Dame i gospodo, moj komentar se odnosi na vladajuću većinu. Predlažem vam da vi danas, pre početka godišnjeg odmora, donesete jednu uredbu da ukinete Ustav, sve zakone i Poslovnik Narodne skupštine. Vama to očigledno, drage kolege, ne treba.

Šta će nama ustav kada ga na svakom koraku krše i predsednik Vlade, i članovi Vlade i predsednik Republike, šta će nama ustav ako Ivana Dulić izađe na Art televiziju i kaže da je 10 milijardi evra optimistična cena za prodaju Kosova i Metohije, a Dinkić malopre kaže - ne zna da li su evri ili dolari.

Šta će nama zakoni, dame i gospodo, ako vam u Vladi sede Vuk Drašković i Zoran Stanković, građani koji nikada nisu izabrani. Nisi čuo, gospodine Aligrudiću, baš zbog tebe ponavljam ovo.

Šta će nama, dame i gospodo, zakoni, ako još uvek nemamo razrešena pitanja, recimo, pljačke na Aerodromu Beograd, probleme Janjušević, odnosno sudske sporove Janjušević-Kolesar, ako nemamo razrešen sudski spor Cementare Popovac.

Podsećam vas, to je ona cementara koju jednom mesečno posećuje gospođa Ružica Đinđić, a to je opet ona gospođa koju će ovi iz lopovskog bloka, Đilas, Tadić i Šutanovac, kako su najavili pre neki dan, da vode kroz Srbiju, ne bi li ona autoritetom svog pokojnog supruga ubedila građane Srbije da ne glasaju za SRS, ali ne znam da li će da joj napomenu da, kada bude obilazila, da kaže da je od svog supruga nasledila i jedan deo Cementare Popovac i da iz tog razloga jednom mesečno obilazi tu cementaru.

Takođe nam ne trebaju zakoni ako znamo da gume za automobil Borisa Tadića koštaju više od 50 poslaničkih plata, to su neke specijalne blindirane gume, moraju da se menjaju jednom godišnje, i to na onom automobilu koji vozi Tadića i onog koji ide ispred i onog koji ide iza njega.

Na kraju, zbog čega sam se javila, šta će vama, drage moje kolege, Poslovnik Narodne skupštine, kada ga niko ne poštuje, kada ga ne poštuje ni predsednik, ni predsedavajući, niti vi kolege narodni poslanici.

Samo da vam kažem kako se danas vodila rasprava, da podsetim javnost, u 11,55 je zakazan nastavak jučerašnje sednice, u 12 je zakazana nova sednica koja je započeta, rečeno u 12,30, a započeta u 13,45, čekali smo Dinkića.

Sad najbrutalnije moguće kršite Poslovnik ako prihvatite da glasate, jer prema članu 140. Poslovnika stav 3. upravo smo završili načelni pretres, o kome govori stav 2. člana 140, a stav 3. kaže - od završenog načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima mora da prođe najmanje 24 časa.

Stav 4, drage moje kolege, pročitajte, pretpostavljam da znate da čitate, konsultujte ponekog pravnika, drage moje kolege, stav 4. člana 140. kaže - u vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.

To znači da ova 24 časa iz prethodnog stava moraju da se ostave nadležnim odborima, jer niko ovde ne može da baca pasulj i da prognozira da li bi nadležni odbori u roku od 24 časa naredna podneli neki amandman.

Dakle, gospodine Mihailoviću, ne morate da se trudite da mi odgovarate, tvrdim vam da je ovo ovako, tvrdim vam da kršite član 140. Poslovnika Narodne skupštine i nemojte uopšte da mi odgovarate, nego u tom vašem danu, to je već sad sat za glasanje, izvolite i izjasnite se o povredi Poslovnika.

Dame i gospodo poslanici, danas je na početku ovog prepodnevnog rada kolega Momir Marković intervenisao po Poslovniku zbog odsustva ministra iz sale, odnosno sa ove sednice, i zaista moramo to svaki dan i više puta u toku dana da napomenemo zbog građana Srbije koji prate rad ovog parlamenta i ne možemo da prihvatimo obrazloženje da ministar ima preča posla, nego što je sedenje u ovom parlamentu, kao što ne možemo da prihvatimo ni obrazloženje da u ovoj skupštini na ovoj strani gde sede poslanici koji glasaju za sve vladine predloge, pa makar to bio i ovaj neustavni predlog o čemu danas raspravljamo, da je taj deo sale poluprazan, kao što ne možemo da prihvatimo ni činjenicu, dakle, sve ovo govorim isključivo zbog javnosti, da smo danas dobili ovde nekih dvadesetak papira, toliko smo dobili i juče, sve su to izveštaji Zakonodavnog odbora.

Dakle, potpuno bacanje ovog papira i vremena i energije ljudi koji su ovo radili, Zakonodavni odbor je ovo morao da završi u toku rasprave o amandmanima i o zakonima na koje se ovo odnosi. Zaista, ovakav način rada je omalovažavanje Narodne skupštine, vređanje dostojanstva i inteligencije narodnih poslanika i građana Srbije, da danas Zakonodavni odbor daje izveštaj o Zakonu o slobodnim zonama, platama državnih službenika i o ličnoj karti, a mi to završili, više se ne sećamo ni kada.

Dakle, kolege poslanici, zaista je krajnje vreme da i vi koji podržavate Vladu, skrenete pažnju Vladi da više ovako ne može da se ponaša sa narodnim poslanicima, neka rade ono što bi zaista u ovom momentu jedino bilo dobro i svrsishodno, a to je – neka više podnesu ostavke, jer je očigledno da nemate većinu ni za Zakonodavni odbor, a kamoli za skupštinsko glasanje.

Koleginica Nataša Jovanović je ovde govorila o ovim automobilima, odnosno vlasnicima automobila koji imaju crnogorske registarske tablice i o pretnji Mlađana Dinkića i Vlade Republike Srbije da te automobile, pre neki dan je to rekao i Parivodić, čak je te ljude nazvao hohštaplerima ili neki ružan izraz je upotrebio za sve te građane koji su kupili te automobile i kažu – mogu sada slobodno da ih bace na otpad.

Samo želim da dopunim zašto se Vlada na ovaj način bavi, odnosno zašto ne može da se bavi tim ljudima i tim problemom? Zato što jednostavno Vladu Republike Srbije ne interesuju građani Srbije.

Vladi je bilo bitno da neustavno, na neki samo njima znan način automatski produže funkciju, odnosno mandat Vuku Draškoviću i Zoranu Stankoviću, oni po automatizmu mogu da sede u Vladi Srbije, a građani koji su se najiskrenije nadali i želeli da budemo i dalje jedna država, treba da snose posledice i na njima treba da se slome kola, zato što državi ne pada na pamet da im registruje automobile koje su kupili u tada jednoj državi.

Dakle, amandman koji sam podnelaa u ime poslaničke grupe SRS na ovaj zakon o drumskom saobraćaju, odnosi se na član 6. i predložila sam da se taj član briše, a taj član 6. se odnosi na član 53a osnovnog zakona. Taj član 53a osnovnog zakona kaže da će se novčanom kaznom od 10 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj fizičko lice koje obavlja javni prevoz putnika i stvari, a nije registrovano za obavljanje tih vrsta prevoza. Ovde se dodaje da se za prekršaje iz stava 1. ovog člana obavezno izriče zaštitna mera oduzimanja vozila koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja. U jednom od prethodnih članova kaže se da oduzimanje traje do okončanja prekršajnog postupka i to naravno o trošku vlasnika.

Ovo ne može da opstane i da ostane, jer je neustavna odredba, kao što je neustavno ponašanje "Parking servisa", to su ovi što oduzimaju vozila, odnosno odvoze vozila ako su parkirana na nekom nedozvoljenom mestu i da biste uzeli svoje vozilo, morate da platite oko 6.000 dinara.

Pre neki dan je Ustavni sud doneo odluku da je ta odluka, odnosno tog pravilnika neustavna, ali u ovoj državi, u ovoj vlasti nikoga više ne interesuje ni Ustav ni zakon. Radite kako vam padne na pamet, po hitnom postupku nešto što uopšte nije hitno, donosite, odnosno Vlada predlaže, a vi sa ove strane donosite neustavne zakone i samo ne znam dokle ćete više na taj način da se ponašate. Ne interesuju vas pravi problemi građana Srbije.

Ne čuju se ovde komentari, niti imamo u medijima, ne komentariše Vlada cenu pšenice, ne komentariše gde se izgubilo 100 stanova ratnih vojnih invalida, odnosno sredstva koja su dobijena iz neke donacije.

Dakle, takve stvari koje su zaista u interesu građana Srbije, nisu u interesu Vlade Republike Srbije. Ali zato ovaj privatni zakon Velje Ilića i Nenada Bogdanovića svakako jeste očigledan interes i naravno tu se krše sva moguća pravila, svi mogući zakoni, Ustav pre svega i onda se još u ovom zakonu kaže da način oduzimanja, čuvanja i postupanja sa vozilom koje se oduzme, propisuje ministar.

Zamislite tu opštenarodnu tragediju da Velja Ilić propisuje oduzimanje, način oduzimanja, čuvanja, postupanja sa tim oduzetim vozilima. A po kojim kriterijumima i kada će Velja Ilić da utvrđuje te kriterijume? Posle 10-te ili 11-te flaše piva?

Gledala sam juče u jednim novinama kako čovek izgleda izobličeno sa flašom u ruci i sa pivom, zaista strašno.

Koji će biti kriterijumi za oduzimanje vozila? Naravno, Vlada Republike Srbije pravi strašnu grešku, ne samo ovim zakonom, nego to je i većina Mlađinih poreskih zakona. Nemoć države i odsustvo volje nadležnih državnih organa da se na pravi način bave svojim poslom Vlada rešava ovako drastično represivnim merama. Znamo mi naravno i šta je suština i zbog čega se donosi i ovaj zakon i slični zakoni. To su uvek rezultati nekih dogovora, nekih volšebnih dogovora, ali mi vas uporno upozoravamo da to nije dobro.

Ako hoćete da regulišete prevoz u drumskom saobraćaju, onda lepo angažujte inspektore, neka inspektori rade svoj posao, ali neka ga rade ni po babu ni po stričevima, u skladu sa zakonom i nećete imati potrebe nikome da oduzimate vozilo. Imate zakonsku mogućnost da utvrdite određene kriterijume, da se ti kriterijumi poštuju, da se očiste gradovi od nelegalnih prevoznika i naravno, da na taj način ne nanosite štetu građanima ovako kako predviđate ovim zakonima.

Ljudi moji, ko ima to pravo da nekome ko učini prekršaj za koji se inače kažnjava 10.000 do 50.000 dinara, oduzme vozilo koje vredi možda 10.000 evra ili kamion ili autobus 50, 30, ne znam koliko košta, hiljada evra. To jednostavno nije prihvatljivo i vrlo je neozbiljno da se Vlada drznula da ovako nešto predloži.

Šta ćete, čudi me da još niste predložili, ako neki kamion prevozi pšenicu koja je plaćena više od 9 dinara, oduzima se i kamion i pšenica. Kako sme neko da plati više od 9 dinara? Koliko je zaista potrebno da bude cena pšenice, to u Vladi Srbije nikoga ne interesuje, ni onu eks-ministarku, ni ovog ministra, niti se oglašavaju, niti ih baš briga, ne znam samo da li znaju da je žetva počela, znaju li u koje doba godine se to uopšte radi?

Ili recimo, mogli ste da predložite, ako neko pređe ulicu mimo pešačkog prelaza – hapšenje ili streljanje na licu mesta. Šta on ima tamo da prelazi mimo pešačkog prelaza?

Šta ćete da uradite ako neko prekorači brzinu? Oduzimate vozilo. Umesto da nadležne službe rade svoj posao, da se preventivno spreče ovakve stvari, vi čekate da se prekršaj učini, pa onda da kažnjavate i to da kažnjavate selektivno.

Evo ko može, nema naravno Velje Ilića, ali i da je tu ne bi mogao da garantuje, a gde on može uopšte nešto da garantuje da će ovaj zakon da se primenjuje stvarno ovako kako je napisan i da će stvarno prema svima da se primenjuje. Neće, naravno da neće, nego će tamo neko da bude markiran na kome treba da se izvrši mera, neko drugi će i dalje da radi mimo toga i koga je briga šta zapravo u zakonu piše.

Naravno, niko takođe, kada kažem niko, mislim na ove predstavnike vlasti, ne govori kako će se oduzeti nezakonito stečena imovina ovih članova drumske mafije. Kako će se oduzeti nezakonito zarađena imovina koju je stekao Velja Ilić pljačkom građana Čačka, a kasnije i cele Srbije? Kako će se oduzeti one kuće što ih je pomenula neka žena koja se javljala u jednoj TV emisiji gde je Velja Ilić bio gost? Gospođa reče: gospodine Iliću, predlažem da se jedna od ulica u Čačku zove vašim imenom, a on onako sav srećan kaže – a koja ulica gospođo, a gospođa kaže – bilo koja od onih gde imate kuću koju ste napravili pljačkom građana Čačka.

Kako će se, i na osnovu kog propisa oduzeti imovina koju je Boris – lopov stekao od onih para koje je ukrao Trizon koji je pobegao, zapravo nije pobegao, verovatno je po čoveka došao Boris Tadić sa svojom svitom i lepo ga odvezao na neko skrovito mesto, kako će se njemu oduzeti ta imovina i tih 37 miliona miliona evra koje će verovatno da podeli sa Trizonom?

Dakle, dame i gospodo poslanici, nije dobro da podržavate ovakav Vladin predlog. Vi kao poslanička većina, vas nekoliko koji sedite ovde, najupornijih, a i oni koji nisu tu, nije dobro da podržavate Vladu Republike Srbije u neustavnim rešenjima. Naterajte Vladu, jer oni zavise od vas. Dok imaju vaših 126 glasova, oni će ovako da uništavaju građane Srbije.

Naterajte ih, ako ih već podržavate, da vode računa da donose ustavne zakone, da štite građane Srbije i da zakonima vraćaju ugled države, a ne da i dalje urušavaju ugled države koji je u drastičnom padu od 2000. godine do danas i svakim danom sve više i više se urušava i to, naravno, kriminalom u vrhu vlasti, kriminalom u Vladi, kriminalom Borisa – lopova i njegovih tajkuna i na taj način bi trebalo da razmišlja i Vlada Republike Srbije i pre svega narodni poslanici.

Dakle, prihvatite ove amandmane i nemojte da ovako nakaradan zakon uđe u pravni promet.

Pošto imamo četiri amandmana na ovaj predlog zakona, mala je verovatnoća da će gospodin Naumov da stigne u međuvremenu, mora da je neka vanredna sednica Vlade i ako eventualno raspravljaju o ceni pšenice, onda to ima smisla, ali se bojim da ste vi, gospodine predsedniče dezinformisani, ali videćemo.

Vi ste malopre, kada ste govorili koji je zakon sada na dnevnom redu, vrlo nerazgovetno pročitali naziv zakona, ali to vam ne zameram, ja ću sada jasno i glasno da pročitam, naravno, radi javnosti, o čemu mi to u pojedinostima raspravljamo.
Dakle, radi se o Predlogu zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše jugoslovenske republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
To je dakle taj predlog zakona o kojem mi raspravljamo u pojedinostima i prema kom su poslanici SRS izneli svoj stav tako što smo predložili da se svi članovi ovog predloga zakona brišu. Naravno, pošto će, pretpostavljam da će neko opet da komentariše, zlonamerno svakako, kako mi srpski radikali podnosimo amandmane gde kažemo da se briše, a iskoristiću priliku kada govorim o ovom amandmanu da kažem da mi Srpski radikali zapravo podnosimo amandmane koji mogu da se svrstaju u tri grupe.
Jedna grupa su amandmani kada izražavamo svoj principijelni stav, kada mislimo da neki zakon uopšte ne sme da se nađe u pravnom prometu.
Nemamo drugog načina kada su takvi zakoni u pitanju, nego da predložimo da se pojedinačno svaki član briše i usvajanjem takvih amandmana ne bi bilo ni tog zakona.
Ne smemo da radimo drugačije, da predložimo zakon o stavljanju van snage tog zakona kada se eventualno usvoji, jer onda znamo sigurno da to nikada neće doći na dnevni red Skupštine, kao što nije došao nijedan predlog poslaničke grupe SRS u ovom sazivu, a bilo je mnogo predloga i još uvek ima mnogo predloga.
Dakle, druga grupa naših amandmana su oni kada na određene članove zakona podnosimo amandmane sa nekim konkretnim rešenjima i to je kada imamo Vladin predlog zakona koji nije toliko loš da ne može amandmanima da se uredi, ali naravno, ni takve naše amandmane nikada predstavnici Vlade ne usvajaju.
Imamo još jednu grupu amandmana, kada njima pokušavamo da predstavimo jedan potpuno nov koncept, odnosno koncept SRS, nekog zakona, a to je bilo juče kod Zakona o deviznom poslovanju, dakle, opet zato što se u ovom parlamentu ne omogućava da se raspravlja o predlozima najveće poslaničke grupe u parlamentu i onda mi na taj način koristimo Poslovnik koji ste usvojili i amandmanski reagujemo na Vladine predloge.
Zašto mislimo da ne treba u pravnom prometu da postoji ovaj zakon i zašto predlažemo da se svi ovi amandmani brišu, odnosno članovi ovog predloga zakona.
Znate, vrlo je indikativno, kako to da je Vlada Republike Srbije još 4. maja, a tada je usvojen ovaj predlog zakona, ove godine znala kakav će biti ishod referenduma u Crnoj Gori i to je nešto što mi iz SRS, za šta tražimo objašnjenje od nadležnog ministra kao predstavnika Vlade, tražili smo to i u načelnoj raspravi i nismo tada dobili odgovor, ali imamo vrlo interesantno pismeno mišljenje Vlade Republike Srbije zašto se odbija ovaj amandman i istovetan je tekst za sve ostale amandmane, jer su amandmani istovetni, tako da u tom smislu nije primedba na mišljenje Vlade nego na ono što je Vlada napisala, a napisala je – "Amandman se ne prihvata iz razloga što su multilateralni međunarodni ugovor, čija se ratifikacija predlaže, potpisali predstavnici nadležnih ministarstava za energetiku Republike Srbije i Republike Crne Gore, a na osnovu saglasnosti dobijene od Saveta ministara Srbije i Crne Gore".
Znači, saglasnost su dobili tada, između ostalih, od Vuka Draškovića i Zorana Stankovića, zato što su oni još tada znali da će sedeti danas na sednici Vlade Republike Srbije kao građani koji nisu izabrani za ministre u ovom parlamentu, nisu mogli biti izabrani, jer nije rešeno ni prethodno pitanje, a to su izmene i dopune Zakona o Vladi i naravno mi o takvim stvarima ovde ne raspravljamo, nego raspravljamo o nekim potpuno sporednim stvarima.
Vlada kaže dalje – ovakav pristup je usvojen iz razloga što Srbija i Crna Gora nisu imale nadležnost iz oblasti energetike, već je energetika u nadležnosti država članica koje imaju posebne zakone, kaže, što Srbija i Crna Gora nije imala nadležnosti (misli se na zajednicu, ali se piše samo Srbija i Crna Gora, kome je do formalnosti), već je energetika u nadležnosti država članica, koje imaju posebne zakone o energetici i prema tim zakonima one nezavisno osnivaju svoje energetske entitete.
Šta su energetski entiteti? Ovo stvarno ne razumem. U zagradi kaže nezavisne regulatorne agencije, operatore prenosnog sistema, operatore distributivnog sistema, pa u skladu sa tim Republika Srbija i Republika Crna Gora su označene kao ugovorne strane u ovom ugovoru i imaju svoje predstavnike u organima zajednice predviđenim ugovorom.
Brojni politički, ekonomski i pravni razlozi za ratifikaciju ovog ugovora i njegovom značenju za Republiku Srbiju sadržani su u obrazloženju Predloga zakona. Sadržani su bili i u onome što je ministar Naumov ovde govorio u svom kratkom obraćanju, kada je govorio o ovom zakonu i mnogo se hvalio ovim zakonom pre nego što je i došao Predlog zakona u skupštinsku proceduru.
Sećam se da je negde u nekoj televizijskoj emisiji rekao kako je on srećan čovek, otprilike ovako, parafraziram, kako je on srećan čovek zato što baš njegovo Ministarstvo zaključuje prvi obavezujući ugovor sa EU i to je sada nama prvi korak ka EU. I onda u tom istom pojavljivanju u medijima ministar kaže: sada ćemo imati uslove da se cena električne energije poistoveti sa cenom u zemljama EU. To je zaista neverovatno i to je strašno.
Dakle, da budemo srećni što smo baš u ovoj zajednici, zato što ćemo sada našim građanima da naplaćujemo struju po cenama zemalja EU, a naravno naši građani će i dalje biti otpuštani sa posla, i dalje će primati manje penzije, i dalje će raditi, pa vrlo često neće primati plate ili će primati neke minimalne zarade, i dalje Vlada neće voditi računa o otkupnoj ceni pšenice i ostalih poljoprivrednih proizvoda, pa će građani koji se tim poslom bave biti prinuđeni da ispod cene prodaju svoje proizvode ili da uništavaju voćnjake, kao što je to jedan seljak ovih dana uradio, voćnjak koji je vredan 10.000 evra – zapalio, zato što neće da dozvoli da ga država pravi budalom.
Dakle, takve stvari se dešavaju u Srbiji, a ministar Naumov i Vlada Koštunica-Dulić su srećni što smo ušli u neki od tih sporazuma na nivou Evrope.
Dakle, to stoji i u obrazloženju, govorio je to i ministar da je ovaj ugovor jedan od uslova za neke buduće ugovore sa EU. Kakvi će to sve uslovi biti, plašim se i da pomislim, a kamoli da izgovorim.
Da li će jedan od tih uslova biti ono što Dinkić reče pre neki dan, da više građani ne treba da gaje iluziju da su Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije, da treba da se pomirimo sa sudbinom da to više nije tako.
Da li će i to biti jedan od uslova koji nas čeka ka EU?
Već znamo ovaj čuveni uslov vezan za Haški tribunal, za hapšenje i privođenje Ratka Mladića u Hag. Naravno, nikome od zvaničnika u Srbiji nije palo na pamet da posle ovog sramnog čina koji se desio u Haškom tribunalu, kada je izrečena presuda Naseru Oriću, koji je dobio, da podsetim javnost, za onoliki masakr i zločine koji su dokazani nad Srbima, kaznu od dve godine, a u pritvoru u Haškom tribunalu bio tri godine.
Znači, sada ima uslove da naplati pozamašnu sumu od te EU i UN, zato što je godinu dana više bio u pritvoru, a oni ne nadoknađuju štetu. Bogami, kada je Naser Orić u pitanju, Krasiću, biće tu štete.
Naravno, ne pada im na pamet da nadoknade štetu Vojislavu Šešelju koji je već skoro četiri godine bez ikakvog osnova utamničen u Haškom tribunalu, nad kojim se krše sva moguća prava i to naravno ne interesuje nikoga u državi Srbiji.
Da se vratim na ovo, vezano za presudu Naseru Oriću, pojavio se i Koštunica, pojavili se i neki ministri, pojavio se i Boris Tadić – lopov i svi su onako značajno rekli da je zaista strašno da je Naser Orić dobio tako malu kaznu.
A onaj Zoran Stanković, onaj građanin koji je sada prisutan na sednici Vlade kaže da će da protestuje, jer je on podneo toliko dokaza koji nisu usvojeni, protiv Nasera Orića, a moje pitanje je kako mu to usvojiše, sve one dokaze protiv Srba, kako je te tako zdušno obrađivao da im je poverovao i Haški tribunal, a kako je šarlatanski obradio te protiv Orića da nikome u Haškom tribunalu nije palo na pamet da to prihvate kao ozbiljno.
Naravno, kakav ministar Stanković, takav i odnos Haga prema Srbiji.
Onda još kažu – jeste to strašno što se desilo sa presudom Nasera Orića, ali mi ipak moramo da nastavimo saradnju, da uhapsimo Ratka Mladića i onda najveći problem koji imaju Vojislav Koštunica i Boris Tadić u ovom momentu jeste, kažu – ko sad može da objasni građanima Srbije da Haški tribunal nije politička tvorevina, da Haški tribunal nije antisrpski sud, a ja ih pitam – odakle im moral i kome pada na pamet da više građane Srbije ubeđuju da to nije tako, kada je danas svima apsolutno jasno, zapravo većini je bilo odavno jasno, a danas čak i Koštunici i Tadiću je jasno da je to antisrpska tvorevina.
Dakle, ovaj zakon ne treba prihvatiti, ne treba prihvatiti sve uslove EU, odnosno treba Vlada Srbije i vlast u Srbiji da znaju da je Srbija strateški interes EU i da mi nemamo ništa protiv da postanemo članica EU, ali ne prihvatanjem svih njihovih uslova, nego samo uz jedan jedini naš uslov, a uslov nas srpskih radikala jeste da nam EU garantuje Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije.
Uz taj uslov imaće našu saradnju i za ulazak u EU. Bez tog uslova nikada Srbija neće biti članica EU.

Po Poslovniku, član 225. i 226. koji se odnosi na to da narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika i da ne citiram ovaj član 226. jer suština je ista.
Prvo, dakle, nije odgovorio gospodin predsednik Aleksandru Vučiću na pitanje od pre tri dana kako je to Trizon, Tadićev finansijer, nestao iz Okružnog suda u Novom Sadu sa 27 miliona evra, nije poslaničko pitanje bilo, nego je tražio gospodin Vučić da kao narodni poslanik dobije od predsednika parlamenta to obaveštenje, a nije dobio do danas. Znači, kako je taj Tadićev Trizon izneo 27 miliona evra opljačkanih od NIS-a?
Pitam danas gospodina predsednika, odnosno, najpre ga upozoravam, da ga njegove bivše stranačke kolege očigledno obmanjuju, jer kada sam juče i prekjuče, ne samo ja, nego i neki poslanici SRS, pitala gde je ministar Mlađan Dinkić, kada smo raspravljali o predlozima zakona gde je on bio ovlašćeni predstavnik Vlade, gospodine Markoviću, rekli ste da je otišao u Irsku.
Ako je to tačno, onda pitam, odnosno ovo što ću da kažem je još jedan dokaz koliko je neophodno da ministri ovde sede kada se raspravlja o njihovim predlozima, da je danas ovde bio Velja Ilić, kada je trebalo da bude, onda bih njega pitala, ako je tačno da je Dinkić tada otišao u Irsku, zašto mu nije dozvolio da u Irsku leti sa aerodroma "Nikola Tesla", nego je jadan Mlađan Dinkić morao da ide u Dubrovnik, da sa Ćilipa leti u Irsku, jer danas pročitasmo u novinama – Dinkićev auto zapaljen kod hotela "Neptun" u Dubrovniku.
Dakle, gospodine Markoviću, znam da vi to niste rekli zlonamerno, ali ste obmanuti od strane vaših bivših stranačkih kolega, pa ste vi onda obmanuli narodne poslanike i naravno građane Srbije. Građani Srbije misle da je Mlađan Dinkić otišao službeno u Irsku, a Mlađan Dinkić otišao u Dubrovnik, pa da li će sa Ćilipa da odleti u Irsku, ko zna gde, čovek pun para, Trizon nestao, otišlo 27 miliona evra Srbije, ukradenih od građana, iz NIS-a.
Dakle, mnogo pitanja, a odgovora nema i očekujem, gospodine predsedniče, ako u ovom momentu nemate odgovor da saznate i da i mene i moje kolege iz SRS koji takođe jedva čekaju odgovor, obavestite zašto Dinkić u Irsku ne leti sa aerodroma "Nikola Tesla", nego sa Ćilipa, zašto treba najpre malo da se odmori dok ovde Narodna skupština radi i to da se odmara u Dubrovniku, a da laže narodne poslanike i građane Srbije da je u Irskoj?

Hvala. Dame i gospodo, radi javnosti želim da kažem na početku da mi danas radimo suprotno odredbi člana 87. Poslovnika Narodne skupštine, a taj član 87... Gospodine Mihailoviću, ne govorim o povredi Poslovnika, nego samo obaveštavam javnost. O povredi Poslovnika smo govorili juče, vi ste izneli neko vaše tumačenje i ne tražim da posle ovoga što ću da kažem ponovo dajete tumačenje, što svakako nije dobro, ali radi javnosti, mi danas radimo suprotno Poslovniku Narodne skupštine.

U članu 87. Poslovnika predviđeno je da u radu Narodne skupštine učestvuje predstavnik Vlade. Kada je u pitanju Predlog zakona o deviznom poslovanju, Vlada nas je obavestila da je njen predstavnik ministar finansija Mlađan Dinkić. Juče se ovde pojavio na pet minuta i netragom nestao. Dobili smo neku informaciju da je otišao u Irsku.

Ako je otišao u Irsku ili gde već u inostranstvo da tamo nađe onog Trizona, onda se nećemo ljutiti što danas nije ovde. A da podsetim i ko je Trizon – to je jedan od glavnih Tadićevih finansijera, koji je nestao iz jedne od sudnica Okružnog suda u Beogradu i pobegao sa 27 miliona evra koje je ukrao. Dakle, ako je Dinkić otišao tamo da svom prijatelju Tadiću pronađe tog njegovog finansijera Trizona i da ga vrati u Srbiju pred lice pravde i nadležnih sudova, onda neka putuje, ali ako je otišao nekim drugim poslom, recimo ako je otišao da tamo prebaci one pare sa Kipra koje je uzeo, onda to svakako nije dobro.

Dakle, u svakom slučaju, neophodno je da se poštuje Poslovnik Narodne skupštine i da ovde razgovaramo sa predstavnikom Vlade, bez obzira što imamo mišljenje Vlade o našim amandmanima. Kada za par trenutaka dođem do toga da govorim o amandmanu i mišljenju Vlade, onda ćete videti koliko je Vlada neozbiljna kad daje mišljenje o amandmanima narodnih poslanika. To je razlog više zbog čega je ministar morao da bude ovde prisutan i da sasluša narodne poslanike i naše stavove, zbog čega smo podneli određeni amandman.

To je najvažnija obaveza svakog predstavnika Vlade i ne može imati nijednu preču obavezu od toga da prisustvuje i da učestvuje u radu Narodne skupštine.

Član 4. Predloga zakona o deviznom poslovanju ima četiri stava. Moj amandman se odnosi na stav 1. ovog člana. Vladin predlog je da rezident sredstva plaćanja po osnovu izvoza robe ili usluge unosi u Republiku u roku od 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršenja usluge. Ovo je veoma neprecizno i zapravo ne znači ništa i nikoga ne obavezuje ni na šta.

Iz tog razloga podnela sam amandman i predložila da stav 1. člana 4. glasi da rezident sredstva plaćanja, dakle, sredstva koja su ostvarena po osnovu izvoza plaćene robe, to je takođe izmena, unosi u Republiku u roku od 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršenja usluge.

Ovaj amandman je zapravo preciziranje ove definicije iz člana 4. i govori o tome da lice koje se bavi spoljnom trgovinom ima obavezu da sredstva koja su prihod od te spoljne trgovine unosi u Republiku, naravno, samo ako su ta sredstva stvarno naplaćena. Ne trebaju nam nikakva fiktivna sredstva, nego stvarno ostvarena sredstva.

Ovaj amandman i svi naši amandmani govore o našem principijelnom stavu da je ovaj vladin Predlog zakona o deviznom poslovanju zapravo predlog zakona koji je rađen za inostrane banke, ne za građane Srbije, i to je naša principijelna primedba o kojoj smo govorili u načelnoj raspravi o ovom zakonu.

Dakle, predlažem da se ovaj amandman prihvati, zato što on predstavlja preciziranje, rekla bih čak i pravno-tehničku redakciju, ali pre svega preciziranje i konkretizovanje obaveze rezidenta, jer sama definicija iz zakona zaista ne znači ništa, ne obavezuje nikoga i niko nema nikakve koristi od ovako formulisanog stava, zapravo, stvara mogućnosti za niz zloupotreba, za obmanjivanje građana Srbije iznošenjem kojekakvih statističkih podataka, gde ćemo imati predstavljene neke fiksne iznose, odnose neke iznose koji predstavljaju fikciju, a nisu stvarno naplaćeni.

Ponavljam, predlažem da se ovaj amandman SRS usvoji, kao i svi naši amandmani. Ako želite da ovaj predlog zakona o deviznom poslovanju zaista ima smisla i ako želite da konačno donesete neki zakon za građane Srbije, onda prihvatite naše amandmane. Opet naglašavam i vama koji niste pročitali ovaj predlog zakona, a pre svega ovo govorim zbog javnosti Srbije, ako bez naših amandmana bude usvojen Predlog zakona o deviznom poslovanju, onda ćemo dobiti jedan zakon koji su ministar finansija i Vlada Republike Srbije pravili za svoje prijatelje, za inostrane banke koje su se razmahale u Srbiji. To je posledica uništavanja srpskih banaka, bilo je to odavno, ali nije zaboravljeno.

Dakle, da bismo dobili solidan tekst zakona, predlažem da se ovaj amandman prihvati. Hvala.

Koleginica Raca je govorila o amandmanu, ali sam imala utisak da se njena diskusija odnosila na ono što smo i kolega Arsić i ja govorili o amandmanu i zato mislim da treba da kažem nekoliko stvari, čisto radi razjašnjenja, pre svega radi javnosti, jer mi smo bili vrlo jasni i ne verujem da to koleginica nije čula.

Niko nije govorio o roku od 180 dana i niko nije govorio da je taj rok niti dug, niti prekratak. To nije suština amandmana. Suština amandmana je da se onemogući fiktivna naplata, odnosno nešto što zapravo ne postoji. Ne može zakon da kaže da rezident sredstva plaćanja po osnovu izvoza robe itd. unosi u Republiku u nekom roku, nego mora da se naglasi da su to ostvarena sredstva. Ne može u zakonu ništa da se pretpostavlja. To je suština našeg amandmana. Dakle, zakon mora da bude precizan, decidiran i jasan. Sada pretpostavljamo da li će neko to da uradi ili neće, a šta sledi posle?

Naravno, svi znamo da po nekom neobavljenom poslu, odnosno po nepoštovanju bilo koje ugovorne strane nekog zaključenog ugovora potpuno je normalno da je sledeći korak pravosuđe, odnosno nadležni sud. Najčešće se i ugovara nadležnost nekog suda. Ako ne, onda su to zakonom nadležni sudovi.

Interesantno je šta je Vlada Republike Srbije rekla zašto ne prihvata ovaj amandman. Kaže Vlada: "Amandman se ne prihvata jer se samo sredstva koja su naplaćena po osnovu izvoza robe i usluga unose u Republiku, tako da je amandman nepotreban."

Mi smo rekli da se samo sredstva koja su naplaćena po osnovu izvoza robe i usluga unose u Republiku. To jeste suština našeg amandmana i zapravo je Vlada samo potvrdila da je amandman na mestu, ali naravno nejasno je zašto amandman nije prihvaćen.

Neverovatan je ovaj poslednji deo rečenice gde Vlada kaže "tako da je amandman nepotreban". Kako Vlada može da kaže da je amandman nekog narodnog poslanika nepotreban? Vlada mora da iznese argument zbog čega amandman ne može da se prihvati, a da je amandman nepotreban, znate, to je zaista vređanje dostojanstva Narodne skupštine i narodnog poslanika i to nikako ne bi smelo da se desi.

Zato opet ponavljam da bi i zbog ovoga bilo dobro da je Mlađan Dinkić ovde. Oprostićemo mu što nije ovde ako je otišao da po belom svetu pronađe ovog Tadićevog glavnog finansijera, lopova kakav je i sam Tadić, ovog Trizona koji je pobegao iz Srbije sa 27 miliona evra.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, zaista najiskrenije osećam žaljenje prema nekim kolegama koji vrlo često ovde pokazuju kompleks niže vrednosti u odnosu na obrazovanje i prirodnu inteligenciju funkcionera i članova SRS, ali tu zaista ne mogu da im pomognem, to je za neku drugu struku, ja sam diplomirani pravnik.
Što se tiče one priče koja je prethodila pauzi i nekih para koje su nestale sa Kipra, moram samo u jednoj rečenici, radi javnosti posebno, da kažem da postoji jedna knjiga, zove se "Demokratska pljačka Srbije", da je tu knjigu napisao Dragan Vlahović, inače petooktobarski prijatelj onih koji su na vlasti od 5. oktobra do danas i on je lepo objasnio šta se sve dešavalo sa te četiri i po milijarde dolara.
Ovde su poslanici SRS tvrdili da je Mlađan Dinkić volšebno sklonio 4,5 milijarde dolara. Ne bih se baš zaklela da je 4,5 milijarde sklonio Mlađan Dinkić, s obzirom da su pre njega te pare otkrili Batić, pa potom Velja Ilić, moguće je da su oni manji deo toga uzeli, pa da on nije baš sklonio sve 4,5 milijarde.
Takođe, radi javnosti moram da kažem, rekla sam to i pre podne, sada ponavljam, da mi danas ceo dan radimo suprotno članu 87. Poslovnika, jer ovde nemamo predstavnika Vlade koji je trebalo ovde sa nama da raspravlja o Predlogu ovog zakona koji je na dnevnom redu. Ne znamo gde je Mlađan Dinkić, koji je inače ovlašćeni predstavnik Vlade, s obzirom da je u nekom inostranstvu, sve se pribojavam da nije otišao da lobira da obezbedi u belom svetu nekakvu podršku za svoju ideju koju je pre neki dan izneo, koja se odnosi na Kosovo i Metohiju, kada je rekao da ne treba niko u Srbiji više da gaji iluzije da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije i da sa tim moramo da se pomirimo. Ako je tim poslom Mlađan Dinkić otišao u inostranstvo, bolje da se u Srbiju i ne vraća.
Što se tiče neozbiljnosti Vlade Koštunica - Dulić, kada su u pitanju predlozi zakona o kojima raspravlja Narodna skupština, čini mi se da je ovaj predlog zakona o deviznom poslovanju tipičan primer neozbiljnog i neodgovornog rada Vlade na ovim poslovima.
Ovo se odnosi i na ove tri dame koje je ovde Mlađan Dinkić poslao da sede i da dangube, jer ne mogu da učestvuju u radu parlamenta.
Mogle su lepo da uzmu stenografske beleške i da vide šta narodni poslanici govore, da pročitaju i da to prenesu svom šefu, ali pošto su izabrale da sede ovde, vrlo kratko ću se osvrnuti na ovu pravno-tehničku redakciju teksta Predloga zakona koju je dao Zakonodavni odbor, samo da bih skrenula pažnju javnosti Srbije koliko Vlada ove predloge radi u odsustvu potpune pažnje, verovatno su opet u pitanju loši prevodioci.
Vidite, u članu 2, recimo, postoje neke formalne greške koje je Zakonodavni odbor ispravio, koje su prošle sve kontrole Vlade, od onih koji su prevodili ovaj tekst, do Zakonodavnog odbora, naravno, vas iz Ministarstva, ministra, pa bogami i predsednika Vlade, jer valjda je ovo prošlo i kroz Vladu, pa ispravlja se "s rokom dospeća", Zakonodavni odbor vam kaže da je to "sa rokom dospeća".
Pa ste u članu 2. izostavili zagrade iza nekih brojeva; pa ste u članu 12. rekli: "Narodna banka Srbije propisuje rokove i način izveštavanja po poslovima...", a Zakonodavni odbor vam kaže da je to "o poslovima"; pa ste onda u članu 13 - "Narodna banka Srbije propisuje rokove i način", izostavili da kažete "uslove, rokove i način"; recimo, u članu 26. kažete "banka može odobravati", Zakonodavni odbor vam je to ispravio i rekao "odobriti".
Ima još desetak ovakvih grešaka i potpuno namerno i svesno sam ovo pročitala da bih skrenula pažnju javnosti Srbije, ponavljam, koliko je neozbiljna Vlada Koštunica - Dulić.
Što se tiče amandmana koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na član 68. stav 1, Vlada je predvidela da će se propisi za izvršavanje ovog zakona doneti najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Moj predlog je da se ovih šest meseci zameni sa tri meseca, a obrazloženje Vlade je da se amandman ne prihvata jer se radi o velikom broju složenih podzakonskih akata koje treba da donesu Vlada i Narodna banka Srbije.
Ovo obrazloženje je apsolutno neprihvatljivo, s obzirom na činjenicu da mi o ovom predlogu zakona na predlog Vlade raspravljamo u vanrednom zasedanju, po hitnom postupku; ako mi možemo vanredno i po hitnom postupku da raspravljamo o ovom predlogu Vlade, onda zaista i Vlada može u roku od tri meseca da donese sva potrebna podzakonska akta.
Čak bi mi bilo logično da to već sve stoji pripremljeno u Vladi i da se samo čeka da zakon stupi na snagu da bi i ta akta mogla da se primenjuju, jer podrazumevam da je Vlada obezbedila skupštinsku većinu za donošenje ovog zakona, kao i svih zakona koji su se našli na dnevnom redu ove skupštine.
Jutros sam, kada sam govorila o svom amandmanu, spomenula ovaj slučaj koji se pokušava prikriti od javnosti, a koji se odnosi na Zorana Trifunovića Trizona i sada to ponavljam iz razloga što sam jutros napravila jednu grešku.
Naime, radi se o čoveku koji je vlasnik firme za uvoz i izvoz nafte, koji je oštetio NIS za 27 miliona evra, koji je glavni finansijer Borisa Tadića i koji je pobegao sa suđenja. Jutros sam rekla da se to desilo u Okružnom sudu u Beogradu, ali nije, to se desilo u Okružnom sudu u Novom Sadu. Zbog toga sada to ponavljam da se ne bi desilo da neko iz SRS obmanjuje javnost, pošto mi to apsolutno nikada ne činimo.
Taj Zoran Trifunović Trizon koji je ukrao 27 miliona evra od naroda Srbije, koji finansira Borisa Tadića, pobegao je iz Okružnog suda u Novom Sadu tako što je iz sudnice izašao i rekao da mu nešto nije dobro, da treba da ode do toaleta i onda je lepo čovek išetao.
Verovatno su ga sačekali ispred i Šuki Plazma, možda i Dragan Đilas, neko kome je vrlo stalo da se taj čovek skloni iz Srbije, a možda i Boris lopov, pošto je i njima stalo da se taj čovek skloni iz Srbije, pogotovu da se skloni sa toliko para, jer bogami, trebaće te pare da se dele.
Što se tiče ovog zakona, pošto je ovo poslednji amandman SRS, ja još jednom pozivam sve narodne poslanike da za naše amandmane glasaju, zato što su amandmani pravno utemeljeni, logični i smisleni i apsolutno popravljaju tekst zakona, zakon čine primenljivim i prilagođenim potrebama građana Srbije, a trebalo bi da je namera Vlade i skupštinske većine da donosi zakone od kojih građani Srbije imaju koristi.
Naravno, nismo imali do sada takav zakon; počev od 2001. godine, od kada su počeli da se donose zakoni pod takozvanom demokratskom vlašću i demokratskom većinom, nijedan zakon niste doneli u interesu građana, pa ni ovaj.
Ovaj zakon o deviznom poslovanju je još jedan od privatnih zakona Mlađana Dinkića i Vlade Koštunica - Labus, pardon, nije Labus, nego Koštunica - Dulić, nisam se još navikla na ovu značajnu promenu. Zakon se donosi i koncipiran je isključivo za inostrane banke, za uvoznički lobi, za lopovski blok koji sebe inače naziva demokratskim blokom, a koji predvodi prvi lopov Srbije Boris Tadić.
U ime Srpske radikalne stranke i naše poslaničke grupe obećavam svim tim lopovima koji su bili na vlasti od 2000. godine ili su sada na vlasti da će SRS posle narednih izbora stvoriti mnogo bolje uslove u zatvorima i da sasvim sigurno neće morati zašivati usta zbog loših uslova u zatvorima, gde će sasvim sigurno svi lopovi biti smešteni.

Nisam mislila da ću morati kolegi pravniku da objašnjavam Poslovnik, ali gospodine Mihailoviću, pošto ili pogrešno tumačite ili svesno nećete da pročitate ono što piše u Poslovniku, moraću ja to da uradim.

Član 87. Poslovnika kaže: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju", dakle, ne "mogu", nego "učestvuju", "članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove".

Dakle, član 87. obavezuje Mlađana Dinkića da danas sedi ovde. To što putuje u Irsku, to je njegov problem. Pitam se samo šta će u Irskoj, da možda neće pare sa Kipra da prenosi u Irsku, možda je tamo sad sigurnije.

(Miloljub Albijanić, sa mesta: Ja sam tu.)

Kakve veze ima što ste vi tu? Da li ste vi Mlađan Dinkić? Da li ste vi "drugo ja" Mlađana Dinkića? Neverovatno!?

Član 194. stav 3. kaže: "Predstavnici Vlade na sednicama Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti samo članovi Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo", dakle, ne piše da oni, ako hoće, ne budu, nego mogu biti isključivo članovi Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, "kad je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo".

Stav 4. člana 194. kaže: "Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupštine u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim zakonom". Dakle, "učestvuju", a ne "mogu", ako im se hoće.

Član 196. Poslovnika kaže: "Uz predlog zakona, drugog propisa ili opšteg akta, ili uz drugi materijal koji podnosi Narodnoj skupštini, Vlada obaveštava Narodnu skupštinu o svojim predstavnicima i poverenicima za sednice Narodne skupštine i njenih odbora". Vlada Republike Srbije obavestila je Narodnu skupštinu da je predstavnik predlagača po ovoj tački dnevnog reda Mlađan Dinkić.

Znači, gospodine Mihailoviću i kolege poslanici, dopalo vam se to ili ne, mi danas radimo suprotno odredbama Poslovnika. Nije ovo prvi put. Verujte, možda se i ne bih javila da intervenišem po Poslovniku, ali imam obavezu, zbog građana Srbije koji me na svakom koraku pitaju kako poslanici skupštinske većine imaju morala da ih nema u sali, kako predstavnici Vlade imaju morala da ne učestvuju u radu Narodne skupštine.

Ja onda svim građanima vrlo strpljivo objasnim, svakome ko me to pita, sve ovo što piše u Poslovniku i kažem da ne razumem zašto neće da poštuju Poslovnik, ali znam da ga ne poštuju.

I znam da Vlada Republike Srbije radi isključivo po direktivama; prevedu neki tekst zakona, predlože ga Narodnoj skupštini, skupštinsku većinu uopšte ne interesuje, skupštinska većina uglavnom ne učestvuje u radu, kao što po direktivama Vlada Republike Srbije pokušava da uhapsi građane Srbije, pre svega Ratka Mladića.

Onda, nešto što je najsramnije ova dva, tri dana prisutno u javnosti, izlaze političari, Koštunica i Tadić i kažu kako je sramna odluka Haškog tribunala o kazni Naseru Oriću, ali u nastavku rečenice kažu – bez obzira na to, mi moramo da postupimo po zahtevu Haškog tribunala i moramo da izručimo Ratka Mladića.

Onda neki "pametni" izađu i kažu – ko sada može objasniti građanima Srbije da Haški tribunal nije politički i antisrpski sud?

Sada pitam te predstavnike vlasti – odakle im moral da im padne na pamet da i posle odluke o kažnjavanju od dve godine Nasera Orića, da oni uopšte imaju potrebu da građanima Srbije objašnjavaju neobjašnjivo, da objašnjavaju da Haški tribunal nije antisrpski i da nije politička tvorevina?

Naravno, građani Srbije to znaju, a znaju to, nažalost, sasvim sam sigurna, i članovi Vlade i predsednik Vlade i predsednik Republike, ali oni ne haju za to, oni vrlo licemerno nastupaju i kažu, da bi se dodvorili građanima, kao, jeste strašna odluka o kažnjavanju Nasera Orića, ali bez obzira na to, mi Ratka Mladića moramo da isporučimo.

Mi se nadamo i dalje, ono što sve vreme pričamo, i da, bez obzira na ovu odluku, neće biti tog izručenja i tog hapšenja, a pogotovo posle ove odluke o kažnjavanju Nasera Orića. Ako nekom u Srbiji danas nije jasno šta je Haški tribunal, onda mu zaista nije mesto ne u politici, nego uopšte u javnom životu. Neka se zabije u neki svoj ćošak i neka pred ogledalom priča te teorije.

Dame i gospodo poslanici, kada smo dobili Predlog zakona o slobodnim zonama kao predlog Vlade Republike Srbije, koji je trebalo da se donese po hitnom postupku u vanrednom zasedanju, onda smo dobili jednu vrlo skupu brošuru, Uprava carina 2004/05, Republika Srbija, Ministarstvo finansija. Uprava carina je ovo valjda finansirala, vrlo kvalitetno urađeno, ali ono što piše unutra je daleko od toga kako izgleda spolja.

Kaže nam Dragan Jerinić, direktor Uprave carina – u prilogu akta dostavljamo vam prezentaciju rezultata rada carinske službe u želji da se i vi upoznate sa istim i date svoje primedbe i sugestije. Materijal je napravljen u cilju promocije carinske službe, ostvarenih rezultata, modernizacije i približavanja evropskim standardima.

Na prvoj stranici, između ostalog, Dragan Jerinić kaže – ono što je još važnije, smatram da će kvalitetna modernizacija carinske službe u praktičnom smislu pokazati i dokazati domaćoj i stranoj javnosti, kao i svim zainteresovanim subjektima, efikasno funkcionisanje jedinstvene platforme delovanja svih nadležnih državnih organa i relevantnih društvenih organizacija (carinske uprave, poreske uprave, MUP-a, inspekcijskih organa, privredne komore), za šta se u institucionalnom smislu zalažemo i borimo jer je to jedini efikasan način za stvaranje zdravog društvenog i privrednog ambijenta i svođene kriminala na društveno prihvatljiv nivo.

Da li je svođenje kriminala na društveno prihvatljiv nivo ta krađa od 27 miliona evra, od strane tog Trizona ili 3,5 miliona od strane Simonovića, predsednika Demokratske stranke Zemuna, to je nešto o čemu ćemo valjda saznati od predsednika svih lopova, Borisa Tadića.

Pošto Jerinić kaže da se za to u institucionalnom smislu zalažemo i borimo, onda smo dobili jednu karticu, ali sam je valjda izgubila, pa sam iz ove brošure ovo izvadila, kaže: "Znate nešto što mi ne znamo? Šverc robe i krijumčarenje droge, oružja i ljudi ugrožava živote svih nas. Sprečite kršenje zakona, pa pozovite anonimno i besplatno broj 064/732".

Tako se institucionalno bore predstavnici vlasti protiv kriminala u svim oblastima. Na svakom mestu traže građane koji bi trebalo da im, kao anonimni dojavljivači, dojave šta se to dešava, ko je koliki lopov itd, a u institucionalnom smislu, nažalost, ništa se ne dešava.

Kada je počela rasprava u pojedinostima o Predlogu zakona o slobodnim zonama, onda se ovde čulo da se u nekim stvarima Predlog SRS nešto značajno ne razlikuje od Predloga Vlade, ali moram da kažem da smo mi, kao što znaju narodni poslanici, intervenisali amandmanski po gotovo svim članovima Predloga zakona, zato što SRS ima jasnu viziju o tome kako bi trebalo da izgleda zakon o slobodnim zonama. Mi smo to naše viđenje i naše programsko opredeljenje izrazili kroz amandmane, koje smo podneli na Vladin Predlog zakona.

Naši amandmani su vrlo konstruktivni, da prihvatanjem ovih amandmana može značajno da se poboljša tekst zakona. Naravno, suština je da mi zaista imamo jedan drugačiji pristup i da to govore naši amandmani. Kada se sakupe u jednu celinu, faktički, daju jedan nov predlog zakona.

Tamo gde se eventualno čini da postoji sličnost između Predloga Vlade i Predloga SRS, nije baš tako, jer je i ovaj predlog zakona jedan od privatnih zakona dela Vlade Republike Srbije i onih koji će i te kako koristiti i zloupotrebljavati ovaj zakon. Recimo, tu mislim na ovog najvećeg Tadićevog tajkuna, Dragana Đilasa, na "Šukija plazmu", jer će oni i te kako znati da koriste slobodne zone.

Gospodine ministre, pošto niste odgovorili gospodinu Vučiću šta znate o begu Zorana Trifunovića Trizona, koji je pobegao sa 27 miliona evra iz sudnice jednog od opštinskih sudova u Beogradu, a taj Zoran Trifunović Trizon je, kao što ste čuli, glavni finansijer Borisa Tadića, sada vas pitam – koju li je on to slobodnu carinsku zonu iskoristio pa otišao iz zemlje, da niko živ ne zna kud se denuo, ni na kojem je prelazu prešao?!

Što se tiče člana 3, na koji sam podnela amandman, u Predlogu Vlade član 3. glasi: "Prava osnivača zone, privrednog društva za upravljanje zonom i korisnika zone, utvrđena ovim zakonom, ne mogu se umanjiti drugim zakonom ili drugim propisom".

Ovakva formulacija je nezgrapna i pravnički neprihvatljiva. Kako možete u zakonu da kažete da jedan član ovog zakona ne može da se umanjuje nekim drugim zakonom ili drugim propisom? Potpuno je normalno i pravničkim jezikom rečeno, dakle, ovaj zakon reguliše slobodne zone i sve što je vezano za slobodne.

Ne može u zakonu da se razmišlja i da postoji bojazan da će neki drugi zakon umanjiti značaj dela ovog zakona, nekog člana ovog zakona.

Dakle, u tom smislu, čisto pravo-tehnički, ovakva odredba ne može da stoji, jer je nezgrapna, ne priliči zakonu i nije u duhu našeg pravnog sistema. U ime poslaničke grupe SRS sam predložila da se član 3. promeni i da glasi: "Zonu mogu osnivati domaća i strana pravna i fizička lica (u daljem tekstu: osnivači zone)". Amandman je napisan da bi se preciznije odredili osnivači zone, ali je to dovoljno široko kako bi svi koji imaju opravdan interes mogli da osnivaju zone.

Nema pravo ni Vlada Republike Srbije, ni ova skupština da diskriminišu lica, ni pravna ni fizička. Dakle, svako ko proceni da ima interes da osnuje slobodnu zonu, da to uradi u skladu sa zakonom koji će biti pozitivan propis u momentu kada se za to opredeli, ima na to pravo i

niko nema pravo, pogotovo, zamislite, zakonom nekoga da uskraćujete da može da obavlja neki posao. To je, pre svega, protivustavno, jer naš Ustav, kao što znate, garantuje sva prava i slobode čoveka i građanina.

Ovo ne može ovako da stoji. Zaista bi bilo dobro da se ovaj amandman prihvati. Konkretno, ovaj amandman uopšte ne utiče na suštinu vašeg Predloga zakona, ali pretpostavljam da među kolegama koji su ovde sa vama, saradnicima, ima pravnika, pa samo, kao pravnici, neka prokomentarišu, neka vam kažu, videćete da sam potpuno u pravu kada sam podnela ovaj amandman.

Nije lepo i nije dobro da se Vlada, u svom obrazloženju zašto amandman nije prihvaćen, poigrava, često to imam običaj da kažem, zato što se to, nažalost, često dešava, i sa inteligencijom narodnih poslanika, a onda i građana Srbije, pošto su narodni poslanici predstavnici građana Srbije u ovom parlamentu. Evo šta je Vlada u jednoj rečenici rekla zašto ne prihvata moj amandman. Kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je sadržina predloga data u tom amandmanu definisana članom 2. stav 1. tačka 2) Predloga zakona". Ovo apsolutno nije tačno. Pokazaću vam kako to nije tačno.

Prvo, član 2. ima naslov iznad člana – Značenje pojedinih izraza. To je nešto što je novina ove vlade, da u zakonu obavezno imamo jedan član koji nam objašnjava, kao da će debili primenjivati ove zakone, a ne diplomirani pravnici, onda nam objašnjava šta znači slobodna zona, šta je privredno društvo, šta je povezano lice, korisnik zone itd. Zamislite, objašnjenje "saglasnost vlade". Sad treba da nam se objasni šta je "saglasnost vlade".

Dakle, član 2. u materijalno-pravnom smislu apsolutno ništa ne znači. On formalno objašnjava nešto. Potpuno bi bilo normalno da ovog člana nema, da se kroz članove reguliše ovo što je naum Vlade, da reguliše kroz ovaj zakon, ali prihvatamo da stoji taj član, jer on ništa ne znači, ali je tek onda netačno ovo što je Vlada rekla da je ono što sam predložila amandmanom sadržano u članu 2. stav 1. tačka 2) Predloga zakona.

Stav 1. člana 2. Predloga zakona kaže: "Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: 2) osnivač zone je organ lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno preduzetnik, koji je doneo odluku ili zaključio ugovor sa drugim osnivačem o osnivanju zone, a koji preko privrednog društva za upravljanje zonom podnosi zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja". Dakle, ovo nije istovetno mom predlogu, koji kaže: "Zonu mogu osnivati domaća i strana pravna i fizička lica". Dakle, Vlada je pokušala da svojim poluobjašnjenjem ubedi mene i poslaničku grupu SRS da su oni već, otprilike, ovo što smo mi predložili, ugradili u zakon.

Tvrdim da to nije ugrađeno u zakon, da tačka 2) stava 1. člana 2. uopšte to ne znači. Čak i kada bi imala materijalno-pravnu težinu, a ponavljam, nema, opet to nije ono što smo mi želeli kroz ovaj amandman.

Mislim zaista da bi bilo dobro, ako hoćete da koliko-toliko dobro uredite ovu oblast, da prihvatite ovaj amandman jer on uopšte ne menja suštinu Predloga Vlade, nego samo omogućava nešto što je ustavno pravo svih građana Srbije, dakle da mogu da osnuju, naravno, i fizička lica i pravna lica i strana i domaća, nešto što je garantovano Ustavom Srbije, bilo bi logično i normalno i jedino pravno ispravno da bude garantovano i u svakom zakonu koji se donosi.

Dakle da i ovaj zakon kao i svi ostali zakoni bude u interesu građana Srbije, a ne u interesu pojedinaca, u interesu lopova i kriminalaca, poput tog Zorana Trifunovića Trizona koji je sa 27 miliona evra narodnih para pobegao iz sudnice jednog suda u Beogradu. Ili ovog Simonovića koji je predsednik Opštinskog odbora DS u Zemunu, koji je pobegao sa 3,5 miliona evra, koji je jedan stan preprodao nekoliko puta nekolicini ljudi i sad je tamo veliki problem u Zemunu; policija mora da interveniše jer ljudi hoće da se poubijaju između sebe, ne znaju ko je pravi vlasnik, a svi znaju da su dali pare.

Dakle, eto tako funkcionišu ti Tadićevi kriminalci, ali je problem u tome što Vlada Srbije zakonima koje predlaže Narodnoj skupštini, i Skupština koja prihvata i usvaja takve predloge zakona, otvara mogućnost da ti lopovi Borisa Tadića mogu da se šepure i da rade šta god hoće i da beže kroz nekakve ostalim građanima nepoznate slobodne zone i da se ne zna ni gde su pobegli ni kuda su pobegli, ali se zna sa koliko su para pobegli.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se neko zaklinje u decentralizaciju kao što to radi ova vlada, onda bi svakako trebalo da povede računa o zakonima koji regulišu odnose u lokalnoj samoupravi, pre svega Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o izborima za lokalne samouprave, pa onda naravno i kada bismo imali prethodno dobro urađen zakon, ne znam da li bi nam bio potreban ovaj  zakon o finansiranju lokalnih samouprava kao poseban zakon. U svakom slučaju, ovako kako je koncipiran od strane Vlade Koštunica-Dulić, nije prihvatljiv.
Moram da vam kažem, narodni poslanici koji komuniciraju sa građanima, a mi srpski radikali to redovno radimo, da su predsednici opština, zaposleni u lokalnim samoupravama vrlo uspaničeni zbog ovog zakona o finansiranju lokalne samouprave, zato što ljudi znaju da se ovaj zakon ne donosi zbog lokalne samouprave, zbog zaposlenih u lokalnoj samoupravi, ni zbog građana koji tamo žive, nego je i ovo jedan od finansijskih zakona koje kontroliše Ministarstvo finansija i još jedan u nizu privatnih zakona, jer nažalost, zakoni koji se ovde donose, pogotovu ovi koji dolaze iz ovog ministarstva su zaista privatni zakoni i to se odlično vidi u toku primene onih koji se uopšte primenjuju, pošto je većina ovih zakona i neprimenjiva i neustavna i mi mnogo o tome govorimo.
S obzirom da ono što mi govorimo ne dospeva do svesti nadležnih ministara, a bojim se ni do kolega koji glasaju za ovaj zakon, nama je drago da sve ovo što govorimo dospeva do svesti građana Srbije i građani Srbije veruju u ovo što govorimo, zato što mi ne pričamo praznu priču, zato što svaki put konkretno kažemo kako će se negativno odraziti i šta će se negativno desiti prilikom primene nekog od ovih zakona i naravno, svaki put kažemo kako bismo mi srpski radikali određenu materiju regulisali.
Pre nego što počnem da pričam, vezano za ovaj amandman kolege Momira Markovića, želim da podsetim predsedavajućeg da još uvek nemamo informaciju zašto nadležni ministar danas nije ovde u sali. Već smo skoro pola podnetih amandmana ovde obrazlagali i neće nam biti potrebna informacija kada završimo današnji rad o tome gde je ministar danas bio, a tvrdimo da je u skladu sa Poslovnikom i da je normalno i uobičajeno da sedi ovde i da sluša šta narodni poslanici misle o predlogu zakona koji on predstavlja, a ne da se ministri i Vlada šetaju po Srbiji, da vode lokalne kampanje i da onda kada se završe lokalne kampanje i ti lokalni izbori, građani ostanu u mnogo težim uslovima nego što su bili pre održavanja tih lokalnih izbora.
Preksinoć sam išla u Smederevo, išla sam putem od Grocke prema Smederevu, taj put je zaista u stravičnom stanju. Išla sam i ranije tim putem, bilo je rupa, ali bilo je podnošljivo. Sada imate na svakih 10 ili 20 metara isečen jedan deo asfalta, nekoliko kvadratnih metara, kako sa jedne u jednoj traci, tako i u drugoj i tako sve do Smedereva.
Kada sam došla, pitala sam: ljudi, kako vi koristite ovaj put i šta se desilo, zašto su isečeni onoliki komadi asfalta, a oni kažu: to je bilo u lokalnoj kampanji, to je bilo da građani pomisle da će stvarno taj put da se uradi, da se asfaltira, isekli te komade asfalta, kampanja završena, izbori prošli, prošao je tamo Vladin kandidat, i danas nema ni reči o tome da će taj put neko da asfaltira, znači, u mnogo je gorem stanju nego što je bio da ga nisu dirali i da nisu ništa obećavali, nekako bi se koristio onakav kakav je bio pre tih lokalnih izbora.
Naravno, to se i dalje radi. Ovih dana je aktuelna opština Užice i tamo se obećavaju kule i gradovi, tamo se otišlo i dalje, obećavaju se poslovi vezani za adaptaciju doma zdravlja, pa se pojavljuju neki, kažu poslanici, prvi put ih vide u belim mantilima, a to im inače jeste struka, ali nisu se do sada pojavljivali, osim sada kada predstavljaju nadležnog ministra, ali građani Srbije i građani Užica znaju i nisu ni glupi ni ludi i ne mogu više predstavnici Vlade da tako, vređajući inteligenciju građana, pokušavaju, oni mogu da pokušaju, ali neće uspeti da ih prevare, kao što to već u nekim opštinama nisu uspeli.
S obzirom da Vlada Srbije vodi lokalnu kampanju, mislim da kao narodni poslanik imam potpuno pravo, čak i obavezu da obavestim građane Užica da je danas u 19 časova na glavnom gradskom trgu u Užicu veliki narodni miting SRS gde ćemo podržati kandidata, profesora Dragišu Stanojčića i da će na mitingu učestvovati i Tomislav Nikolić i Gordana Pop-Lazić i Aleksandar Vučić i naravno svi naši lokalni funkcioneri, kao i predsednički kandidat.
Ne na tom mitingu, ali juče sam bila u toj kampanji, između ostalih i Milan Stevović naš predsednik opštine Požega je bio sa nama i čuli smo mnogo toga konkretnog šta je on to tamo uradio, videli svojim očima, videli mnogo zadovoljnih ljudi, pošto su to granične opštine, pa smo otprilike komunicirali sa jednima i sa drugima i tamo nešto nema mnogo priče o samodoprinosu. To je konačno ono što je regulisano predlogom ovog zakona i ovim amandmanom.
Mi srpski radikali ne mislimo ništa dobro o samodoprinosima, odnosno mislimo da samodoprinosi ne treba da se uvode građanima, eventualno kao neko nužno zlo. Ako je neophodno da se prevaziđe neki akutni problem, mi mislimo da lokalne samouprave, odnosno država Srbija mora da vodi računa o građanima, između ostalog i na taj način što će voditi računa o izgradnji neophodne infrastrukture i zato smo načelno i principijelno protiv uvođenja samodoprinosa.
Zamislite, vi ste i menjali ovaj zakon o planiranju i izgradnji i tada ste obećavali da će on biti mnogo bolji nego onaj prethodni, od one prethodne vlade, ali ni jedan ni drugi ne valjaju i ni jedan ni drugi nisu rešili ono što je najbolnije pitanje u Srbiji, a to je legalizacija oko milion objekata izgrađenih bez građevinske dozvole i sa ovakvim zakonima taj posao ne može da se uradi i onda imamo ovako specifične situacije, konkretno u gradskim opštinama u Beogradu, a ja govorim o opštini Zemun, jer znam kako se tamo radi.
U opštini Zemun postoje dve komisije za legalizaciju i rade svakodnevno, odnosno kada su u prilici da se sastanu, s obzirom da je zakonom predviđeno da jedan od članova tih komisija mora da bude iz Skupštine grada, pa onda kada se Nenadu Bogdanoviću učini da je dobro krenulo, odnosno da je ažuriran postupak legalizacije u Zemunu, onda on zabrani predstavnicima Gradske skupštine da dolaze u te komisije i tada ukoče rad ove dve komisije koje postoje u opštini Zemun i taj posao mora da trpi. To je jedan problem.
Drugi problem, koji je opet više vezan za ovaj član i predlog, vezan je za uvođenje samodoprinosa i način uvođenja samodoprinosa itd. Odnosi se na to kada građanin Zemuna dobije rešenje gde je utvrđeno da njegov objekat ispunjava uslove za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole, onda on mora opet da ode kod Nenada Bogdanovića u Skupštinu grada Beograda i da tamo plati poprilične pare da bi dobio konačno rešenje o legalizaciji.
Sada se taj građanin sa pravom pita, zašto bi tamo davao neke pare, ako su on sam i njegove komšije u toj ulici asfaltirali ulicu, sami doveli onaj glavni telefonski vod, primarnu kanalizaciju, vodovod.
Naravno, oni znaju da sekundarne priključke moraju da plate i to svi građani znaju, ali valjda bi trebalo da su primarni i da su obaveza države, odnosno kada je u pitanju Beograd, grada Beograda, kada su u pitanju ostale opštine koje funkcionišu kao posebne opštine, kao što je grad Beograd za beogradske opštine.
Naravno da su u obavezi da to obezbede za svoje građane, jer nije funkcija lokalne samouprave samo da prodaje lokacije, već i da za te lokacije obezbedi i infrastrukturu.
Onda, pošto vi znate da nećete, a neću da kažem ne možete, jer ima dovoljno sredstava i u budžetu Srbije, hvalite se velikim suficitom u budžetu, ima dovoljno sredstava u ponekim opštinama u gradu Beogradu, zaista dosta sredstava u budžetu i Bogdanović ih deli onako kako se njemu dopada, naravno opštini Zemun najmanje ili gotovo nimalo, ali zato nekim opštinama gde su njegovi žuti pajtosi i kriminalci na vlasti, oni dobijaju onoliko koliko im treba.
Šta onda rade? Rade tamo nekakve fontane, ograde.
Naravno, nemamo mi ništa protiv estetskog doterivanja grada, ali ako imate delove Beograda i danas i to neke centralne delove Beograda koji još uvek nemaju kanalizaciju, onda je zaista besmisleno govoriti samo o tom lickanju i estetskom sređivanju koje zapravo beogradske vlasti i ne vrše da bi Beograđanima bio lepši pogled, nego zato što je to najlakši način pranja para. To je zamajavanje naroda i to radi Nenad Bogdanović i onaj njegov menadžer Stanojević. Naravno sve to iz džepova građana Srbije.
I pored toga, ovim zakonom hoćete da još jedanput ovako potvrdite mogućnost i način uvođenja samodoprinosa. Kažem, još jedanput, zato što je to već jedanput regulisano u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Nepotrebno je da ista materija na isti način bude regulisana u dva zakona. Mi smo nepismeni, pravnici valjda nisu nepismeni, znaju ljudi da koriste zakon, da prelistaju i da je potrebno da prelistaju više zakona da bi rešili neko pitanje, a ne samo onaj koji vi trenutno predstavljate i koji pokušavate da prikažete kao neko najbolje i revolucionarno rešenje.
Naravno, i kolega Jojić je ovde govorio, neverovatno je da vi u ovom zakonu stavljate van snage odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi. Već ste pokazali da se igrate i države i donošenja zakona i primene zakona i stvarno je nedopustivo da na ovaj način vređate inteligenciju i narodnih poslanika i građana Srbije.
Uradite jedan dobar zakon o lokalnoj samoupravi, mi već dve godine o tome pričamo, dali smo i predlog. Naravno, nikome nije palo na pamet da taj predlog stavi na dnevni red.
Regulišite tu materiju onako kako građani Srbije očekuju od ovog parlamenta i kako bi građani Srbije zaista osetili konačno da se u ovom parlamentu donese neki zakon od kojeg se kako god, na bilo koji način, bar malo bolje živi.
Naravno, znamo mi srpski radikali da vama to nije ni namera ni cilj, vi hoćete za ovo još malo vremena što vam je ostalo, kada kažem vi, mislim na predstavnike Vlade i na neke članove Vlade, da ugrabite još nešto, odnosno da ugrabe još nešto što im je eventualno ostalo, da vide gde još može šta da se opljačka, a građanima je svaki dan sve teže i teže.
Konkretno, predlažem da se ovaj amandman Momira Markovića usvoji i svi ostali amandmani koji predlažu brisanje članova koji regulišu samodoprinos, čak i ako ne iz razloga koji je naš razlog, a to je principijelan stav da samodoprinosi ne treba da se uvode, ako ne zbog toga, bar iz formalnih razloga imate to regulisano u jednom zakonu, ne treba vam u drugom.

Gospodine predsedniče, u vašem odsustvu nekoliko narodnih poslanika danas je insistiralo na tome da ovoj raspravi u Narodnoj skupštini prisustvuje ministar finansija Mlađan Dinkić. Kolega Obradović je rekao da će se konsultovati i da će pitati vas da li znate gde je Mlađan Dinkić i u toku rada nas obavestiti o tome i da će od toga zavisiti da li ćemo da nastavimo sa radom ili ćemo da napravimo pauzu dok sačekamo da izmolimo da neko dovede ovde Mlađana Dinkića.
S obzirom da smo došli do člana 32. znači, prešli smo polovinu posla vezanog za ovaj zakon o amandmanima, a i dalje ne znamo zašto nema Mlađana Dinkića, zašto ne želi da čuje ono što hoćemo da kažemo. Mi se obraćamo kolegama poslanicama, doduše takoreći praznoj sali sa ove većinske takozvane strane.
Obraćamo se javnosti Srbije, ali svakako se obraćamo ovlašćenom predstavniku Vlade, da bismo sa njim komunicirali, možda ga ubedili da neki amandman prihvati, bez obzira na Mlađinu averziju prema SRS i na činjenicu da on ne može da sedi ovde i da sluša šta sve govorimo o njegovim jako lošim predlozima zakona.
Kao što reče danas Krasić, ni mi nešto ne izgaramo od želje da njega gledamo, ali kao nužno zlo, odnosno kao činjenicu da je još uvek ministar u Vladi, spremni smo da se toliko žrtvujemo da ga gledamo, ali molimo vas da obezbedite da prisustvuje. U vaše ime je gospodin Obradović obećao da ćete da nam saopštite šta je sa ministrom. Pošto baš ne očekujem da ćete to da kažete, niti očekujem da ću čuti neko obrazloženje, ili da završimo i ovaj amandman, pa ćemo onda saznati gde je Mlađa.
Govoriću o amandmanu koji se odnosi na član 32. predloga Mlađinog privatnog zakona o finansiranju lokalne samouprave. Zašto tvrdim da je ovo njegov privatni zakon? Baš se najbolje možda vidi, ili između ostalog, u članu 32.
Član 32. Predloga zakona ima dva stava. U prvom stavu kaže se: "Lokalni organ uprave nadležan za finansije vodi evidenciju o prihodima ostvarenim od zakupa po korisnicima". Dobro, regulisano. Sada imamo stav 2: "Prihodi iz stava 1. ovog člana koriste se za kupovinu, izgradnju, tekuće popravke i održavanje zgrada i objekata i nabavku i održavanje opreme".
Sada bilo ko ko je ikad imao ikakvu vezu sa lokalnom samoupravom, čak i građani koji dolaze u kontakte sa lokalnom samoupravom u smislu traženja izdavanja u zakup nekog poslovnog prostora itd, čudiće se ovakvoj odredbi. Najveći prihodi koje opština, lokalna samouprava može da ostvari, pravi najveći izvorni prihodi su upravo od izdavanja poslovnog prostora. Srećna je svaka opština koja ima više poslovnog prostora, to je veća mogućnost za uzimanje većeg iznosa novca za zakup i to znači bolje, lagodnije funkcionisanje lokalne samouprave. Umesto da lokalna samouprava ima motiv da gradi nove poslovne prostore, poslovne objekte, da bi pored ovih postojećih imala još više zakupa, odnosno sredstava od zakupa, ona to ne može.
Zašto bi to radila kada ima drugi stav ovog člana koji kaže, zamislite vi koja je to, zaista moram da kažem, potpuno glupa, nebulozna, besmislena odredba, nekorisna, ne znam koji izraz da upotrebim, da bi bio pravi. Dakle, da taj najveći iznos prihoda koji bi trebalo da bude osnova dobrog funkcionisanja lokalne samouprave mora da se troši isključivo za kupovinu i izgradnju tekuće popravke i održavanje zgrada i objekata i nabavku i održavanje opreme. Dakle, te pare samo mogu da se vrte u potpuno istoj oblasti i opet građani nemaju nikakve koristi od toga.
Zato sam u ime poslaničke grupe SRS predložila da se ovaj stav briše. Ne sme i ne može niko lokalnu samoupravu da ograničava ili da usmerava kako, gde i na koji način će da koristi sredstva koja ostvari kao prihod lokalne samouprave.
Naravno, nemamo ništa protiv kontrola koje su zasnovane na bazi zakona, na kontroli korišćenja, sprečavanja eventualnih zloupotreba, jer sve to podržavamo.
Ljudi moji, šta će opština da radi, ako samo obrće te pare tako što će pare dobijene od zakupa da ulaže u nove zgrade poslovnog prostora, kada od tih para, kako stoji ovde u zakonu, ne može da izgradi nijednu ulicu, ni metar vodovoda, kanalizacije, ni da popravi školu, bolnicu, dom zdravlja.
Dakle, ništa lokalna samouprava od tih sredstava ne može da uradi, nego ono što je zacrtao Mlađa, a to verovatno opet postoji nešto u njegovoj glavi ili nekom budućem nacrtu zakona da treba na ovaj način da se lokalne samouprave bukvalno nateraju da kupe ili izgrade još više poslovnih prostora.
Nemamo ništa protiv, ali ne na ovaj način i da onda pripreme neki zakon o jeftinom kupovanju tih poslovnih prostora, jer nešto nenormalno se krije iza ovoga.
Da nema nešto što treba da nagađamo šta krije ovaj drugi stav, onda bi zaista bez razmišljanja prihvatila vlada amandman da se stav briše, jer je zaista potpuno besmisleno da se lokalna samouprava, neka opština, Grad Kragujevac, bilo koja opština, nije bitno, nateraju i da sva sredstva koja dobiju od zakupa mogu da koriste isključivo za jednu jedinu namenu.
Na ovaj način se ograničava mogućnost i zapravo se lokalne samouprave i opštine stavljaju u situaciju da ne mogu ništa da urade od onoga što građani očekuju i što na kraju krajeva, neki drugi zakoni predviđaju kao mogućnost za lokalne samouprave.
Odakle će da uzmu pare, ako neće od ovog zakupa ili ovo znači, od zakupa ne smete da trošite, ali zato morate da uzimate kredite od banaka, možda od ove "Meridijan banke" sa kojom je zaključen ovih dana, pročitah, ugovor vezan za ove stambene kredite.
Izgleda da ono što su se Dinkić i Mlađa svojevremeno svađali javno na televiziji, dobro, Dinkić i Đelić, toliko je smešno da stvarno ne znam kako neko ne umre od smeha, dakle, svađaju se i Dinkić i Mlađa, zato što je Dinkić dvojna ličnost, a o tome smo vam nekada govorili, jer postoji neka dijagnoza vezana za to, a opet svađali su se i Dinkić i Đelić, a sada ih je "Meridijan banka" jako zbližila i pomirila, pa je "Meridijan banka" ta sa kojom je Vlada zaključila ugovor vezano za dodelu stambenih kredita.
Iz tog i takvih lopovskih kriminalnih razloga, iz tih lopovskih i kriminalnih veza funkcionera G17 plus i onih iz žutog lopovskog preduzeća, stvaraju se ovakvi zakoni koji nisu za građane Srbije, koji nisu za unapređenje funkcionisanja lokalne samouprave, već isključivo privatni zakoni Mlađana Dinkića.

Hvala. Dame i gospodo, radi javnosti moram da objasnim, kada smo počeli ovaj današnji popodnevni rad, naravno po isteku redovnog radnog vremena Skupštine, pitala sam, odnosno dobacila sam predsedniku Markoviću da ne treba da zvoni jer poslanici koji misle da treba da budu u sali već su u sali, da su ostali u debeloj ladovini, negde odmaraju.
I naravno, gospodin Marković je tada rekao, ovo sada objašnjavam zato što oni koji su pratili rad nisu znali na šta se odnosi takav njegov komentar. Rekao je da nije tačno da su poslanici u debeloj ladovini nego da svi rade svoj posao. Stvarno me interesuje gde su ti poslanici vladajuće većine, gde oni to rade svoj posao u ovo doba ako nisu u Skupštini.
Ja naravno znam gde su poslanici SRS, ali mi smo još uvek, još kratko opozicija u ovom parlamentu i znam da su, evo sada otprilike se pripremaju da izađu na glavni trg u Užicu, i Zlatan Jovanović, Milan Stevović, Gordana Pop-Lazić, Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić da bi prisustvovali velikom narodnom mitingu koji će početi za 20-tak minuta u Užicu, da tamo građanima Užica predstave našeg predsedničkog kandidata za predsednika opštine, gospodina Dragišu Stanojčića, profesora književnosti i da kažu građanima Užica da ako ga u nedelju izaberu, da će čak i ako ne bude prihvaćen ovaj amandman Nemanje Šarovića vrlo brzo saznati gde i kako su se potrošile pare i koliko se potrošilo od milijardu i 300 miliona dinara budžeta opštine Užice, s obzirom da svi građani u Užicu znaju da apsolutno ništa nije urađeno, ni od komunalne infrastrukture, bar ne ono što je vidljivo građanima.
(Predsednik: Molim vas, pređite na amandman gospodina Šarovića, da ne bi neko shvatio da objašnjavate da postoje poslanici koji ne rade svoj posao, koji su negde drugde. I to je njihov posao. Izvolite.)
Gospodine Markoviću, nekoliko puta sam vam skrenula pažnju kada govorim o amandmanu, lepo sam vas zamolila, da mi nikada ne usmeravate raspravu o amandmanu. Kada govorim, i svaki narodni poslanik kada govori o amandmanu, namera je da ubedi skupštinsku većinu ili eventualno predstavnika Vlade da se amandman usvoji. Jednom sam vam to rekla, 15 minuta koliko vremena imamo po amandmanu mogu da stojim i ćutim za ovom govornicom ako mi se učini da je to najbolji način da obrazložim amandman, i zato vas molim da, kada govorim o amandmanu, ne vodite računa šta treba da kažem, nego ću ja to da uradim, kao što ću i sada da uradim.
(Predsednik: Samo izvolite.)
Naravno.
Gospodine Markoviću, kada sam vas danas pitala, a pre toga je gospodina Obradovića nekoliko narodnih poslanika pitalo gde je Mlađan Dinkić, zašto nije ovde da razgovara i polemiše sa narodnim poslanicima, da eventualno prihvati neki amandman, da nam iznese dodatni razlog zbog čega amandman nije prihvaćen, rekli ste da ste ga vi poslali na sednicu Vlade, to je bilo 15,15 popodne, a on je odavde otišao u 10,20. Nadam se da ćemo dobiti saopštenje ili bar večeras u medijima šta je to Vlada toliko sati raspravljala ako je Dinkić bio toliko u Vladi.
E, sad nije u Vladi. Sada je sa grupom ministara, eno ih, časte se na niškom autoputu na izlazu iz Beograda, tamo se otvara "EKO-pumpa". Onaj Grk što ima pumpe po Beogradu otvara jednu od benzinskih pumpi i tamo su mu gosti ministri, između ostalih i Mlađan Dinkić.
Dragi građani Srbije, zato Mlađan Dinkić danas nije ovde u Narodnoj skupštini, da raspravlja o zakonu koji se odnosi na lokalnu samoupravu, odnosno Predlogu zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Dakle, član 45. Predloga ovog zakona ima naslov, naravno, svi članovi u predlozima Vlade, svaki član ima naslov, a ovaj član se zove – namenski transfer u užem smislu. Šta je to? "Republika može jedinicama lokalne samouprave obezbediti namenski transfer za obavljanje određenih poslova u okviru njihovog izvornog ili poverenog delokruga."
Ovaj stav nismo amandmanski dirali, mada je bilo mesta. Prvo, neprihvatljivo je, ali to vam ne znam koliko govorimo i koliko vas ubeđujemo da ne može u zakonu da stoji da nešto "može", u zakonu može da stoji samo da nešto "mora" ili da nešto "ne može" da se uradi. Ovde je moralo da stoji da Republika obezbeđuje, a ne da Republika može da obezbeđuje.
Drugi stav govori zašto u prvom stavu kaže "može". Drugi stav kaže: "Nadležno ministarstvo", a znate koje je to ministarstvo, Ministarstvo finansija, Mlađan Dinkić, "odnosno posebna organizacija utvrđuje visinu namenskog transfera i kriterijume za njegovu raspodelu po pojedinim jedinicama lokalne samouprave i dinamiku prenosa sredstava".
Da li neko normalan može ovoliko nadležnosti da ostavi Mlađanu Dinkiću i da Mlađan Dinkić na ovaj način seče lokalne samouprave kako njemu padne na pamet, kad proceni da nekom treba nešto da da, ukoliko proceni da treba nekom nešto da da u lokalnoj samoupravi. Dakle, dragi građani Srbije, vaši životi u opštinama po Srbiji zavise od dobre volje Mlađana Dinkića. Nemojte da vas ova moja izjava mnogo uznemiri, Mlađan Dinkić će još vrlo kratko biti ministar, tako da će doći neki bolji dani, bolji ljudi, bolji zakoni.
Zašto je kolega Nemanja Šarović predložio još jedan stav ovog člana 45. i to je predložio da Vlada Republike Srbije podnosi izveštaj o utrošenim namenskim transferima iz stava 1. ovog člana tromesečno, Odboru Narodne skupštine Republike Srbije nadležnom za poslove finansija i poslove lokalne samouprave. I u samo jednoj rečenici kolega Šarović je u obrazloženju napisao da se amandmanom sprečava mogućnost zloupotrebe u trošenju sredstava i to jeste suština.
Ako se budžet formira i usvaja u ovoj skupštini i ako ste voljom skupštinske većine dali ovolike nadležnosti, odnosno daćete ovolike nadležnosti Mlađanu Dinkiću, onda dajte da tromesečno vidimo ovde, naš nadležni odbor, pa i ovaj parlament, gde se te pare potrošiše, kako se koja lokalna samouprava gleda, kome je Mlađan Dinkić majka, a kome maćeha.
Neverovatno je, zapravo, logično je što to Mlađan Dinkić nije prihvatio, jer što bi on hteo da njega neko kontroliše i to da ga kontroliše Odbor Narodne skupštine, ali će biti zaista nelogično ako kolege poslanici koji će glasati za ovaj zakon ne prihvate ovaj amandman, jer ništa logičnije i normalnije nema od ovog amandmana.
Kaže Vlada zašto nije prihvatila amandman Nemanje Šarovića: "Amandman se ne prihvata, s obzirom da će nadležna ministarstva prenositi namenski transfer jedinicama lokalne samouprave, koje su odgovorne za njegovo namensko trošenje. Predlogom zakona je predviđeno efikasno rešenje koje treba da spreči zloupotrebu trošenja ovih sredstava, odnosno njihovo nenamensko trošenje".
Koje je to efikasno rešenje neko video u ovom zakonu, baš bih volela da mi kaže. Naime, kaže Vlada, ukoliko bi jedinica lokalne samouprave ipak ta sredstva nenamenski utrošila, Vlada bi za taj iznos uskratila preneta sredstva po osnovu nenamenskih transfera.
Šta ovo znači? Potroše se neka sredstva u opštini Zemun (sada su potrošena neka sredstva za adaptaciju odeljenja transfuziologije u bolnici u Zemunu) i Mlađanu Dinkiću se to ne dopadne, šta tu imaju radikali da se mešaju, šta tu ima da sređuju stanje u bolnici i on kaže – to su nenamenski potrošena sredstva i opštini Zemun uskrati dalja sredstva. Eto, tako je to ovaj zakon regulisao. Ako vi mislite, vas četvoro-petoro je ovde koji ćete glasati za ovaj zakon, ako mislite da je ovo dobro, onda svaka čast.
Sećate se koliko su na početku mandata ovih lokalnih samouprava, posle lokalnih izbora, kumili i molili predsednici opština iz Šida, Nove Pazove, Požege, Zemuna, da se pošalje nadležna budžetska inspekcija, da se utvrdi kako su oni prethodni trošili pare. Naravno, Dinkiću nije palo na pamet da ni u jednu od tih opština pošalje budžetsku inspekciju, iz prostog razloga što su u tim opštinama pre radikala na vlasti bili žuti lopovi.
Pošto Dinkić nije poslao budžetsku inspekciju, onda smo se mi sami lepo u opštini Zemun pozabavili tim problemom i otkrili da je izvesni Simonović, koji je bio predsednik opštinskog odbora DS, a direktor Javnog preduzeća "Poslovni prostor", ukrao, Krasiću, molim te pomozi mi...
(Zoran Krasić sa mesta: Tri i po miliona.)
... tri i po miliona evra. E, to je onaj Simonović o kojem ovih dana pišu novine da je netragom pobegao jer se zadužio kod mnogih ljudi po Zemunu, pa ne može da vrati sve te dugove.
Neki su mu uzeli kuću, pa tu istu kuću dolaze četvorica ljudi da uzmu, jer je četiri ili pet puta prodavao itd. To su kadrovi koje podržava Mlađan Dinkić. Onda na osnovu izjava tog Simonovića dok je bio ovde, čak su prozivani neki bivši radikalski funkcioneri u opštini Zemun, pa pisane krivične prijave itd.
Postoji nekoliko krivičnih prijava protiv Simonovića, a da li će on da se vrati iz Amerike i da li će protiv njega da raspišu neku poternicu, sada možda neće, ali u nekoj skorijoj budućnosti svakako neko hoće, budite sigurni.
U skladu sa ovim Vladinim obrazloženjem zašto ne prihvata amandman, još jedno logično pitanje, kako će to Dinkić, a Krasić je govorio o tome, da deli opštine i kome će da daje pare, a kome neće, u odnosu na onu njegovu uredbu i direktivu koju je uputio opštinama da moraju da smanje broj zaposlenih.
Ako se slučajno neko oglušio o takvu direktivu Vlade Republike Srbije, tim zaposlenima u opštinama smanjena je plata. Em što im je smanjena plata, em je zavrnuta slavina, ona transferna sredstva koja smo ovde izglasali i te opštine ne dobijaju, zašto ne da Mlađan Dinkić.
Ovo što govorim normalnom čoveku zaista može da izgleda neverovatno, neverovatno da postoji neki Mlađan Dinkić koji je alfa i omega i od koga sve u ovoj državi zavisi, koji nema ni predsednika Vlade, ni Vladu. Šta kaže Dinkić to je tako i kome se sviđa, sviđa, a kome se ne sviđa, šta mi tu da radimo. Kada je u pitanju transfer sredstava lokalnim samoupravama, jedno pitanje, takođe više za javnost, a naravno i za narodne poslanike, ako ih to interesuje. Kako se raspodeljuju sredstva narodnim kancelarijama koje se formiraju u svim opštinama gde su žuti lopovi na vlasti? Odakle i ko ima pravo na ta sredstva svih građana Srbije i svih građana tih opština.
Juče sam pročitala, u Medveđi je otvorena narodna kancelarija. Ta je najnovija. Svaki čas, odnosno u svakoj opštini gde su žuti na vlasti otvara se narodna kancelarija. Sada pitam, ko ima pravo, vidim da je 15 minuta gospodine predsedniče, samo još jedna rečenica...

Hvala lepo.
Dakle, na koji način oni dolaze do tih sredstava, da li to znači da je Mlađan Dinkić odobrio ovom Tadićevom tajkunu, Draganu Đilasu da može da troši te pare koje su namenjene građanima određenih opština, da može da ih troši funkcionerima DS koji se zapošljavaju u tim narodnim kancelarijama. Neki nam se kasnije predlažu, kao pre neki dan za zamenike javnih tužilaca.
Ko je taj ko ima na to pravo i odakle crpi to svoje pravo. Mislim da je zaista vrlo blizu vreme kada će i taj, a mislim da je to Mlađan Dinkić, koji je odobrio i finansiranje Narodne kancelarije, ove ovde Đilasove, a i svih ovih po lokalnim samoupravama, da će vrlo brzo zajedno sa Đilasom postati izdržavano lice u Zabeli.

Član 51. kao i ovaj prethodni član 50. i još nekoliko članova iza predložili smo da se brišu, zato što se odnose na, kako u naslovu iznad ovog odeljka piše – "Obezbeđenje pravičnosti, efikasnosti i otvorenosti sistema finansiranja lokalne samouprave", pa onda naslov iznad člana 50. – "Komisija za finansiranje lokalne samouprave".
Naravno da je u pitanju principijelni stav pre svega SRS, da ne treba formirati nikakve posebne komisije, da imamo ministarstva, da lokalne samouprave, sve već formirane organe i organizacije, samo treba svako svoj posao da radi, vredno, pošteno, pre svega, u skladu sa zakonima, ma kakvi bili zakoni, makar i ovakvi kakav je ovaj zakon.
Kada sam govorila o članu 32, jednostavno moram da se vratim na obrazloženje Vlade, jer sam tada potrošila vreme, nisam mogla da pročitam obrazloženje Vlade zašto su odbili amandman na član 32, a taj amandman se odnosio na način korišćenja sredstava dobijenih od zakupa poslovnog prostora, odnosno na ograničavanje od strane Vlade, odnosno Ministarstva finansija, na određivanje tačno za šta ta sredstva mogu da se koriste, što je potpuno besmisleno i neću dalje elaborirati o ovom amandmanu, jer sam već govorila o tome 15 minuta, ali samo da pročitam, a u vezi je sa ovim što ću dalje da govorim, obrazloženje Vlade zašto taj amandman nije prihvaćen.
Kaže: "Amandman se ne prihvata, s obzirom da se utvrđivanjem namenskog karaktera prihoda od zakupa neće dovesti u pitanje redovno funkcionisanje lokalne samouprave, posebno opština u sastavu gradova. Ujedno, na ovaj način smanjiće se neopravdano visoki rasponi u visini raspoloživih prihoda po stanovniku između pojedinih gradskih opština, posebno u gradu Beogradu koji se sada kreću i preko 10 puta, uz isti obim nadležnosti".
U ovom obrazloženju je suština privatnosti ovog zakona. Više puta smo danas rekli da je ovo privatni zakon Mlađana Dinkića, koji će očigledno primenjivati u najvećoj meri Nenad Bogdanović i ostali žuti kriminalci, gospodin Marković je izašao, on dobro zna na koga mislimo i na koga svi građani u Srbiji misle kada se kaže "žuti" i nije korektno od gospodina Markovića što govori o nekoj rasnoj netrpeljivosti. Mi srpski radikali veoma cenimo kineski narod i nikada nam ne bi na pamet palo da u tom smislu pomenemo žutu boju.
Kada kažemo "žuti", jasno i glasno mislimo na žuto lopovsko preduzeće Borisa Tadića. Ovo naravno radi javnosti, zna ovo i Predrag Marković, ali pošto on voli da se šali, ja to moram ovako ozbiljno da objasnim.
Dakle, čl. 50, 51, da, profesore Simonoviću, imate nekih problema zbog ove konstatacije?
(Velimir Simonović, sa mesta: Nemam.)
Onda nemojte da komentarišete, budite ljubazni.
Dakle, čl. 50, 51, 52. i valjda sve do člana 55. govore o toj komisiji za finansiranje lokalne samouprave koja je što se tiče srpskih radikala potpuno nepotrebna. To je još jedno novo administriranje, a sada je posebno interesantan član 51.
Naravno, te komisije moraju da se plate, ti ljudi koji će biti članovi komisije moraju da se plate, a onda uobičajeno do sada sve agencije, komisije itd, koje ste kroz razne zakone ovde usvajali određivane su plate, obično nekoliko puta veće od prosečnih plata zaposlenih u Srbiji, pa će tako i ovi imati nekoliko puta veće plate od plata radnika koji rade u, gospođo iz ministarstva, imate nekih primedbi­
Onda vas molim takođe, vas pogotovo, možete da pišete, da pročitate kasnije Mlađi šta smo mu govorili, a vi ne možete da komentarišete.
Dakle, ovi ljudi koje budete birali u ovu komisiju, imaće sasvim sigurno veće plate od onih ljudi u lokalnim samoupravama, u organima lokalnih samouprava koji istinski rade, koji rade za građane, koji su servis građana tamo gde su srpski radikali na vlasti u opštinama, a tamo gde nisu srpski radikali, građani dobro znaju kakvih problema imaju sa lokalnim samoupravama, ali i to traje samo do narednih izbora. Sada slušajte šta kaže član 51.
Dakle, čak i kada ne bismo principijelno bili protiv ove komisije, a jesmo, onda bi opet bilo potpuno neprihvatljivo da komisija bude u sastavu koji je predviđen članom 51. Stav 1. kaže: "Komisija ima predsednika i 10 članova koji se imenuju na period od pet godina".
Opet pet godina, to je opet ona igra koju smo već imali u Zakonu o Vladi, u Zakonu o državnim službenicima, to je zamisao ove vlade Koštunica-Dulić, da na tako visoke državne funkcije postave svoje ljude na period od pet godina, da kada odu sa vlasti imaju i dalje neke svoje ljude na značajnim funkcijama, kako ne bi potpuno izgubili vlast kao što će je formalno izgubiti posle narednih izbora.
Drugi stav: "Predsednika i pet članova imenuje Vlada, a pet članova Stalna konferencija gradova i opština". Ljudi moji, šta je ta stalna konferencija gradova i opština da bi bila ugrađena u ovaj zakon ili u bilo koji zakon i da bi ta stalna konferencija gradova i opština imenovala članove komisije koji će raspolagati nekim sredstvima kojima se finansiraju lokalne samouprave. Ovo je zaista neverovatno. Neverovatno je da se ovaj privatni Dinkićev zakon ne samo u ovom članu, govorili smo to i u načelnoj raspravi, bazira na nekakvim stavovima Stalne konferencije opština i gradova. To jednostavno ne može da prođe, to nije normalno, nije pametno. Ta stalna konferencija je jedno neformalno telo, udruženje građana, nevladina organizacija.
Dalje, očekivala sam, s obzirom na ovo, da će jedan broj članova ove komisije koja će voditi računa o finansiranju lokalnih samouprava da određuje fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor, nije moguće da ste jedan zakon propustili, a da nema na njega uticaja Kandićka, Vučo, Biserko itd. Iz tog ranga vam je ova stalna konferencija, naravno izostavili ste i društvo sudija i te tzv. demokratske tekovine, a ja kažem – kvazidemokratske tekovine.
Dakle, neverovatno je, a pogotovo u daljem nastavku ovog stava – "od kojih tri člana moraju biti predstavnici jedinica lokalne samouprave". Dakle, ta konferencija bira pet članova, a tri moraju biti predstavnici lokalne samouprave.
Ko su ova dva člana koja nemaju veze ni sa Ministarstvom, ni sa lokalnom samoupravom, ko su ta dva člana od kojih će zavisiti život zaposlenih i građana u opštinama? Ovo je enigma koja nikako ne bi smela da ostane u ovom zakonu, i onda imate zaista vrhunac cinizma – "stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe komisije obavlja Ministarstvo".
Dakle, ovakvu kombinaciju ko god da je smišljao stvarno svaka mu čast. Ako je i od Dinkića, mnogo je. Dakle, tamo će stalna konferencija da formira neko telo, komisiju u koju će možda da stavi Kandićku i Vučo, a Ministarstvo će da obavlja stručne i administrativne poslove za tu komisiju.
Evo šta kaže Vlada zašto nije prihvaćen amandman na član 51. Kaže – iz istih razloga kao i ovaj na član 50: "Amandman se ne prihvata s obzirom da Komisija za finansiranje lokalne samouprave predstavlja oblik institucionalizovane saradnje i dijaloga između centralne i lokalne vlasti". Kakva saradnja, kakav dijalog? Ljudi, dajte narodu pare, dajte lokalnim samoupravama pare, to je decentralizacija, a nemojte da zakukuljite u zakonu da nikome nije jasno šta ste napisali, a onda u novinama se zalažete da ste za decentralizaciju lokalne samouprave, a bez Dinkića ne sme ni jedna sijalica u opštini da se promeni.
Dalje kaže – "kao takva postoji i u nizu drugih evropskih zemalja". Stvarno bih volela da u zagradi stoji taj niz evropskih zemalja, jer to baš nije tačno. Njena svrha nije da se u okviru nje vrši bilo koji posao iz nadležnosti Vlade i ministarstava, već da se kroz jedan partnerski odnos centralne i lokalne vlasti pomogne boljem međusobnom razumevanju, razmeni mišljenja, a time i boljem kvalitetu zakona i drugih propisa koje predlaže Vlada, a koji se odnose na položaj, nadležnosti itd. Govore o razmeni mišljenja, a radi se o komisiji za finansiranje lokalne samouprave.
Ko je ovde lud? Mi nismo i građani Srbije nisu. Građani Srbije sada odlično razumeju šta je Vlada ovim zakonom u stvari htela, kako je htela još jednom da ih izvara. Sada ću da vam kažem šta znači taj dijalog i međusobni razgovor. To znači da se dogovore Dinkić i Bogdanović šta će da rade u Beogradu.
Bogdanović je obećao tri mosta u izbornoj kampanji. Već mu je treća godina kako je gradonačelnik i on i ovaj njegov Stanojević počeli su da pričaju po novinama kako se angažuju, prikupljaju ponude, idejna rešenja, projekte, naravno, zamajavanje naroda i građana Beograda da bi se slušalo kako mu je palo na pamet, nešto razmišlja o mostu, a to je naravno njegova priprema za neke buduće izbore kada će da kaže – naravno da ću da gradim most, ali još uvek nismo uradili projektnu dokumentaciju.
Svako ko samo jednom izađe automobilom u Beograd zna kolika je potreba izgradnje ta dva mosta u Beogradu. Beograd više ne može da podnese saobraćaj koji je trenutno u Beogradu. Imaćemo u jednom od narednih zakona predlog Velje Ilića da se oduzimaju automobili nekome ko načini eventualno neki prekršaj. Valjda na taj način treba da smanji broj automobila u Beogradu.
Zato Nenad Bogdanović i Bojan Stanojević krpe rupe, asfaltiraju, menjaju žardinjere, zato što se tu najbolje peru pare. Nigde nema boljeg pranja para od asfaltiranja.
Pre neki dan u gostima su mi bili bliski rođaci iz Banjaluke, prošli smo slučajno Nemanjinom ulicom i negde pred kraj pitaju me gde je ta Nemanjina ulica o kojoj se toliko pisalo da je sređena, uređena, evropska. Kažem – sada idemo tom ulicom. Ljudi se krste, kažu da se uopšte ne vidi da se nešto radilo.
Kažem – ne vidite, ovde su skoro menjali šine jer su zaboravili da tramvaji moraju da se mimoiđu, pa su napravili tako da ne može tramvaj pored tramvaja da prođe.
Nisu ni to uradili slučajno nego je i to urađeno da bi se još jednom obrnuo još jedan krug u okviru pranja para, jer tamo neki projektant zaboravio da treba da se mimoiđu, da tramvaji idu u oba pravca.
Znao je on to i verovatno je taj čovek to i predvideo u projektu, ali su Stanojević, Bogdanović i ovaj tajkun od preko puta – Đilas, koji je naravno kapa sveukupnog kriminala te demokratske žute bande, shvatili da treba još malo para da izvuku iz beogradskog budžeta pa su izmislili još jedan nov posao.
Za takve stvari služiće ova komisija koju će predlagati Stalna konferencija opština i gradova.