Dame i gospodo, Zakon o porezu na dohodak građana donet je 2001. godine pa je menjan 2002. pa 2004. godine i evo danas imamo još jednu izmenu i dopunu ovog zakona. Zašto sam ovo napomenula?
Zato što smo mi iz poslaničke grupe SRS podnosili amandmane još na taj prvi zakon i na sve kasnije zakone o izmenama i dopunama ovog zakona i, naravno, naši amandmani nisu prihvatani, sa nekim vladinim nebuloznim obrazloženima, kao što su i ova obrazloženja za ove amandmane.
Zato su neki naši amandmani ugrađeni u ove zakone koji se kasnije predlažu Narodnoj skupštini i mi smo ubeđeni da će tako biti i sa ovim amandmanima. Ali mislimo da zaista ne treba na taj način da trošimo vreme narodnih poslanika i da bi bilo zaista mnogo bolje da se amandmani prihvate odmah sa odgovarajućim obrazloženjem i da konačno dobijete bar jedan zakon koji je zaista primenjiv i koji je usklađen sa svim propisima na koje treba da se poziva.
Vi uglavnom donosite, dame i gospodo, zakone koji su neprimenjivi. Mi vam o tome govorimo, ali vi ne želite to da čujete i onda danas imamo zaista jedan veliki broj zakona. Vi se hvalite da su ti zakoni doneti u parlamentu, istina je, doneti su, ali ti zakoni ne mogu da se primenjuju.
I naši amandmani su, bez obzira da li predlažemo da se neki stav ili član nekog zakona briše ili predlažemo da se doda neki novi stav ili član u određenom članu zakona ili zakonu ili predlažemo menjanje teksta vladinog člana, odnosno stava nekog predloga zakona, dakle, kakav god bio amandman poslanika SRS krajnja i iskrena namera nam je da popravimo vladine predloge zakona, da vama koji ste vlast pomognemo da uradite nešto dobro za građane Srbije, jer sve zakone koje ste do sada doneli, odnosno nijedan zakon koji ste do sada doneli nije doneo ništa dobro građanima Srbije.
Nijednim zakonom niste povećali broj zaposlenih, niste pokrenuli proizvodnju, niste povećali penzije, niste podigli standard građana, a čini mi se, drage moje kolege, da je upravo to zadatak svake vlade i vi, odnosno Vlada koju podržavate kada ste preuzimali vlast i kada ste glasali za tu vladu obećavali ste građanima Srbije da će im biti mnogo, mnogo bolje. A čini mi se da bi građani Srbije danas bili zadovoljni da im je bar isto u odnosu na ono kad ste preuzeli vlast, ali je svaki dan sve gore i gore; svaki dan se sve teže i teže živi, svaki dan je sve više kriminalnih afera, svaki dan je sve više visokih državnih funkcionera umešanih u afere.
Te afere se otvore da se zamajavaju građani, dok se jedna afera skloni u fioku pojavi se neka nova. To sve građani Srbije trpe zato što vi ne želite, i pored toga što ste svesni da ova vlada odavno više nema legitimitet, od 3. juna nema ni legalitet, vi ste toga svesni i ne raspisujete izbore, ali zato predlažete veoma loša zakonska rešenja i nastavljate svoj štetočinski rad.
U članu 2. predložili ste da se posle člana 9. Zakona o porezu na dohodak građana doda član 9a, koji prema Predlogu Vlade glasi: "Ne plaća se porez na dohodak građana na novčano primanje po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala, koje se isplaćuje fizičkom licu u skladu sa zakonom u iznosu od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije".
Naš kolega Zoran Antić iz SRS predložio je da se ovaj član 9. promeni tako što bi se brisao ovaj deo koji kaže – "u iznosu od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije", a da bi građanima bilo potpuno jasno šta smo mi u stvari želeli tim amandmanom reći ću da to znači da mi predlažemo da se ne plaća porez na dohodak građana na novčano primanje na osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala, koji se isplaćuje fizičkom licu u skladu sa zakonom.
Naravno, mislimo da je ovo rešenje primerenije, da se prihodi po osnovu privatizacije, prihodi zaposlenih u subjektu privatizacije, treba da budu oslobođeni svih vrsta poreza.
Vlada je u obrazloženju zašto ne prihvata amandman kolege Zorana Antića rekla da se amandman ne prihvata "s obzirom da je predmetni neoporezivi iznos u visini od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti opredeljen kao iznos koji se prenosi zaposlenima bez naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije, saglasno Zakonu o privatizaciji i Zakonu o osiguranju".
Dakle, Vlada u svom obrazloženju nije rekla ništa novo u odnosu što je napisano u predlogu člana 2, čije menjanje je predloženo amandmanom SRS. Zato nam Vlada u samom Predlogu zakona i obrazloženju piše nešto što je neprihvatljivo, što ne može da stoji u zakonu. Ne možete u zakonu da koristite evre, jer to nije sredstvo plaćanja u Srbiji. Prosto je neverovatno da ovakve stvari mogu da prođu kao predlog, ne znam da li je ovo prošlo kroz Zakonodavni odbor, kroz Sekretarijat za zakonodavstvo u Vladi, valjda jeste.
To je jedna principijelna zamerka koja se odnosi ne samo na ovaj zakon, nego inače; znate da smo imali predlog zakona gde nam se predlaže engleski jezik u zakonu, pa nam se ovde predlažu evri. Zaista bi bilo dobro da shvatite da je ovo Srbija, da mi imamo zakonom regulisane sve ove stvari i da je neprihvatljivo da neki novi zakon uvodi nešto što je nezakonito.
Zakon o privatizaciji i Zakon o osiguranju na koje se poziva Vlada Republike Srbije u ovom obrazloženju su zakoni koje je SRS kritikovala i na koje smo imali određene amandmane.
Naravno, posebno kada je u pitanju Zakon o privatizaciji, odnosno primena Zakona o privatizaciji i ovog poslednjeg i onih prethodnih, suština je da je, nažalost, u Srbiji veliki broj privatizacija izvršen na kriminalan način.
Mnogi su u izbornim kampanjama obećavali da će sve postupke privatizacije da preispitaju, čak je predstavnik jedne od vladajućih stranaka tačno rekao da će preispitati 83 privatizacije. Ne znam da li to znači da je ta stranka imala saznanja da su 83 privatizacije na kriminalan način izvršene ili je to bila neka paušalna brojka. U svakom slučaju, taj posao nije urađen.
Naravno, ne mislimo da su sve privatizacije, niti urađene suprotno zakonu i kakav god da je zakon, znamo da mora da se poštuje, ali nažalost, jeste istina da je mnogo privatizacija urađeno suprotno zakonu, a da one koje su urađene u skladu sa zakonom, da se na volšeban način izigravaju odredbe ugovora. To je veliki problem sa kojim se danas susreću građani Srbije, oni koji su zaposleni ili bili zaposleni u takvim preduzećima koja su na takav način privatizovana.
Svi vlasnici, nove gazde, zaključivali su ugovore, građani Srbije znaju da ja sada govorim jednu veliku ali tužnu istinu, da dve ili tri godine neće menjati delatnost, da neće otpuštati zaposlene i šta se desilo? Zaista, oni su čekali dve ili tri godine, nikoga od zaposlenih nisu otpustili, nisu menjali delatnost, delili su minimalne plate, ništa faktički nisu ni radili, maltene nisu ni dolazili u te firme, ali suština je bila da su oni to kupovali zbog atraktivnih lokacija; sačekali su da istekne taj rok od dve ili tri godine, koliko je ugovorom predviđeno, i istekom tog roka su promenili delatnost.
Uradili su ono što su i nameravali u momentu kupovine tih preduzeća, odnosno danas privrednih društava, a sada su svi ljudi ti ostali bez posla, bez otpremnine i zato mislimo da u ovom delu, ova preduzeća koja su ostala i koja još uvek nisu privatizovana, da bar u tom delu treba da se uradi nešto u korist tih ljudi koji su pravili te fabrike, koji su radni vek ostavili u tim fabrikama. Iz tog razloga je ovaj amandman na član 2. zato što mislimo da je neprihvatljivo da se oporezuje prihod po osnovu privatizacije, naravno, misli se na prihod zaposlenih u subjektu privatizacije.
Dakle, predlažemo da se nikakav iznos u ovom smislu ne oporezuje i zato smo predložili da ovih vaših 200 evra, bilo bi lepo da piše u dinarima, zapravo, bilo bi ustavno jedino da piše u dinarima, da ni taj deo ne treba da se oporezuje.
Dosta ste vi, gospodo, od 2000. godine ojadili građane Srbije! Dosta ste kroz privatizaciju ojadili ljudi koji su živote ostavili radeći u svojim fabrikama, u svojim preduzećima!
Podsetiću vas na, recimo, cementaru "Popovac". Znate da se vodi neki krivični postupak kada je u pitanju cementara"Popovac", ali isto tako znate, pretpostavljam da dobijate informacije sa terena, da tu cementaru posećuje i Boris Tadić i Ružica Đinđić i pitanje je, zaista, zašto neko ima interesa da ide par godina posle privatizacije u cementaru, osim ako ne ide po svoj deo prihoda koji se ostvaruje u toj cementari, a uzgred budi rečeno, građani Paraćina ne mogu da kupe cement u cementari "Popovac". Kad odu da kupe, kažu – nema cementa.
Ali, takođe, građani Paraćina koji žive i rade u cementari "Popovac", znaju da cement voze na Kosovo i Metohiju i da je na džakovima cementa tekst ispisan na šiptarskom jeziku.
Dakle, ako vi sve to vidite a pravite se da ne vidite i onda nam predlažete ovako loše zakone i pokušavate da obmanete građane Srbije nekakvim svojim objašnjenjima i obrazloženjima, drage moje kolege, nemojte da se igrate sa građanima Srbije, nemojte da se igrate sa inteligencijom građana Srbije, pamte građani, vraćaju na izborima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je malopre predsednik Skupštine usred rasprave ušao, seo u poslaničku klupu i želeo da narodne poslanike obavesti o nečemu na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ja sam očekivala ili da će da nam kaže da je shvatio da je ovako dalje besmisleno i da nas obaveštava da će raspisati parlamentarne izbore ili da će nas, što mu je, takođe, obaveza, kao i predsedavajućeg, obavestiti gde je Mlađan Dinkić.
Ušao je ovde jutros u ovu salu, pokušao da najgrubljim uvredama obmane javnost Srbije, video je da mu to ne polazi za rukom i nestao.
Sada ja pitam: da eventualno nije u toku vanredna sednica Vlade, s obzirom na to da se već nekoliko sati na Zvezdari dešavaju nemili događaji, policija bije građane zato što pokušavaju da zaštite svoje posede od neke građevinske mafije, koja je u bliskoj vezi sa rukovodstvom opštine Zvezdara.
Stanje je tako alarmantno da je moguće da je Vlada na vanrednoj sednici, a ako jeste bilo bi lepo da narodni poslanici to znaju, pa da onda i oprostimo Dinkiću što ga nema u ovoj sali.
Amandman na član 6. podneo je kolega Radiša Ilić, a član 6. Predloga ovog zakona odnosi se na član 18. osnovnog Zakona i ja ću kratko, radi javnosti, da kažem na šta se odnosi taj član 18, pre nego što obrazložim konkretan amandman.
Član 18. kaže da se porez ne plaća na zarade, na primanja zaposlenog po osnovu, pa onda ne znam, naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju do visine cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, ako ne postoji mogućnost da se obezbedi mesečna pretplatna karta, bilo je u prethodnom tekstu 1.200 dinara, sada je povećano na 1.500 dinara; dnevnice za službeno putovanje u zemlji, od iznosa, bilo je ranije 1.000 dinara, sada je 1.200 dinara.
Onda imamo, vrlo interesantnu, tačku 3) – ne plaća se porez na zarade, na primanja zaposlenog po osnovu naknade troškova smeštaja na službenom putovanju prema priloženom računu. Da li je moguće da ovde ne postoje nikakva ograničenja?
Da li autor ovog zakona, odnosno Vlada Republike Srbije, zna kolike su razlike u cenama, recimo, hotelskog smeštaja i u Srbiji, a i u inostranstvu? Da li ovo sve što čitamo kuda se švrćkaju razni funkcioneri Vlade i predstavnici kojekakvih agencija, po Dubaiu, u najskupljim hotelima po svetu, da li to znači da je ova odredba ovako bez ikakvog ograničenja baš zbog njih, odnosno zbog članova Vlade? Meni zaista liči da to jeste tako.
Zato naknadu prevoza na službena putovanja, prema priloženim računima itd, povećavate od 3.000 na 3.500 dinara neoporezovani deo, solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice sa 15 na 18 hiljada dinara. Verovatno, ni duplo veći iznos od ovih 18 hiljada dinara ne može da pokrije troškove jednog noćenja u nekom luksuznom hotelu, gde odsedaju vladini službenici. Zato imate, Vuk Drašković, pogotovo, ali on nije, što se tiče SRS, koleginice Jovanović, službenik Vlade nego ilegalac u Vladi, pošto nema pravnog osnova da on sedi u Vladi.
Dakle, kada je u pitanju solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti, onda se Vlada stisla, nema para, sa 15 hiljada povećava neoporezovani iznos samo na 18 hiljada.
Isto tako, kada su u pitanju pokloni deci zaposlenih starosti do 15 godina povodom Nove godine i Božića sa 3 na 3,5 hiljade dinara godišnje i jubilarne nagrade zaposlenima u skladu sa zakonom koji uređuje rad do 5 hiljada dinara godišnje.
Dakle, očigledno je kakva je namera Vlade i o kome Vlada, zapravo, vodi računa. O Srbiji, o građanima Srbije svakako ne vodi i mi to znamo. I mi u ovom smislu nismo ni podnosili amandman da mi vama sada predlažemo, u nekim prethodnim članovima smo to činili, Vladi i skupštinskoj većini, da te iznose povećava na ovaj ili onaj iznos koji mi mislimo da bi bio primeren i kojim bi se zaista mogle zadovoljiti potrebe onoga na koga se ovaj član 6. odnosi.
To je vaša stvar, vi i kroz ovaj zakon, pogotovo kroz ovaj član, pokazujete svoj odnos prema građanima Srbije. U primeni zakona, svi koji nas danas slušaju i gledaju i oni koji nas ne slušaju, videće koliko je ovo loš član i koliko će se odraziti na standard građana, naravno u negativnom smislu.
Ali, mi smo podneli, odnosno kolega Radiša Ilić, amandman da bi bar koliko-toliko uozbiljio ovaj predlog Vlade. U amandmanu smo rekli da posle ovih stavova koje sam pročitala treba dodati jedan novi stav koji bi glasio da se iznosi iz stava 1. ovog člana, u tačkama 1) 2) 4) 5) i 6), to je ono što sam čitala, usklađuju tromesečno uvećano za rast cena na malo prema podacima objavljenim od strane republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Zaista je besmisleno da u situaciji u kojoj se nalazi Srbija, s obzirom na već dostignuti stepen inflacije, već imamo dvostruku inflaciju, makar Dinkić to ne priznao, ali to se oseti svakodnevno, to građani svakodnevno osete i vide i ne treba im ni statistika, ni ministar, ni poslanici, niko ne treba građanima da vide kolika je inflacija, jer to lepo osete na svojim penzijama, platama, svakodnevnim troškovima, dakle, s obzirom čak i na vašu projektovanu inflaciju, neprimereno je da zabetonirate u zakonu ove iznose.
Naravno, zakon može da se menja, ali je besmisleno da zbog menjanja ovih iznosa svaki čas idete na izmene i dopune zakona, umesto da se jednim stavom ovog člana (to se isto odnosi i na sledeći član 7. gde smo, takođe, predložili isti amandman) ovo usklađivanje vrši, jer bi se na ovaj način dugoročnije rešilo usklađivanje sa poreskim osnovnicama.
Ako se prihvati da su ovi vaši iznosi sada trenutno, opet ponavljam, za solidarnu pomoć, za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog, na primer, ako vi procenjujete da je danas 18 hiljada dinara dovoljan iznos da bude neoporezovan u ove svrhe, mi mislimo da treba da bude znatno veći iznos, ali ako prihvatite da to jeste iznos koji zadovoljava, ja vas pitam šta će ovaj iznos značiti za mesec dana, za tri meseca, za pet meseci iduće godine. Biće obezvređen do besvesti. Zato mislimo da je potpuno neodgovorno na ovaj način predlagati i ovakav tekst zakona, odnosno ovoga člana usvajati.
Kome vi bacate prašinu u oči, kome Mlađan Dinkić i Vlada Srbije, koga prave ludim? Narod? Ma nije narod lud, ljudi moji, to vam pričamo uporno. Nemojte predlozima, gospodo iz Vlade Srbije i vi gospodo poslanici koji ćete usvojiti ovaj zakon, da vređate inteligenciju građana Srbije. Građani Srbije odlično znaju kada ih varate, kako ih varate i neće to da vam oproste, ali mi želimo da utičemo da zaista prihvatite, da shvatite dobronamernost naših amandmana, pre svega u odnosu naravno na građane Srbije.
Došli? Evo, već, ljudi sa Zvezdare o kojima sam malopre govorila, ne zato što su čuli da govorim, nego su se već najavili da su došli zato što imaju tih problema.
Dakle, naš amandman, kao i ostali naši amandmani su zaista krajnje dobronamerni i nisu, kako ovde neko reče, dirljiva briga za građane Srbije.
Jesu, zapravo, iskrena briga za građane Srbije, iskrena briga za standard građana Srbije i, verovali ili ne, dobra namera i prema Vladi Republike Srbije i prema vama iz skupštinske većine da prihvatite naše amandmane da bi i vas građani Srbije malo više cenili kada se ovaj zakon bude primenjivao.
Jer, ne prihvatite li ovaj amandman i ne samo ovaj nego i naredni amandman koji se odnosi na član 7. gde je predviđeno: "Ne plaća se porez na zarade na penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji podnosilac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog – člana dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, ukupno najviše 3.000 dinara mesečno", takođe je besmisleno kao i ovaj prethodni član, znači, ako ne prihvatite naš amandman i ne kažete da se ovaj iznos usklađuje tromesečno uvećano za rast cena na malo prema podacima objavljenim od strane republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Namerno govorim i o jednom i o drugom članu zato što je amandman identičan, obrazloženje je takođe identično, i isti cilj i ista namera je SRS kada je reč o ova dva amandmana.
Dakle, ako Vlada Srbije i dalje nastavi da se na ovaj način poigrava sa građanima, da ima ovakav licemeran odnos prema građanima Srbije, onda verujte vi iz ovog dela Vlade, jedan deo Vlade, neće vam pomoći ni agencija "Pobeda" iz Topličinog venca 11, iz Beograda.
To je još jedna poruka građana Užica, jutros sam vam rekla i sada ponavljam. Angažovali ste ovu agenciju da uznemirava građane, da ih ubeđuje da glasaju za vas.
Naravno, mi nemamo ništa protiv jedne fer političke kampanje, ali ovo što radite, ja vam ne bih ni rekla da zaista nismo imali više poziva građana Užica.
Molili su nas da vas zamolimo da ih više kojekakve agencije ne uznemiravaju. Ako imate, brate, aktiviste, izvolite na teren i radite stranačke poslove.

Dame i gospodo, da je zaista prvi prioritet, kako reče gospodin Koštunica, ove vlade pravno sređivanje države, onda bismo mi pre još nekoliko dana ovde raspravljali o predlogu zakona o izmenama, odnosno dopunama Zakona o ministarstvima, pa bismo danas, pored ove rekonstrukcije, imali i onu drugu, možda suštinsku rekonstrukciju, i ne bismo imali problem da u Vladi Srbije danas sede neka dva čoveka koje niko nije birao da budu u Vladi Srbije, a to su Vuk Drašković i Zoran Stanković.

Gospodin Koštunica je uredbom pokušao da napravi državu, a ako je to pravno sređivanje države, onda zaista treba da se pitamo kako bi to izgledalo nepravno sređivanje države.

Vladin tim se ne menja, reče gospodin Koštunica, ali bogami do sada je ovde za ovom govornicom spominjana i govoreno je o Vladi Koštunica-Labus, od sada će se govoriti Vlada Koštunica-Dulić, a to onda svakako jeste neki novi tim.

Zašto Ivana Dulić-Marković za potpredsednika Vlade i zašto Goran Živkov za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, jasno je ovde rekao gospodin Koštunica. Kaže, taj predlog je rezultat koalicionog sporazuma.

Naravno, nemamo ništa protiv vaših koalicionih sporazuma, sami ste birali koalicione partnere, a sada morate da ispaštate njihove razne ucene i morate da dozvoljavate ovakve rekonstrukcije.

To je vaš problem i o tome će vam najbolju ocenu i pravu reč reći građani već posle narednih izbora, ali ono što je potrebno da vi kao premijer uradite kada su u pitanju ovakvi predlozi, onda zaista mislimo da bi bilo dobro da, kada već rekonstruišete Vladu, da ste jednog od najvećih štetočina, u inače štetočinskoj Vladi Republike Srbije, gospođu Dulić-Marković sklonili iz Vlade. Ionako će vrlo brzo i ona i njena stranka biti sklonjeni sa političke scene.

Ali, pre toga, zaista je iznenađujuće, jer vi ste skoro tri godine na delu, odnosno vaša vlada gospodine Koštunica i nikada mi u ovom parlamentu nismo raspravljali o tome šta ste vi to kao Vlada značajno za državu Srbiju i za građane Srbije uradili.

Očekivali smo zapravo, kada su se pojavile ove kombinacije da Ivana Dulić-Marković sa mesta ministra poljoprivrede avanzuje za potpredsednika Vlade Republike Srbije, da ćemo bar tim povodom ovde da raspravljamo i da čujemo šta je to Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva uradilo u vreme mandata Ivane Dulić-Marković.

Da smo slučajno imali takav izveštaj, a nismo, onda bi narodni poslanici i javnost Srbije saznali gde se to denuše pare građana Srbije, jer se svi vi u Vladi Srbije hvalite, i vi ste to danas rekli, gospodine Koštunica, da je poljoprivredni budžet tri puta uvećan od kada je ova vlada na vlasti u Srbiji. Mi to znamo, ali ne znamo gde se denuše ta tri puta veća sredstva iz budžeta namenjena za poljoprivredu.

Takođe da smo imali izveštaj, što je bilo logično i neophodno, o radu Ivane Dulić-Marković, onda bismo svakako znali i zašto to malinari ove godine uništavaju svoje zasade, zašto su već za 100 hektara smanjenje površine zasada pod malinom, znali bismo, valjda biste nam rekli, i kako se to desilo da cena pšenice 2005. godine bude 2,50 dinara jeftinije nego što je bilo 2004. godine.

Mi znamo, naravno, da je to sve delo Ivane Dulić-Marković, vajnog ministra, znaju to i proizvođači malina, i šljiva, i višanja, i pšenice, svi oni koji su prošle godine svakodnevno protestovali, verovatno će i ove, samo ne znam ko će sada pred njima da plače, ne znam da li ovaj gospodin Živkov, kako se već zove, plačljiv kao ona, jer svaki put kada je trebalo da se suoči sa jednom grupom poljoprivrednih proizvođača, ona je jedino bila u stanju da se rasplače.

Naravno, ovde je bilo pomena o firmi "Monsanto", o modifikovanoj soji i ostalim modifikovanim organizmima, koje je Ivana Dulić-Marković, zajedno sa svojom prijateljicom Aleksandrom Makaj iz Zagreba, uvezla u velikim količinama u Srbiju i na taj način značajno ugrozila zdravlje svih građana Srbije.

Onda je ovde nekim poslanicima bitno da li se ispravno izgovorilo ime te firme koja je uvoznik modifikovane soje i ostalih modifikovanih, odnosno izvoznik, a Ivana Dulić je sa svojom ekipom uvoznik, a takođe je ovde osporavano da li je Ivana Dulić bila kao student stipendista te firme "Monsato".

Hajde recimo da to i nije danas problem, s obzirom da je Ivana Dulić, kako stoji u njenoj biografiji, studirala u Zagrebu, a da je Aleksandra Makaj, njena koleginica iz Zagreba, koja je takođe u vezi sa tom firmom "Monsanto", možda to i ne bi trebalo da bude toliko interesantno, ali je interesantna činjenica da je Ivana Dulić i danas na platno spisku te firme.

To je pravo pitanje, drage moje kolege, a odgovor je u predlogu Vojislava Koštunice da se Ivana Dulić bira za potpredsednika Vlade Srbije, a da ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, verovatno ćete to izglasati, bude Goran Živkov.

A vidite koje su posebne karakteristike ovog gospodina. Radio je u saveznom ministarstvu, pa kaže - Savezno ministarstvo poljoprivrede, Sektor za biljne i životinjske genetičke resurse, šef Odseka za genetičke resurse i genetski modifikovane organizme, regionalna kancelarija za Evropu, konsultant Ministarstva poljoprivrede, šumarstva, Sektor za analitiku, agrarnu politiku, pomoćnik ministra.

Dakle, ovaj gospodin je i mi to znamo jedan iz ekipe, jedan je danas narodni poslanik, bivši ministar, jedan je ovaj koji je budući ministar, gospođa koja je budući potpredsednik Vlade, to je ekipa koja na najgori mogući način, kroz genetski modifikovane proizvode, uništava ovu naciju, uništava sve građane Srbije. I zaista je neverovatno da vi gospodine Koštunica to ne znate, a pošto ste danas saznali, bilo bi humano u najmanju ruku da povučete ovaj predlog i da se ozbiljnom rekonstrukcijom Vlade ovde pozabavimo, da izbacite iz Vlade neka dva građanina koje niko nije birao za ministre. Ako ste zaista legalista, a to pričate, onda je to nešto najmanje što morate da učinite.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo predloge Visokog saveta pravosuđa, valjda u okviru one strategije o reformi pravosuđa u Srbiji.
Naravno, ono što ovde imamo u predlozima ne obećava da Vlada Republike Srbije, a pre svega Visoki savet pravosuđa, nemaju nameru da zaista urade nešto dobro u ovoj oblasti. Potpuno svesno sam rekla – "i Vlada Republike Srbije", zato što ponovo imamo učešće Vlade, odnosno ministara, od ovih predloga o kojima danas govorimo, pa sve do komentara o raznim presudama, do uslovljavanja ovog ili onog opstankom u Vladi ili podrškom Vladi, ako presuda bude ovakva ili onakva, koja je nekome u interesu.
Čula sam gospođu Škero u četvrtak u Valjevu i otprilike je ovako komentarisala, ali ja sada imam neka druga pitanja. Bila je u pravu u onom delu kada je rekla da političari pokušavaju na ovaj ili onaj način, posredno, odnosno neposredno da utiču na organe pravosuđa, ali želim da podsetim gospođu Vidu Petrović-Škero da ona zna čiju je podršku imala, ovde javno izrečenu i pismenu, u smislu da ćemo i nju i Vrhovni sud i sve organe pravosuđa zaštiti od političara, ali izgleda da ni gospođa Škero, ni ovaj specijalni tužilac, i još mnogi drugi nemaju nameru da se sami zaštite od politike.
Onda smo u jednoj emisiji na TV B92, gde je gospođa Vida Petrović-Škero gostovala, videli političko iskazivanje gospođe Škero, pa je na pitanje novinara da li ima osnova da se povodom ovakve priče zabranjuje rad jedne stranke, gospođa Škero je rekla: nema osnova po zakonu, ali ovakva dva predloga koje smo imali pokazuju kontinuitet u načinu funkcionisanja stranke. Ono što je bilo pre 10 godina i nešto što možda nije toliko spektakularno sada, ali očigledan kontinuitet pokazuje gde smo i šta smo.
Gospođo Vido Petrović-Škero, moraćete da nam kažete gde smo to, šta smo, koja je to vaša politička opcija i kako vi kao predsednik Vrhovnog suda možete u javnosti da iznosite ovakve stavove.
Na sledeće pitanje novinara: šta je vaš najveći utisak, gospođa predsednik Vrhovnog suda kaže: ja bih se opredelila za broj dva, za onu istorijsku retrospektivu, jer mislim da je to, kao što sam rekla, kontinuitet, to je nešto što me je privuklo, podsetilo i pokazalo da nije danas mnogo drugačije i da to postoji odavno.
Za vašu informaciju, SRS postoji 16 godina, naravno, u kontinuitetu, i nikada se nismo odrekli nijedne svoje reči, nijednog svog poteza, nikada nismo menjali svoj politički program, o tome možemo da komentarišemo sa kolegama narodnim poslanicima, ali predsednik Vrhovnog suda sebi da dozvoli ovakve izjave, javno, gospođo Vido Petrović-Škero to je nedopustivo, kao što je nedopustivo da specijalni tužilac za ratne zločine iznosi laži i neistine u jednim novinama.
Pre svega, komentarisao je, ovo se sada vama obraćam, nepravosnažne presude, prvostepene presude, a mi pravnici valjda znamo da to nikako nije moguće i da to ne sme da se radi, a pogotovo ne sme da se laže.
Taj Vukčević kome verovatno smeta što ga mi srpski radikali prozivamo zbog njegovih nebuloznih izjava o tome kako će hapsiti golube pismonoše, do pretraživanja košnica sa pčelama, da bi udovoljio gospođi koja mu je inače mentor i kod koje redovno odlazi po svoje mišljenje.
Na pitanje novinara: na račun suda su od strane radikala upućene brojne uvrede, da li ste nekada razgovarali sa Tomom Nikolićem ili Aleksandrom Vučićem, kaže Vukčević – nikada se nismo sreli, sa takvim ljudima nema potrebe da razgovaram.
Političari hrabro skriveni iza poslaničkog imuniteta imaju privilegiju da kritikuju nečiji rad, a da im ne možete odgovoriti, ne želim da se osvrćem na uvrede pripadnika one Srbije, kaže specijalni tužilac (on ima neku drugu Srbiju, ima dve Srbije), zbog koje nažalost i postoje institucije kao što je naša.
Oni prave klasičnu političku kalkulaciju i igraju na emocije ljudi koji su stradali u nesrećama na području bivše Jugoslavije.
Ti ljudi su uglavnom njihovo biračko telo. Moj stav je osuda govora mržnje, jer vidim Srbiju u Evropi, a ne u srednjem veku.
Kakav je ovo govor, dame i gospodo poslanici, kada neko ko je dobio status nekakvog specijalca za tri puta veću platu od njegovih kolega koji su 33 puta stručniji i bolji i pošteniji od njega, daje ovakve izjave i kada kaže da su pripadnici SRS, odnosno one Srbije, kako on kaže, nažalost zbog njih i postoje institucije kakav je Specijalni sud.
Onda izriče jednu veliku laž, laž zbog koje u normalnoj državi nijedan sekund, a kamoli jedan dan, ne bi mogao obavljati ovako značajnu funkciju. Pita ga novinar: da li su za Ovčaru i Zvornik optuženi pripadnici SRS? On kaže – imate optužnice i presudu za Ovčaru, tamo jasno piše da su optuženi bili u sastavu paravojnih formacija "Leva supoderica", a za Zvornik u "Žutim osama" koje su bile bliske SRS. Većina optuženih bili su članovi SRS i mislim da je i to jedan od razloga što sam meta čestih napada te političke stranke.
Ako specijalni tužilac može da komentariše jedan postupak koji još nije stigao do presude i drugi postupak gde imamo prvostepenu presudu, i pri tom laže, onda zaista i mi koji se bavimo politikom moramo da pomenemo takvog tužioca, da kažemo da on ne sme da iznosi ovakve laži, a laž je da su pripadnici SRS osuđeni u prvostepenoj presudi za Ovčaru.
Laž je da postoji još uvek ikakva presuda za Zvornik, jer ne postoji, za Ovčaru postoji prvostepena presuda, tamo je osuđeno 14 ljudi i niko nije član SRS i niko od osuđenih nije otišao na ratište kao dobrovoljac SRS. Jedan član SRS koji je bio optužen je oslobođen. Drugi koji nije član SRS, ali je otišao kao dobrovoljac SRS oslobođen je i tada je vaš sudija Vesko Krstajić, predsednik Veća, kada je obrazlagao presudu u onom usmenom delu, to doduše nije baš tako decidno napisano u presudi, rekao je da mu je jako žao što nije mogao da utvrdi krivicu ove dvojice i što nema dokaza da su oni učestvovali u ratnom zločinu.
Dakle, takvi su vam specijalni tužioci, takvo vam je Specijalno veće, a nije nikakvo čudo, s obzirom na ono što sam na početku pročitala kako se ponaša i predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Vezano za ove današnje predloge, neuobičajeno ću, na jedan drugi način govoriti, kako do sada nismo govorili, pošto ste vi moćni, pošto vi reformišete pravosuđe – birajte vi sve ove koje ste nam danas predložili.
To što za Kruševac predlažete, naravno nikoga neću osporavati, samo birajte gospodo, obiće vam se o glavu ovo što radite i to vrlo brzo, ali moram da vam kažem da recimo na teritoriji Opštinskog suda u Kruševcu birate predstavnike samo jedne političke stranke. I sada vi pričajte koliko god hoćete da to možda nije tačno ili da nemate takve podatke.
Mi vam tvrdimo da jeste tačno, kao što jeste tačno da u Prokuplju predlažete za javnog tužioca, gospodine Slobodane Jankoviću, u ime Visokog saveta pravosuđa – Nebojšu Budića, u čijoj biografiji stoji – šef Narodne kancelarije predsednika Opštine Prokuplje.
Da li postoji negde u Srbiji šef nacionalne kancelarije, a da nije funkcioner DS? Podsećam vas da je Narodnu kancelariju napravio predsednik Republike, odnosno predsednik DS, Boris Tadić, jer to jeste biro DS, da je na čelu te Narodne kancelarije njegov najveći tajkun Dragan Đilas i da funkcionišu tako što širom Srbije otvaraju svoje narodne kancelarije i naravno tamo troše narodne pare, pare koje dobijaju iz budžeta Republike Srbije i normalno da za šefove narodnih kancelarija postavljaju svoje funkcionere, svoje istaknute članove.
Vi nama sada predlažete tog Nebojšu Budića da on bude javni tužilac u Opštinskom javnom tužilaštvu u Prokuplju, šefa Narodne kancelarije. Ovo je zaista neverovatno i nismo očekivali da ćete ovoliko otvoreno da kršite sve moguće i principe, rekla bi i propise, jer je ovo direktno kršenje Ustava Republike Srbije.
Imate popriličan broj predloga gde predlažete za izbor sudija vrlo mlade ljude. Naravno, nemamo ništa protiv mladih sudija, lepo je to, ali da li je baš dobro da neko ko je krajem 2003. godine položio pravosudni ispit polovinom 2006. bude sudija, a u sudu je odradio samo pripravnički staž, a ostalo vreme je bio advokat. O tome neka razmisle oni koji će glasati o vašim predlozima.
Imamo, zapravo hoću da vas upoznam sa jednim brojem pisama koje su građani upućivali Ministarstvu pravde, ministru pravde, Visokom savetu pravosuđa, predsedniku Vrhovnog suda i kažu da nikakvog odgovora i nikakvog odjeka takvi dopisi nemaju. Nikoga nije briga kakve probleme u pravosuđu imaju građani. Ministar ima tamo neki dan kada se kao javlja telefonom, pa onda kaže svakome ko iznese svoj problem da je zgranut kako je moguće da tamo taj neki sud tako loše radi, ali sada će on sve da učini da se stanje popravi, pa onda obavesti taj sud da je imao nekakvu pritužbu i tu se završava intervencija ministra.
Naravno, ja odlično znam da ministar ne može da interveniše u smislu donošenja ovakve ili onakve presude, ali kada su u pitanju kadrovi član je Visokog saveta pravosuđa, ne može da kaže, sada je to naravno problem zakona koji ste doneli da imate nekoga ko je u izvršnoj vlasti da bude član Visokog saveta pravosuđa i da na taj način kreira politiku sudske vlasti, ali to su vaši stavovi i vaši pogledi na odnos izvršne i sudske grane vlasti.
Imamo ovde kopiju jednog pisma iz Novog Pazara od sudije Vukanović Biljane, koja je odluku o prestanku radnog odnosa dobila 1. juna 1999. godine kao sudija Opštinskog suda u Peći.
Presuda o prestanku radnog odnosa ukinuta je kao nezakonita. Ne čitam, naravno, sve, nego samo ono što je karakteristično.
Pravosnažna presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu, presuda Okružnog suda i Vrhovnog suda u Beogradu, do danas je Skupština stavila više odluka o razrešenju van snage, pošto je konstatovano da je osnov za razrešenje nezakonit, kao što je utvrđeno u tom slučaju. Na kraju se kaže: s obzirom na navedeno, molim vas da preduzmete sve potrebne radnje, pokrenete inicijativu kako bi se odluka o mom razrešenju, odnosno o prestanku sudijske funkcije stavila van snage, kao i u slučajevima drugih sudija. Dakle, samo vas upoznajem sa ovim, a pretpostavljam da ćemo imati ovde određene odgovore.
Imamo pismo radnika "Elektrotehne", odnosi se na Trgovinski sud, da ne čitam, ovo sam već čitala, delove ovog pisma, tj. upoznavala javnost sa njima. Zaposleni u "Elektrotehni" pitaju kakve će posledice biti po njih s obzirom na to što je Goran Kljajević, koji je, inače, uništio "Elektrotehnu", uhapšen. Zašto se odugovlači sa rešavanjem njihovog statusa i njihove situacije?
Pošto vi imate sve ove dopise, pretpostavljam da imaju i sve poslaničke grupe, jer ova pisma nismo dobili od članova SRS, vidimo da su pisali i svim poslaničkim grupama, dakle i Vrhovnom sudu, i ministru, i Visokom savetu pravosuđa.
Imamo, takođe, pismo upućeno Visokom savetu pravosuđa. Vezano je za broj slobodnih sudijskih mesta u Priboju. Pretpostavljam da to imate, gospođo Škero, oni ovde objašnjavaju kako je nemoguće raditi u okolnostima u kojima rade, gde imaju samo tri sudije, ovde je kompletna dokumentacija, kompletne informacije o tome koliko imaju predmeta itd, ali vas izgleda takve stvari, naravno, ne interesuju.
U Odboru za pravosuđe dobili smo jedan dopis, ne znam da li je Odbor o tome raspravljao – u prilogu dopisa dostavljamo vam pritužbu na rad sudija Opštinskog suda u Brusu i Kruševcu. Između ostalog se traži da se izvrši detaljna provera postupanja zamenika republičkog javnog tužioca Jasminke Kiurski.
Odnosi se na neku njenu navodnu vezu sa Gradskim zavodom za veštačenje u slučaju gde, ne znam, njen zet Milan Nikolić, inače pomoćnik direktora Gradskog zavoda za veštačenje u Beogradu, izbegava krivičnu odgovornost za organizovanje kriminalnih radnji u Gradskom zavodu za veštačenje, vezano za procene brodova u stečajnom postupku "Bagersko-brodarskog preduzeća", što je vrlo interesantno. "Bagersko-brodarsko" je, sećate se, Janjuševićevo preduzeće.
Dalje se kaže da je akcijom MUP otkriveno i sprečeno, pri čemu je pokrenut krivični postupak protiv veštaka i naručioca druge procene brodova, ali ne i protiv organizatora ovih kriminalnih radnji u Zavodu.
Dakle, insinuacije su na ovog tužioca Jasminu Kiurski. Da li je to tačno – ne znam, ali bih volela da vi to kažete, pošto pretpostavljam da to znate.
I onda, danas imamo predlog da se Aleksandar Petrović iz Svilajnca bira za zamenika javnog tužioca za Okružno tužilaštvo u Jagodini. To je vaš predlog, a ministar Zoran Stojković, ovde piše lično, dobio je jedno pismo gde je obavešten o nekim detaljima iz rada ovog tužioca Aleksandra Petrovića. Spominju se neki krivični predmet broj KA 35/02, pa ne znam raspolaganje sredstvima koje dobija Tužilaštvo, kako je na volšeban način potrošio neke pare, pa neke krivične prijave koje podnosi selektivno, pa krivična prijava protiv Bidže, pa odlasci i nedolasci na suđenje itd.
Ali, poslednji pasus ovog pisma, vidim da sam potrošila ovo vreme, ali ću pročitati: "Republičko tužilaštvo formiralo je komisiju i postoji zapisnik kod istog da je učinio više negativnosti nego što je navedeno. Bila je doneta odluka da se suspenduje i udalji sa posla. U Svilajnac dolazi Đilas iz DS i obećava da će da ga skloni iz Svilajnca, ali će ostati u Tužilaštvu. Republički okružni tužilac daje Savetu za pravosuđe izuzetno dobro mišljenje iako ima u rukama zapisnik o njegovim negativnostima. Na Visokom savetu za pravosuđe prolazi i sada treba da ide na pravosudni odbor".
Dakle, dame i gospodo, kao što vidite, reformu pravosuđa sprovodi vam Đilas, onde Narodna kancelarija, ovde njegovo direktno uplitanje.
Radite kako mislite da treba da radite, mi srpski radikali nećemo uopšte učestvovati u glasanju, kada budete birali ove svoje vajne kadrove, a očekujem i od gospođe Vide Petrović Škero, a i od gospodina tužioca da kažu i da nam objasne svoje političke stavove, odnosno političke stavove svojih najbližih saradnika i da vidimo šta vi mislite o tom Vukčeviću koji iznosi ovakve laži i koji kao specijalni tužilac komentariše postupke koji su u toku i nepravosnažne presude.

Dame i gospodo, ne postoje uslovi za nastavak rada današnje skupštine.
Uz svo uvažavanje gospođe koja je danas ovde ne možemo da raspravljamo o predlozima, jer nemamo ovlašćenog predstavnika.
To što ovde imamo neku dokumentaciju, tu dokumentaciju mogli su iz Visokog saveta pravosuđa da pošalju i po kuriru, ali nemamo ovde čoveka sa kojim možemo da komuniciramo.
Dakle, kada je bila gospođa Vida Petrović Škero, na jednoj od sednica rekla je da nije mogla da reaguje na neku od naših primedbi, jer joj nismo rekli blagovremeno, a da jesmo ona bi znala odmah da odgovori i da reaguje u smislu da li da neki predlog povuče ili ne.
S obzirom da danas nemamo takvu mogućnost, nemamo ovlašćenog predstavnika, ni ministra Zorana Stojkovića, ni Vidu Petrović Škero, ni javnog tužioca, pošto imamo i tužilačke funkcije na dnevnom redu, dakle mi iz SRS insistiramo da se poštuje Poslovnik i da današnji rad, odnosno ovu tačku dnevnog reda raspravljamo kada ovde budu prisutni ovlašćeni predlagači, odnosno predstavnici predlagača.
Molim vas, gospodine predsedavajući, da o tome vodite računa, zaista ne možemo da prihvatimo, pogotovo što niti znamo da li su ovi predlozi bili na nadležnim odborima, niti imamo mišljenje odbora, pošto je poznato da poslanici SRS ne učestvuju od skoro u radu odbora zbog državnog udara koji je izvršila vlada Vojislava Koštunice u Srbiji i rečeno je, posle toga su bili komentari kako uopšte nije bitan rad odbora i da nedolazak srpskih radikala na odbore, odnosno neučešće u radu tih odbora ne može da ugrozi rad parlamenta, a sa druge strane imamo Poslovnik koji kaže da u ovoj sali može da sedi samo predsedavajući i još jedan poslanik, jer svi ostali rade po odborima i ne znamo da li je tačno da su odbori toliko važni ili da su nevažni.
Ali, bez obzira na taj stav Odbora za pravosuđe i upravu, koji nemamo ovde u pisanoj formi, insistiramo da o ovim veoma važnim pitanjima, danas treba da raspravljamo o tome da li će neko biti postavljen za javnog tužioca, za predsednika nekog od sudova, za sudiju itd.
Uz sve konstatacije koje smo često imali od ministra, a i na osnovu saznanja koje imamo mi iz SRS, o veoma lošem stanju u pravosuđu i s obzirom na neku platformu i reforme koje predstoje i o kojima se ovde raspravljalo, koje ste vi iz skupštinske većine ishvalili, nikako ne bi bilo dobro, niti u skladu sa Poslovnikom, niti je dopustivo da danas raspravljamo bez ovlašćenog predstavnika predlagača.
Insistiramo da se sednica prekine dok se ne stvore uslovi. Ne može gospođa Vida Petrović Škero, niti Zoran Stojković da ignorišu Narodnu skupštinu i poslanike. Da li imaju neke obaveze niti znam, niti u to ulazim.
Dnevni red ove sednice poodavno je bio poznat, znalo se kada će otprilike na dnevnom redu biti upravo ove tačke i ako neko treba da usklađuje svoje vreme onda je trebalo oni da ga usklade sa radom ove narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mihailoviću, nisam htela da se javljam po Poslovniku pošto ste vi korektan čovek, ali ipak ću da vam skrenem pažnju da je ovaj govornik (pošto on tako kaže i ne zna kako se zovu narodni poslanici, onda ne znam ni ja ko je on) povredio član 104. Poslovnika Narodne skupštine, rekao je da ćemo ubaciti ovde među poslanike Dragana Todorovića. To je zaista vređanje dostojanstva Narodne skupštine. Mi srpski radikali nikoga ne ubacujemo, mi lepo idemo na izbore, pa na izborima osvojimo najveći broj glasova, pa onda sa naše liste poslanika biramo narodne poslanike prema kriterijumima Srpske radikalne stranke.
Što se tiče imuniteta, pošto je zahvaljujući dobrim delom i vašoj politici Crna Gora odvojena, nema više Skupštine SCG, Dragan Todorović je tamo bio poslanik, više nije, pa izvolite, gospodine Homan, samo ne znam da li će razni tužioci po Beogradu imati vremena da se bave vašim insinuacijama, pošto su zatrpani krivičnim prijavama protiv Labusa, Dinkića, Jelašića, Davinića; afera šećer, "Erikson", "Knjaz", to je vezano za Labusa, zatim "Sartid".
Za Dinkića Nacionalna štedionica, ugovor gde je oštetio za šest milijardi evra Narodnu banku, odnosno Republiku zbog ugovora o zakupu ogromne površine prostora, dato televiziji B92; pa one čuvene pare sa Kipra, o tome ću govoriti kada budem o ovom zakonu govorila, jer upravo ovim zakonom predlaže kako da zaštiti državne pare sa Kipra koje je sakrio tamo.
Zatim, Jelašićeva vila, Jelašićev savetnik i ne znam ko će ga savetovati pošto smo danas pročitali da se konačno podiže krivična prijava, ko će sada ovog kukavca Jelašića da savetuje. Neko je ovde rekao da se radi o 100.000 evra u onom koferu. To je samo jedan delić od dva miliona evra koje su Jelašić i banda iz tog okruženja pokrali. Onda Davinić, afera pancir, satelit.
S obzirom da ste vi u skupštinskoj većini doneli tako restriktivan Poslovnik o radu Narodne skupštine i da mi u našoj poslaničkoj grupi, naravno kao i ostale poslaničke grupe, imamo određeno vreme kada možemo da se obraćamo narodnim poslanicima, ne smem više da pričam o vašim aferama, jer ću potrošiti ceo sat i po koji je predviđen za poslaničku grupu da govori o ovom zakonu.
Biće vremena, mi stalno naglašavamo da ne pretimo političkim protivnicima, ali pretimo lopovima i kriminalcima. U ovoj vladi prednjače predstavnici stranke čiji je član, ne znam da li i predsednik nekog krilca, Mlađan Dinkić.
Što se tiče skrivanja iza imuniteta, malo se raspitajte po sudovima kako Mlađan Dinkić ignoriše sudove, kako ignoriše odluke Vrhovnog suda, naravno javno, kako ignoriše pozive na sud i kaže da će da se pojavi na sudu jednog dana kada više ne bude ministar, jer on sada ima preča posla nego da ide da se po raznim krivičnim prijavama koje protiv njega postoje pojavljuje u sudovima.
Ovde je Dinkić, kada je govorio o predlozima ova dva zakona, slavodobitno rekao kako je ovo jedini zakon koji on predlaže, Predlog zakona o deviznom poslovanju, a da nema nijednog amandmana od strane narodnih poslanika.
On je mislio kako je, eto, naglo postao pametan pa uradio dobar zakon ili je možda mislio da smo se mi srpski radikali umorili od naše parlamentarne borbe.
Naravno nismo, mi smo neumorni i na ovaj zakon smo podneli određen broj amandmana, kao i na sve loše zakone koje dobijamo iz Vlade Republike Srbije.
Ovih dana smo dodatno angažovani, zato je malo narodnih poslanika u parlamentu, zato što jedan broj narodnih poslanika aktivno učestvuje u izbornoj kampanji našeg kandidata za predsednika opštine Ražanj, našeg kandidata za predsednika opštine Bujanovac; a nekoliko ekipa je angažovano na promocijama knjige prof. dr Vojislava Šešelja.
Tu promociju radimo po svim gradovima Srbije i po svim gradovima Republike Srpske. Ovih dana su lokalne skupštine opština, tako da narodni poslanici SRS svoj posao rade i na taj način.
Bilo bi mi drago da je ovde predsednik Skupštine, koji vrlo često kada želi da kaže javnosti Srbije zašto je prazna ova sala – kao što je danas ovde, da izbrojim na brzinu, osam poslanika iz skupštinske većine, naravno tri puta je više poslanika SRS – kaže kako ne moraju narodni poslanici, a takav ste i Poslovnik doneli, da sede u ovoj sali, već su angažovani da rade po skupštinskim odborima.
Danas vidim komentare u novinama, s obzirom da mi srpski radikali više ne učestvujemo u radu skupštinskih odbora, odjednom kažete da odbori više nisu važni, da možete da radite i bez odbora, da možete da raspravljate i odlučujete i bez mišljenja nadležnih odbora. Bilo bi dobro da se odlučite šta je pravi stav vas koji se još uvek nazivate skupštinskom većinom.
Iskoristiću priliku da kažem zbog čega poslanici SRS ne učestvuju više u radu skupštinskih odbora, osim Odbora za ustavna pitanja, ako ga bude bilo, s obzirom da osam meseci taj odbor nije zakazivan, pa je pre neki dan zakazan i sada se čekaju eksperti iz raznih poslaničkih grupa.
Naravno, srpski radikali neće tu angažovati nikakve eksperte. Članovi tog odbora su dovoljni eksperti da mogu da rade na donošenju ustava.
Naravno, vi što se smejete ne znate ni šta je ustav, jer da znate svakako biste reagovali kao pravnik i skrenuli pažnju Vojislavu Koštunici i javnosti Srbije da je Vojislav Koštunica izvršio državni udar zato što uredbama pravi državu, zato što je produžio životni vek, u političkom i radnom smislu, bivšim ministrima Vuku Draškoviću i Stankoviću.
Naravno, sve se to dešava pred očima javnosti i mi srpski radikali o tome ćemo da obaveštavamo javnost. Zaista je dosta više toga, na koji način se najgrublje krši Ustav Srbije, kao što se prethodno kršila Ustavna povelja, pa Ustav SRJ, ali to nije tema, tema su ova dva Mlađina zakona.
U Predlogu zakona o dopuni Zakona o platnom prometu ovde imamo samo jedan član, odnosno i ovaj drugi član koji kaže kada stupa na snagu.
Mi smo tu predložili, jer zaista nemamo ništa protiv da se na ovaj način promeni zakon kako je ovde predviđeno, da se odredbe ovog zakona koje se odnose na pravna lica primenjuju i na ogranke stranih privrednih društava koji su osnovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje društava i to zaista treba da se reguliše.
Kada se već menja neki zakon, da se to ne bi svaki dan dešavalo i da ne bi Narodna skupština trošila vreme svaki čas na izmene i dopune nekih zakona, onda je zaista bilo dobro i očekujem...
Zapravo ne očekujem od ministra Dinkića, s obzirom da on ovde dođe, izađe, kaže šta ima da kaže i napusti ovu salu i na taj način pokušava da pokaže kako je on mnogo bitan, da on ignoriše Narodnu skupštinu.
To jeste tačno, ali to što može tako da se ponaša sa Vojislavom Koštunicom, to je problem Vojislava Koštunice, ali u Narodnoj skupštini moraće da čuje ono što on ne želi da čuje, čuće to javnost Srbije.
Dakle, nadam se da će kolege u danu za glasanje imati razumevanja i da će prihvatiti ove dve sugestije narodnih poslanika SRS, Zorana Krasića i Zorana Antića, jer smo intervencijom u ovom predlogu zakona precizirali regulisanje okolnosti kada banka dužnika može da odbije nalog za plaćanje dužnika, kada se protiv njega vodi neki sudski ili upravni spor. To je jednostavno neophodno da bi ovaj zakon mogao na pravi način da se primenjuje.
Takođe smo intervenisali i na član 47. da bismo otklonili nelogičnosti, da u slučaju prinudne naplate ne može biti važniji upravni spor, nego sudska presuda ili rešenje.
Dakle, govorićemo naravno u pojedinostima detaljno o oba ova amandmana, ali pošto je Mlađan Dinkić u jednoj rečenici spomenuo ovaj zakon, ja sam namerno govorila malo više da bismo pokazali da zakoni nisu formalnost, da moraju ozbiljno da se urade i da nije dovoljno da izađe Dinkić ili neki drugi ministar ovde i da nam predstavi neki svoj predlog kao nešto što je epohalno, kao što je Dinkić uradio danas sa ovim zakonom.
Sada je on izmislio toplu vodu, sada imamo nešto što do sada nikada nismo ni čuli ni videli, svi mi glupi, a on pametan i mi nismo imali pojma da devizno poslovanje uopšte treba da se reguliše zakonom. Ali, nije rekao ono što je suština.
Ovaj predlog zakona, drage moje kolege, nije za narod, već za Dinkićeve strane banke koje su on i Labus doveli ovde. Ne znam da li može da se nađe jedan do sada predloženi zakon gde će građani Srbije osetiti neki boljitak, jer mi stalno upozoravamo da Vlada postoji da bi radila za svoj narod i za građane koji žive u Republici Srbiji.
Imamo konkretnih primedbi na Predlog zakona o deviznom poslovanju i ja ću neke od njih izneti u načelnoj raspravi. Naravno, o amandmanima ćemo govoriti u toku ovog drugog dela rasprave. Prva intervencija je u prvom stavu člana 4, radi preciziranja.
Dakle, videćete iz svih naših primedbi da nam nije bila namera da na bilo koji način opstruišemo ni Vladu, ni ministra, već da zaista krajnje ozbiljno i stručno intervenišemo po ovom predlogu zakona.
Žao mi je što izađe sada kolega koji je ovde govorio po Poslovniku, pošto on ovih dana vrlo često u javnosti, kao i ostale kolege iz te šifrovane organizacije, priča kako poslanici SRS opstruišu rad Skupštine zato što podnose amandmane, pa između ostalog i amandmane da se svaki član predloga nekog zakona briše.
Čak je jedna koleginica sa ove strane u jednoj TV emisiji rekla da bi ovaj parlament bio mnogo efikasniji da nije amandmana Srpske radikalne stranke.
To je zaista nečuveno da neko traži od poslanika opozicionih stranaka da ne podnose amandmane. Stvarno sam očekivala, kako je bila u zanosu ta koleginica, da će reći da je strašno da se neko uopšte ponaša kao opozicija, jer čudi me da niste Poslovnikom predvideli da svi poslanici moraju da glasaju onako kako Vlada predloži.
Ovo sam ispričala da bih skrenula pažnju na ove amandmane koji su, tvrdim vam, urađeni veoma stručno, dobronamerno i preciziraju na svojevrstan način ovaj vladin predlog, pa da vidim kako će reagovati predstavnik Vlade, koji je pobegao, jer gde bi on ovde da se gleda sa nama i da sluša šta sve imamo da mu kažemo, ali i da vidim kako će reagovati skupštinska većina u danu za glasanje.
Onda ćete pokazati da li vam je stalo da zaista pravna država živi u Srbiji ili ćete glasanjem za ovaj zakon podržati državni udar i puč koji je na delu u Srbiji, kao vaš doprinos da ne želite pravnu državu, da vam nije stalo do pravne sigurnosti, jer tako se ponašate od samog početka. A to što se dešava ovih dana je vrhunac kršenja svih mogućih propisa, a pre svega Ustava Republike Srbije.
Dakle, u članu 4. u prvom stavu rekli smo da rezident sredstva plaćanja ostvarena po osnovu izvoza plaćene robe ili usluge itd, jer vi ste izostavili u Predlogu da se radi o ostvarenim sredstvima i o plaćanju roba i usluga i potpuno je neprecizno ako kažete – rezident sredstva plaćanja po osnovu izvoza robe ili usluge unosi u Republiku itd. Nigde ne stoji da su to neka ostvarena sredstva i da se radi o plaćanju robe i usluga, dakle, da se sredstva unose u Republiku samo ako su stvarno naplaćena. To je suština ove naše intervencije. To što vi napišete, a nigde ne obavežete da se ta sredstva stvarno naplate, onda je to samo zamajavanje javnosti i onih na koje se ovaj zakon odnosi.
Intervenisali smo u članu 5. jer mislimo da je neophodno da se zakonom predvidi da rezident svoja prava može ostvariti preko suda. Neverovatno je da ste zanemarili činjenicu da se vrlo često u praksi dešava da se ugovori ne mogu realizovati, a vi niste ostavili mogućnost šta se dešava ako se ugovor ne realizuje. Dakle, mora da se jasno stavi, odnosno da stoji u ovom predlogu, sutra u zakonu, da rezident ima pravo na sudsku zaštitu i na sudski raskid ugovora.
Postoje tu opšta pravila, ali vi ste ovde i suviše opštih pravila uneli, koja nisu neophodna i reći ću koja su to, a ona koja su neophodna plašim se da su namerno izostavljena, da bi se dobilo na vremenu i da bi se izgubili rokovi.
Znate, iako nepoznavanje prava ne izvinjava, to jeste jedno od pravnih pravila, mora se priznati da ako nešto striktno ne stoji u zakonu može se desiti da neko propusti i neki zakonski rok iz nekog drugog propisa na koji se ovaj i svi drugi zakoni naslanjaju ili bi bar tako trebalo da bude.
U članu 6. ste predvideli da rezident - pravno lice može realizovan posao izvoza robe i usluga izuzetno naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga samo pod uslovom i na način koji propiše Vlada. Stvarno ne znamo zašto samo na način i pod uslovima koje propiše Vlada. Zašto to nije moguće da se propiše ugovorom. Naravno, da ugovor bude u skladu i sa ovim zakonom i sa ostalim zakonima koji važe u Republici Srbiji. Na taj način bi se podsticao izvoz domaće robe bez direktnog uplitanja, na ovaj način, Republike Srbije.
Vi jednu priču pričate... Kada kažem vi i gledam u vas, jednostavno moram, umesto Mlađanu Dinkiću, da se obraćam vama i pretpostavljam da ćete to i da mu prenesete.
Priča i Dinkić i ostali članovi Vlade kako će sve učiniti i sve čine na podsticanju izvoza, a onda predlažu zakon gde će Vlada da se petlja do te mere da ni ugovor mimo Vlade, mimo vladinih uredbi ne mogu da zaključe.
Neophodno je brisati član 8. iz Predloga ovoga zakona, jer cena robe i usluga podrazumeva interes ugovornih strana, a ne kako ste vi predvideli da rezident ne može izvršiti naplatu, plaćanje ili izdati nalog za plaćanje, odnosno izvršiti prenos nerezidentu na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave. Ovo je jednostavno toliko neprecizno i mora da se briše.
Mora se brisati i član 23, jer je ovaj član 23. predvideo i ostavio mogućnost da sredstva iz izvoza ostaju duže u inostranstvu, a to ne bi smeo da bude cilj Vlade Republike Srbije. Naprotiv, cilj bi trebalo da bude da ta sredstva što pre budu vraćena u Srbiju.
Mora se brisati i drugi stav člana 25. koji kaže da banka može rezidentu - fizičkom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji. Ovo je jedan od dokaza da je ovo zakon za ove razne inostrane banke koje je Dinkić doveo u Srbiju. Dame i gospodo, pretpostavljam da vi to znate, kod nas u Srbiji ništa ne može da se plaća devizama. Dakle, ni kupoprodajni ugovori, ni plaćanje robe, ni plaćanje usluga. Zašto onda zakonom predviđate da neka banka može da daje kredite u evrima? Terate ljude da uzimaju kredite u evrima, pa da ih pretvaraju u dinare, da bi izgubili na tom kursu, da bi cene ili usluge platili u evrima.
Dakle, ovo jednostavno ne može, nemamo mi u našem monetarnom sistemu, imamo samo dinar. Ovo ne može da ostane u ovom zakonu, kao što se mora brisati član 27. da bi se sprečilo odlivanje deviznih sredstava iz zemlje, jer ste predvideli da banka bez ograničenja drži devize na računima kod banaka u inostranstvu. Rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka. Ovaj član 27. Dinkić je napisao zbog sebe, da bi u skladu sa zakonom sklonio one pare sa Kipra, državne, po koje je svojevremeno išao, pa ih onda negde sklonio.
U članu 34. stav 4. moraju se brisati tačke 1), 4) i 5) iz istih razloga kao što smo rekli da mora da se briše član 25, jer takođe govori o plaćanju u devizama. To, dakle, u Srbiji ne može. Pre neki dan smo imali zakon da nam lične karte moraju biti pisane na engleskom jeziku. Danas imamo devizno poslovanje da moramo uzimati kredite u devizama. Aman, ljudi, ovo je Srbija, dajte više to stavite u glavu.
U članu 35, vrlo interesantno, u stavu 2. kaže: "Rezident - pravno lice i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje toj banci." Zašto toj banci?
Zašto ne može nekoj drugoj banci? Zašto mi zakonom nekoga da ograničavamo u kojoj banci će da prodaje svoje devize? Neverovatno. Ne može, nije ništa smešno, gospođo draga, ovo ovako u zakonu ne može da stoji.
Kao što vam nije dobar ni ovaj treći stav člana 41, ovo što ste predvideli, a mi smo amandmanom intervenisali da bismo sprečili zloupotrebe guvernera Jelašića i ministra Dinkića. Čak i da nije guverner Jelašić i ministar Dinkić, ljudi dokazani kriminalci, da su i pošteni, časni ljudi na tim mestima, ne bismo dozvolili da prođe ovakav član: "Za obračun carine i drugih uvoznih dažbina primenjuje se zvanični", zamislite, "srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina" itd.
Jelašić može tačno da štima kurs kako njemu odgovara i kako odgovara tajkunima sa kojima Dinkić i on posluju. Ovo, gospodo, ne može ovako, mora da se utvrdi prosečni kurs u nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i onda nema nameštanja, nego važi za sve.
U članu 42. u stavu 1. treba da se brišu tačke 3), 8) i 10) da bi se izbegle dugoročne posledice u oblasti investiranja u državu i izvoza robe i usluga. Nemam sada ni vremena da čitam sve ove tačke, ali naravno to ćemo kada budemo govorili o pojedinostima. Zato član 43. mora da se briše. Kažete: "Narodna banka Srbije ili Vlada može uvesti dodatne zaštitne mere, ako je to neophodno", ovo je strašno, "sa ciljem sprovođenja sankcija OUN ili drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član, koje ove organizacija sprovode prema drugim zemljama."
Republika Srbija, narod Republike Srbije je imao sankcije i svi pamtimo to vreme sankcija i odakle moral Vladi Republike Srbije da predlaže ovoj skupštini da mi budemo zemlja koja će nekom drugom narodu uvoditi sankcije. Vi dobro znate koje slojeve stanovništva sankcije pogađaju – najsiromašnije, a mi treba da budemo satelit SAD i da u svom zakonu predviđamo da ćemo ako nekoj zemlji Amerika uvede sankcije brže-bolje da se pridružimo tim sankcijama. Ovo je, drage moje kolege, skandalozno.
Mora se menjati u članu 52. četvrti stav. "Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno", stoji u ovom predlogu zakona. To smo imali u još nekim predlozima zakona i zaista ne znam ko je to toliko "pametan" da mu padne na pamet da nekim zakonima koji su iz ekonomske, devizne oblasti menja opšta pravila i načela i da ukida načelo dvostepenosti u odlučivanju. Ne verujem da će jedan pravnik u ovoj sali biti protiv ove naše intervencije. Zaista je nemoguće da bilo koji strani posao, upravni u ovom slučaju, može da se završi bez dvostepenosti u odlučivanju.
U članovima 57. i 58, i kolega Veroljub Arsić je govorio o tome, ovo je takođe nešto već viđeno u vladinim predlozima, imamo neka nova krivična dela. Dođe nam ovde ministar Stojković i hvali se u javnosti kako mi imamo kodifikovano krivično zakonodavstvo, sva krivična dela obuhvaćena u jednom zakonu, to tako treba da bude. Ali, naravno, to kod nas nije slučaj.
E sad, kada je donošen taj Krivični zakonik, umesto da su lepo seli pa predvideli... Imali ste vi sve ove zakone, jer ovo nije vaših ruku delo, ovo ste samo preveli i prekucali od onih koji su vam to nametnuli. Trebalo je onda pre nego što se radio Krivični zakonik da lepo najpre iz svih predloga koje ste dobili kaznene odredbe prevedete i da vidite koja vam sve krivična dela nameću i da onda lepo ta krivična dela budu sadržana u Krivičnom zakoniku. Ali, kako niste to uradili, onda je mnogo bolje da mi na svakoj sednici ovde dopunjavamo Krivični zakonik, nego da imamo u svakom zakonu po neko novo krivično delo. To nije dobro i ovo ne može da ostane.
U članu 59. govorite o prekršajima. Opet imamo principijelnu primedbu: novčana kazna od 10.000 do milion dinara, opet se ostavlja mogućnost zloupotrebe. Ko će da procenjuje da li nekoga treba kazniti sa 10.000, nekoga sa milion, a nekoga sa 500.000 koje su između toga? Dakle, naš principijelan stav je da je to nedopustivo, kao što je principijelan stav SRS da su vam sve kazne koje uvodite preoštre, da morate da vodite računa da u Srbiji živi mnogo siromašnih ljudi i da, bez obzira na potrebu Vlade za punjenjem budžeta, ne treba na ovaj način da se ovako visokim kaznama to punjenje vrši.
Ali, nećemo o tome da govorimo, vi ste vlast, vi ćete odgovarati građanima na izborima, vi ćete da objašnjavate zašto ste i koliko koga ojadili u nekim od vaših postupaka, ali moramo da intervenišemo u članu 59. u stavu 1. tačke 19), 20), 21), 22), 23), 24), 27), 28) i 29) moraju odavde da se brišu, jer je to već regulisano drugim zakonima, ne znam, Zakonom o investicionim fondovima, o tržištu hartija od vrednosti, o preuzimanju akcionarskih društava itd. Dakle, nema potrebe da ponavljate nešto što ste već regulisali.
Kao što treba u istom ovom članu 59. stav 1. u tački 65) da brišete, rekli ste da ćete kazniti, opet ovo od 10.000 do milion dinara, za prekršaj rezidenta ako, između ostalog, ne drži devize na deviznom računu kod banke ili ih ne proda toj banci. Ovo "toj", u skladu sa onim što sam pričala o članu 35, apsolutno mora da se briše.
Vidite, interesantno, prekršaj iz člana 60 – novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se odgovorno lice u državnom organu i organizaciji, između ostalog, ako devizne račune ne drži kod NBS.
Dakle, Mlađan Dinkić opet sebi namešta zakon, neko od inspektora njemu će izreći kaznu od 500 dinara zato što devize koje je ukrao na Kipru ne drži u Narodnoj banci, nego na nekom egzotičnom ostrvu. E pa lepo.
I iz člana 61. stava 1. tačke 15) i 16) takođe su već predmet nekih drugih zakona i ne treba da budu u ovom zakonu, kao ni tačka 34) u ovom delu koji kaže – ako ne drži devize ili ih ne proda toj banci. Dakle, to je ono što smo već govorili.
I na kraju, u članu 68 – propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se najkasnije u roku od šest meseci. To je u Predlogu zakona. Predlog SRS, naše poslaničke grupe, jeste da to bude tri meseca. Jer, zaista je neverovatno, i ovo nije prvi put, da nama Vlada ponudi neki zakon da o njemu raspravljamo i da ga usvajamo po hitnom postupku, toliko hitno, pa u obrazloženju stoji – raspad sistema ako se hitno ne donese taj zakon, a onda sebi Vlada odredi rok od šest meseci, onako laganice.
Ako je to toliko hitno i ako je ovo zakon koji treba doneti po hitnom postupku, onda Vlada mora da ima pripremljene sve podzakonske akte i onog momenta kad skupštinska većina izglasa zakon, kad se zakon pojavi u "Službenom glasniku" da se i Vlada pojavi sa podzakonskim aktima. Dakle, i to govori o neozbiljnosti i neodgovornosti i Vlade Republike Srbije i ministra Mlađana Dinkića, a bogami i skupštinske većine, s obzirom da je ovde svega šest ljudi koji su spremni da glasaju za ovaj zakon, a volela bih da bar neko od njih kaže šta je suština ovog zakona.
Naravno, mi srpski radikali znamo da ovo nije dobar zakon i zato nećemo glasati za njega. Pozivamo i ozbiljne ljude koji nisu iz naše poslaničke grupe, a koji su u ovom parlamentu, da ne glasaju za ovaj zakon. Ovo je zakon za Mlađana Dinkića, za Radovana Jelašića i za njihove inostrane banke.

Gospodine Anđelkoviću, način na koji vodite sednicu ovog parlamenta je ispod svakog nivoa. Dopustili ste malopre Velimiru Iliću da se ovde izlupeta, da iznese niz gluposti koje, naravno, samo on može da iznese.

Sad mene pustite, molim vas, a kad završim, onda vi kažite šta hoćete, a ako prekršim Poslovnik, onda mi izrecite opomenu, kaznite me, izbacite me.

Ne možete usred moje rečenice da mi objašnjavate.

Kad ja završim, onda možete da kažete na koji način ste vodili sednicu.

Dakle, prekršen je član 104. na najgrublji mogući način, i to od strane čoveka koji ni po kom osnovu ne sme ovako da se ponaša u Narodnoj skupštini. Predsedavajući je to tolerisao ne znajući da postoji razlika između narodnog poslanika i činovnika koji se zove ministar Vlade Republike Srbije.
Do danas sam, na osnovu primera Velimira Ilića, bila ubeđena da je dovoljno kada ministri u ovu salu ulaze da se tu vrši alko-test, da se donese alkometar, ali posle ovoga danas čini mi se da treba i blesimetar, jer ovoliko gluposti i ovoliko budalaština i način na koji to Velja Ilić iznosi zaista je ispod svakog nivoa.
On nekoga naziva abronošama, lopovima itd. On?! Velja Ilić, poznat u Srbiji kao najveći lopov i kriminalac, u stvari, mrtva trka između njega i Dinkića, ali u jednom delu gde on raspolaže državnim budžetom, naravno, Velja je neprikosnoven.
Bole njega i krivične prijave, boli njega činjenica da će vrlo brzo da ode sa vlasti i da će posledica toga biti dugogodišnja robija. On priča o nekome ko nosi "bosova" ili ovakva odela?! On, magarac od 50 godina, koji slavi rođendan i leti avionom iznad Čačka. Ko mu je za to dao pare? Gde je to zaradio? Da li mu je to tata ostavio? Ponaša se sa državnim budžetom kao da troši tatine pare.
Sve ovo ovde lupeta i priča da bi javnosti Srbije skrenuo pažnju sa državnog udara koji je danas na delu u Srbiji, da bi Vojislav Koštunica još malo produžio životni vek, naravno kad kažem životni vek, ne mislim bukvalno u fizičkom smislu, nego u smislu skore robije i za Dinkića i za Velju Ilića. Čineći njima uslugu, uradio je Srbiji nešto što niko do sada ko je vršio vlast nije uradio.
Dakle, gospodine Anđelkoviću, bez obzira kakav će biti vaš odgovor, insistiram da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ovoj zaista neverovatnoj povredi Poslovnika i ovom neverovatnom i nedopustivom ponašanju Velimira Ilića, jednog bednika i lopovčine, koji se ovde ponaša kao najobičniji đilkoš u Guči kad se napije, kako se inače ponaša. To i jeste njegovo ponašanje.
Mi srpski radikali se nećemo ponašati onako kako se ponaša Velimir Ilić, jer mi to niti možemo, niti umemo, niti želimo, ali ćemo u nastavku ove rasprave govoriti o mnogo interesantnim stvarima za javnost Srbije, a nadam se i za narodne poslanike.

Velimir Ilić je za ovom govornicom uvredio mene lično, uvredio poslanike SRS, a onim što je izrekao zapravo je uvredio sve poslanike, jer je rekao da je dostojanstvo ove Narodne skupštine jako, ne znam kako se izrazio, srozano, čini mi se, rekao je, od kada ste vi u Narodnoj skupštini. Imala sam utisak da je mislio na sve poslanike. Naravno, ja to mišljenje ne delim.
Mene lično je uvredio zato što je iznosio neke insinuacije koje se tiču mog ličnog života, pitao se odakle sam ja to došla. Nisam rođena u Čačku, ali državljanin Srbije jesam, a to što smetaju Velimiru Iliću Srbi koji nisu rođeni u Srbiji, to je zaista njegov problem i nije prvi put to pokazao, pokazuje on to u kontinuitetu u svojoj politici.
Molila bih vas, gospodine Anđelkoviću, da mi objasnite, samo nemojte da me prekidate, već kada završim, kako ste vi to meni mogli oduzeti reč, jer ste malopre rekli da ste vi tražili da se Narodna skupština izjasni o tome da ste povredili Poslovnik, zato što meni, poslanicima koji su se uvredljivo izražavali o ministru, niste oduzeli reč.
Vi, gospodine Anđelkoviću, niste imali poslovničkog osnova da to kažete, niti da meni oduzmete reč. Prema članu 107. mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene. Vi meni niste izrekli nijednu, a kamoli dve mere opomene. Možda bih se ja uplašila posle vaše prve opomene, pa se smerno povukla sa ove govornice, možda bih zaista izazvala i meru oduzimanja reči i udaljenja sa sednice, ali vi ste obmanuli javnost kada ste malopre rekli da je bilo uslova da meni, narodnom poslaniku SRS, oduzmete reč.
Molim da se radi javnosti izvinite zbog toga, da naučite Poslovnik, a ako vam je žao što ne možete da gledate utakmicu, jer ste malopre rekli da se neka važna utakmica igra, onda ili prekinite sednicu ili dovedite nekog drugog potpredsednika ili predsednika.
Naravno, tražim, bez obzira na vaš odgovor, da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni da li ste u ovom slučaju povredili, Velimir Ilić član 104. a vi član 107. Poslovnika Narodne skupštine.

Hvala, gospodine Anđelkoviću, što ste učinili uslugu javnosti Srbije, što ste dozvolili gospodinu Četroviću da govori dok ja ne dođem, jer zaista je bilo razloga da me moje kolege sačekaju i da se to vreme popuni.

Naravno, to nije bilo gubljenje vremena, gospodin Četrović je svakako izneo vrlo značajne stvari za ovom govornicom i to je izazvalo reakciju maligana u Velimiru Iliću i sve ono što se desilo posle toga. Samo da razjasnimo.

Vi ste očigledno bili u zabludi kada ste rekli da ste mislili da sam ja govorila, pa da se sada ne stekne utisak da mi meni nešto činite. Ja sam držala Poslovnik u ruci i ovde sam sva u strahu bila kada se Velja Ilić vratio, mislila sam da hoće da me bije, pa nisam smela ni da se okrenem prema vama od straha, da ne dobijem batine od Velje Ilića i onda sam na kraju tog svog izlaganja tražila da se Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika, tako da je potpuno logično da je trebalo da se shvati da sam ja u tom delu govorila po Poslovniku. Samo sam htela da razjasnim da ne bude zabune.

Neću u ovom mom delu izlaganja govoriti o ovom šefu drumske mafije Velimiru Iliću. To ću kada budemo govorili o pojedinostima o ovom zakonu, ali moram samo kroz nekoliko napomena da ovde skrenem pažnju i poslanicima i javnosti Srbije.

To što se Velja Ilić hvali kako je pobedio njegov kandidat u Kraljevu i Smederevu, to jeste tačno, i kada mi o tome govorimo nije to nikakav žal što se to desilo. Žao nam je građana što su bili u zabludi, što su poverovali kada je Velja Ilić doneo pola srpskog budžeta u Kraljevo i u Smederevo, ali Velji Iliću je krivo što smo mi posle tog uporno obaveštavali javnost da ih Velja Ilić na taj način obmanjuje i da laže građane Srbije. Zato je u Boru vladin kandidat dobio po ušima, pa je bio šesti ili ne znam koji od mogućih kandidata. Zato je u Bujanovcu kandidat SRS imao duplo više glasova nego svi srpski kandidati u Bujanovcu. Zato će tako proći kandidati Vlade i u Ražnju i u Užicu, ali o tom potom.

Šta još smeta Velji Iliću? Što nije uspeo da prevari građane u selu Trejak, ko zna da li on zna gde je to selo, iako je bio tamo sa mašinama, pa je u petak rekao – evo, ovaj bager će u ponedeljak početi da radi ako vi budete izglasali za predsednika opštine kandidata Vlade Republike Srbije, a ako ne, ja ovu mašinu vraćam na neko drugo mesto. Zamislite, zaista je u ponedeljak odvezao tu mašinu. Tako Velimir Ilić raspolaže parama građana Srbije.

Što se tiče njegove primedbe da li naš kolega Miljko Četrović živi u kući koja je na imanju koje je pripadalo porodici njegove žene ili je to pripadalo njegovoj porodici, to je zaista irelevantno. Miljko Četrović je domaćin, i on i njegova porodica, i na imanju Četrovića živi njegov brat sa svojom porodicom. Na imanju gde živi Miljko Četrović, koje jeste zaista pripadalo njegovoj ženi, odnosno njenoj porodici, Miljko Četrović je uložio mnogo truda i rada i napravio imanje dostojno jednog pravog domaćina u opštini Kraljevo. Miljku Četroviću ne može da se desi ono što se desilo Velimiru Iliću.

Mnogi od vas su možda i gledali tu TV emisiju kada su se uključivali gledaoci, bilo je to u vreme izborne kampanje, pa je onda jedna žena rekla – gospodine Iliću, vi ste toliko dobar predsednik opštine Čačak da ja predlažem da se jedna ulica u Čačku zove po vašem imenu.

On onako sav se nasmejao, evo Rajko Baralić se smeje, zna o čemu se radi, i Velja Ilić se tako pred kamerama nasmejao, misli žena ga ceni, a kaže – a koju biste to, gospođo, ulicu nazvali mojim imenom? Žena kaže – bilo koju u kojoj se nalazi jedna od vaših kuća koje ste sagradili pljačkom Čačana.

To vam je Velja Ilić i o njemu neću više, nego imam potrebu i obavezu, pošto se ovih dana provlače ovako vrlo ružne insinuacije nekih, ja zaista moram opet da upotrebim možda izraz koji nije u skladu sa Poslovnikom, ali ne mogu drugačije da kažem nego bednici i lopovi, koji su svesni da ne mogu sa SRS da se nose ni po pameti, ni po znanju, ni po poštenju i onda su krenuli u neku hajku da ljagaju, da omalovažavaju, da vređaju, da kleveću članove i funkcionere SRS.

Jedan takav je danas ovde izneo jednu veliku laž koja se odnosi na Dragana Todorovića, predsednika Izvršnog odbora SRS, laž da je Dragan Todorović krivično odgovoran zbog zloupotrebe položaja, da se štitio imunitetom poslanika u Skupštini Srbije i Crne Gore.

Ja sam danas donela dokumentaciju i zaista ću u najkraćem da upoznam pre svega javnost Srbije, a naravno i narodne poslanike da vide kakvi poslanici među nama sede.

Najpre ću da vam... C, c, c, zaista je to prava reakcija, koleginice, samo zamalo da vam ispadne žvaka.

Dakle, imamo ovde zapisnik Ki broj 2747/03, zapisnik o nalazu veštaka, sačinjen 7. februara 2005. godine od strane sudskog veštaka Andonov Stojana sa Novog Beograda, Bulevar Mihajla Pupina broj 145/98, po nalogu Drugog opštinskog tužilaštva u Beogradu, zamenika javnog tužioca Branka Stamenkovića, a u predmetu optuženih Dragana Todorovića, Ratka Marčetića i Živorada Maksimovića. Ovde imamo na nekoliko strana nalaz veštaka sa svim detaljima, to ću svakako jednom prilikom da pročitam, jer čitaćemo, obaveštavaćemo o ovome javnost u nastavcima, ali sada ću da pročitam mišljenje veštaka koji kaže – veštak je mišljenja da ne postoji krivična odgovornost optuženih Todorović Dragana i Marčetić Ratka iz člana 245. stav 2, a u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, jer su sa izdvojenog računa vršene isplate za stanove i reprezentacije iz prenetih sredstava ŽTP Beograd na izdvojenom računu sa kog računa su vršena plaćanja, pa samim tim ne stoji činjenica da su sredstva trošena suprotno Uredbi o uslovima, kriterijumima i načinu korišćenja sredstava za redovno i bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja, i za utrošena sredstva za pijaću i termalnu vodu i za izradu idejnog projekta postoji saglasnost Vlade Republike Srbije, a plaćanje je vršeno iz uplaćenih sredstava 0,35 dinara po Uredbi o derivatima nafte, koja su uplaćivana na izdvojeni račun.

I za Maksimović Živorada ne postoji krivična odgovornost, pošto sredstva nisu trošena suprotno Uredbi o uslovima, kriterijumima i načinu korišćenja sredstava za redovno i bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja. Veštak svoje mišljenje bazira na dokumentaciji u spisu predmeta, obavljenom razgovoru sa inspektorima i neposrednom uvidu u dokumentaciju ŽTP Beograd, kao i datom pismenom objašnjenju od strane stručne službe ŽTP Beograd.

Dakle, dame i gospodo, da li treba još neki dokaz da kažemo kako kolege iz ove šifrovane stranke, da prikriju svoje lopovluke, pokušavaju poštene i časne srpske radikale da nazovu lopovima. Posledica ovog mišljenja i nalaza veštaka i kompletno sprovedenog krivičnog postupka jeste rešenje prema osumnjičenom Marčetić Ratku od oca i majke itd., obustavlja se istraga pokrenuta rešenjem istražnog sudije broj Ki 60402 od 23. maja 2002. godine itd., stoji Drugo javno tužilaštvo u obrazloženju. Dakle, ovo isto rešenje treba da, urađeno je, ali treba da dobije i Dragan Todorović.

Što se tiče za ovom govornicom izrečene laži da se Dragan Todorović krije i krio iza imuniteta poslanika u Skupštini Srbije i Crne Gore, to je naravno najbednija brutalna laž. Postoji i izveštaj Odbora za imunitetska pitanja Skupštine Srbije i Crne Gore gde je na sednici od 10. juna 2003. godine razmatrano više zahteva nadležnih državnih organa za izjašnjavanje o imunitetima poslanika Zorana Šamija, Ljubiše Jovaševića, Dragana Veselinova, Nade Kolundžije, Vladana Batića, Slobodana Orlića, Dragana Todorovića i Slavice Đukić-Dejanović i svi poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore glasali su za opstanak imuniteta, odnosno da ostane imunitet svim ovim poslanicima zbog krivičnih dela za koja su gonjeni. Evo, ovde je kompletan materijal da sada ne zamaram celu Skupštinu.

I stoji da je kada je u pitanju Dragan Todorović jedan glas bio protiv toga; Dragan Todorović je glasao da se njemu skine imunitet, jer Dragan Todorović, kao ni bilo koji srpski radikal, nema ni jedan jedini razlog da se krije iza imuniteta.

Što ovde reče jutros Miljko Četrović, da je zaista istina da je Dragan Todorović učinio neko krivično delo, odavno bi on bio u zatvoru, zato što je vaša namera bila posle 5. oktobra ne da smeštate u zatvor nego da ubijate. To vam se, na vašu žalost, naravno, izjalovilo; mislili ste da su svi mogući kriminalci i lopovi.

Naravno, to su mislili članovi i neki građani koji su glasali za vas, jer ste ih vi u to ubedili, a vi ste znali i vaši funkcioneri su znali da su oni bili lopovi i u vreme Miloševićeve vlasti i da su nastavili da se bave lopovlucima i posle, odnosno od 5. oktobra.

Zaista moram da vam po ko zna koji put kažem – mi srpski radikali ni po čemu ne možemo biti kao vi i hvala bogu da nismo takvi i mi nikada nećemo pretiti svojim političkim protivnicima, ali po ko zna koji put ponavljam, pretimo lopovima i kriminalcima.

Lopovi i kriminalci iz Vlade Srbije, i ove i one prethodne i one prethodne, dakle i Koštuničine, i Živkovićeve i Đinđićeve čuvajte se, posle narednih izbora, kada srpski radikali budu upravljali državom, lopovi i kriminalci ići će u zatvor.

Mi nećemo kao vi da plašimo mečku rešetom, mi ćemo raditi konkretne stvari, naravno ne Vlada, nego nadležni organi, tužilaštva, organi gonjenja, pravosudni organi.

To će biti ono što ćemo mi tražiti od tih organa i nikada niko iz izvršne vlasti neće uticati na te organe i nikada se nećemo služiti lažima, kao što se vi služite.

Dakle, posle ovog što sam pročitala, znači, od strane sudskog veštaka utvrđenih činjenica da Dragan Todorović nije odgovoran ni za jedno krivično delo, nadam se da ćete prestati da lupetate da biste skrenuli pažnju sa vaših lopova.

Ako to ne budete uradili, ne brinite, imamo mi dokumentacije za svakog ko je zaista lopov i kriminalac.

 

Dame i gospodo, govorimo o dva predloga zakona. Jedan je o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj organizaciji KFW po zaduženju JP "Elektroprivreda Srbije", a drugi je Predlog zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, BJR Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Čuli ste od ovlašćenog predstavnika SRS gospodina Arsića koji su sve presudni razlozi zbog kojih SRS ne može glasati za ove vladine predloge. Samo ću vam reći da smo podneli određene amandmane na predloge ovih zakona, i na ovaj drugi predlog o ratifikaciji ugovora, da ne čitam sve ove države. Tu smo izrazili svoj principijelan stav da ovakav zakon ne treba da bude donet, a takav stav uvek izražavamo amandmanima kada tražimo da se svaki od ovih članova zakona briše.
Ovo potpuno svesno i namerno objašnjavam zato što neke naše kolege poslanici, koji valjda ne znaju šta je funkcija narodnog poslanika, često u javnosti izlaze sa tvrdnjama kako bi parlament bio mnogo efikasniji i mnogo brže radio kada ne bi bilo amandmana SRS i, naravno, često nam se prigovara zbog amandmana gde tražimo brisanje pojedinačno svakog člana predloga zakona.
Zbog javnosti hoću da obrazložim šta znači kada mi kažemo da svaki član zakona treba da se briše, pa i onaj poslednji član koji kaže da se zakon objavljuje u "Službenom glasniku" itd. To je jednostavno zato što mislimo da ovakav zakon uopšte ne bi trebalo da postoji u pravnom prometu u Republici Srbiji.
Kada je reč o davanju garancija Republike Srbije, vezano za rehabilitaciju Hidroelektrane Bajina Bašta, ovde nismo išli sa tom vrstom amandmana zato što nemamo ništa protiv, bar na ovaj način obrazloženog, uzimanja ovog kredita, ako je zaista namera ovakva kako je ovde predviđeno, ali smo podneli jedan amandman na član 4. gde smo tražili da se taj član briše zato što je u suprotnosti sa članom 3. Ne znam, ministre, da li ste vi i vaši saradnici videli šta je suština. Mislim da bi bilo dobro da se taj amandman prihvati. Dakle, suštinski nemamo ništa protiv i ne bismo bili protiv ove garancije, samo kada bi se ispunila ova forma predviđena našim amandmanima.
Ovaj ugovor o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i svih ovih republika je nešto što mi u SRS nikako ne možemo da prihvatimo. Kolega Arsić je govorio o više aspekata i više razloga zbog kojih je nama to neprihvatljivo.
Ali, ovde je jedno vrlo interesantno pitanje. To pitanje smo postavili ministru i Vladi u obrazloženju svih naših amandmana. Ovde stoji da se radi o osnivanju energetske zajednice, pa između ostalog i sa Republikom Crnom Gorom. Naše pitanje je – ko je to u Vladi Republike Srbije 4. maja 2006. godine znao da će Republika Crna Gora biti samostalna i da će se referendum okončati onako kako se okončao? Ministre, nemojte da se smeškate, ovo je suviše ozbiljno. Pročitala sam obrazloženje Vlade Republike Srbije zašto amandman nije prihvaćen; to obrazloženje je poprilično nebulozno i ovakvo obrazloženje možete da napišete nekome ko baš ništa ne razume.
Znate, ako ste ovo uputili narodnim poslanicima koji su i obrazovani, pametni, znaju da razmišljaju svojom glavom, onda zaista nemojte sa nama da se igrate. A vi koji se smeškate na to da smo mi pametni i obrazovani, ako hoćete, možemo da uporedimo diplome, drage kolege, što se tiče obrazovanja i zvanično završene škole. Što se tiče šireg obrazovanja, poznavanja ove materije i svih drugih materija, što se tiče pameti, visprenosti itd, nemojte da pokušavate da se sa nama takmičite, zaista to ne može da se uporedi, znate, mi smo srpski radikali.
Dalje, interesantno je ovo što je ministar ovde rekao da je ovo prvi obavezujući ugovor. Ne znam zašto se vi time hvalite i čime možete da se pohvalite ako je ovo prvi od obavezujućih ugovora u okviru tih raznih ugovora u okviru integracija u Evropsku uniju.
Ako ništa do sada niste postigli kao Vlada, bilo bi stvarno bolje da niste ni ovo, jer ovaj ugovor podrazumeva ono što ste vi govorili i sami kada ste pre mesec ili dva dana u javnosti obećali građanima Srbije i rekli da ste vi vrlo ponosni što ćete biti ministar koji će nakon zaključenja ovog ugovora, naravno parafraziram vas, u Srbiju uvesti ekonomsku cenu energenata.
Ministre, to nije dobro. Nije dobro zato što u Srbiji, nažalost, nema ko da plaća ekonomsku i evropsku cenu energenata. Pretpostavljam da vi u Vladi komunicirate, bez obzira što ste podeljeni po feudima, po strankama, ali pretpostavljam da s vremena na vreme razgovarate i da vam kolege koje prate neke druge oblasti kažu koliko je u Srbiji nezaposlenih, koliko je u Srbiji siromašnih, koliko je u Srbiji građana koji žive ispod egzistencijalnog nivoa, koliko je zatvorenih fabrika, koliko su male penzije. Ministre, sa svim tim parametrima pretiti građanima ekonomskom cenom energenata, u najmanju ruku je neozbiljno.
Malopre sam vam u šali dobacila, a sada vam kažem ozbiljno da je ovako nešto radila Kori Udovički kada je bila ministar, pa je tada rekla građanima da ako ne mogu da plate struju, prodaju stanove, pa da plate struju. Ako su tada poslušali Kori Udovički i rasprodali stanove, ne znam šta će sada da prodaju da plate ovu vašu struju.
Možda ćete vi da preporučite da prodaju bubrege da plate struju, pošto, nažalost, često u novinama imamo i takve naslove da građani zbog nekih obaveza prema državi nude na prodaju bubreg, da bi platili neku obavezu koju imaju prema državnom budžetu. Svaki dan se preti građanima Srbije po štampi da kreće Elektrodistribucija sa makazama prema neredovnim platišama od ovog iznosa do nekog tamo iznosa.
Ne možete tako, ministre. Naravno, znamo mi da građani treba da ispunjavaju svoje obaveze; za razliku od nekih koji su bili vaši koalicioni partneri, nikada građane nismo pozivali na građansku neposlušnost. Kada smo bili protiv nekog nameta, poreza i poskupljenja, govorili smo to za skupštinskom govornicom, ali nikada nismo rekli građanima da ne plaćaju svoje obaveze. Ne kažemo ni sada građanima da ne plaćaju struju, ali kažem vama, ministre, građani nemaju od čega da plate struju. To je problem Vlade, odnosno trebalo bi barem da bude problem Vlade Republike Srbije.
Ako je ovo jedan od uslova Evropske unije, volela bih da vas pitam – kada ste prihvatili ovaj uslov, a pretpostavljam da ste vi pregovarali u ime Vlade Republike Srbije, da li ste rekli gospodi u Evropskoj uniji koji je uslov Srbije prema Evropskoj uniji?
Znamo mi dobro, znaju oni, a valjda znate i vi, da Evropska unija strateški jeste zainteresovana za Srbiju, za naše strateške položaje i da bismo se priključili tim integracijama oni nama postavljaju raznorazne uslove, vi ih prihvatate, i mnogo više nego što se od vas često traži, ali bih volela da čujem da je neko iz Vlade Vojislava Koštunice rekao u tim razgovorima – prihvatićemo, gospodo iz Evropske unije, sve vaše uslove, ali od vas očekujemo da prihvatite jedan jedini uslov Srbije, a to je teritorijalni integritet Srbije, a to znači Kosovo i Metohija u okviru Srbije.
Možda bi bilo dobro da preporučite vašim kolegama koji razgovaraju da na taj način razgovaraju i da na taj način stavimo do znanja i toj EU šta je nama prioritet i da smo zarad teritorijalnog integriteta Srbije spremni tada čak i na ovakve ustupke. Ako će od nas samo da traže ovakve stvari i da i dalje srljaju naši građani u nemaštinu i bedu, onda ne znam ni koja je uloga Vlade, ni šta će uopšte ovakva vlada građanima Srbije, pogotovo što danas građani Srbije, opet moram da ih podsetim, zapravo nemaju državu.
Jer, u ovoj državi je izvršen državni udar, u Vladi Srbije sedeli su neki ljudi koji ovde nisu izabrani za ministre, jer u ovom parlamentu nije donet zakon o izmeni Zakona o ministarstvima. Srbija nema ministarstvo odbrane, Srbija nema ministarstvo spoljnih poslova, ali su sa vama sedeli, da li je tako, gospodine Naumov, Vuk Drašković i Zoran Stanković.
Ko ih je uveo na sednicu Vlade, šta su tamo radili, u kojoj ulozi, to ćete zaista morati da objasnite građanima na vanrednim parlamentarnim izborima.
Kada ste obrazlagali ova dva predloga Vlade, ministre, rekli ste da je ovo jedna od lepih vesti. Stvarno ne znam šta je to vas toliko oduševilo, koja je to lepa vest. Kada ste zaključivali ovaj ugovor o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i svih ovih nabrojanih republika, da li ste pitali Republiku Albaniju zašto se preko Šiptara na Kosovu i Metohiji mešaju u našu zemlju i u našu unutrašnju politiku; da li ste pitali vaše kolege iz Hrvatske da li imaju nameru da sednu za sto i da razgovaraju o oslobađanju Republike Srpske Krajine, koju su oni okupirali; da li ste kolege iz BiH upitali dokle će da kriju broj pobijenih Srba u Sarajevu? Ministre Naumov, mnogo toga ste imali da ih pitate i bilo bi dobro da jeste. Kad sve te stvari raščistimo, onda smo mogli da razgovaramo i o ovakvom ugovoru.
Zaista nemate razloga da budete ponosni što je ovo neki prvi zvaničan, kako vi rekoste, obavezujući ugovor. Još jedanput obaveštavam građane Srbije da ovaj prvi obavezujući ugovor znači poskupljenje cena energenata, a kako će to da plate, neka im je Bog na pomoć.

Dame i gospodo poslanici, bojim se da je poprilično neodgovorno da mi govorimo o lokalnoj samoupravi, pa makar to bilo i finansiranje lokalne samouprave, danas kada u Srbiji imamo na delu klasičan državni udar.
Želim da podsetim javnost Srbije da su Vlada Republike Srbije i predsednik Vlade Vojislav Koštunica učinili svojevrstan državni udar u Srbiji tako što su produžili mandat nekim ministrima državne zajednice, iako je prethodno ta državna zajednica prestala da postoji, iako je na Administrativnom odboru konstatovan prestanak rada Saveta ministara, pa je onda nekoliko minuta kasnije promenjena odluka. Očigledno je da Vojislav Koštunica i njegova Vlada državu zamišljaju kao mali Perica. To tako, dame i gospodo, ne može.
Želim da podsetim one koji nisu pravnici, a pravnici to dobro znaju, šta je po definiciji državni udar. To je situacija kada neko ko ima vlast, ko ima određene državne funkcije sam sebi daje više vlasti nego što mu dozvoljava zakon i Ustav. Ovih dana se to dešava u Srbiji. Uredbama se pravi država, što je nedopustivo, i s obzirom da je u tom poslu na neki način učestvovala i vojska, onda to može da se okarakteriše u jednom delu i kao puč.
Sve to građani Srbije znaju, ali zato danas imamo ovde još jedno zamajavanje od strane Vlade Republike Srbije, a to zamajavanje i bacanje prašine u oči ogleda se upravo u ovom Predlogu zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Interesantno je da se ovde i poslanici koji će glasati za ovaj zakon, a i ministar kao predstavnik predlagača pozivaju na Stalnu konferenciju opština i gradova kao izvor prava, što je neverovatno, jer zakon valjda mora da ima pravni osnov u Ustavu, a da li se sa tim saglasila nekakva asocijacija, pa makar se ona zvala i Stalna konferencija opština i gradova, to je potpuno nebitno. Bitno je da se narodni poslanici u ovom parlamentu slože oko toga, odnosno da većina izglasa ovaj zakon.
Naravno, mi iz Srpske radikalne stranke ne možemo glasati za ovakva rešenja i o tome su govorile kolege iz naše poslaničke grupe, pogotovo oni koji su predsednici opština, koji svoj posao obavljaju veoma uspešno, korektno, bez kriminala. Od njih ste ovde mogli čuti mnogo konkretnih primedbi na ovaj zakon, koje su proistekle iz njihove prakse, iz onoga što su doživljavali.
S obzirom da ljudi znaju kako funkcioniše lokalna samouprava, mogli su da na osnovu toga kažu koja su to loša rešenja u Predlogu ovog zakona i zbog čega su loša.
Onda je ovde neko od kolega koji će glasati za zakon rekao kako je dobro da su svi koji su govorili o Predlogu ovog zakona stavili do znanja i parlamentu i javnosti da zaista postoje problemi u lokalnim samoupravama i onda je rekao, bez obzira da li to znaju ili ne znaju da rade, ali eto, znaju da uoče problem.
Takođe, taj kolega je rekao da bi on za ovakav zakon glasao čak i kada bi ga predložio ministar iz SRS.
Interesantno je da nije reagovano od strane predsedavajućeg, jer zaista, na ovaj način raspravljati o zakonu je nedopustivo, a ako mi iz SRS na sličan način pokušamo da govorimo o nekom predlogu zakona, onda se naše diskusije ko zna kako karakterišu.
Takođe je ovde rečeno kako je sudbina lokalnih samouprava ista, bez obzira ko vrši vlast u lokalnoj samoupravi, i onda reče taj kolega da svi to javno kažemo, a tajno, kaže, vučemo ministre za rukav i sa ministrima dogovaramo ovo ili ono.
Moram da demantujem ovakve navode, jer to jednostavno nije tačno. Nažalost, bilo bi dobro da je sudbina lokalnih samouprava, kakva god da je, ista, bez obzira ko vrši vlast, mislim na sudbinu u odnosu na republičke organe vlasti, ali svi znate da nije tako, kao što nije tačno da bilo koji predsednik opštine srpski radikal vuče ministra za rukav. Naravno, komuniciraju sa ministarstvom, sa Vladom, jer, gospodo, Vlada Republike Srbije, bez obzira ko je čini i koju skupštinsku većinu ima, mora da vrši funkciju za celu Srbiju. Reći ću vam na nekoliko primera da to nije baš tako.
Dakle, to što je rečeno da mi vučemo ministre za rukav, rekoh, nije tačno, i rekle su kolege koje su i predsednici skupština, ali moje pitanje je da li to znači da neko ko je iz SRS, a predsednik je opštine, ne sme da komunicira sa ministrima. Ne znam samo na koji način mislite to da zabranite, a pošto mi znamo da vi imate takav odnos prema nama, onda mi lepo ovde javno kažemo, dakle, nikoga ne vučemo za rukav, nego potpuno javno kažemo da svoje funkcije zloupotrebljavaju gotovo svi ministri na lokalu: ministar obrazovanja, ministar zdravlja, koji postavljaju direktore škola ili direktore domova zdravlja i bolnica isključivo po stranačkoj pripadnosti; ministar poljoprivrede, koji deli kredite isključivo po stranačkoj pripadnosti i ministar za rad, koji deli one kredite za nezaposlene takođe isključivo po stranačkoj pripadnosti. Mi to potpuno otvoreno i jasno govorimo za ovom skupštinskom govornicom.
Najveća zloupotreba cele Vlade, pogotovo Ministarstva za kapitalne investicije i ministra Velimira Ilića, jeste u kampanjama za lokalne izbore, za vanredne lokalne izbore koji se vrlo često dešavaju u Srbiji, i to kao posledica lošeg Zakona o lokalnoj samoupravi i lošeg izbornog zakona u lokalnim samoupravama.
Naravno, mi smo govorili koliko su to loši zakoni, znali smo da će se dešavati sve ovo što se dešava kada dođe do primene tog zakona, kao što znamo šta će se sve loše dešavati u primeni ovog zakona o finansiranju lokalne samouprave i zloupotrebama u primeni ovog zakona, a sada ću se vratiti na zloupotrebe od strane Vlade u izbornim kampanjama.
Znate, to što Velja Ilić izađe sa jednim ili dva bagera i obećava kule i gradove, mostove gde nema reka, aerodrome u nekim selima, ta prevara mu je uspela u Kraljevu i Smederevu i to je kraj.
Mi smo sa ove govornice uspeli da ubedimo građane Srbije tamo gde se odvijaju lokalni izbori da Vlada obmanjuje i laže građane na lokalnom nivou. Poverovali su nam, naravno, pre svih građani Bora, koji su sa skoro 65% glasali za kandidata Srpske radikalne stranke. Poverovali su i građani Bujanovca, koji su u prvom krugu glasali za kandidata SRS koji je imao više glasova, nego svih devet srpskih kandidata. Tamo je Velimir Ilić došao u selo Trejak, dovezao jednu mašinu, nekog petka uoči izbora, uoči prvog kruga i rekao – vidite, ova mašina će ostati ovde do ponedeljka; ako budete glasali za vladinog kandidata, onda ćemo početi da radimo, a ako ne, mašina će se vratiti. Naravno, ta mašina se vratila sa terena.
Ipak, zahvaljujući svesti funkcionera svih stranaka na lokalnom nivou pre tri dana su održali konferenciju za novinare predstavnici svih srpskih stranaka u opštini Bujanovac i pozvali svoje birače da u drugom izbornom krugu glasaju za Svetislava Stojmenovića, kandidata SRS. Zaista, želim da sa ovog mesta pozovem sve građane Bujanovca da imaju na umu da taj izbor podrazumeva istinski podržavanje i borbu za srpske nacionalne interese u opštini Bujanovac.
Sada će verovatno Vlada da nastupa sa svojim, Velja sa svojim mašinama u Ražnju, pošto su i tamo raspisani izbori, ali o tome ćemo govoriti i ubeđivati građane kada budemo radili u izbornoj kampanji.
S obzirom na već potrošeno vreme od strane poslaničke grupe SRS, neću govoriti o ovom predlogu zakona, zato što mi imamo određene amandmane i kada budemo govorili o pojedinostima naravno da ćemo se osvrnuti na svaki od članova zakona. Jedino moram da naglasim da je to što nam Vlada predlaže kroz ovaj zakon, vraćanje uprava prihoda na opštinski nivo, nešto što jednostavno nije moguće. Da ne govorim o svim razlozima, a već su se čuli od strane predsednika opština, ali s obzirom na zakone koji su ovde doneti na predlog Dinkića, od onog da poreski inspektor može da upadne u kuću, da legitimiše, da pleni stvari, ako mislite to da vratite na nivo opština, onda zaista ne znam kakva vam je namera i kakvu situaciju hoćete da stvorite na lokalnom nivou po opštinama u Srbiji.
Naravno, posebna je priča broj zaposlenih i pretnje Mlađana Dinkića da opština koja ne smanji broj zaposlenih neće moći povećati platu, odnosno biće im smanjena plata, a sa druge strane tera lokalne samouprave da primaju po pedesetak novih radnika iz uprave prihoda. Dakle, to je jedna od primedbi, o ostalim ćemo govoriti u pojedinostima, ali samo vam tvrdim, dame i gospodo, da ovakav zakon neće moći da se primenjuje.