takve stvari ne dešavaju, da to predupredimo zakonima.
U članu 6. mislim takođe, ministre, da je ovo slučajan propust ili vi niste pročitali ovo što su vam službe uradile, jer ne mogu da verujem da ste izostavili važna ministarstva. Ovde ste napisali i predvideli u članu 6. koji su organi nadležni u smislu ovog zakona da rade i nabrojali ste određena ministarstva, da ne trošim vreme da ih čitam, ali je neverovatno da ste izostavili, recimo, Ministarstvo prosvete i sporta i Ministarstvo nauke. Mislimo da je neophodno da i ta dva ministarstva vrše inspekciju u primeni ovog zakona. Konsultujte se, videćete da sam u pravu.
Član 8. se nastavlja na član 6. i isto tako treba da predvidi, pogotovu ako prihvatite amandman na član 6, onda morate i na član 8, gde smo takođe predvideli rad prosvetne inspekcije kod korišćenja stručnih publikacija, jer ne vidimo koja bi druga inspekcija mogla tu da vrši kontrolu, nego upravo prosvetna inspekcija.
Posle člana 9. mislimo da je trebalo dodati jedan novi član, gde bismo uključili Ministarstvo za nauku i tehnologiju, koje bi takođe vršilo inspekciju oko korišćenja stručnih publikacija kojima se potvrđuju autorska prava. Dakle, to je samo razrada onog člana 6. gde smo predvideli ovu inspekciju.
Sada ste vi rekli da je postupanje po službenoj dužnosti regulisano članom 12. Predložili smo vam da se u stavu 1. člana 12. posle druge tačke, da bismo ovaj postupak upotpunili i zaokružili, doda još jedna tačka. Tu govorite o nadležnom organu, ako neposrednim uvidom utvrdi da je povređeno pravo, pa onda on po službenoj dužnosti, mi predlažemo još i meru upozorenja kod povrede prava intelektualne svojine. To je preskočeno, a to je uvek u svim ovakvim poslovima neophodno. Dakle, i zbog efikasnosti i zbog reagovanja državnog organa, zbog eventualnog reagovanja onoga čije je intelektualno pravo povređeno.
U članu 15. takođe je jedna pravno-tehnička ispravka neophodna, jer član 15. kaže: "Nosilac prava je dužan da, na zahtev nadležnog organa koji je privremeno oduzeo robu" itd. Mislili smo da tu treba da se kaže – ili utvrdio drugu zloupotrebu. Dakle, čim utvrdi neku zloupotrebu kada je u pitanju intelektualna svojina, nosilac prava je dužan da, u cilju utvrđivanja povrede prava intelektualne svojine, bez odlaganja dostavi informaciju itd.
Opet u skladu sa jednom primedbom koju sam iznela na neki član pre ovog, u članu 16. gde stoji da nadležni organ, na zahtev nosioca prava, ako neposrednim uvidom utvrdi da je povređeno pravo intelektualne svojine itd., i onda kažete – privremeno oduzima i zadržava robu, odnosno proizvode koji su predmet, a mi mislimo da treba da stoji – i stručne publikacije, jer malo je grubo stručne publikacije nazvati robom, proizvodom. Jeste to u suštini to, ali mislimo da bi bilo primerenije da to ovako bude suptilnije.
Dalje, isto to se odnosi i na član 17, ali da ne gubim vreme povodom toga, govorićemo u pojedinostima.
U članu 18. radi se o postupanju po zahtevu, pa šta sve treba da sadrži zahtev, i onda smo mi dodali još jednu tačku, a to su podaci na osnovu kojih nadležni organ može da prepozna delo ili sadržaj kojim se povređuju prava intelektualne svojine.
Sada imamo nešto sa čim se nećemo nikako složiti, a odnosi se na troškove, na članove 21. i 22. Rekli ste u članu 21. u prvom stavu: "Podnosilac zahteva iz člana 16. ovog zakona", a to je ovo postupanje po zahtevu, "snosi troškove koji nastanu u vezi sa postupanjem po zahtevu." Mi smo vam ovde, ministre, predložili da se doda u produžetku ovog stava – ukoliko se utvrdi da nije povređeno pravo intelektualne svojine. Vi terate podnosioca zahteva da snosi troškove, a na kraju se utvrdi da je povređeno njegovo pravo svojine, terate ga da se ne bori za svoje pravo svojine.
Sa tim u vezi je član 22. koji mislimo da treba da se briše, jer ovako formulisan član 22. podstrekava pirateriju. Jer, šta je suština ovog člana – ko nema pare, ne može da se bori za svoju intelektualnu svojinu. Vi kažete, kada podnosi zahtev za zaštitu intelektualne svojine mora da položi sredstvo obezbeđenja itd.
Znate, neko je ovde govorio o pirateriji diskova, CD-a itd. Ne vidim tu neki problem, zato što se, nažalost, veliki broj estradnih umetnika svesno bavi piraterijom i nikada vam neće oni lično podneti zahtev. Zato smo i mislili da to treba da radi nadležni organ. To ću da vam objasnim kada budem došla do člana 24.
Član 22. je problematičan zbog ljudi koji se bave stvaralaštvom, koji pišu publikacije, knjige itd. To su mahom ljudi koji nemaju para.
Neko može da se dokopa tog njihovog rukopisa i da ga objavi kao plagijat, a on nema para da se zaštiti. Mislim da bismo tu morali da povedemo računa, u svakom slučaju, da se ta kategorija zaštiti, jer upravo ti ljudi zaslužuju da ih zaštitimo u ovom parlamentu.
Nastavak ove priče je član 24. stav 2, gde ste rekli da nadležni organ, u obaveštenju iz stava 1. ovog člana, poziva nosioca prava da u roku od 15 dana pokrene postupak kod suda. Mislimo da taj nadležni organ mora da pokrene postupak kod suda, a ovaj da se kasnije kao umešač pojavi.
Da se opet vratim na ove CD-ove i diskove koji se na svakom ćošku prodaju. To rade oni koji ih izdaju. Pevaču je u interesu da proda što više svojih CD-ova, da državi ne plati porez, da podeli posao sa onim piratom koji ih nareže i prodaje na ulici. Mora država tu da stane na pravi način u zaštitu intelektualne svojine, da država pokrene postupak, a ne da čeka da li će Lepa Brena da pokrene postupak, a neće, zato što ona sa Dinkićem uvozi piratske diskove u Srbiju.
Šta je onda suština rada tog inspektora? On će da ode i napiše zapisnik, oduzme stvari i on se pojavi na drugom ćošku sa drugim stvarima. Nije dobro rešenje. Govorićemo još kad budemo govorili o pojedinostima o ovom zakonu. U tom smislu su i članovi 25. i 26.
U pitanje kaznenih odredaba se nismo upuštali kroz amandmane, nećemo ni u načelnoj raspravi, mada mislimo, to je naš principijelan stav, bez obzira o kakvim delima se radi, da ova vlada, ova skupština kroz zakone uvodi prevelike kazne. Treba više da se radi preventivno i da se stvara neki opšti ambijent, ali to je vaš stav i nećemo da se u to mešamo.
Na kraju, ministre, pošto ste vi ovde aplaudirali svim kolegama koji su rekli da će podržati vaš zakon ili ste im pružali ruku da čestitate, kao što vidite, ja sam vam krajnje dobronamerno i argumentovano iznela određene stavove i očekujem da ćete i meni da aplaudirate, iako neću glasati za zakon.
Još uvek nisam sebi razjasnila kakva je muka ministra naterala da ubedi predsednika Skupštine da ovako navrat-nanos raspravljamo o ovom zakonu koji je valjda, ministar to zna, po rangu odmah iza Ustava.
Zašto kažem navrat-nanos? Zato što hoću da podsetim da smo mi ovaj materijal dobili u neradni dan, valjda da bismo nekako preskočili amandmane na ove zakonske predloge, a mi smo svoj deo posla uradili, bez obzira na tu činjenicu, a pogotovu mi nije jasno zašto se o ovako značajnom zakonu raspravlja u paketu sa još dva predloga zakona i onda, Krasić je to danas lepo primetio, ni ministar, ni ostali poslanici koji učestvuju u raspravi uopšte ne govore o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, niti o Predlogu zakona o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika.
Dakle, ovo je nastavak loše prakse i o ova dva zakona veoma ću kratko, po jednu rečenicu svega da kažem.
Kod izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova imamo jednu suštinsku primedbu, koju smo izneli kroz jedini amandman koji smo podneli na ovaj zakon, a odnosi se na koliziju između člana 22. stav 1. tačka 6) i člana 23. stav 1. tačka 3) osnovnog zakona, a ovaj član 23. stav 1. tačka 3) se menja u ovom zakonu.
Još me interesuje samo, ministar će valjda čuti da sam ga to pitala, ovde piše u obrazloženju zakona da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstava u budžetu Republike Srbije.
Koliko znamo ovi sudovi koje ste vi predvideli, apelacioni između ostalog o kojem ovde govorite, ne može da počne sa radom pored svih ostalih razloga i zbog toga što nema zgradu.
E sad, kako će da se napravi zgrada ako nisu potrebna finansijska sredstva, to će možda ministar da nam objasni, možda je i to moguće u ovoj vladi.
Kada je u pitanju ovaj predlog zakona o obuci sudija, tužilaca i da ne čitam sve, duži je naslov nego sam zakon, ovo je zaista vrlo interesantno i ovo nije jedini zakon kojim Vlada Republike Srbije devalvira stečeno obrazovanje u toku redovnog školovanja i u ovom slučaju polaganja pravosudnog ispita. Ne znamo zaista odakle potreba da se o obuci sudija govori u posebnom zakonu.
Ne znam da li se nekada desilo u praksi, mislim da nije, da je neki sudija sudio po zakonu koji više nije na snazi. Valjda su sudije dovoljno obrazovani, stručni i savesni da sami znaju da moraju da prate propise, to im je u opisi njihovog posla.
Moraju da prate propise i moraju da sude po propisima po zakonima koji se izglasaju u Narodnoj skupštini. Tako da mislimo da je ovo zaista potpuno nepotrebno.
A to je inače neka moda, jer juče sam bila, blago je reći, šokirana diskusijom jednog kolege ovde, koji je drvlje i kamene osuo na profesore pravnog fakulteta koji, kako on reče, ne znaju da koriste ni kompjuter.
To što ne koriste kompjuter, to znači da oni nisu stručni i da oni ne koriste iskustva iz uporednog prava. Ovde se čovek začudio kakve li onda studente oni izbacuju kao stručnjake sa pravnog fakulteta ako oni ne koriste kompjutere. To je zaista neverovatno.
Naravno, ne mislim da kompjuter nije dobar izum i da ne treba da se koristi, ali isto tako mi je neshvatljivo i neprihvatljivo da se neki uvaženi stariji profesor, koji možda iz nekih svojih ličnih razloga i dalje pišu i daju da se prekuca, ne koriste kompjuteri, i dalje čitaju uporedna zakonodavstva.
Ceo život su tako radili, ceo život bili stručnjaci, knjige i knjige napisali, studente i studente izveli. Verovatno i taj kolega koji je juče ovde govorio je delo profesora koji nisu koristili kompjuter, jer u to vreme nije bilo kompjutera.
Dakle, ta moda po svaku cenu mislimo da nije dobra i mislimo da je potrebno na drugi način rešavati probleme u pravosuđu, pre svega mislim na materijalni položaj sudija, na uslove rada. Mi imamo već nekoliko puta pakete pravosudnih zakona, kako ih zovete, ali rešavanja suštinskih problema nema.
Zato imamo Predlog zakonika o krivičnom postupku, zaista koncepcijski, mi smo to već izneli, za SRS neprihvatljiv. Ministre, čini mi se da ste mnogo gledali filmove Džemsa Bonda i na to vam liči ovaj zakon.
Ne znam šta je bio motiv da se ide sa donošenjem novog zakona. Vi ste u obrazloženju rekli: "Naš pozitivni Zakonik o krivičnom postupku spada u kontinentalno-evropske krivičnoprocesne sisteme i on se, bez obzira što postoji potreba njegove radikalne prerade, te nezavisno od nekih njegovih "slabih" tačaka, može označiti kao savremen". Da li jeste savremen ili nije, trebaju li radikalne prerade ili ne trebaju?
Ministre, ne znam da sam negde pročitala ili čula da se stručna javnost nešto negativno izjašnjavala o postojećem Zakoniku. Takođe ne znam da je bilo nekih problema u primeni, niti da je postojeći zakon na bilo koji način umanjivao efikasnost rada sudova.
Opet ću ponoviti ono što sam i juče rekla, problem je u rešavanju na pravi način kadrovskih problema, u eliminisanju iz sudova i tužilaštava onog jednog malog procenta loših i korumpiranih sudija i tužilaca, i dozvoljavanje časnim i stručnim ljudima da dođu do izražaja, a takvih je najviše u pravosuđu u Srbiji.
Osnovne zamerke SRS i primedbe na ovaj zakon mogu da se grupišu u dve celine.
Jedna je tužilac kao deo izvršne vlasti, s jedne strane, a s druge strane kao neko ko će voditi izvršni postupak. Čuli ste od kolega zašto se mi protivimo tome i zašto mislimo da to nije dobro.
Tačno je da ovako koncipirano tužilaštvo mnogo podseća na haško tužilaštvo. Neko je ovde rekao da će posle ovog zakona naši tužioci ličiti na Karlu del Ponte. Mislim da je to nemoguće, jer mi nemamo tako ružne ljude.
Što se tiče naše generalne primedbe, ona se odnosi na postojanje svedoka-saradnika. Pored zaštićenog svedoka, na kojeg nismo stavljali primedbe, uvođenje i instituta svedoka-saradnika je, po nama, potpuno nepotrebno, suvišno.
Verujemo i ubeđeni smo da će institut svedoka-saradnika da dovede do velikih zloupotreba i vrlo često do neosnovanog gonjenja građana.
Ministre i kolege poslanici, danas je svedok-saradnik najunosnije zanimanje u Srbiji. Danas u Srbiji možete da radite koja god hoćete krivična dela, da ubijate, pljačkate, kradete, i kad vam to dosadi, odete kod tužioca i kažete – sad bih malo da se ne bavim ovim, umorio sam se, dajte da budem svedok-saradnik, a vi meni napravite spisak koga i zašta da optužim, ja ću da kažem sve što vama odgovara. To se prihvata.
Tako svedok-saradnik postaje gospodar života i smrti, gospodine ministre. Imamo takve slučajeve. Znate dobro, u ovom krivičnom procesu za ubistvo Zorana Đinđića kakva je uloga svedoka saradnika, ko su svedoci saradnici, koga su sve optuživali, kako su sebe opravdavali itd.Drugo, što je meni mnogo interesantnije, jesu dva svedoka saradnika u krivičnom postupku "Ovčara".
Podsetiću, već sam govorila o tome, krivični postupak "Ovčara" je naručen iz Haškog tribunala, sa namerom da se zločin na "Ovčari" dovede u vezu sa predsednikom SRS, dr Vojislavom Šešeljem, zato što tužilaštvo u Hagu nema dokaza da počne postupak protiv Vojislava Šešelja. Zato suđenje i ne počinje.
U međuvremenu je proširena optužnica, između ostalog, na Vukovar, a ni za Vukovar za Vojislava Šešelja nemaju nikakve dokaze, jer, naravno, niti je čovek tada tamo bio, niti je učestvovao, niti su dobrovoljci SRS učestvovali u zločinu na "Ovčari", ali morala je da se nađe neka veza.
Onda je Karla del Ponte, sa onim nesrećnim Vukčevićem, napravila taj predmet i onda su navrat-nanos osudili ljude, većina njih su nevini, iako je prvostepena presuda izrečena, a šest meseci nije doneta, a dvojica od optuženih, koji su sad u zatvoru, na samrti su i verovatno neće dočekati ni da im se dostavi pismena presuda da bi mogli da ulože žalbu, a kamoli da sačekaju ishod po žalbi u Vrhovnom sudu. Jedan od optuženih je umro u međuvremenu.
Suština je da su nađena dva svedoka saradnika sa tajnim imenima, jedan je Petković, a drugi je neki "krvavi" Bora. Oni su u svojim izjavama pokušali da objasne da su oni od tamo nekog čuli da su se tamo neki zvali "Šešeljevci", da su imali brade itd.
To je bilo merodavno za sudsko veće ovog sudije Krstajića. Tu je bio kao poseban svedok onaj izdajnik, tzv. novinar Dulović, i onaj Aca Vasiljević, koji je svedočio na osnovu nečega što je čuo od Dulovića, a Dulović čitao iz nekog svog rokovnika.
Dakle, takve stvari mogu da prođu.
Ako se bude usvojio ovakav koncept ovog zakona i ako ne prihvatite naš amandman da se svedok-saradnik briše iz zakona, onda zaista upozoravam građane Srbije da moraju da budu maksimalno oprezni, ne da ne vrše krivična dela, znaju to građani, nego da se ne zamere nekom lopovu i kriminalcu u svojoj okolini, jer taj će da opere sebe, da izlaže na koga god hoće i onda će sud da prihvati izjavu svedoka-saradnika i da osudi nekoga ni krivog ni dužnog, a onda, po onoj narodnoj "dva bez duše jedan bez glave", to će biti, izgleda, osnov rada našeg pravosuđa.
Uložili smo određeni broj amandmana i po amandmanima ćemo govoriti više.
Nemoguće je u nekoliko minuta, koliko svaki poslanik može da govori o ovom zakonu, uopšte govoriti više o detaljima, ali po amandmanima ćemo govoriti.
Ministre, nadam se da ste pogledali naše amandmane, da ste ih shvatili ozbiljno i da ćete ih prihvatiti da bi vam zakon ličio na nešto.
Dame i gospodo, ovaj predlog odluke o utvrđivanju nacionalne strategije reforme pravosuđa, kako se zove, kada sam pogledala i kada sam pročitala šta ovde piše, najpre sam mislila da se neko našalio sa narodnim poslanicima, ali vidim da je ovo ozbiljno i to je zabrinjavajuće.
Zaista neverovatno da ministar pravde, gospodin Stojković, žao mi je što nije ovde da me čuje, da je on predstavnik Vlade za jedan ovako neustavan papir. Ovo zaista ne mogu drugačije da nazovem. Evo ministra.
Ministre, upravo sam se javno šokirala da ste vi, za koga sam verovala da je ozbiljan čovek i dobar pravnik, da ste prihvatili da nam ovde predstavljate u ime Vlade ovu nacionalnu strategiju. Ne znam zaista iz čega ste ovo izvukli, iz čega crpite pravo, gde vam je ustavni osnov, na osnovu čijeg ustava vi nama predlažete ovo, zaista neverovatno, a pogotovo kada se predstavljate kao predstavnik stranke legalista. Ako je ovo legalizam, onda se stvarno pitam kako izgleda anarhija.
Već smo navikli od članova Vaše Vlade, skoro je Vaš kolega, Velja Ilić, kada je govorio, pokušavao, zapravo, da odbrani onu nabavku Šarančićevu, onih šarenih vagona, pa je onda rekao da je Zakon o javnim nabavkama toliko loš da je, otprilike, suludo primenjivati ga. Vi to isto kažete za Ustav. Od Velje nisam ni bila iznenađena, ali od Vas, bogami, iskreno, jesam.
Kada ste se obraćali Narodnoj skupštini rekli ste, između ostalog, da je ''potreba za reformom'', to stoji u Predlogu odluke, ''uzrokovana oštrim sukobom prevaziđenog političko-pravnog uređenja zasnovanog na Ustavu iz 1990. godine sa novim društvenim odnosima koji počivaju na sasvim drugačijim načelima, principima i vrednostima''.
Gospodine Stojkoviću, skoro će šest godina otkad ste smenili one koji su doneli, odnosno narod je doneo Ustav, ali vi ga zovete ''Miloševićev'' Ustav iz 1990. godine, i vi ste se svih šest godina ponašali i radili po vašem stavu, neustavno, protivustavno, jer vi mislite da sve što nije u skladu sa nekim vašim viđenjima, da je to neustavno.
Mi, gospodine ministre, imamo Ustav Republike Srbije i vi biste kao pravnik morali da znate da je ovo akt koga moraju da se pridržavaju svi građani, a pogotovo ministar i Vlada Republike Srbije.
Neverovatno je da vi ovde kao uvodite neke novine, vi nama pričate da je po vašoj strategiji sudska vlast samostalna grana, posebna grana vlasti, da su sudovi samostalni, tužilaštva samostalna, sudovi nezavisni, a evo, pogledajte da krenemo od člana 9. jedinog i postojećeg Ustava – član 9. u stavu 4. kaže: ''Sudska vlast pripada sudovima''. Dakle, postoji zakonodavna, izvršna i sudska vlast. To u ovom Ustavu stoji.
Vi ste ovde danas nama predstavili to kao neku novinu, kao da mi sada prvi put treba da se sretnemo i da se zadivimo Vladi Vojislava Koštunice što se setila da nam to napiše.
Dalje, u članovima od 95. do 106. Ustava Republike Srbije govori se o sudovima i javnim tužilaštvima. Sve do tančina i do detalja, koliko je potrebno da u ustavu stoji, stoji u ovom Ustavu, tako da je stvarno iznenađujuće da ste se oglušili o 13 članova Ustava Republike Srbije.
Od 13 članova Ustava ste se oglušili, odnosno prekršili ste toliko članova Ustava Republike Srbije i to je neverovatno! Rušenje ustavnog poretka, a jeste da ste vi došli na vlast paljenjem skupštine i takođe nekim nedemokratskim načinima, ali rušenje Ustava zaista je nedopustivo i zato bi trebalo čak i da se odgovara!
Rekli ste ovde, ministre, ova strategija obezbeđuje javnost. Mi već imamo dovoljno javnosti, odnosno dovoljno je javnost upoznata sa svim što se dešava i u sudovima, čak i previše, a bez ove vaše strategije mi imamo istupe raznih pozvanih i nepozvanih koji komentarišu, jeste javnost kolega ako izađe portparol koji i sada postoji, a ministar je ovde govori o portparolu kao o nekom otkrivanju Amerike.
Portparoli i sada postoje i sve ono što oni izađu i kažu je protivzakonito i neustavno. Od kada imamo portparole sudova, od tada se javno komentarišu presude prvostepene, od tada se komentarišu postupci u svim fazama. Vi, kao pravnik, znate da to tako ne sme da se radi i vi sada još kroz ovu strategiju Bruna Vekarića i onu Maju Kovačević i onog Tomića, i ne znam koga sve, hoćete još ovako da potvrdite kroz ovu strategiju kao neko veliko otkrovenje u našem pravosuđu.
Dalje kažete, sada kroz ovu strategiju predviđate sajt i onda će svi građani moći da vide, i radnici i sudije i radnici sudova, i svi će moći da preko sajta saznaju, između ostalog, kada je neka presuda doneta. Pitam vas, ministre, gde će zainteresovani građani i javnost Srbije da vide zašto, recimo, presuda za Ovčaru šest meseci nakon izricanja nije doneta. Gde će to da se pročita? Sem Nazaro nije tu i nema ko da je izdiktira, ali to neće pisati na vašem sajtu, odnosno na sajtu suda. A to jeste tačno, gospodine ministre, i vi to dobro znate da je tačno.
Rekli ste da ova javnosti, ti portparoli i sajtovi, da će smanjiti mogućnost korupcije u pravosuđu. Ovo je stvarno genijalno. Tamo ko' onaj što reklamira onaj draj-kuker i kaže da je kupus genijalan, tako i ova vaša strategija.
Gospodine ministre, otkad ste vi, odnosno od kada je DOS preuzeo vlast, od tada ste počeli da hapiste svoje sudije. Sve sudije koje su uhapšene i koje su krivično gonjene nisu iz onog, kako vi kažete, bivšeg režima. Goran Kljajević je vaše delo, 1986. ne znam kada se rodio, ne pitam kada se on rodio i kada je postao sudija, nego kako je postao predsednik suda – kao predsednik kriznog štaba. I vi ste ga sve do dana današnjeg čuvali. Ne mislim vi lično, nego i vi kao član Visokog saveta pravosuđa i Labus, naravno, naravno, Labus.
Dalje, ministre, rekli ste da ćete kroz ovu strategiju, da će sudijskim pomoćnicima plate da dostignu nivo koji će se malo manje razlikovati od plata sudija. Sada vas pitam, šta vas i ko vas je sprečavao da to i do sada bude tako. I bez ove strategije to ste mogli da uradite. Ne radi se o tome da će to biti ni posle strategije, nego se radi o najavi štrajka u pravosuđu, pa onda da vi sada kažete građanima, odnosno zaposlenima u pravosuđu da ćete vi da im povećate plate, pa da ne idu u ovaj štrajk. Ne znam da li će vam poverovati. Bogami?
Kažete, strategijom uvodite ustavne kategorije. Stvarno ne znam šta je to do sada bilo neustavno, osim, naravno, evo, sad, ove vaše strategije. Do sada su sudovi i tužilaštva radili i funkcionisali u skladu sa Ustavom, sa Ustavom Republike Srbije, gospodine ministre, a ovaj na koji se vi pozivate stvarno ne znam čiji je, u Srbiji nije usvojen, a vi ga držite tu malopre ispred sebe. Čiji je to ustav, stvarno ne znam. Solanin, je li? Naš nije sigurno.
Imali ste već vi neustavne kategorije, naravno, Visoki savet pravosuđa, koji će sada da bude neki visoki sudski savet, pa imate, ne mogu a da ne spomenem, neustavnu, Narodnu kancelariju, Borisa Tadića i onog njegovog najvećeg tajkuna Đilasa. Njima ste u budžetu predvideli za tu, neustavnu, Narodnu kancelariju pare, a niste prihvatili da se donese budžet pravosudni i da bude izdvojen iz ovog budžeta. A sada ovde najavljujete da će to posle ove strategije biti moguće.
Stvarno ne razumem šta vas je ometalo da to uradite i kada smo vam svi mi iz SRS govorili, kada smo glasali o budžetu, da se donese poseban pravosudni budžet, tada ste vrteli glavom, odnosno Dinkić, Vi niste bili tu, da je to nemoguće. Kako će biti moguće posle ove strategije i koga ovo i na koji način obavezuje, stvarno ne razumem. Mislim da je ovo još jedna od varki, pošto ste počeli da se osipate, polako se pripremate za izbore i krećete sa kampanjom odavde kroz ovakve papire, koji nikom ništa ne znače.
Kažete ministre da ste godinu i po radili na ovoj strategiji i onda ste otišli po svoje mišljenje, kako ste sami rekli, u Brisel, u Strazbur, u Nemačku, kod Venecijanske komisije. Mogli ste da uradite valjda i bez svih njih ovo što ste uradili, na način kako ste uradili.
Rekli ste, takođe, da posle ove strategije, a uporno ponavljam, ministre, da ne razumem šta vam znači pre strategije i posle strategije, jer postoji Ustav i postoje zakoni, a strategija je spisak želja nečijih, očigledno nečijih, kako ste rekli, iz Brisela, Strazbura, Nemačke, ne znam ni ja odakle, a taj spisak želja nije pravni osnov, ministre, valjda znate da ova strategija, niti bilo koja strategija, ne može biti pravni osnov, kažete vi, posle strategije tužilaštvo će biti jedna vrsta državnog organa, deo izvršne vlasti.
Kako će taj deo izvršne vlasti, a sutra ćemo pričati o Predlogu zakonika o krivičnom postupku, kako će deo izvršne vlasti, odnosno tužilaštvo kao deo izvršne vlasti da vodi istražni postupak. Gde je tu nezavisnost? Gde je tu samostalnost? Gde su tu tri grane vlasti, ministre? Nešto ste, bogami, žestoko pobrkali.
Ovde je bilo nekoliko primedbi. Prvo, ministre, niste dovoljno jasno objasnili onu reklamu koju viđamo, ne znam tamo šta sa krilcima, pa onda posle ide ova reklama Ministarstva pravosuđa, kažu da je sudski nezavisan, transparentan, odgovoran i efikasan. Ne znam, ministre, zbog čega ste imali potrebu da nešto što je opšte poznato i što u svakoj pravnoj državi mora da se podrazumeva, zašto vam treba da to reklamirate. Ovo neka bude, predsedniče Skupštine, poslaničko pitanje: koliko je ministarstvo platilo tu reklamu, pa da vidimo koliko su mogle da se povećaju plate daktilografima u sudovima na ime te reklame.
Dalje, ovde je neko govorio o smanjenju broja sudova koje vi predviđate, a vi ste onda rekli, ministre, da je vama bitno da građanima omogućite efikasno suđenje. Nesporno to jeste bitno, a pitam vas, kako ćete obezbediti efikasno suđenje ako predviđate, u okviru reforme prelaska organa za prekršaje u prekršajne sudove, da se opštinski organ za prekršaje, kao budući sud u Doljevcu, pripoji prekršajnom sudu u Merošini. Vi ovde pokušavate da zaštite budžet Srbije, a za građane vas baš briga. Baš vas briga što je Merošina od Doljevca udaljena 35 kilometara u jednom pravcu, naravno.
Vi ovde pričate kako je tamo na, nekom, Zapadu, kako su sudovi udaljeni ne znam koliko kilometara, ali govorite o ljudima koji žive u zemljama sa visokim standardom. Znate li vi da neko tamo selo kod Merošine, ne može svaki dan ni da dođe do nje taj naš građanin koji živi u nekom selu, jer nema svaki dan ni autobuski prevoz, a vi mu kažete, Merošina ti je preblizu, idi do Doljevca 35 kilometara.
Dakle, ministre, bilo bi dobro da se malo više računa povede i o građanima ove zemlje Srbije.
Neko je takođe pitao ovde ministra zašto se ovoliko juri za Ratkom Mladićem, ali taj kolega koji je to pitao nije u toku, jer ja znam da ministar Stojković nije do kraja u toku sa tom poterom. To se sada radi na naučnoj osnovi, sada je to preuzeo vaš kolega, ministar, Aleksandar Popović, sada on daje izjave o hvatanju i hapšenju Ratka Mladića. Pomaže mu valjda onaj Vučković koji je, svojevremeno, sećate se, govorio da će da hapsi golubove pismonoše, ako su slučajno nosili pisma i poruke Ratku Mladiću, a sada će morati pored golubova da hapsi i pčele, pošto tražite Mladića i u pčelinjacima.
Niste, ministre, odgovorili Tomislavu Nikoliću na pitanje, na osnovu čega je ''specijalni'' sud izdao nalog za pretres stana i privođenje člana SRS, Branimira Đokića. Da li je Branimir Đokić, zato što živi u komšiluku, u blizini kuće Ratka Mladića, i on ratni zločinac, pa treba ''specijalni'' sud da donosi nalog za njegovo privođenje i hapšenje. Još samo moram da vam kažem da mi je jako žao što ne stanujem u blizini kuće Ratka Mladića, sa zadovoljstvom bih pila kafu sa Bosom Mladić i Daliborkom Stojšić.
Najpre da dopunim ono moje poslaničko pitanje, tražim u okviru odgovora, i da se odgovori, da li je Ministarstvo ove minute uzimalo preko Dragana Đilasa ili direktno, pa da se uporede cene, pošto je kod njega deset puta skuplje i zato je on najveći Tadićev tajkun.
Što se tiče ove strategije, ministre, i onoga što sam ja govorila i ovoga što ste vi govorili, vi očigledno jeste svesni da je Ustav vrhovni zakon i sami ste to rekli malopre, ali ne znam zašto se onda mi bavimo danas ovom nacionalnom strategijom koja nije u skladu sa Ustavom, našim postojećim jedinim ustavom, i vi ste pokušali malopre, do sada se niste tako ponašali, ali ste izgleda poprimili osobine svojih kolega iz Vlade, da vi narodnim poslanicima držite predavanja. Kažete, nije ovo politika, ali sada ću ja vama politički da objasnim, ali ne može tako, ministre.
Dakle, ova strategija je potpuno neustavna. To šta vi vidite i da li vidite, donesite ustav, predsedniče Skupštine, vi što zvonite iza mojih leđa, vi ste predsednik Odbora za ustavna pitanja. Pa hajde posle godinu i po dana sazovite Odbor da vidimo da li su se oni ''žuti'', Tadićevi, pomirili sa sudbinom da se donese novi ustav, jer posle novog ustava idu novi izbori, onda idu izbori za predsednika Republike, za parlament, pa ste u istoj muci i vi i on i zato vi uredno sarađujete oko nedonošenja ustava.
Ako vam je toliko stalo do novog ustava, mi smo svojevremeno pokazali volju i rekli – dobro, učestvovaćemo u radu Odbora, iako smo najpre rekli da nije neophodno donositi novi ustav, da može amandmanskim rešenjima da se uredi postojeći Ustav, ali prihvatili smo vašu ideju da se ide u izradu novog ustava. Šta bi sa tim? Vi najrađe ne biste donosili ni ustav ni izbore, u narednih deset godina. Lepo je vama, baš vas briga kako je građanima Srbije.
Nas je mnogo briga kako je građanima Srbije i zato mislimo da je uzaludno trošenje vremena, da mi, umesto da pričamo o zakonima, ako već govorimo o strategijama, da pričamo o strategiji kako ovaj narod da počne bolje da živi, kako ljudi da se izbore sa nemaštinom, sa glađu, sa otpuštanjima sa posla, mi se bavimo nečim što je dobrim delom, čak zakonski i ustavno, odlično regulisano.
Pitanje što vi nama predlažete, ne znam da li će to biti već na ovoj sednici, za tužioca nekog direktora Narodne kancelarije iz te opštine, to je problem. Problem su kadrovska rešenja, problem su partijski, politički dogovori, pregovori, uslovljavanja. Ministre, kako možete da pokažete da ne znate kad ste vi član Visokog saveta pravosuđa? Kako ne znate? Piše. Nisam izmislila nego ste nam u predlogu napisali – tužilac, direktor Narodne kancelarije.
Nama će jedan takav "žuti", direktor Narodne kancelarije, da bude tužilac. Ako je on direktor Narodne kancelarije, onda je on otvoreno i jasno deklarisan kao član te stranke. Ko drugi može biti direktor Narodne kancelarije, nego neko od "žutih"? Onda mi pričamo o nekoj strategiji. Ministre, ovo vam je po onoj narodnoj "selo gori, a baba se češlja".
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS ne može glasati za Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske banke za obnovu i razvoj za finansiranje obnove deonica autoputa Beograd - Novi Sad. Namerno sam pročitala ceo naziv ove kontragarancije, da bi se shvatilo o čemu se ovde radi i u čemu je principijelni stav SRS da za ovaj predlog zakona ne glasa.
Mi smo svoj stav izrazili tako što smo predložili, pojedinačno narodni poslanici iz naše poslaničke grupe, da se svi ovi članovi brišu i da na taj način ovaj zakon ne može da bude usvojen. Naravno, predlagali smo u načelnoj raspravi da se povuče, ali predstavnik Vlade nije reagovao. Doduše, nismo ni očekivali tako nešto.
Dakle, radi se o tome da ovim predlogom zakona Republika Srbija daje kontragaranciju Srbiji i Crnoj Gori. Mislimo da je jako opasno davati i predlagati ovakve kontragarancije, ne samo zbog ovog referenduma koji se očekuje u Crnoj Gori, mi smo sigurni da će referendum u Crnoj Gori pokazati da većina građana u Crnoj Gori želi zajedničku državu sa Srbijom, čak i čvršću od ove vaše državne zajednice, kako ste je krstili, ali je neverovatno da jedna od republika daje garanciju zajedničkoj državi.
Da li ovo znači da Vlada Republike Srbije unapred ne priznaje državnu zajednicu Srbija i Crna Gora? Da li ovo znači da Vlada Republike Srbije već pokušava da raščišćava račune sa tom zajedničkom državom?
Mi srpski radikali mislimo da je to nedopustivo i da Vlada ovako nešto nije smela da predloži. Nije ovo prva garancija ove vrste, ali je ovo svakako jedna od naših osnovnih primedbi na celokupan ovaj tekst.
Druga primedba je sadržana u obrazloženju amandmana. U obrazloženju je rečeno da je Skupština Republike Srbije dala saglasnost, podsećam na to, na predlog Vlade Republike Srbije da se deonica autoputa Beograd - Novi Sad izda na koncesiju.
Gospodine Dinkiću i gospodo koji ćete glasati za ovaj zakon, trebalo bi da se opredelite: ili ste za ovu kontragaranciju ili ste za koncesiju.
Neverovatno je da se država zaduži u ime građana Srbije, da uzme kredit da izgradi deo nekog autoputa i da ga onda da nekom na koncesiju.
Dakle, neko će da ubira prihode, a država će da otplaćuje kredite. To svakako nije dobro. I to je jedan od osnovnih razloga zbog kojih nećemo glasati za ovaj zakon.
Radi javnosti moram da kažem da je ova kontragarancija vredna 72 miliona evra. Mislimo da je građanima Srbije i državi Srbiji previše zaduženja.
Danas samo imamo 12 kontragarancija; nisu sve izražene u evrima, nego u nekim nama potpuno nepoznatim jedinicama, ali o tome ćemo govoriti kada to bude na dnevnom redu. Mislimo da je neozbiljno i neodgovorno od Vlade Republike Srbije da samo predlaže uzimanje novih kredita.
Što reče malopre koleginica Jovanović, pitam se da li i vi, ministre, u ovom momentu ili u svakom momentu ste u stanju da odgovorite kolika su zaduženja Republike Srbije, odnosno svih građana Srbije.
Teško da možete to i vi sami da pratite, iako je očigledno da ste vi jedan od glavnih predlagača ovakvih zakona.
Dosta je građanima Srbije i ovih ličnih i pojedinačnih zaduženja kod raznih inostranih banaka koje ste doveli u Srbiju kada ste pozatvarali srpske banke.
Naravno, niko građane ne tera da uzimaju te kredite; sada vi možete meni da odgovorite ovo, što i ja znam, isto kao i vi. Jednostavno, ljudi suviše teško žive, mnogo su im male plate, svakodnevna su poskupljenja i takve okolnosti ih nateraju da se možda malo lakomisleno zatrče i uzmu neki od tih kredita. Onda je pitanje kako će da ih vrate, kada će da ih vrate.
Mogu da vam kažem da se ozbiljno plašim, pogotovo od kada je stupio na snagu Zakon o hipoteci, mada smo mi tada upozoravali građane Srbije da se ne zatrčavaju u te hipotekarne kredite, plašim se da će ljudi polako početi da ostaju bez svoje nepokretne imovine.
I, onda imamo s jedne strane u medijima, prosto sluđujete građane, ne znaju kako da se ponašaju, ministre, vi hvalite banke, hvalite kredite, stambene kredite, a sa druge strane, pojavi se guverner i upozorava građane – ne uzimajte kredite ni po živu glavu, doći ćete upravo u ovu situaciju o kojoj ja govorim.
Jednostavno, građani ne znaju šta je prava informacija. Onda s druge strane pročitaju u novinama kako je taj isti guverner dobio neki veoma povoljan kredit.
Naravno, neće da kaže građanima Srbije kako je on dobio taj kredit, ne bi li još neko drugi možda na isti način rešio stambeno pitanje, s tim što građani koji su za to zainteresovani nemaju nameru da kupuju vilu na Dedinju poput Jelašića i spremni su da kredit, povoljan krediti stambeni uzmu i da uredno plate sve obaveze prema državi, da plate porez na promet, da ne prikriju porez, kao što je to uradio guverner Jelašić, ali naravno građani ne mogu da dobiju takvu informaciju.
Ovo me vrlo podseća na jednog od bivših ministara iz Đinđićeve, pa kasnije Živkovićeve vlade, kada smo mu ovde pokazivali velelepnu vilu u Zemunu, koju je napravio u vreme dok je bio ministar, vrlo interesantno.
Onda je taj ministar rekao da je on podigao veoma povoljan kredit, ali da ne može, kada smo ga pitali, da kaže i ostalim građanima kako je on to dobio, koja to banka daje tako povoljne kredite.
Taj bivši ministar je, naravno, neću da mu pominjem ime, jer je on potpuno nebitan, ako mu pomenem ime setiće se, ako ovo gleda, da je nekada bio ministar, inače toliko nevažan da ni on to više ne pamti, ali vila u Zemunu i dalje stoji.
On je tada rekao da ne može da kaže narodnim poslanicima, ni građanima koji je on to kredit dobio, od koje banke, jer je to, zamislite, službena tajna. To je bio jedan biser nad biserima, ali vremenom je sve postalo jasno, pojavljivanjem tada tajnih, sada otvorenih Tadićevih tajkuna, ovog Đilasa, koji se hvali...
Ne znam da li ste vi, ministre, to pratili i da li pratite da li taj Tadićev najveći tajkun uredno plaća porez za ono čime se hvali, jer je rekao da je Toma Nikolić slagao kada je rekao da je njegov prihod, odnosno zarada 400.000 evra mesečno; on je rekao da to nije tačno, da su u pitanju dva miliona evra.
Pa evo, ministre, za vas pitanje, da vaše službe provere, da li on zaista plaća porez na ta dva miliona evra mesečno koliko zarađuje, jer je sam u jednoj TV emisiji to rekao.
Da se vratim ponovo na ovu kontragaranciju i uopšte na kontragarancije koje nam nudite kroz ove zakone.
Čini mi se da su ove kontragarancije došle u jednom posebno specifičnom momentu, kada je u pitanju ministar za kapitalne investicije, koji je inače nadležan da troši sve ove pare koje vi u ime građana Srbije zadužite, jer ste očigledno Velimiru Iliću dali na raspolaganje pola srpskog budžeta, odnosno para građana Srbije i onda on ide lepo po Srbiji, obećava kule i gradove.
Ne bismo mi imali ništa protiv da on obeća da će nešto da izgradi i da to zaista izgradi.
Mi bismo to pohvalili, ali se radi o tome da vaš kolega Velimir Ilić ode u neku izbornu kampanju lokalnog karaktera i da tamo nudi pare iz republičkog budžeta i da kaže, pretpostavljam da ste to čuli, svi građani Republike Srbije su čuli kada je rekao – šta je meni kao ministru da ukradem pet kilometara puta i da napravim asfalt tamo u nekom selu u kojem se trenutno održavaju izbori.
Pitala sam ministra Ilića, a pitam i vas, ministre Dinkiću, šta mislite koliko je puta po pet kilometara Velja Ilić, pošto je sam rekao da mu nije problem da to ukrade, ukrao i umesto da asfaltira neke ulice u nekom selu stavi pare sebi u džep.
To je jedan od razloga zbog čega smo vrlo oprezni kada vi predlažete ovakve zakone, pogotovo što znamo da će uskoro biti aktuelni izbori u Novom Pazaru, koji su po mnogo čemu specifični, pre svega po tome što je Vlada Republike Srbije donela odluku o raspuštanju skupštine u Novom Pazaru, što je vrlo sumnjivo, s obzirom na Zakon o lokalnoj samoupravi. Takođe je poznato da je ta odluka doneta dva dana pre nego što je trebalo da se donese odluka o raspisivanju referenduma o izglasavanju nepoverenja predsedniku opštine Sulejmanu Ugljaninu.
Što se tiče SRS, mi smo u koaliciji na opštinskom nivou sa, između ostalih, strankom Rasima Ljajića, ali ovo ne govorim ni da bih štitila Rasima Ljajića i njegovu stranku, niti Sulejmana Ugljanina i njegovu stranku, već mi je nešto vrlo interesantno kada je u pitanju vaš stranački prijatelj, gospodin Labus, potpredsednik Vlade.
On reče u Nišu, čini mi se, pre dva dana, da je ova odluka Vlade skandal. Možda je u pravu, ali onda se postavlja pitanje kako se to u "Službenom glasniku" pojavila ta odluka koju je upravo Labus potpisao. To govori dovoljno o političkom moralu gospodina Labusa.
Mogu da shvatim da se on ne slaže sa nekom odlukom koju donese Vlada Republike Srbije. Mogu da shvatim i da on misli da je to skandalozna odluka. Znam da kao potpredsednik Vlade treba i obavezan je da potpiše sve odluke Vlade, ali ako mora da potpiše skandaloznu odluku, onda najmanje što bi moralan čovek učinio bilo bi da kaže – hvala, Vojislave Koštunica, hvala kolege ministri, podnosim ostavku zato što kao potpredsednik Vlade ne mogu da potpišem skandaloznu odluku. Toliko i o moralu potpredsednika Vlade.
Možda neko može da pomisli da sve ovo što sam napomenula nema veze sa ovom kontragarancijom. I te kako ima veze i sa ovom i sa svim ostalim kontragarancijama o kojima ćemo danas govoriti, kao što imaju veze i ova hapšenja o kojima slušamo na televiziji, a ne znamo još konkretno šta se dešava, ali o tome ću po nekom drugom amandmanu, jer evo već se približava petnaesti minut, odnosno kraj petnaestog minuta.
Ali, samo da kažem u jednoj rečenici zašto je sve ovo bitno.
Zato što je i ovo jedan od zakona koji znači mnogo para, 72 miliona evra i ako imamo u Vladi takve ljude koje sam spomenula, sumnjivog morala, onda zaista i poslanici SRS, a ubeđena sam i građani Srbije, imaju i te kako razloga da strahuju da se zaduže za ovoliko para i da ih daju na raspolaganje takvim ljudima.
Dame i gospodo, kaže Krasić da se obratim ministru, a ja ne vidim ovde ministra, Zorane Krasiću, malo se napravila gužva od ovih poslanika koji dolaze samo da glasaju, ali sada su nervozni što nastavljamo dalje sa radom.
Dobro, možda ću zato da ih ubedim, kada su u ovolikom broju, da glasaju za ove naše amandmane i da ne prihvate predlog Vlade, Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.
Naravno, reći ću i zbog čega ovo predlažemo. Ja sam amandmanom na član 1, a ostale kolege amandmanima na ostale članove, tražila da se ovi članovi brišu, kao što je to uobičajeno od strane poslanika, poslaničke grupe SRS kada želimo da iskažemo svoj apsolutno negativan stav prema nekom Vladinom predlogu i onda to kroz amandmane izražavamo tako što tražimo da se pojedini članovi predloga zakona brišu.
Član 1. Predloga zakona o ratifikaciji sporazuma između Srbije i Hrvatske glasi: "Ratifikuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, potpisan u Zagrebu 15. decembra 2005. godine, u originalu na srpskom i hrvatskom jeziku."
Sada ovde imamo niz interesantnih stvari. Ja sam u obrazloženju ovog amandmana napisala da treba da se glasa za moj amandman da se član 1. briše i da se brišu i ostali članovi, jer Republika Hrvatska samo deklarativno garantuje prava Srbima koji su izbegli u toku rata i koji pokušavaju da se vrate na svoja ognjišta.
Takođe smo napisali da je nemoralno i licemerno od strane Vlade Republike Srbije, a što je najvažnije, suprotno odredbama međunarodnog javnog prava, da se zaključuje bilo kakav ugovor sa državom koja je okupator Republike Srpske Krajine. Znam da vas RSK uglavnom ne interesuje, nas srpske radikale i te kako interesuje. Mi smo ubeđeni da će okupacija RSK, između ostalog, baš biti prepreka ustaškoj Republici Hrvatskoj da uđe u EU. Zato nama nikada na pamet ne bi palo da zaključujemo bilo kakve sporazume sa tom ustaškom Hrvatskom pre nego što se oslobodi RSK.
Ali, znamo stav i Vlade Republike Srbije i poslaničke većine u ovom parlamentu i zato nismo mogli ni da očekujemo nešto, nego upravo ovo što ste nam predložili. Ovaj sporazum je karakterističan, čak i da ne razmišljate ovako kako razmišljaju srpski radikali, jer znam da je vama to, otprilike, nemoguće, ali postoje i drugi vrlo interesantni razlozi zbog kojih ovaj sporazum ne sme da se potpiše.
Prvo, ne znamo na osnovu čega je neko potpisao taj sporazum 15. decembra 2005. godine. Kako se neko usudio da potpiše sporazum i da traži naknadnu ratifikaciju ovakvog sporazuma? Valjda je trebalo neko da dobije ovlašćenje da potpisuje takav sporazum. Pokušavam ovde da nađem, znam da je kolega Krasić govorio prošli put to ime, ali ne mogu da nađem, a u pitanju je neko potpuno anonimno lice, verovatno neki službenik, poslat na službeni put u Zagreb i potureno mu je da potpiše ovakav sporazum.
Vlada Republike Srbije svojim dopisom od 23. marta je tražila da se ovaj predlog stavi na dnevni red po hitnom postupku i kažete: "Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku su sadržani u činjenici da bi skorija primena zakona pre svega predupredila i suzbila kršenje carinskih propisa i krijumčarenje i omogućila razmenu iskustava u radu carinskih organa dve zemlje".
Potpuno suprotno tome, u članu 8. ovog sporazuma vi faktički pristajete na kriminal, odnosno ozakonjujete državu Srbiju kao narkodilera, jer u stavu 2. člana 8. ovog sporazuma kažete: "Nezakonite pošiljke čije se isporuke kontrolišu mogu, uz saglasnost nadležnih organa, biti zaustavljene ili se može dozvoliti nastavak kretanja, a da roba ostane nedirnuta ili da se roba iz stava 1. ovog člana ukloni ili zameni u potpunosti ili delimično".
Svakome ko ovo pročita i svakome ko je čuo ovo što sam pročitala je više nego jasno da ovim sporazumom Vlada Republike Srbije želi od Srbije da napravi narkodilera, jer kaže – omogućava protok nezakonitih pošiljki. Zna se šta su i koje su nezakonite pošiljke. Prosto je neverovatno, dame i gospodo, da se neko iz Vlade usudio da nam ponudi ovakav sporazum. Ako je i od Mlađana Dinkića, previše je.
Doduše, kada smo govorili u načelnoj raspravi, Dinkić je ovde rekao da i njemu nije jasno kakav je ovo sporazum, šta znači član 8. stav 2, pa je pokušavao ovde nešto da objasni, kaže da je tražio on da njemu objasne. Ko tu kome šta treba da objasni, u kojoj je ko ulozi, čini mi se da to više nikome nije jasno.
Šta stoji na kraju ovog vladinog predloga, da o ovom predlogu zakona raspravljamo po hitnom postupku? Kaže: "Takođe će donošenje ovog zakona omogućiti preduzimanje mera za ostvarivanje saradnje u proučavanju, razradi i sprovođenju novih carinskih postupaka, obuci kadrova, razmeni stručnjaka između Republike Srbije i Republike Hrvatske".
Dakle, ovo je vrhunac bezobrazluka od strane Vlade Republike Srbije. O kakvoj saradnji, o kakvoj razmeni stručnjaka gospoda iz Vlade ovde govore i vi ste verovatno spremni da to prihvatite? Kakve stručnjake vi mislite da razmenjujete sa Vladom Republike Hrvatske, kada ta Hrvatska ne dozvoljava građanima, koji uglavnom sada žive u Srbiji, da koriste svoju imovinu, da se vrate na teritoriju RSK, ne dozvoljava nekome ko se eventualno vrati da tamo normalno živi. Nijedan Srbin tamo ne može da se zaposli, za vašu informaciju. Ovde ima dosta kolega koji imaju, kao i ja, mnogo rođaka, prijatelja, kumova itd., koji su iz tih krajeva. Biću vrlo iznenađena ako takvi budu glasali za ovako licemeran i bezobrazan predlog Vlade Republike Srbije.
Vi ćete da razmenjujete stručnjake sa Hrvatskom? Koje stručnjake, ove koji će zajedno na carini da diluju drogu između Srbije i Hrvatske? Takve možda i možete da razmenjujete.
Da li se Vlada pobrinula da nekom građaninu koji se vrati u Republiku Hrvatsku nekakvim sporazumom omogući neki posao tamo gde se vrati? Da li iko građanima RSK, koja je sada okupirana od strane ustaške Hrvatske, garantuje bezbednost kada se vrate tamo? Da li vi čitate novine, šta se svakodnevno dešava?
Naravno, mnogo toga se u novinama ne objavljuje. Ljudi koji tamo pokušavaju da se vrate, a vraćaju se oni koji u Srbiji ne mogu da žive, koji ne mogu ni ovde, nažalost, da se zaposle, nemaju rešeno stambeno pitanje, vraćaju se tamo, pa u polusrušenim i zapaljenim kućama, uglavnom stariji ljudi, valjda hoće da bar umru na svom ognjištu, a tamo ih zastrašuju, tamo im prete noću, tamo ne smeju da izađu kad padne mrak.
U selima gde se vraćaju Srbi i dalje nema struje, iako je pre ratnih zbivanja bilo, ali tamo je sve porušeno, popaljeno, nemaju prodavnice, nemaju ambulante. Onda zarađuju na njima, idu nekakve pokretne prodavnice po selima, tako isto i ambulante sa jednim medicinskim radnikom, nekom medicinskom sestrom. Dame i gospodo, strašno je šta se dešava sa Srbima koji pokušavaju da se vrate u RSK.
I pored svih tih činjenica, vidim ovde mnoge kolege koji će glasati za ovaj zakon, a koji me gledaju sa puno poverenja u ovo što govorim, jer znaju iz ličnih iskustava da govorim istinu.
Znate li kome se na teritoriji RSK popravljaju kuće? Ljudima poput onog SPO-ovskog ministra Vukčevića. On je iz Belog Manastira; njegova kuća nije porušena, ali od te njegove kuće, koja nije dirnuta u toku rata, sada je tamo jedna vila. To je napravila njemu njegova ustaška Hrvatska; a kuće pored njega, običnih ljudi, koje su porušene, koje su popaljene, ni do dana današnjeg nisu popravljene. Ljudi dolaze sa fotografijama ministrove kuće i svojih kuća koje su pored njegove kuće.
To vam je, drage moje kolege, pravo stanje odnosa sa Republikom Hrvatskom. A vi se pravite i gluvi i slepi za ove činjenice, ratifikujte, šaljite službenike da potpisuje sporazume, pa ih onda ovde nama dajte da ih ratifikujemo, da potvrđujemo nešto što je nekome palo na pamet.
Pri tom zaključujete neverovatno štetne sporazume. Neverovatno je, neću sada da govorim o članu 8, jer pretpostavljam da će neko od kolega imati amandman, pa će govoriti posebno o tome, ali zaista moram da naglasim da vi ovim sporazumom kažete da ćete nezakonite pošiljke čije se isporuke kontrolišu uz saglasnost nadležnih organa zaustavljati ili ćete im dozvoliti nastavak kretanja.
Ko su vam ti ljudi koji će biti narkodileri u ime države Srbije? Pitala sam Mlađana Dinkića prošli put je li možda on taj ovlašćeni narkodiler. Samo mu to u biografiji fali, sve ostale uslove znate za šta već ispunjava.
Zašto Vlada ne prihvata, između ostalog, amandman koji sam podnela? Kaže – takođe imajući u vidu da proces pridruživanja EU podrazumeva saradnju u svim oblastima od državnog značaja i dobrosusedske odnose sa zemljama u regionu. To je još jedan razlog za donošenje ovog zakona.
Dakle, vi, dame i gospodo, odnosno Vlada Republike Srbije, ismejavate građane Srbije. Vi ćete, dakle, zarad ulaska u EU učiniti sve, napravićete od Srbije narkodilera, oprostićete Hrvatskoj okupaciju Republike Srpske Krajine, zarad dobrosusedskih odnosa, kao što se preksinoć desilo u Čačku kada je Velja Ilić izašao da pozdravi Severinu, značajna ličnost se pojavila u Čačku, i onda vrlo bezobrazno voditelj kaže – da li ćete da se poljubite po srpski tri puta ili po hrvatski dva puta? Bogami, Velja se poljubi samo dva puta sa Severinom, valjda da pokaže kako mi možemo sve da pogazimo zarad dobrosusedskih odnosa sa ustaškom Hrvatskom i sa Severinom.
Dame i gospodo, posle ove kratke pauze još više se smanji broj narodnih poslanika u ovoj sali i ovo zaista već postaje alarmantno.
Govorimo o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije" za finansiranje projekta za nabavku rudarske opreme za potrebe površinskog kopa "Tamnava - Zapadno polje". Podnela sam amandman na član 1. ovog predloga zakona, predložila da se taj član briše, jer on zadužuje Republiku Srbiju za 16 miliona evra, odnosno Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" po zaduženju kod nemačke finansijske organizacije KFW, u iznosu od 16 miliona evra.
Kasnije ću da se vratim na ovaj član i na ovaj amandman, čekala sam da dođe gospodin Krasić, koji je ovde postavljao kviz pitanje – ko laže. Evo ja imam odgovor kada je u pitanju sve ono što ste govorili, gospodine Krasiću – laže Mlađan Dinkić. Sinoć, kada su ga onako hermetički zatvorili u studio, kada je bio sasvim siguran da osim voditelja i kamera nema nikoga više u njegovoj blizini, onda se osmelio da priča ono što je ispričao: kako mi srpski radikali lažemo, kako on uživa kada mi ga za ovom govornicom kritikujemo. Ne znam što čovek sebi uskrati takav užitak danas, evo mogao je ceo dan da uživa, ali on izgleda ima tu hrabrost samo kada je negde hermetički zatvoren i udaljen od poslanika Srpske radikalne stranke.
Gospodine Markoviću, predlažem vam da zamolite službe da vam naprave još jedan rezervni sinopsis; kada završimo jednu tačku dnevnog reda vama tu piše – da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč, a neka vam naprave i onu varijantu kada je predstavnik predlagača Mlađan Dinkić da lepo kažete – pošto predstavnik predlagača Mlađan Dinkić nije u sali, nema ko u ime predlagača Vlade Republike Srbije da narodnim poslanicima da završnu reč po određenom predlogu. Nadam da ćete ovu dobronamernu sugestiju da prihvatite.
Malopre je ovde skoro došlo do neke zabune gde se nalazi cementara Popovac.
Ja ću da objasnim, znaju svi, zna i gospodin Mita Avramov koji je govorio o tome, kao i vi, gospodine Markoviću, i svi mi, da je cementara Popovac u Paraćinu.
Ali, možda svi građani Srbije ne znaju da tu cementaru, čija je inače privatizacija sporna, pa evo i nadležni organi su krenuli u neka rasvetljavanja te sporne privatizacije, pa se tu nešto spominju Kolesar, Janjušević, a građani Paraćina kažu da tu cementaru redovno, bar jedanput mesečno, posećuje Ružica Đinđić.
U kojoj je ona tu šemi, kakva je njena uloga, da li prikuplja kao naslednica od svoje privatizacije neke dividende ili šta je u pitanju, nadam se da će i to da izađe na videlo u okviru ovog postupka otkrivanja malverzacija u privatizaciji cementare Popovac.
Naravno, osim ako se ne desi, kao što je inače uobičajeno, da se samo začačka vrh ledenog brega i da kada se dođe do nekog ovako zvučnijeg imena da se tu naglo zaustave sve istražne radnje i da se zaboravi u nečijoj fioci neki predmet.
Ne znam da li će tako biti i sa ovim današnjim, odnosno jučerašnjim hapšenjima. Naravno, ono što smo mi znali konkretno i govorili o Goranu Kljajeviću, mislim da nikome tu više nema ničeg nejasnog, ali ima mnogo toga što je povezano sa Goranom Kljajevićem, pa se zaista i tu pitamo, s pravom, kakav će biti krajnji ishod tog postupka.
Prva moja asocijacija kada sam čula da je uhapšen Goran Kljajević bila je da hapse šefove kriznih štabova, dobro se setili, mislim ja, i kažem – evo uhapšen Goran Kljajević, neka se pripremi Mlađan Dinkić.
Izgleda da nije to u pitanju. Onda sam pomislila možda ga hapse zbog ovih spornih privatizacija u kojima je učestvovao, a u koje je podobro prste umešao i Labus. Ni to nije, izgleda, u pitanju. Zaista sada ostaje da vidimo šta je pravi razlog.
Naravno, nemam nameru da prejudiciram, niti da se mešam u rad nadležnih organa, ali zaista očekujem da ćemo da dođemo do nekih konkretnih, odnosno da će javnost Srbije biti upoznata sa više detalja vezanih za ovaj postupak, kada za to dođe vreme, normalno.
Bojim se i ne bih volela da to bude samo nečija lična osveta zbog nekog neraščišćenog posla; onda to zaista ne bi bilo dobro i to bi bila instrumentalizacija pravosudnih organa u političke svrhe, ali se nadam da ipak u pravosudnim organima ima dovoljno časnih i stručnih da neće dozvoliti da se neko na taj način poigra njima.
Ovaj amandman je predlog da se član 1. Predloga zakona briše, zato što mi u SRS mislimo da uopšte ne treba da se donosi ovakav zakon. Prvo, zato što nam nije potrebno još 16 miliona evra kredita.
Drugo, zato što je Vlada ovde napisala, između ostalog, u razlozima za donošenje zakona – prema odredbama ovog ugovora, sredstva zajma i finansijske pomoći imaju se koristiti (odakle li je ovo prepisano, nešto mi je baš poznato, ovo izgleda kada su pisali onaj ugovor o kojem smo danas govorili, vezano za carine) isključivo za nabavku rudarske opreme za potrebe zapadnog rudnika Tamnava u cilju realizacije projekta, čija priprema i sprovođenje predstavljaju obavezu Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", u skladu sa koncesijom dogovorenom sa ovom frankfurtskom firmom.
O čemu se ovde radi? O kakvoj koncesiji se radi, šta je tu dogovoreno, za šta se uzima kredit, ovo je zaista krajnje nejasno, a onda nam kaže Vlada – razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku između ostalog su izdavanje garancije Republike Srbije, kako bi Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije", kao zajmoprimac, a ujedno i korisnik zajma, što pre počelo da koristi sredstva po ovom zajmu.
Kada Vlada obrazlaže zbog čega ne prihvata ovaj amandman imamo neku petu priču; kaže Vlada – amandman se ne prihvata iz razloga što se Predlogom zakona zajmoprimac, u konkretnom slučaju JP "Elektroprivreda Srbije", obavezuje da obezbedi sredstva za otplatu zajma i to iz sopstvenih prihoda, jer bi u protivnom Republika Srbija imala direktnu obavezu otplate zajma, što bi izazvalo dodatno opterećenje budžeta.
Stvarno ne razumem ko je ovde nepismen, ko je ovde lud. Obrazloženje zbog čega se amandman odbija govori u prilog potrebe prihvatanja amandmana. Zaista, da li je ovo neko nekom podmetnuo?
Dalje kaže – takođe, sredstvima ovog zajma realizovaće se modernizacija određenog segmenta Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", što će pospešiti proizvodnju električne energije, sa dugoročnim pozitivnim efektima.
U obrazloženju sam rekla da ovaj amandman treba da se usvoji, jer potrebno je prestati sa daljim zaduživanjima države, to smo danas već više puta rekli, i njenih privrednih subjekata, a posredno svih građana Srbije, jer sve ovo jednog dana vraćaju građani Srbije. Jedan od uslova zaduživanja kod ovakvih finansijskih institucija jeste povećanje cene električne energije koje sve teže podnosi i privreda i stanovništvo itd.
E sad valjda postoji objašnjenje zbog čega je struja skoro ponovo poskupela, zbog čega nam se i dalje najavljuje poskupljenje i naravno napomena da je od kad je u Srbiju uvezena demokratija, a zaboravili onih 6 milijardi sa one strane granice koje su obećali građanima Srbije kad demokratija uđe u Srbiju da će ući i te milijarde... Znači ta takozvana demokratija je ušla i od dolaska te demokratije do dana današnjeg struja u Srbiji je poskupela deset puta, ljudi moji.
A ekonomsko stanje, socijalna beda u Srbiji je na tako drastičnom nivou da to normalne ljude zaista plaši.
I onda se pojavi ministar, ovaj koji je juče došao takođe sa zakašnjenjem, Radomir M. Naumov i kaže, komentariše izjavu Miroljuba Labusa, vezano za uvođenje privremenih mera, odnosno raspuštanje Skupštine opštine Novi Pazar, kada je Labus rekao da je odluka Vlade o raspuštanju Skupštine opštine Novi Pazar skandalozna...
Pa, pošto vi ne kapirate baš najbolje, baš zbog vas ovo ponavljam, ali sedmi put; znala sam da ste jedanput prespavali, ali sada dok popunjavate ukrštenicu slučajno vam baš ovo zape za uvo. I, za vašu informaciju, ja se i ne obraćam onima koji ne slušaju ovo što ja ovde govorim.
Dakle, evo još jedanput, osmi put: Miroljub Labus, potpredsednik Vlade, rekao je da je skandalozna odluka Vlade Republike Srbije da se raspusti Skupština opštine Novi Pazar i onda, kao nemoralan čovek, uzme i takvu vladinu odluku potpiše. E to je zaista skandalozno. Ako kolega nije zapamtio mogu ja još jedanput da ponovim. Ima li potrebe?
E, onda je gospodin ministar Naumov rekao, pošto Vlada funkcioniše kao rogovi u vreći, svaka vaška obaška, svako se drži svog resora i nisu u toku šta se u onim ostalim resorima dešava, jednu genijalnu rečenicu, citirala sam, prepisala sam je iz novina: "Ništa što odluči Vlada ne može biti skandalozno". E ovo je, mislim, vrhunac gluposti, a pogotovo kada je u pitanju Vlada Vojislava Koštunice.
Nema ministra, preneće mu poruku, nadam se, ali bi zaista bilo lepo da se ponaša u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine. Juče smo utvrdili da on to ne može, ali evo ja ću da kažem ono što treba da kažem vezano za amandman na član 39. kolege Petra Jojića.
Amandman se odnosi na izvorni član 140. Zakona o planiranju i izgradnji, a član 140. kaže da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora proverava, pa onda je nabrojano šta sve proverava, između ostalog da li je početak građenja objekta, odnosno izvođenja radova prijavljen na propisan način. Amandmanom smo tražili da se kaže da je početak građenja objekta, odnosno izvođenja radova po izdatom odobrenju prijavljen na propisan način.
Dakle, razlika između onog što stoji u Predlogu zakona i onoga što je predlog našeg amandmana je u tome što mi mislimo da treba da se precizno kaže da se ova odredba odnosi na prijavljene radove za koje je izdato odobrenje za izgradnju. Ako samo kažemo da se odnosi na izvođenje radova prijavljeno na propisan način, šta znači? To znači, prijavljen na propisan način da se podnese, napiše jedno obaveštenje za opštinski organ uprave, da se podnese na pisarnici i na propisan način je investitor obavestio da je počeo gradnju. Mi samo insistiramo da se to precizira, da se odnosi na prijavljivanje gradnje za koju je izdato odobrenje za gradnju.
Dakle, ovo što ste predložili u ovom članu 140. je u redu i to nismo dirali, ali mislimo da je neophodno da se prihvati ovaj amandman. Ne znam, čudi me da ste propustili da ga prihvatite, jer zaista sada možete da se uverite da se odnosi samo na jedno pravno preciziranje i upravo je i to jedan od načina da se izbegne sve ovo što smo danas ovde čuli i od kolega iz SRS, a i od kolega koji će glasati za ovaj zakon.
Niko ne dovodi u sumnju tvrdnje da postoji tzv. urbanistička mafija u svim gradovima u Srbiji. Vi ste sami juče potvrdili da ste podneli krivične prijave protiv članova neke urbanističke mafije, odnosno ljudi koji krše ovaj zakon, eto da ih tako krstimo. Dakle, i vi u Ministarstvu znate ono što i mi ovde govorimo, da postoji ta vrsta problema, a mi smo želeli samo ovim amandmanom da pomognemo i Ministarstvu i lokalnim samoupravama da imaju čistu situaciju.
Ne znam da li je neko od vas nekada radio u nekoj lokalnoj samoupravi; ako jeste, onda mu je jasno ovo što sam rekla – da ovo što ste vi napisali da je na propisan način nešto prijavljeno samo podrazumeva propisan način prijavljivanja, a to ne znači da su ispunjeni ostali uslovi. Znate, vi na propisan način prijavite i ako napišete da Marko Marković ima bespravno izgrađen objekat na parceli toj i toj, u ulici toj i toj, vi ste to na propisan način prijavili, a inspekcija ode na teren i tamo ustanovi da uopšte nema nikakvog objekta. Dakle, ovde se radi o razlici između suštine i forme.
Ovaj amandman ima samo tu nameru da raščisti tu situaciju i da imamo jednu zaista preciziranu formulaciju, koja ne može da dovede u pitanje niti organe, odnosno deo organa uprave u lokalnoj samoupravi, inspekcije pre svega.
Mislim da je zaista krajnje vreme da donosimo zakone koji će što je moguće više da sprečavaju zloupotrebe i da prestanemo sa donošenjem zakona koji su uvek nešto sa mogućnošću širokih tumačenja, a kad god je u pitanju neko široko tumačenje, onda je tu svakako moguća i zloupotreba.
Možda će neko da kaže – zašto vi radikali uvek unapred nešto dovodite u sumnju? Ja ću da vam kažem, zapravo da vas podsetim, da od kada sam u ovom parlamentu, a već sam u drugom sazivu, nisam propustila priliku kada se govorilo o nekoj temi iz oblasti pravosuđa da ne zahtevam od ministra, od predsednika Vrhovnog suda, od Visokog saveta pravosuđa da se stane na kraj sudiji Goranu Kljajeviću, predsedniku tada Trgovinskog suda u Beogradu. Uvek sam iznosila podatke da je on još kao nekakav predsednik kriznog štaba upao u Trgovinski sud i tada oteo pečate i dokumentaciju tadašnjem predsedniku Trgovinskog suda, tada je to bio Privredni sud, gospođi Mileni Arežini.
Takođe sam govorila i svi smo govorili o čuvenoj, a već čini mi se pomalo zaboravljenoj, a evo ja sada podsećam, aferi "Mercedes-Benz" u kojoj je glavni akter bio upravo Goran Kljajević, pa onda tužilac Četvrtog opštinskog tužilaštva Biljana Radovanović, pa onda onaj Nenad Milić, tada zamenik ministra policije itd.
Zašto sve ovo napominjem? Jednostavno, da vam skrenem pažnju da mi srpski radikali stvarno ne govorimo ništa tek onako, nego za sve što kažemo imamo apsolutno i dokaze i dokumentaciju. To što vlastima treba dosta vremena da tu istu dokumentaciju prikupe ili da se odvaže da učine jedan korak, kakav je hapšenje ovog Gorana Kljajevića, to je problem onoga ko vrši vlast.
U okviru ovog hapšenja, da vas obavestim, poštovane kolege, a i javnost Srbije, da su uhapšeni neki Brašnjević, čini mi se, Miki i Milenko. Mislim da su vlasnici neke firme koja se možda zove "Ekotrejd", ili sam možda pogrešila ime, ali jesu Brašnjević, sasvim sigurno. Ne znam zbog čega su uhapšeni, ali znam da su to ljudi drugi po redu, prvi je Dragan Đilas, a drugi je Dragan Šutanovac koji je ove Brašnjeviće reketirao za plazma televizore koje je uzeo za sebe i za Borisa Tadića. Verovatno mogu sa tih velikih tankih ekrana da gledaju kako ove ljude hapse. Naravno, saznaćemo, verovatno i od njih. Zaista se nadam da će i oni da kažu da ih je Šutanovac reketirao za te plazma televizore za sebe i za Tadića.
Uhapšeni su još neki, ali to je samo vrh ledenog brega. Nadamo se, mada nešto preterano ne verujemo, da ova hapšenja nisu samo nekakvi politički sukobi i da je zaista država krenula u borbu sa kriminalom. U to ćemo se uveriti i poverovati tek onda kada svi kriminalci budu uhapšeni.
Mnogo ih je koji se još uvek šepure, koji još uvek kradu pare ovom narodu. Neki su i u vrhu vlasti i dan-danas. Mislim da će pravi obračun sa kriminalom uslediti tek posle narednih izbora.
Interesantno je i ono što se dešava u Novom Pazaru, odluka o raspuštanju Skupštine opštine Novi Pazar. Možda mislite da nema veze sa ovom temom, ali mislim da ima, jer je ta urbanistička mafija raširena u svim opštinama, nažalost, u Srbiji. Dakle, odluka o raspuštanju skupštine u Novom Pazaru je svakako politička odluka i mi ne želimo i ne pada nam na pamet da stajemo na stranu ni Rasima Ljajića ni Sulejmana Ugljanina, ali je činjenica da ova dva poslanika Sulejmana Ugljanina omogućavaju nastavak vlasti Vojislava Koštunice i da je to verovatno pravi razlog zbog čega je skupština raspuštena.
Vrlo je interesantna izjava potpredsednika Vlade gospodina Labusa koji je izjavio medijima da je takva odluka Vlade skandalozna. Zamislite, taj Labus je potpisao tu odluku Vlade. Dakle, to govori i o različitim aršinima i o dvojnom moralu.
To je dokaz više za našu tvrdnju da je zaista krajnje vreme da završimo sa ovom farsom i da se konačno ova vlada opredeli za jedinu ispravnu odluku, a to je raspisivanje izbora i da prekinemo sa trošenjem vremena na ovakve zakone, kakav je ovaj predlog zakona o planiranju i izgradnji. Zaista, slušali smo danas i juče kolege koje će glasati za ovaj zakon verovatno, koje uvažavam kao stručnjake iz ove oblasti, ali bilo je očigledno da nisu oduševljeni Predlogom zakona, odnosno da imaju poprilično primedaba na ovaj zakon.
Ako Vlada Republike Srbije, odnosno predstavnik Vlade u odsustvu ne prihvata amandmane SRS, onda bi bar trebalo da prihvati amandmane kolega iz stranaka koje će glasati za ovaj zakon, a koji su podneli zaista valjane amandmane, sa očiglednom namerom da ovaj zakon bude koliko-toliko primenjiv i da njegovo donošenje zaista ima nekakvog smisla.
Ovako, ovo će biti jedan u nizu zakona da bi neko mogao da se hvali koliko je zakona ovaj parlament doneo, a da vas sada ne podsećam, da ne nabrajam koliko je zakona doneto, a ne primenjuju se, koliko je komisija i raznih tela trebalo da bude formirano po raznim zakonima koje ste usvojili, a nisu formirana, koliko je podzakonskih akata na osnovu tih zakona određena ministarstva trebalo da donesu, a nisu. Dakle, nažalost, mi ovde trošimo vreme ubeđujući Vladu Republike Srbije da počne nešto ozbiljno da uradi, ali to nema nikakvog efekta.
Evo, danas raspravljamo o ovom zakonu u pojedinostima, a kada smo govorili u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ministar Velimir Ilić, predstavnik Vlade, jasno je rekao ono za šta se mi srpski radikali zalažemo, a to je da Vlada priprema nov predlog zakona.
Nov predlog zakona zaista jeste potreban, ali predlog koji će biti na potpuno drugim osnovama, koji će zaista biti u korist građana Srbije, tako što će omogućiti jednostavnije i brže dobijanje odobrenja za izgradnju i odobrenja za objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Tek takav zakon bi imao smisla. Sve ovo drugo je bacanje prašine u oči.
Pitam i one koji brane ovaj zakon, odnosno koji će glasati za njega, a pitam i predstavnike Ministarstva, da li mogu da stanu za ovu govornicu i da kažu građanima Srbije, ako se ovaj zakon donese – građani Srbije, moći ćete da dobijete građevinske dozvole, pa onda kažite u kom roku; vi koji ste izgradili objekte bez građevinske dozvole dobićete tzv. odobrenja za legalizaciju, kažite u kom roku.
Tvrdim građanima Srbije da to ovaj zakon ne omogućava i da je ovaj zakon, izvinite, mlaćenje prazne slame.
Najpre da razjasnimo ove česte primedbe "poslanik opšte namene" ili već kako "poslanici za nikakve namene" nazivaju narodne poslanike koji rade svoj posao; da razjasnimo da narodni poslanici koji imaju svoje stranke, a te stranke imaju političke programe, a to je slučaj sa poslanicima SRS, zaista o svakoj temi mogu da govore i treba da znaju da govore, jer o svakoj temi SRS ima svoj stav i ima programsko opredeljenje. Upravo na taj način govore poslanici SRS.
Za informaciju nekima koji misle da možda nisam kompetentna da govorim o ovom zakonu, reći ću da sam više godina bila načelnik Odeljenja za imovinsko-pravne poslove, tada se to tako zvalo, u Opštini Zemun i da pouzdano imam mnogo više iskustva i znanja o ovoj materiji nego pisci ovog zakona.
Što se tiče toga da li sam dovela javnost u zabludu ako sam rekla da je potpredsednik Vlade Labus potpisao odluku o raspuštanju Skupštine opštine Novi Pazar i vi ste to potvrdili, dakle to je tačno, ali govorila sam o licemerju gospodina Labusa.
Znam, naravno, da on kao potpredsednik treba da potpiše odluku koju donese Vlada i naravno da treba da potpiše odluku protiv koje je on lično, jer je to odluka Vlade, a on je potpredsednik Vlade i to nije sporno, ali je zaista skandalozno da potpredsednik Vlade kaže da je Vlada donela skandaloznu odluku, a da on takvu odluku potpiše. Moralan čovek, moralan potpredsednik Vlade, kada bi bio svestan da Vlada u kojoj je on potpredsednik donosi skandaloznu odluku, rekao bi – drage moje kolege, ja tu odluku ne mogu da potpišem, jer je skandalozna i umesto toga podnosim ostavku. Za takav čin treba biti moralan.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 51. je, čini mi se, jedini konkretan član koji bi zaista, kada bi bila prihvaćena ova dva amandmana kolege Blažića i Momira Markovića, imao nekog značenja građanima Srbije, zbog kojih valjda donosimo zakone.
U članu 51. ste dobro predvideli da i ovi objekti koji nemaju građevinsku dozvolu pod propisanim uslovima mogu privremeno, do izdavanja odobrenja, biti priključeni na elektroenergetsku, termoenergetsku ili telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju.
Ovo je i humano i praktično, jer je bilo strašno ovo što su poslednjih nekoliko godina takvi objekti, u kojima su ljudi bili prinuđeni da žive, jer niko ne bi živeo u nedovršenom objektu i u objektu bez struje i vode da ima ikakve uslove da živi u nekom boljem i uslovnijem objektu.
Hoću da kažem da je ovaj član 51. u ovom poslednjem delu dobar, ali ne vidim zašto niste prihvatili ovaj amandman. Predvideli ste da se ovo odnosi na objekte čije je građenje, odnosno rekonstrukcija završena bez građevinske dozvole do 13. maja 2003. godine. Zašto niste onda prihvatili ovaj amandman da se to odnosi na objekte koji su izgrađeni do stupanja na snagu ovog zakona, jer ste već predvideli mogućnost legalizovanja i takvih objekata.
Takođe, ovaj amandman na član 51. kojim smo želeli da se posle člana 51. doda član 51a je zaista nešto što je toliko prisutno u praksi. Ako imate objekat bez građevinske dozvole i ako za taj objekat nisu urađeni urbanistički uslovi ili je objekat na takvom mestu da ne mogu da se donesu urbanistički uslovi, zašto tom objektu do privođenja tog zemljišta nameni ne omogućiti normalno da se priključi na infrastrukturu. On je tu, pa je tu. Neće biti srušen, bar ne u nekim normalnim opštinama sa normalnom vlašću.
Ljudi žive, pa zašto im ne omogućiti neke normalne uslove, naravno uz rešenja, gde će biti obavezani i svesni činjenice da kod privođenja nameni taj objekat neće biti legalizovan i da oni neće moći da naplate nekakve troškove.
Ovde kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što su jedinice lokalne samouprave, koje su nadležne za donošenje urbanističkog plana, odnosno koje su ovlašćene za uređenje prostora na svojoj teritoriji u mogućnosti da usklade gde je to uopšte moguće bespravno izgrađene objekte sa pravilima uređenja i građenja, odnosno urbanističkim planom.
Svi dobro znamo koliko vremena treba lokalnim samoupravama da urade i donesu ove planove; nikada nisam razumela zašto je potrebno toliko vremena, jer mislim da to može mnogo brže i efikasnije da se radi. Imamo takvu situaciju kakvu imamo. Odavde predlažem gospodinu Lončaru, kada bude donosio zakon o glavnom gradu, da ove poslove prebaci na lokalne samouprave, pa bismo već sada pokazali u Zemunu kako brzo možemo da uradimo ove planove.
Pošto je ovo poslednji amandman na ovaj zakon, želela bih da kažem nekoliko rečenica uopšte o zakonu. Dakle, to što ste se pohvalili da ste prihvatili jedan broj amandmana poslaničke grupe SRS ne znači ništa, a pogotovo što ste selektivno birali amandmane, tek da biste mogli da kažete da su neki amandmani prihvaćeni.
Ako se u danu za glasanje ne prihvate ovi naši amandmani i amandmani gotovo svih kolega, rekla bih, iz drugih poslaničkih grupa, jer su amandmani verujte mnogo bolji od samog vladinog Predloga zakona... Sa tako prihvaćenim amandmanima možda bi ovaj zakon i imao nekog smisla, a pogotovo ako znamo da je privremenog karaktera, tako nam je rekao ministar.
Ne očekujem da ćete to da uradite. Donećete još jedan zakon koji u suštini neće značiti ništa. Ponavljam ono što sam rekla i juče i jutros, ovako donetim zakonom nećemo građanima Srbije omogućiti brže i lakše dobijanje građevinskih dozvola, nećemo građanima Srbije omogućiti brže, lakše i jeftinije dobijanje dozvola za objekte bez građevinske dozvole.
Nekoliko kolega je ovde govorilo da su očekivali ministra Velju Ilića. Naravno, gospodin Velimir Ilić je morao da bude ovde. To što sam mu juče skrenula pažnju na izjavu koju je dao... Velimir Ilić je pred novinarima, za medije rekao – šta je meni, kao ministru, da ukradem pet kilometara autoputa, pa u Smederevu asfaltiram nekoliko ulica. Na to sam ga podsetila juče i pitala ga koliko je puta po pet kilometara autoputa ukrao, a nije asfaltirao nijednu ulicu u Srbiji. Za našeg Sašu, to je bilo za Smederevo. A gospodin Velimir Ilić ovako sa mesta, polupijan, jedva gledajući rekao – kako vas nije sramota da to iznosite.
Stvarno ne vidim zašto bi mene trebalo da bude sramota, Velja Ilić krade, a mene da bude sramota.
Niti sam glasala za njega kao ministra, niti pripada SRS, zaista ne vidim čega bih ja trebalo da se stidim.
Gospodin Velimir Ilić nema prava da se ponaša kao uvređena mlada. On mora da sedi ovde i da sluša šta će narodni poslanici da mu kažu.
Doduše, danas, moguće je, leči mamurluk, pošto mu je sinoć u Čačku gostovala Severina, pa je imao prečeg posla. Ne znam da li ga je Hrvatica šutnula onom štiklom. Takođe, ne znam kakve veze ima Ministarstvo za kapitalne investicije sa ovim manifestacijama koje se dešavaju u Čačku i sinoć i preksinoć – Raspevano proleće.
Naravno, nemamo ništa protiv "Raspevanog proleća", nemamo ništa protiv lepe manifestacije i sinoć i preksinoć, ne razumem u kojoj je ulozi tu Ministarstvo za kapitalne investicije, jer sam na televiziji videla da Velja Ilić tamo deli neke nagrade. To što je on rođen u Čačku zaista nema nikakve veze, u Čačku je rođeno mnogo pametnih, časnih ljudi, mnogo zaslužnijih da se pojave na onoj bini od Velje Ilića. Tamo se našao Velja Ilić. Razumela bih da je to radio...
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, hvala, da je to radio u ono vreme kada je bio predsednik opštine, ali u ulozi ministra za kapitalne investicije zaista ne razumem.
Tražim, gospodo, da kažete Velji Iliću, pošto će valjda prekosutra ili sutra kada budemo imali amandmane na ove kontragarancije da dođe i da nam kaže u kojoj je ulozi to radio, koliko je kapitala od kapitalnih investicija izdvojio za te manifestacije i da li vi mislite, odnosno da li misli da je to u redu.
Da li smo mi usvajali budžet da on pravi narodnim parama takve manifestacije ili da gradi puteve, pa da vidimo i odgovornost ovih u Vladi koji su Velji dali na raspolaganje pola republičkog budžeta, pa on "pola pije, pola Šarcu daje".
Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne znam šta se dešava u okviru Vlade Vojislava Koštunice, ali mi je neverovatno da mi evo već o drugom zakonu u pojedinostima danas raspravljamo, a da nadležnog ministra nema u ovoj sali. Mislim da je krajnje vreme da se Vlada uozbilji i da ove svoje poslednje dane provede dostojanstveno i onako kako se od nje očekuje i da se ponaša u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.

Član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu kaže da se posle člana 12. osnovnog zakona dodaje novo poglavlje – agencija za rudarstvo, i novi član 12a koji glasi: "Obrazuje se agencija za rudarstvo, kao posebna organizacija za obavljanje stručnih poslova vezanih za ostvarivanje ciljeva utvrđenih strategijom upravljanja mineralnim sirovinama Republike Srbije" itd. Onda je u devet tačaka nabrojano šta sve ta agencija koju nameravate da osnujete ovim zakonom treba da radi.

Naravno, moram da iznesem načelan principijelan stav Srpske radikalne stranke protiv formiranja agencija. Sve što smo do sada govorili o agencijama povodom svih zakona – a valjda nema zakona koji je ovde donet, a da nije predvideo neku agenciju, neku specijalnu komisiju itd. – ispostavilo se kao apsolutno tačno; ili te agencije ne rade svoj posao ili ne poštuju rokove predviđene zakonom.

Građani Srbije imaju i te kako problema upravo zbog tih vaših agencija, a suština je i ovde, kao i do sada, da se te agencije formiraju da bi se učvrstila Vlada Vojislava Koštunice, odnosno da se na čelna mesta u agencijama postave ljudi iz neke nove članice koalicije.

Očigledno je da sada imate i te kakvu potrebu za takvom agencijom, jer verovatno morate da zadovoljite još neke potrebe, s obzirom na vašu klimavu skupštinsku većinu, bez obzira što se hvalite po medijima kako nikada niste bili postojaniji i kako nikada niste imali čvršću većinu.

Onda vas pitam zbog čega je Vlada Republike Srbije donela odluku o raspuštanju Skupštine opštine Novi Pazar, ako znamo da nije bilo razloga za tako nešto, s obzirom da je pokrenuta inicijativa za izglasavanje nepoverenja predsedniku opštine Sulejmanu Ugljaninu. Naravno, naglašavam da nemamo nameru da stajemo na stranu niti Sulejmana Ugljanina, niti Rasima Ljajića. Jednostavno se zalažemo za principijelan odnos i pitamo se kako može neko poput potpredsednika Vlade RS gospodina Labusa da kaže da je Vlada donela skandaloznu odluku i da on onda tu istu odluku potpiše.

To je, što se nas tiče, pre svega nemoralno, nedosledno, ali to je problem gospodina Labusa, a rekla bih i gospodina ministra Naumova koji danas nije ovde.

Zato sam sada ovo i spomenula, jer je ministar Naumov juče u novinama, a prekjuče u Nišu, rekao da to što je gospodin Labus izjavio nema nikakve veze, jer, kaže gospodin Naumov, država ne može da donese skandaloznu odluku. Ko je tu u pravu, da li Labus kada kaže da je to skandalozna odluka ili Naumov kada kaže da država ne može da donese skandaloznu odluku, o tome će da presude građani Srbije.

Rekla bih gospodinu Naumovu, da je ovde, a ovako mu poručujem da je i on doneo skandaloznu odluku i izneo jedan skandalozni stav pre nekoliko dana kada je obrazlagao poskupljenje struje. Napominjem, građani Srbije to odlično znaju, da je od petooktobarske "buldožer revolucije" do dana današnjeg struja u Srbiji poskupela 10 puta.

Taj gospodin ministar Naumov kaže da je krajnje vreme i da će on maksimalno da se založi da cena energenata u Srbiji mora da dostigne ekonomski nivo, evropski nivo. To je skandalozno, u uslovima u kojima žive građani Srbije, kada se svaki dan i dalje građanima Srbije dele otkazi, kada sve poskupljuje, kada plate padaju, kada penzije realno padaju, kada kriminal i korupcija u Srbiji raste i sve više uzima maha.

Danas smo čuli da je počelo hapšenje šefova kriznih štabova petooktobarske revolucije. Kažu, danas je uhapšen Goran Kljajević, a to znači neka se pripreme Mlađan Dinkić, Vladan Batić, Miki Savićević i ostali šefovi kriznih štabova koji su upadali u razna preduzeća i ustanove.

Podsećam da smo godinama unazad govorili da je Goran Kljajević, tada predsednik Privrednog suda, a doskora predsednik Trgovinskog suda (došlo je do promene naziva suda), kao šef kriznog štaba sa surčinskim klanom upao tada u Privredni sud u Beogradu, da je bukvalno oteo pečate, zavodne knjige, svu dokumentaciju od tadašnjeg predsednika suda Milene Arežine.

Od tada je taj Goran Kljajević žario i palio u postupcima stečaja, upisa, ispisa; sve što se u toj oblasti sumnjivo desilo, gde je bilo nejasno ko je upisan kao direktor nekog preduzeća, stari, novi, sve što je bilo pod sumnjivim okolnostima, bilo je previše toga, sve je bilo pod okriljem i pod dirigentskom palicom Gorana Kljajevića.

Od 5. oktobra do dana današnjeg valjda nije prošla nikada neka prilika koja je bila vezana za to i kada se raspravljalo o pravosuđu, a da mi srpski radikali nismo govorili o neophodnosti da se Goran Kljajević ukloni iz pravosuđa. Pisali smo cele studije o aferi "Mercedes-Benz", gde je Goran Kljajević bio glavni akter te afere. Tu je bila, naravno, i Biljana Radovanović. Vi ste se smejali kada smo spominjali Gorana Kljajevića, a sada se smeškate kada pominjem Biljanu Radovanović.

Ona je tužilac Četvrtog opštinskog tužilaštva u Beogradu, a kada za neki dan budete saznali da je i ona uhapšena, onda ćete ovako sagnuti glavu kao danas kada govorimo o Goranu Kljajeviću.

Tu je i onaj Nenad Milić, tada zamenik ministra policije. Dakle, sve petooktobarski prvoborci. Eto, došlo vreme da se realizuje ono što mi iz SRS pričamo od tog 5. oktobra 2000. godine. To je onaj datum koji ste vi označavali kao početak neke nove ere ili, još bolje, kao početak nastanka sveta, jer sve što je bilo pre toga za vas nije postojalo i to niste priznavali.

Danas su, prema informacijama koje su došle u javnost, pored petooktobarskog šefa kriznog štaba, uhapšeni i neki Miki i Milenko Brašnjević, a oni su vlasnici neke "Eko trejd" firme. Po čemu su oni karakteristični? Volela bih da imamo eventualno informaciju da li su već saslušani kod istražnog sudije i da li su u okviru svoje izjave saopštili da ih je reketirao Dragan Šutanovac, a to je onaj drugi tajkun Borisa Tadića. Prvi tajkun mu je Dragan Đilas.

Dragan Šutanovac je ove Brašnjeviće reketirao tako što im je uzimao plazma televizore za sebe i za Borisa Tadića, tako da oni danas sede ispred televizijskih ekrana i čekaju da li će u vestima da čuju da su Brašnjevići rekli istinu i o tom reketiranju. Posledica toga valjda bi trebalo da bude i hapšenje Dragana Šutanovca kao reketaša.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je danas stiglo u javnost bi trebalo da vam posluži kao nauk da ono što mi srpski radikali govorimo za ovom govornicom i uopšte u javnosti jeste zaista istina i da kad-tad morate da prihvatite tu istinu i da će kad-tad da se nađe neko, evo vidite čak i u okviru sadašnje vlasti, uvek se nađe razloga da se suoči sa ovakvim kriminalcima.

Naravno, izaći će na videlo zbog čega su uhapšeni baš ovi ljudi, kada će biti i da li su uhapšeni neki drugi, da li se ovde radi o ličnim stvarima, jer zaista, ako je stav Vlade Vojislava Koštunice da se konačno počne sa hapšenjem šefova kriznih štabova i ako je uhapšen Goran Kljajević, nema nikakvog razloga da se gubi vreme da se to isto ne uradi sa Mlađanom Dinkićem. Videćemo, vreme će pokazati šta je prava namera Vlade Republike Srbije.

Namera Vlade Republike Srbije, kada je u pitanju član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, jeste uhlebljenje još nekoga ko bi mogao da ode pred Vladu Vojislava Koštunice, ne bi li još koji dan opstali na vlasti, a taj neko će verovatno dobiti dobro mesto u ovoj agenciji.

U ime poslaničke grupe predložila sam brisanje ovog člana i u obrazloženju napisala da ako se uvodi agencija, kako ste vi predvideli članom 12a, onda treba u Ministarstvu rudarstva ukinuti rudarski organ, zatim dva instituta za rudarstvo i sijaset malih privatnih projektantskih organizacija, kao i dva rudarska fakulteta, u Beogradu i Boru.

Ovo što stoji u obrazloženju nije naša iskrena namera da treba ukinuti ova dva fakulteta, nego da vam pokažemo dokle vi idete da jednoj agenciji u ovih devet tačaka stavljate u nadležnost sve ovo što rade ove institucije koje su nabrojane u obrazloženju ovog mog amandmana. Zaista morate da se opredelite: ili agencija ili svi ovi organi koji već postoje.

Znam da vi koji predstavljate skupštinsku većinu nećete prihvatiti ovo. Ministra Naumova to očigledno ne interesuje, on verovatno negde pravi kalkulaciju o evropskoj ceni struje i ostalih energenata, da iznenadi građane Srbije, jer je rekao da će sve svoje sposobnosti uložiti u to da se izbori za tu ekonomsku cenu energenata.

Bogami, ne znam ko će to da mu plaća, odakle će građani Srbije to da plaćaju, ali sam zato sasvim sigurna da su dobro zapamtili tu njegovu rečenicu, kao što su dugo pamtili, sećate se, one izjave Kori Udovički, kada je bila na njegovom mestu, da onaj ko ne može da plati struju proda stan pa da plati struju. Kori Udovički i oni koji su je tada podržavali prošli su kako su prošli na poslednjim izborima; ista sudbina, a i gora, čeka ove koji će glasati za ovaj zakon, za ovakav predlog, za sulude ideje ministra Naumova.

&nbsp;
Dame i gospodo, zaista me fascinira pravničko neznanje predsednika Zakonodavnog odbora gospodina Aligrudića, koji uporno Narodnoj skupštini piše nekakve izveštaje, gde kaže: "Na osnovu člana 79. i 147. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor predlaže Narodnoj skupštini da odbije sledeće amandmane".
Ne znam koji već put objašnjavam predsedniku Zakonodavnog odbora, i još jedanput ću, da član 147. glasi: "Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije".
U članu 79, na koji se takođe poziva Zakonodavni odbor, kaže se u četiri stava na koji način Odbor odlučuje, većinom glasova itd.
Znači, nigde ne postoji mogućnost da se predlaže da se naši amandmani, kako ovde piše, odbiju, jer naši amandmani nisu ni nezakoniti, ni uvredljivi. To što na ovaj način iskazujemo stav prema zakonu, poslanička grupa SRS je u načelnoj raspravi govorila da Predlog zakona o rehabilitaciji, ovakav kakav je, ne možemo da prihvatimo i da nećemo za njega da glasamo.
Jedini način, a to smo vam sto puta pokazivali, da iskažemo svoj stav jeste da predlažemo Narodnoj skupštini, odnosno pre toga Vladi, da se pojedinačno brišu svi članovi ovog zakona, jer je to naš odnos prema vašem predlogu zakona koji je katastrofalno loš.
Član 8. Predloga zakona kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije. Naravno, ovaj član jeste u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom. Ako predlažemo da se brišu svi prethodni članovi, svih sedam članova ovog zakona, onda je potpuno logično da se briše i taj član. Ako se prihvate naši amandmani, onda nema šta da se objavljuje u Službenom glasniku.
Inače, pošto ste brzo pretrčali ovih nekoliko amandmana, od 4. do 8, nismo mogli da govorimo o pojedinostima, ali ću kratko da vam kažem i da vas podsetim na principijelan stav SRS da ne možemo da prihvatimo da o rehabilitaciji odlučuje samo Okružni sud u Beogradu, zato što mislimo da širom Srbije ima dovoljno dobrih i kvalifikovanih sudija i ne vidimo zbog čega bi ovo bila privilegija beogradskog Okružnog suda.
Ne znam zašto mislite da su tu najbolji i najpoverljiviji ljudi i ne znam kakve sudije, ako mislite da samo taj sud može da rešava pitanje rehabilitacije.
Dakle, to je jedna od naših principijelnih primedbi, pogotovo što imamo jako loša iskustva sa vašim raznim specijalnim i specijalizovanim sudovima, odnosno većima, odeljenjima, tužiocima, počev od onih za organizovani kriminal, koji odlučuju na osnovu izjava zaštićenih svedoka, do ovih za ratne zločine koji takođe odlučuju o izjavama zaštićenih svedoka, a ti svedoci saradnici u našem pravosuđu su ono što nigde u svetu nisu, to su glavni egzekutori i oni su vama glavni dokazni materijal, odnosno njihove izjave i na osnovu takvih izjava naših specijalizovanih sudova oni presuđuju i naravno, plašeći se takvog iskustva, reagovali smo i amandmanom na član koji opredeljuje Okružni sud u Beogradu da obavlja ove poslove.
Kada je konkretno reč o rehabilitaciji, ovde ste predvideli da se rehabilituju lica koja su progonjena od 6. aprila 1941. godine i naravno, bilo je dosta reči o tome, zašto baš taj datum, zašto ne neki drugi itd.
Ali, moram da pitam šta će biti, po kom zakonu i kada će se rehabilitovati svi oni ljudi koji su progonjeni na razne načine, od petooktobarske "buldožer revolucije", a verujte, za ovih pet godina najviše je političkih progona na političkoj sceni Srbije, koliko god vi izigravali lažne demokrate i kvazi demokrate, to što se radi u ovoj vašoj tzv. demokratiji sa političkim protivnicima, to nigde u svetu ni u jednoj savremenoj civilizovanoj zemlji ne možete da sretnete.
Zaista pitam kako će se i ko će rehabilitovati, na koji način, sve one koji su dolaskom petooktobarskih revolucionara na vlast podobijali otkaze, ko će rehabilitovati svih 12.000 ili koliko je već bilo uhapšeno u akciji "Sablja", njihove porodice koje su pretrpele razne pritiske i popreke poglede komšiluka i članova šire porodice.
Dakle, ko će tim ljudima nadoknaditi ono što im je petooktobarska vlast uradila. Šta ćete da kažete za onog Šutanovca koji u jednoj emisiji, koja se zove "Piramida", kada mu Uroš Šuvaković, koji je bio njegov protivnik u toj emisiji, skreće pažnju da nosi cipele od 600 evra, kaže da je slučajno 5. oktobar i pokazuje nogom (kako bi on Šuvakovića šutnuo nogom da je 5. oktobar) i najavljuje neki novi 5. oktobar u toj emisiji.
E sada, poruka i za Šutanovca i za Tadićevog najvećeg tajkuna, lopova Đilasa, za sve vas koji žalite što nije bilo 6. oktobra – nikada više neće biti ni 5. oktobra kakav je bio, nikada više nećete dočekati to što ste propustili 6. oktobar, a namera vam je bila jasna – da ubijate i da zatvarate. I zato vas pitam, kada ste govorili i predlagali ovaj zakon o rehabilitaciji, da li ste vodili računa i o svojim, odnosno delima svih vas petooktobarskih revolucionara, ko će rehabilitovati vaše žrtve?
Dame i gospodo, 24. februara održali smo veličanstveni miting, povodom tri godine boravka Vojislava Šešelja u Hagu, miting na kojem smo podržali herojsku borbu našeg predsednika u tom zločinačkom kazamatu i u kojem smo osudili taj takozvani sud zbog čega Vojislavu Šešelju tri godine, a i više je prošlo, ne počinje suđenje. Bard srpskog glumišta, pokojni Danilo Lazović rekao je, odnosno javno čestitao generalu Božidaru Deliću što je penzionisan u 40 i nekoj godini, jer zabrinuo bi se za njega da je kod ovog i ovakvih ministara aktivni general.
To vam je, dame i gospodo, odnos pravog patriote prema rukovodstvu Vojske Srbije i Crne Gore i to je stav koji je aktuelan od dolaska DOS-a na vlast, odnosno od petooktobarske "buldožer revolucije", a jedna od tekovina te revolucije jeste uništavanje Vojske Jugoslavije tada, a danas Vojske Srbije i Crne Gore. Činili ste sve.
Kada kažem: činili ste, mislim na sve one koji podržavaju vladajuću koaliciju i one koji su podržavali DOS od 2000. godine do danas i na republičkom i na saveznom nivou. Sada to već nije savezni, nego nivo državne zajednice. Dakle, sve ste činili da uništite vojsku upravo zato što ste znali da je srpski narod uvek voleo svoju vojsku, da voli uniformu, da ceni vojsku.
Trudili ste se da sve ono što je bila veličina u srpskom narodu svedete na neki nivo koji treba da bude prezren od tog istog naroda. Naravno, niste uspeli kada je u pitanju tadašnja vojska Jugoslavije, a danas Vojska SCG.
Reći ću nekoliko konkretnih primera kako su se ministri od Borisa Tadića do ovog današnjeg zlikovca, Zorana Stankovića, ponašali prema vojsci i na taj način doprinosili ugledu vojske i uništavanju poverenja građana Srbije u vojsku.
Šta je suština onoga što je današnja vojska?
Suština je da pripremate mirovne snage, da naši vojnici, naši mladići idu da ginu u Irak, Avganistan; da idu tamo da se bore, odnosno da prolivaju krv u borbi za one tamo koji su pod okupacijom, kao što je i deo naše teritorije, odnosno kao što je Srbija, zahvaljujući vama, pod neposrednom okupacijom i zahvaljujući Vuku Draškoviću i njegovom potpisu na onaj sramni ugovor koji je dozvolio prelazak NATO snaga preko teritorije Srbije i Crne Gore.
Govorio vam je i gospodin Vučić danas i pitao, zbog čega je ovaj ministar Stanković, a on je poznat kao jedan od vođa farmaceutske mafije, na VMA ukinuo farmaceutsku službu da bi ćerki Jove Đoga dao otkaz, njegovoj ženi takođe. Zašto je potpukovnik Milisav Pančić dobio otkaz i sada je sa porodicom na ulici bez rešenog stambenog pitanja, u fazi rešavanja postupka za penzionisanje pre vremena, zato što je u vojničkoj uniformi, onako kako i dolikuje, stajao pored odra svog vrhovnog komandanta – bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije, Slobodana Miloševića.
Dalje, vaš odnos se ogleda i u tome što, recimo neko je ovde govorio malopre, Momir Marković čini mi se, o onim nevidljivim koje su uništavali naši piloti, za vašu informaciju, pilot koji je bio vrlo aktuelan u ono vreme kada je oboren onaj nevidljivi avion, danas je, verovali ili ne, zaposlen u jednoj palačinkarnici u Kraljevu, tako mu se odužio ministar i oni prethodni ministri, i ovaj Stanković i Tadić i tako pokazuju svoj odnos prema onima koji su bili spremni da ginu za otadžbinu, odnosno da brane svoju otadžbinu.
U Kraljevu je posle više godina odbijanja rukovodstva opštine Kraljevo postavljena spomen-ploča momcima koji su izginuli na ratištu na Kosovu i Metohiji. Zašto kažem posle više godina – zato što je opštinsko rukovodstvo odbijalo da postavi tu spomen-ploču sa obrazloženjem da bi postojanje takve spomen-ploče smetalo stranim delegacijama koje dolaze u Kraljevo.
Zašto vam ovo spominjem? Zato što sam u Kraljevu bila pre dva dana i zato što sam razgovarala sa ženom koja se zove Gospava Pilipović, kojoj je na Kosovu i Metohiji poginuo sin Tomislav, a njen muž Ilija je 2001. godine otišao na grob svog sina i nikada se nije vratio.
Dakle, ta Gospava Pilipović je preklinjala vlasti u Kraljevu da na tu spomen-ploču stave ime njenog poginulog sina Tomislava, jer on nema drugog mesta gde bi moglo njegovo ime da bude upisano, a bio je borac Vojske Jugoslavije. Nisu joj dozvolili, rekli su joj da njen sin koji je poginuo na Kosovu i Metohiji nije rođen u Kraljevu.
Molila je ta gospođa da se javnost Srbije upozna sa tako zaista strašnom činjenicom.
Ko zna koliko još sličnih primera imate i umesto da brinete o takvim stvarima, neverovatno je da neko može naglas da se smeje dok se govori o momcima koji su poginuli na Kosovu i Metohiji. Umesto da vodite računa o takvim ljudima i porodicama, vi predlažete zakon o amnestiji.
Najpre, da objasnim još jednu činjenicu, vezano za ministra za dijasporu, Vukčevića, koji je pokušavao valjda, kako sam shvatila, da ovaj zakon bude njegov, odnosno da bude predlog njegovog ministarstva, iako blage veze nema sa tim ministarstvom.
Skoro je u SRS došao čovek koji je rodom iz Belog Manastira i koji je komšija ovom ministru Vukčeviću. Primila sam ga, razgovarala sa tim čovekom, pokazao mi je fotografije velelepne kuće ministra Vukčevića u Belom Manastiru koju mu je izgradila ustaška hrvatska država, kao navodno, adaptirali mu u toku rata porušenu kuću, a njegova kuća uopšte nije porušena.
Čovek koji je došao da nam pokaže tu sliku i da razgovara o tome i da traži da o tome govorimo u javnosti takođe mi je pokazao svoju kuću koja zaista jeste uništena i porušena u toku rata. Naravno, njegovu kuću niko nema nameru da popravlja, jer hrvatska ustaška država popravlja kuće samo onima koji su u dobrim odnosima sa njima.
Dakle, zakon o amnestiji ste predložili, a ovo je već drugi zakon. To je vrlo interesantno – da je odmah posle 5. oktobra donet Zakon o amnestiji, gde su amnestirani svi oni koji se nisu odazvali vojnim pozivima.
Tada je svima u Srbiji bilo jasno da se taj zakon donosi zato što je Zoran Đinđić bio jedan od onih koji se nisu odazvali vojnom pozivu i zato što je u to vreme sa Milom Đukanovićem tražio da Zapad produži bombardovanje Srbije i Crne Gore, i što je pokazivao koje su to mete koje bi trebalo da se bombarduju, da bi se priča o tome bar privremeno zaustavila.
Tada je donet Zakon o amnestiji i amnestirani su svi koji se do tada nisu odazvali vojnom pozivu. Vi sada amnestirate lica koja su od 7. oktobra 2000. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona učinila četiri krivična dela. Dakle, prvo je trebalo jasno da kažete da je ovo amnestija za krivična dela.
Pitam vas, zašto niste predložili zakon gde bismo amnestirali one koji su osuđeni ili na kazne zatvora, na uslovne kazne ili eventualno na novčane kazne, zato što su možda negde izvršili neku sitnu krađu jer nisu imali šta da jedu, pošto su članovi porodice ostajali bez posla, kao posledica donošenja i uvođenja tzv. demokratije u Srbiji. Neki nisu ništa ukrali, kao npr. ova žena koja se juče ubila zato što je dobila otkaz, a pre dve godine je dobila orden rada, kao najbolji radnik u svojoj firmi.
Naravno, neko završi tako što mora da se ubije, jer ne može da preživi od vaše demokratije, neko možda mora nešto sitno da ukrade da bi nahranio decu i porodicu. Pa onda bi bilo humanije da ste doneli zakon da se amnestiraju oni koji su eventualno zbog takvih krivičnih dela osuđeni ili se vodi postupak protiv njih, nego oni koji su počinili ova krivična dela. Zaista su teška sva ova krivična dela koja ste nabrojali u članu 1. Predloga zakona.
S obzirom da se zakon odnosi samo na one koji su počinili krivična dela do stupanja na snagu ovog zakona, ipak pozivam sve regrute da, bez obzira na ovaj zakon, služe vojsku, da služe pravu vojsku, a ne poput ovog Tadićevog savetnika, Vuka Jeremića, da budu spremačice i bebi-siterke po bolnicama i domovima zdravlja, nego da stvarno služe vojsku, jer ne verujem da će buduća skupštinska većina ikada doneti Zakon o amnestiji onih koji ne budu služili svoju vojsku onako kako se očekuje od svakog poštenog građanina Srbije.
U čemu se još ogleda ponašanje vojnog vrha, pre svega ministra Stankovića? U tome da uporno obećava hapšenje Ratka Mladića, privodi članove njegove porodice; privodi na saslušanje prijatelje njegovog sina; šalje finansijsku inspekciju, kao da je sin Ratka Mladića lud, pa nije izvršavao svoje obaveze prema državi, znajući od kada ga drže na oku i od kada samo čekaju da napravi neki prekršaj, ne bi li mu zatvorili firmu i tako ga naterali da dođe možda i u materijalnu zavisnost da na koji god način izda svog oca.
Naravno, ne očekujemo da to može da se desi, ali je strašno nešto što sam ovih dana pročitala, pošto se već nekoliko meseci produžava rok za izručenje Ratka Mladića, a poslednji rok koji je objavljen u medijima koji su takođe pod vašom kontrolom, jeste da će Ratko Mladić biti uhapšen na Uskrs.
To je nešto zaista strašno. Nadam se da se to neće desiti, ali zamislite kako to asocira na ustaške zločine, još iz one NDH-azije 1941. godine, pa onda iza ovih poslednjih ratova, jer su oni sva takva zlodela činili na velike srpske praznike – i na Vaskrs i na Božić. Naravno, vi to znate, na Vidovdan ste hapsili Slobodana Miloševića, pridružili ste se već tada takvima, konkretno ustašama, jer se jedino ustaše tako ponašaju prema srpskom narodu.
Još jednu rečenicu samo, pošto vidim da sam potrošila vreme, izvinjavam se, završiću. Oni koji nas optužuju da mi zagovaramo da Srbija treba da ima vojsku, naravno da treba da ima, a to da mislimo da treba da imamo vojsku zato što se spremamo za ratovanje, to naravno nije tačno, ne spremamo se u rat, ali mislimo da država treba da ima vojsku i u miru, jer vidite, ovih dana jedini dobrovoljci koji Srbiju brane od Dunava i Save su vojnici Srbije i Crne Gore. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, Petar Jojić je podneo amandman na član 8, naravno svi naši amandmani su istovetni.
Objašnjavali smo već da amandmanima kojima predlažemo brisanje pojedinih članova zakona pokazujemo naš stav prema ovom predlogu zakona, ali hoću radi javnosti da podsetim na član 1. ovog zakona, koji je u stvari suština.
Radi se o tome da član 1. kaže: "Daje se amnestija licima koja su od 7. oktobra 2000. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona učinila, odnosno za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela: odbijanje primanja i upotrebe oružja iz člana 202, neodazivanje pozivu i izbegavanje vojne službe iz člana 214, izbegavanje vojne službe onesposobljenjem ili obmanom iz člana 215. i samovoljno udaljenje ili bekstvo iz Vojske Jugoslavije iz člana 217, propisana Osnovnim krivičnim zakonom.
Amnestija lica iz stava 1. ovog člana obuhvata oslobođenje od krivičnog gonjenja, oslobođenje od izvršenja kazne i brisanje osude".
Zašto sam pročitala ovaj član? Da još jedanput podsetim javnost da vi u stvari ovim predlogom zakona amnestirate izvršioce krivičnog dela. Jer, jasno ste napisali da su ovde prekršena četiri člana krivičnog zakona.
Dakle, ako ste odlučili da amnestirate 2.500 ljudi, napisali ste u obrazloženju: "Od 7. oktobra 2000. godine od strane Vojske podneto je oko 2.500 krivičnih prijava u vezi sa krivičnim delima za koje se predlaže amnestija. Budući da je došlo do bitnih promena (to kažete u obrazloženju) društvenih okolnosti u vezi sa izvršavanjem vojne obaveze, predlaže se donošenje zakona o amnestiji kojim bi se lica protiv kojih se vodi krivični postupak za određena krivična dela protiv Vojske oslobodila od daljeg krivičnog gonjenja".
Interesantna vam je zaista ova konstatacija: "Budući da je došlo do bitnih promena društvenih okolnosti". Pa, ako je došlo do tih bitnih promena, pretpostavljate u pozitivnom smislu, a naravno mi srpski radikali tvrdimo da jeste došlo do promena, ali u negativnom smislu.
Ali, ako je zaista došlo do nekih pozitivnih promena kako vi mislite, zašto se onda pojavljuje 2.500 mladih ljudi koji ne žele da služe vojsku? Čime su sada nezadovoljni? Ajde, recimo, imate objašnjenje čime su nezadovoljni oni koji nisu išli u vojsku do 5. oktobra 2000. godine, a čime su vam nezadovoljni ovi momci koji neće da idu u vojsku sada kada imaju takvu demokratičnu vlast, ministre, šta im sad smeta? Nikakva opasnost im ne preti, blagostanje, mir, nema nikakvih pretnji ni unutar države ni oko države, zaista ne razumem u čemu je problem, čak ste im dozvolili da umesto puške mogu da peru pelene.
Sve moguće blagodeti i opet imate u ovako kratkom roku 2.500 mladića koji ne žele da služe vojsku u ovakvoj vlasti.
Ne verujem da su to mladići koji imaju negativan stav i prema državi i prema vojsci, naprotiv, mislim da oni svojim neodazivanjem vojnom pozivu pokazuju svoj negativan stav prema ovako lošoj vlasti, a pogotovo prema vojnom vrhu koji je izdajnički i štetočinski iz vremena kada je prvi, tzv. demokratski vojni ministar postao Boris Tadić, pa nadalje.
Naravno, podsetiću vas da se u vreme kad je Boris Tadić bio ministar pričalo u tim vojnim krugovima da gde god se krene po vojnim ustanovama samo se čuju neki ljudi koji pričaju engleski, maltene srpski jezik nije mogao da se čuje u vojsci.
To je zaista neverovatno, ali mnoge stvari su razjašnjene kada je skoro, u toku svedočenja u ovom krivičnom postupku za suđenje optuženima za ubistvo Zorana Đinđića, jedan od članova "zemunskog klana" rekao da je "zemunski klan" pripremao Borisa Tadića za svog ministra, posle obračuna koji su imali i u okviru kojeg se vodi ovaj krivični postupak, da sad preterano ne pričam o tome, jer to nije tema naravno.
I onda je ovde jedan poslanik danas rekao kako nigde u svetu više nema naoružanog naroda, kao da ovde insistiramo na tome, ne razume šta znači naoružan narod, pričamo o vojsci, ne pričamo o teritorijalnoj odbrani. Pričamo, dakle, o Vojsci SCG, o potrebi postojanja Vojske SCG, zato što svaka normalna država u svetu ima svoju vojsku i treba da je ima.
Pitam onda, ako ne želite vojsku uopšte i ako je uništavate, kako je uništavate, kako onda zagovarate ulazak u NATO? Koga ćete da uvedete u NATO, ako nemate vojsku. Izgleda planirate samo taj deo vojske koji ćete da obučite za borbu u Iraku i Avganistanu da ostvarite vašu nameru da naše momke šaljete tamo da ginu u bitkama sa patriotama koji brane svoje od Amerike i od njihove agresije.
Naravno, uvek smo se izjašnjavali da smo protiv toga, i dalje smo i uvek ćemo biti protiv toga. Ali, interesantna je još jedna teza, koju je spomenuo gospodin Krasić. Skoro je to bilo na televiziji i onaj tzv. vojni analitičar, Dragišić, kaže da ne postoje bezbedonosni rizici u Srbiji i da valjda zato ne treba da imamo vojsku.
E, sad, ako postoji neko ko se usuđuje to da kaže i ako neko od vas, pogotovo neko ko je u vlasti, može to da kaže i da tvrdi, zaista svaka mu čast. Onda, moram da podsetim takve optimiste na ono o čemu smo juče govorili, a to je, recimo činjenica da je opštinski menadžer iz Trgovišta, Jovica Mihajlović, najavio da će uskoro da bude raspisan referendum za odvajanje Trgovišta od Srbije i pripajanje susednoj Makedoniji, ukoliko država brzo ne odreši kesu i ovaj kraj pod hitno pomogne sa dva miliona evra.
Taj Jovica Mihajlović, opštinski menadžer, član je Demokratske stranke, odnosno Demokratska stranka vrši vlast u Trgovištu. Posle ovoga je Boris Tadić, kao predsednik stranke, bio u Trgovištu i podržao ovakve akcije njegovih članova u Trgovištu. Ako ovo nije pretnja bezbednosti zemlje, onda zaista ne znam šta jeste.
Ono što je takođe veoma strašno, a što se desilo ovih dana, pre tri-četiri dana, jeste kada su uvedene privremene mere u opštini Novi Pazar. Neverovatno je da su Vojislav Koštunica i njegova vlada, da bi se zadržali još koji dan ili mesec na vlasti, prihvatili prinudnu upravu da bi sprečili smenu Sulejmana Ugljanina, koja je bila očigledna, na referendumu koji je trebalo da se desi.
Moram da vas podsetim da je Sulejman Ugljanin otvoreno zagovarao i zagovara... Neću da ulazim u ono što pišu novine, o nekih 12 milijardi ili o nekom kriminalu, to je nešto što je manje važno od onih njegovih političkih izjava o samostalnom Sandžaku, a mislio je na Rašku oblast koju želi da izdvoji iz Srbije.
Dakle, mnogo je opasnosti unutar Srbije. Nažalost, ovo je još uvek vrlo trusno i rovito stanje u toj oblasti. Nije dobar ovakav vaš odnos, pogotovo kada je ministar Stojković ovde obrazlagao ovaj zakon o amnestiji i ovaj o kome smo govorili pre podne, rekao je da su to akti milosti vlasti. Kakav akt milosti vlasti, zar je potrebno da se donosi zakon da bi se amnestirao jedan broj ljudi?
Podsetiću vas da je Vojislav Koštunica pustio iz zatvora jednu grupu terorista i Fjoru Brovinu. Uradio je to mimo zakona, pa mu ništa nije falilo. Imate dobar štos pre donošenja ovog zakona, da Vrhovni sud, spremna sam da tvrdim, namerno propusti rok za odlučivanje o žalbi, onda opet pusti grupu šiptara, pa sad ne mogu da ih nađu, jer su oni, naravno, odmah otišli na Kosovo, da bi ponovo bili spremni da ratuju protiv svakog Srbina koji se pojavi tamo.
Dakle, imate načina i imali ste načina da amnestirate one koje ste želeli da amnestirate. Mogao je to i Boris Tadić da uradi, da ispuni ono što je verovatno obećao tom "zemunskom klanu" koji ga je planirao za svog ministra, što objašnjava odakle ovom njegovom glavnom tajkunu Đilasu tolike pare. Očigledna je ta veza, ali to je neka druga tema.
Reći ću još jednu konkretnu pravničku rečenicu koja se odnosi na član 8. na koji je podnet ovaj amandman. Kažete: "Ako se lice na koje se odnosi rešenje o primeni amnestije iz člana 1. ovog zakona nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora, sud će odrediti da se odmah pusti na slobodu".
Moje pitanje odsutnom ministru je – šta ako to lice koje se pusti na slobodu ispred zatvora sačeka vojni pozivar sa pozivom, jer još uvek mu nije isteklo ono vreme koje po Zakonu o vojsci treba da prođe, određene godine starosti, da bude oslobođen vojske?
Da li će taj odmah da se vrati ili će ipak da ga puste, pa da onda čekamo neku novu amnestiju, neki novi zakon o amnestiji?
Čak i kada bismo prihvatili ovu ideju, a ne prihvatamo je, onda ovaj član 8. u tom slučaju ne bi mogao da opstane na ovaj način, odnosno ne bi mogao da opstane ni član 1. koji je rekao da se amnestija vrši nad licima koja su od 7. oktobra 2000. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona učinila ova četiri krivična dela.
Dakle, ne samo što koncept zakona nije prihvatljiv za SRS, već i čisto formalno, pravnički, zakon je veoma loš, neprimenjiv, a manir ove vlade je da donosi neprimenjive zakone. Opet ćemo imati izmene i dopune ovog zakona, jer to je nešto što je uobičajeno kada je u pitanju vlada Vojislava Koštunice.
Gospodine predsedniče, dobro je da ste vi tu. Ne znam koga ćete da pitate, ali pošto ovaj zakon ovde predstavlja Zoran Stojković, a znam da nema podatke, vezano za pitanje koje želim da postavim, molim da mi vi i ministar Stojković odgovorite na poslaničko pitanje – gde je, u kojoj vojsci i kada služio vojsku sin predsednika Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora Zorana Šamija?