Dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam malo više ozbiljnosti od Solanine vlade. Očekivala sam da će Narodnoj skupštini da stave na uvid i na razmatranje izveštaj pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju. Očekivala sam predloge zakona o kojima smo u obavezi da raspravljamo i da ih donosimo po Ustavnom zakonu.
Takođe, očekivala sam zakon o budžetu, ali je očigledan kontinuitet ove vlade, ceo prethodni saziv Skupštine, ceo mandat bavili smo se izmenama zakona već izmenjenih po nekoliko puta. Onda nam se u nekom izveštaju hvali, tada predsednik, verovatno će to da radi i ovaj sada, koliko smo stotina zakona usvojili, a sve skupa je u pitanju možda stotinu članova izmena i dopuna nekog od zakona.
Dakle, vi nastavljate istu praksu. Naš narod bi rekao - "dokon pop i jariće krsti". Tako i vi Narodnu skupštinu zamajavate nečim za čim baš nešto i nema potrebe.
Podsetiću vas na ono što su vas već podsećale neke kolege iz SRS. Kada smo raspravljali o Zakoniku o krivičnom postupku, tada smo vam mi srpski radikali govorili, upozoravali skupštinsku većinu, da donosite neprimenjive zakone, da donosite zakone koji nisu u duhu našeg pravnog sistema. Tada nas niste slušali. Govorim o onom prvom zakonu kada ste vi učestvovali u radu parlamenta.
Kada je ovaj drugi donošen, tada DS nije učestvovala, da podsetim, u radu parlamenta. Mi smo i tada, ne samo upozoravali, nego smo uložili i amandman i predložili tada našim amandmanom da Zakonik o krivičnom postupku stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", a da se primenjuje od 1. januara 2009. godine. Naravno, obrazložili smo da je to neophodno zbog složenosti postupka, zbog mnogo obaveza koje treba ispuniti da bi se ovaj zakonik primenjivao.
Naravno, skupštinska većina tada nije imala sluha. Smejali su nam se kolege poslanici kada smo rekli da je nemoguće pre 1. januara 2009. godine obezbediti uslovi za primenu ovog zakona, kao što se danas smeje skupštinska većina na sve što mi ovde iznesemo.
Nažalost ili na sreću, sve što mi kažemo za nekoliko meseci se ispostavi da je tačno i ono što bude naš amandman, vi nam kasnije dajete kao predlog Vlade.
Zato vas upozoravam, vi to znate, gospodine Petroviću, da sam vrlo često i da smo vrlo često na tu temu ovde govorili, pa vas na vreme sada upozoravam da slušate poslanike SRS, da prihvatate naše amandmane, jer ako to budete radili ima neke šanse da taj posao, na koji ste se samoizabrali u momentu kada niste bili narodni poslanik, možda solidno i radite. Bez toga, bogami, mrka kapa.
Što se tiče ovog drugog predloga zakona, rečeno je ovde i istina je da je ovaj zakon kopija Pravilnika Haškog tribunala. Na to smo takođe upozoravali narodne poslanike i tadašnjeg ministra. Upozoravali smo vlast Srbije da ne treba da izlazimo iz pravnih okvira srpskog pravnog sistema, da nam ne trebaju loši primeri Haškog tribunala, da nam ne trebaju svedoci saradnici, koji su u međuvremenu ostali najunosnije zanimanje.
Svedoci saradnici, čije izjave se inače unapred dobro unovče, a od kojih zavisi nečiji život, zavisi donošenje presuda vaših specijalista, sudija specijalnih odeljenja, koji su specijalni samo po tome što, za razliku od svojih kolega, koji takođe rade vrlo komplikovane i vrlo ozbiljne postupke, imaju tri puta veću platu.
U tome su specijalni i po tome je specijalna i Nata Mesarović, koja je pre dva dana, onako u dubokoj crnini, počela sa obelodanjivanjem presude optuženima za ubistvo Zorana Đinđića rečenicom: "Dame i gospodo dobili smo presudu...", pa se onda predomislila i rekla: "doneli su presudu...", ali ostalo je zapamćeno ono prvo: dobili su presudu, a ostaje široj javnosti Srbije nejasno, od koga su dobili presudu.
Kad je reč o samostalnosti i nezavisnosti pravosudnih organa, podsetila bih da su prilikom izricanja te presude u sali bili ministri, bio je i Boris Tadić, predsednik Republike. Pitam, koji je sudija mogao da bude opušten, da može da iznese presudu, ako zna da ga tako izbliza gleda predsednik Republike i naravno da zna kakvu presudu predsednik Republike očekuje.
Mada, nisam baš sigurna, kada sam videla ko sve sedi, ko je sve sedeo na toj galeriji, odnosno setila sam se jedne presude ovih specijalaca sudija, gde su potpuno suprotno zdravom razumu u dispozitivu odluke izrekli presudu kakvu su izrekli.
Dalje u obrazloženju su naveli ko je sve eventualno kriv, a nije obuhvaćen tom presudom, pa se pitam da nisu možda i Tadić i ministri sedeli tu, da čuju da li će u obrazloženju presude Nata Mesarević pomenuti neko od imena, koja su inače u Srbiji javna tajna, koji su eventualno umešani u ubistvo Zorana Đinđića.
Kao pravnik sa iskustvom i znanjem, ne bih sebi dozvolila da komentarišem prvostepenu presudu, jer znam da je to nedopustivo.
Ali, ako to radi ministar pravde, vi gospodine Petroviću, ako to radi predsednik vaše stranke, koji je, s vremena na vreme, i predsednik države, Boris Tadić, ako to rade i ostale vaše kolege ministri, onda zaista moram i ja, kao predstavnik naroda, da kažem da je sve ono što ste radili do donošenja te presude bio i te kako pritisak na sud, pritisak na sudsko veće, pritisak na one koji su doneli Nati Mesarović presudu i njenom veću.
Ono što je uradila demokratska omladina, kada je sačekala porodice ljudi koji su optuženi i prvostepeno osuđeni za neko krivično delo, nedopustivo je takođe, i sada vam se obraćam kao potpredsedniku Demokratske stranke ili zamenik predsednika ili šta ste već. To je nedopustivo.
Podsećam da je to ista demokratska omladina, koja je u vreme kada je G17 plus pokretao inicijativu za gašenje Srpske radikalne stranke, tada je na sajtu te demokratske omladine jedan od odgovora na pitanje, da li treba ugasiti Srpsku radikalnu stranku bio, ne ugasiti nego pobiti. To je demokratska omladina. To je Demokratska stranka i to je demokratski uticaj na pravosudne organe.
Naravno, ne želim da kažem da je ova presuda ispravna ili neispravna, ni dobra ni loša. To prepuštam Vrhovnom sudu Srbije i ubeđena sam da će se prestati sa pritiscima i da će se prestati sa specijalnim emisijama na B92, vaše televizije, i verujem da ćete omogućiti ljudima da profesionalno rade svoj posao i da ih nećete ubeđivati kao ovo prvostepeno veće da donose političke presude, sa političkim obrazloženjem, što je apsolutno nedopustivo u demokratskom sistemu, gospodine Petroviću.
Verujem da se vi sa ovim slažete, ali kada budete govorili reći ćete da tu nije bilo nikakvog pritiska. Javnost Srbije sve je videla i sve čula, ali javnost Srbije očekuje takođe od suda, koji se upustio i koji je doneo ovu presudu, da možda da neko šire obrazloženje u onom pisanom delu presude, jer nisam baš sigurna da su sva lica koja su trebala obuhvaćena ovom presudom i obuhvaćena. Kao što nisam ni sigurna da su svi koji su osuđeni zaista i krivi. Ponavljam, očekujem od Vrhovnog suda pravičnu i na zakonu zasnovanu presudu.
Možda će vaš sada koalicioni partner Dejan Mihajlov, pošto se sećate on je rekao, ako vi ne kažete, reći će on, i možda će on da šapne ko su zaista inspiratori i nalogodavci ubistva Zorana Đinđića.
Vratiću se na izmene ova četiri člana Zakonika o krivičnom postupku, još malo da uporedim ovo sa Haškim tribunalom i sa Pravilnikom Haškog tribunala. Tamo je, podsetiću vas, građani Srbije to odlično znaju, već petu godinu, predsednik srpskih radikala, dr Vojislav Šešelj, zatočen i postoji nagoveštaj da će suđenje da mu počne u novembru.
Ono što je tužilaštvo do sada uradilo ne pokazuje nam da će biti moguće da i u novembru počne suđenje i vi ovim zakonom radite nešto analogno Haškom tribunalu.
Podsećam vas, da je Vojislav Šešelj svoja prava u Haškom tribunalu morao da izbori bukvalno stavljajući svoj život na kocku. Tada niko iz vlasti Republike Srbije nije reagovao, nisu reagovali ni razni borci za ljudska prava, naravno reagovala je većina građana Srbije, reagovala je bratska Rusija i, hvala bogu, Vojislav Šešelj je ostao živ i izborio se za svoja ljudska prava. Potpuno spreman čeka Haško tužilaštvo. Potpuno spreman da uradi ono zbog čega je tamo otišao, da odbrani Srbiju i srpske nacionalne interese.
Samo želim još u jednoj rečenici da obavestim i zamolim građane Beograda, pre svega Novog Beograda, da se pridruže poslanicima Srpske radikalne stranke sutra u 11,55 na uglu Bulevara AVNOJ-a i Španskih boraca. Sutra ćemo u 11,55 da oblepimo ceo Bulevar AVNOJ-a plakatima na kome će pisati Bulevar Ratka Mladića.
Čekamo, gospodine Petroviću, i vas i vašeg kolegu Jočića, evo sada se javno u ime svih poslanika koji će biti prisutni odričemo i odričem poslaničkog mandata, pa da vidim, kao što je rekao jedan poslanik koji danas nije u sali, sinoć u jednoj emisiji, u kojoj ga je inače Vučić pregazio, da nisu znali na koja vrata da izađu. Reče da su ovi ljudi koji su uhapšeni, uhapšeni po nekom člana nekog zakona. Sutra kada budete došli da nas eventualno hapsite, moraćete tačno da kažete po kom članu i kog zakona.

Član 225. Gospodine Duliću, kad ste se pre neki dan, ničim izazvani, obraćali narodnim poslanicima rekli ste da ćete, za razliku od vaših prethodnika, omogućiti narodnim poslanicima normalnu komunikaciju sa ministrima u skladu sa Poslovnikom i u tom smislu želim da postavim pitanja ministru, gospodine Petroviću vama, i bilo bi lepo da me slušate, jer tražim da odgovorite odmah.
Dakle, tim koji pomaže pripremu odbrane gospodinu Vojislavu Šešelju pribavio je 34 sudski overene izjave ljudi, građana Srbije, koje su predstavnici Karlinog tužilaštva ucenjivali, podmićivali, pretili itd, ne bi li ih naterali da svedoče protiv Vojislava Šešelja. Sve se to dešavalo, ili uglavnom se dešavalo, u Gospodar Jevremovoj br. 11 u Beogradu.
Tražim od vas, ministre, prvo odgovor na pitanje po kom osnovu su predstavnici Haškog tužilaštva, odnosno istražitelji smešteni u Beogradu u ul. Gospodar Jevremovoj br. 11, ulica Jevrema Grujića, izvinjavam se, Jevrema Grujića br. 11, koju inače čuva srpska policija.
Drugo pitanje, gospodine ministre, možda ćete za to morati da konsultujete specijalnog tužioca za ratne zločine, onog Vučkovića, poznatog po tome da će da hapsi golubove pismonoše ako prenose neke poruke Ratku Mladiću, da ga pitate na osnovu čega, na osnovu kog propisa, samo nemojte da vam kaže kao sinoć jedan poslanik - na osnovu nekog člana nekog zakona, on sada bukvalno juri sve te ljude koji su dali overene izjave timu za odbranu Vojislava Šešelja i svakodnevno pozivaju te ljude u Specijalni sud za ratne zločine.
Da li ima nameru sada da ih on ovde goni zato što su pokazali da su časni i pošteni, da nije mogla Karla del Ponte da ih kupi, da ih uceni, da su rekli pravu istinu, na osnovu koje su Vojislav Šešelj i njegov tim podneli prijavu protiv Karle del Ponte Haškom tribunalu.
Dakle, tražim od vas, gospodine Petroviću, odgovor na ta dva pitanja?
I molim vas da sa mesta ministra obavite ozbiljan razgovor sa tim tužiocem, ne naravno da utičete na njega, jer na to nemate pravo, ali da mu skrenete pažnju da mora da se ponaša u skladu sa zakonom i da ga upozorite, i sada ga ja upozoravam, da će SRS stati i zaštititi svakog od tih časnih ljudi koji su nama dali te overene izjave i da nećemo dozvoliti da se Vučković, niti bilo ko od vas dosmanlija, iživljava nad tim ljudima samo zato što su bili časni i pošteni.

Dame i gospodo poslanici, član 103. Poslovnika Narodne skupštine u stavu 1. kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Najpre, želim da vam kažem da kada SRS bude većina u ovom parlamentu, apsolutna većina, i kada mi budemo donosili poslovnik svojom skupštinskom većinom, sigurno da nećemo imati ni ova ni bilo koja druga ograničenja koja u ovom vrlo restriktivnom Poslovniku Narodne skupštine postoje.
Ali, imamo ovaj poslovnik, vi ste glasali, vi koji ste sada skupštinska većina, i kada ste glasali za ovaj poslovnik bili ste, vi ste izglasali ovu odredbu da poslanik mora da govori o pitanju koje je na dnevnom redu. Dakle, dokle god postoji ovaj ovakav poslovnik, onda predsedavajući ili predsednik Narodne skupštine mora da se pridržava tog poslovnika.
Ovo nije osnovni razlog zbog čega sam reklamirala Poslovnik. Mnogo više me brine član 27. Član 27. govori o predsedniku Narodne skupštine i kaže da predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Intervenisala sam po ovom poslovniku da bih gospodinu, budućem predsedniku, pošto verujem da ćete izabrati gospodina Dulića, skrenula pažnju da ni slučajno ne sluša gospodina Vargu u onom što mu je rekao šta treba da radi kao predsednik Narodne skupštine. Gospodine Duliću, vaš kolega koji reče da će glasati za vas malopre, za ovom govornicom javno vas je pozvao da kršite i Poslovnik, i zakone i Ustav Republike Srbije.
Zbog toga sam, pre nego što budete izabrani, htela da vam skrenem pažnju da, ako mislite tako da radite, ne prihvatate tu funkciju, a ako ste se dogovorili da ćete da kršite od Ustava do Poslovnika, onda to lepo kažite. Ako ne mislite to da radite, onda nije trebalo da izađem da ovo kažem, već ste sami trebalo da se javite i da kažete kolegi Varga da vi nemate nameru da kršite Poslovnik, zakone i Ustav Republike Srbije.
Vi ste nam lepo jutros u ekspozeu, što niti je uobičajeno, niti je po Poslovniku Narodne skupštine, ovde održali neki vaš govor, o kojem ću naravno govoriti kada budem kao diskutant na redu. Tada ste se kao diskutant zaklinjali u nešto sasvim drugo u odnosu na ovo što smo malopre čuli.
Doduše, niti ja, niti mi iz SRS nismo iznenađeni da vi javno govorite jedno, a radite drugo, kao što svi ministri ovih dana se zaklinju u poštenje. Podsetiću vas na onaj momenat kada je Vojislav Koštunica ulazio u salu sa tada budućim, a sada ministrima u Vladi Republike Srbije. Neko od narodnih poslanika je dobacio - šta ćeš ti lopove ovde, pola ministara se okrenulo.

Dame i gospodo, s obzirom na datum kada su verifikovani mandati narodnim poslanicima najmanje što sam očekivala je da svi narodni poslanici nauče ovaj poslovnik Narodne skupštine. On nije mnogo komplikovan, restriktivan jeste, uglavnom zabranjuje narodnim poslanicima da se bave svojim poslom, ali u onom delu koliko možemo o tome da govorimo, zaista bi bilo lepo da se služimo ovim poslovnikom i odredbama iz ovog poslanika.
Pre nego što obrazložim ovaj deo, volela bih da kandidat za predsednika Skupština kaže ovde, jer javno to jutros nije rekao kada je iznosio nekakav svoj program, opet kažem mimo Poslovnika i mimo uobičajene prakse, da li je on obećao nekome ono što nije obećao javnosti Srbije i narodnim poslanicima, a odnosi se na malopre njemu postavljene uslove da bi neko glasao za njega, da li je kandidat za predsednika Narodne skupštine nekome obećao promene Ustava, lustraciju, jer ponavljam to narodnim poslanicima ovde nije rekao.
Takođe me interesuje, gospodine Duliću, da li ste obećali da ćete vi kao predsednik parlamenta stavljati na dnevni red neke predloge nekih zakona ili ćete to činiti na način kako to predviđa Poslovnik Narodne skupštine.
Dakle, upozoravam i podsećam da predsednik parlamenta ne može sam da stavi na dnevni red nijedan zakon zato što se dogovori sa nekom poslaničkom grupom ili sa nekim poslanicima pojedinačno, već tačno postoji utvrđena procedura na koji način predlozi dolaze na dnevni red u vreme redovnih zasedanja, na koji način dolaze na dnevni red u vreme vanrednih zasedanja, a sve mimo toga što predstavlja ne znam kakve i ne znam čije dogovore ne može da se nađe na dnevnom redu parlamenta.
Zaista očekujem da narodni poslanici nekakve trange-frange kombinacije mogu i neka rade izvan ove sale, ali ovako javno kršiti Poslovnik, kršiti Ustav, pozivati nekoga, za koga ćete glasati da bude predsednik parlamenta, da krši Poslovnik, da krši Ustav, i to nije prvi put, nego smo to danas nekoliko puta čuli. Zaista je nedopustivo, i to je jedan od razloga zbog koga mi nećemo glasati za ovaj predlog, ali o tome ćemo u drugom delu.
Zasad ponovo upozoravam narodne poslanike koji nisu naučili Poslovnik Narodne skupštine, pročitajte, nije komplikovano i nemojte ovde da govorite suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine.

Dame i gospodo poslanici, meni je ovog momenta postalo jasno zašto je gospodin Mićunović jedini predsednik parlamenta u istoriji višeparlamentarnog sistema u Srbiji, kome je njegova skupštinska većina izglasala da je kršio Poslovnik. On je danas pokazao da i dalje nije naučio Poslovnik Narodne skupštine.
Gospodine Mićunoviću, danas sam u prepodnevnom delu govorila nekim mladim narodnim poslanicima, mislim mladim u Skupštini, razumela sam da još uvek nisu naučili Poslovnik, ali sam iznenađena da vi ne znate za članove 100. i 101. Poslovnika Narodne skupštine, i vi ste sasvim izvesno radi javnosti govorili ono malopre što ste govorili, a radi javnosti želim da skrenem pažnju da narodni poslanici, upravo izlazeći na replike, upozoravajući na povredu Poslovnika, govoreći o tačkama dnevnog reda, ulažući amandmane, upravo na taj način narodni poslanici rade posao zbog kojih su ih narod i građani poslali u ove skupštinske klupe.
Demagogija je to što vi ovde pokušavate, gospodine Mićunoviću, da budete fini, da kažete da treba da govorimo o temi, kao da smo zaboravili šta je bilo pre nekoliko noći, kada su se vaše kolege iz DS-a i DSS-a za ovom, odnosno za onom govornicom u onoj skupštini, koju ste vi sa vašim prijateljima palili, a i za ovom, kada su se utrkivali u tome ko će više istine da kaže, da li demokrate o DSS-u ili DSS o demokratama, kada su se takmičili u tome ko je veći lopov i kriminalac.
Naravno, govorili su istinu i jedni i drugi. Takođe gospodine Mićunoviću, mislite da se ne čuje šta govorite iz klupe. Kada je gospodin Čedomir Jovanović govorio, ne sećam se koja je tačka dnevnog reda bila, o vrednostima je govorio, i kada vam je skrenuo pažnju da ne pričate u klupi, jer ga ometate dok on govori sa ovog mesta, onda ste vi, gospodine Mićunoviću, rekli da vi kao narodni poslanik možete da radite šta god hoćete, da možete da zviždite, da ustajete, da vičete.
Dakle, gospodine Mićunoviću, onda to kažite i sa ovog mesta. Istina je da narodni poslanik može da se ponaša kako god misli da treba da se ponaša.
(Predsedavajući: Držite se teme, gospođo Radeta, molim vas.)
Gospodine predsedavajući, govorim o Poslovniku, povreda Poslovnika, člana 100. i 101. Trebalo je da znate po kom osnovu sam se javila, a kada obrazlažem povredu Poslovnika, onda to mogu kako god hoću, da bih ubedila ovu skupštinsku većinu da u danu za glasanje glasa da li je Poslovnik povređen.
Još nešto, gospodine Mićunoviću. Pričate kako ste vi veći deo svog života proveli u opoziciji. Vi ste opozicija bili samo od 1990. do 2000. godine, sve pre i posle toga ste vlast. I u Merdarima ste bili vlast, i posle 2000. godine ste bili vlast, gospodine Mićunoviću.

Dame i gospodo poslanici, meni je nekako tužno ceo dan da slušam predstavnike DS-a kako pričaju o jačanju institucija, o budućoj ulozi predsednika Skupštine, a ti isti poslanici nisu ubedili svog predsednika da, shodno članu 182. Poslovnika Narodne skupštine, položi zakletvu pred ovim parlamentom na osnovu Ustava Republike Srbije.
Jer, sasvim izvesno, da je položio zakletvu u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji se temelji na Kosovu i Metohiji u sastavu Republike Srbije, sasvim izvesno da "Algemajne cajtungu" ne bi dao intervju koji je dao, pa je gospodin Tadić, predsednik DS-a, između ostalog rekao - u slučaju Kosova se radi o sposobnosti za funkcionisanje srpske države, bez njene stabilnosti ne može biti stabilnog Balkana.
Pa kaže dalje - povodom najava iz Srbije da bi se mogao zahtevati prekid diplomatskih odnosa sa onim zemljama koje bi priznale nezavisnost Kosova, Tadić je odgovorio da je svaka vrsta samoizolacije Srbije usmerena protiv srpskih građana. Onda dalje kaže Tadić - to je siguran put da se Kosovo izgubi.
Samozvani patrioti, koji propagiraju takvu politiku, špekulišu sa reagovanjima građana, koji u ovim za Srbiju teškim vremenima rado slušaju takve rečenice, rekao je Tadić.
Pretpostavljam da je Boris Tadić, kada je govorio o samozvanim patriotama koji propagiraju ovakvu politiku, mislio na svoje koalicione partnere DSS, pošto DSS takođe zagovara, zagovarala je bar do formiranja Vlade, tezu da treba prekinuti diplomatske odnose sa svakom zemljom koja prizna samoinicijativno Kosovo kao poseban deo, odnosno kao Kosovo republiku.
Naravno, srpski radikali se s tim slažu, to je bilo ono što smo mi od početka pričali, drugi su to prihvatili, ali očigledno Boris Tadić nema takvu nameru.
Još nešto što sam danas pročitala u dnevnom listu "Pravda" me zaista šokiralo i pitam samo predstavnike DS-a, da li je tačno da je DS Mići Veruoviću, koji je uhvaćen prilikom obijanja kioska, obezbedila diplomatski pasoš?
Kažu - Mića Burgija, tako mu je nadimak, nije džabe pretio u zatvoru, pokazalo se vrlo brzo, Veruović u pritvoru nije proveo više od dva sata, na intervenciju iz Tadićevog kabineta Burgija je pušten na slobodu, pa nije jasno da li će uopšte biti podignuta prijava protiv njega za razbojništvo koje je počinio, kaže sagovornik ''Pravde''.
Volela bih da mi vi koji se kunete u demokratiju, u institucije, u samostalnost pravosudnih organa, da potvrdite ili opovrgnete pisanje "Pravde".

Dame i gospodo poslanici, moram na početku da kažem da nisam iznenađena što je gospodin Oliver Dulić već uzurpirao funkciju predsednika Narodne skupštine i lažno se predstavljao kao predsednik Narodne skupštine, i to zvanično, zato što smo se ovih dana naslušali raznih bisera od ministara Solanine vlade.
Jedan od njih, koji se inače odazvao kada je neko od poslanika pitao - šta ćeš ti ovde lopove, pa kada se više od pola ministara okrenulo, među njima je bio i gospodin Bubalo, koji je pre neko veče na jednoj televiziji rekao da oni uopšte nisu bili nešto uznemireni da li će one noći do ponoći da se izabere Vlada, jer su oni bili spremni da je izaberu, pa makar i sutra u podne.
Dakle, već su pokazali ono što mi tvrdimo od početka, da je to skupina ljudi koju ne interesuje ni Ustav, ni zakon, niti bilo koji drugi propis.
Tako je i gospodin Dulić danas ovde objasnio na koji način će on kršiti Poslovnik Narodne skupštine, na koji način će kršiti Ustav Republike Srbije, izneo nam je, kako reče, svoj plan rada.
Ne razumem kako to predsednik parlamenta može da ima plan rada. Valjda se zna na koji način funkcioniše parlament, zna se ko predlaže propise, zna se kada se propisi stavljaju na dnevni red i to zaista, gospodine Duliću, nema nikakve veze sa vašim ličnim planom rada.
Kažete da ste vi razumeli da postoje neki problemi u parlamentarizmu danas u Srbiji, da se u toku rasprava koriste lične uvrede, da poslanici Skupštinu spuštaju na nisku kulturološku lestvicu, tako ste rekli, gospodine Duliću, vi koji ste pre neki dan kazali da vam je žao gospodina Radeta Obradovića što ste ga gurnuli da svoju političku biografiju na neki način ošteti činjenicom da će biti među prvima koji će svedočiti jednoj novoj koaliciji koja će biti sramota za ovu zemlju.
''Gospodin Rade Obradović'', sada vas citiram, gospodine Duliću, ''ima najbolju biografiju od svih ljudi koji su predloženi za potpredsednike Skupštine, najbolju biografiju.
On je mlad čovek, veoma je obrazovan, imao je jako puno uspeha u životu, ali se plašim da će ova slika koja bude snimljena danas, u kojoj gospodin Rade Obradović sedi pored ljudi, protiv kojih nemam ništa, koji takođe imaju svoje političke biografije, ali nisu ljudi sa kojima bi gospodin Rade Obradović trebalo da bude u društvu, da će ta slika jednom da bude dovedena, jednog trenutka možda će postojati potreba da gospodin Rade Obradović retušira fotografiju gde sedi između gospodina Tomislava Nikolića, kao predsednika Skupštine, i dvoje ljudi koji su danas predloženi za potpredsednike."
Jedan od to dvoje ljudi koji su izabrani za potpredsednike, gospodine Duliću, predsedava ovom skupštinom, vama daje reč, sedeće pored vas, menjaće vas verovatno često, pa vas pitam, da li ćete vi da se tuširate ili retuširate posle takvih sednica i sedenja pored gospodina Mrkonjića?
Rekli ste da ćete vi da se potrudite da se podigne ugled poslanika u njihovim sredinama. Kažete da je ugled poslanika u njihovim sredinama jako nizak. Gospodine Duliću, nemojte po sebi da cenite ostale poslanike i nemojte da vodite računa o ugledu poslanika u njihovim sredinama, jer mi svi pripadamo političkim strankama i mi svi u svojim sredinama odgovaramo građanima Srbije na izborima. Vodite računa o svom ugledu, gospodine Duliću, a za moj, najlepše vas molim, na ovaj način nemojte da brinete.
Dalje ste rekli da ćete da učinite sve da ova Narodna skupština bude efikasnija. Zaista ne razumem šta ste pod tim podrazumevali. Da li to znači, pošto ste rekli da ćete predložiti nov poslovnik, da ćete ukinuti pravo govora narodnim poslanicima, da li to znači da ćete ukinuti mogućnost podnošenja amandmana, da li to znači da ćete nam zabraniti da govorimo po Poslovniku? Gospodine Duliću, sve ovo što ste rekli nije u skladu sa onim što predsednik Narodne skupštine treba da radi.
Posebno mi je bila interesantna rečenica gospodina Dulića koji je rekao da će se potruditi da se zaposleni u Skupštini stručno i informativno usavršavaju, što je u redu i nemam ništa protiv, mada su to uglavnom vrlo stručni i obučeni ljudi. Ne znam samo kako ste nekog prevarili da napiše onaj poziv sa vašim potpisom o kojem smo danas pre podne govorili, ali ste isto tako rekli da ćete stručno i informaciono usavršavati narodne poslanike.
Gospodine Duliću, aman, da li ste vi svesni onoga šta govorite? Vi ćete mene stručno ili ne znam kako da usavršavate ili bilo kog poslanika SRS. Vi ako imate tu vrstu problema u vašoj poslaničkoj grupi, to rešite među vama, a nas ne mešajte u to. Najlepše vas molim da kada govorite o Narodnoj skupštini vodite računa o članu 99. Ustava Republike Srbije, ne izlazite iz tog okvira, gospodine Olivere Duliću.
Mi smo danas dobili, juče, kad li, biografiju gospodina Dulića. Između ostalog, saznali smo kakve je on sve specijalizacije i gde završio. Vidim, uglavnom, to po belom svetu, pa je osnivač Balkanskog foruma, pa je ne znam koje sve funkcije dobijao na tom nivou. Između ostaloga, on je primer, kako stoji, kako iz matice niču novi punktovi za obuku buduće srpske elite.
To je dakle i beogradski Fond za političku izuzetnost, koji je pre godinu i po dana osnovala Sonja Liht. Jedan od programa tog fonda je da od 2004. do 2008. godine obuči 500 mladih političkih lidera Srbije.
Savetnik tog fonda i docent dr Slobodan Marković kaže da, zajedno sa DS, DSS-om, G17 plus, SPO i nekadašnjim OTPOR-om, biraju lidere koje će obučiti političkim veštinama.
Dakle, gospodine Duliću, vi ste jedan od ovih lidera koje obučava Sonja Liht. Podsećam, to je ona koja je na "B92" rekla da je neko od njenih prijatelja tražio od nekih lekara i medicinskih ustanova da ne primaju na lečenje srpske radikale.
U vašoj biografiji, gospodine Duliću, kažete da ste rođeni 21. januara 1975. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu ste završili u Subotici, Medicinski fakultet u Beogradu. Ovo je pretpostavljam tačno, a da ste hteli pravu biografiju, onda biste morali da napišete sledeće.
Oliver Dulić svoju političku karijeru je započeo u SPO kao student medicine u Beogradu. Kasnije, nakon demonstracija pred petooktobarske prešao je u Demokratsku stranku. U Subotici se prvi put pojavljuje u političkom životu 2001. godine i nakon petooktobarskih događaja ulazi u vlast na lokalnom nivou.
Osniva firmu DG "Kompjuters" koja se bavi prodajom informatičke opreme i fiskalizacijom. Zapošljava se u Gradskoj bolnici u Subotici na odeljenju ortopedije. Osniva zajedničko preduzeće "Rolpak", Palić, Ul. Trogirska br. 2, sa Vujićem, Bucalom, Zvekićem i firmom "MPC" iz Beograda, koja ima 50% učešća u tom zajedničkom preduzeću.
Prilikom afere otimanja mandata Demokratskoj stranci Srbije, koja se sada za vas da glasa, ulazi u Republički parlament, a nakon odluke Ustavnog suda iz njega izlazi, da bi 2004. godine ušao u Savezni parlament.
Znači, gospodine Duliću, bili ste jedan od građana kada je ovaj parlament, zahvaljujući Bošku Ristiću, imao 308 narodnih poslanika.
Trenutno se nalazi na specijalizaciji u Beogradu. Prilikom raskola u Demokratskoj stranci između Borisa Tadića i Čede Jovanovića svrstao se na stranu Jovanovića, da bi za par dana Opštinski odbor DS-a u Subotici promenio odluku i priklonio se Tadiću, bez obzira na Oliverovo veliko prijateljstvo sa Čedom Jovanovićem.
Dakle, gospodine Duliću, ovo je vaša biografija i trebalo je da se predstavite na ovaj način.
Što se tiče poslaničke grupe SRS, mi smo jedanput glasali za predsednika, mi smo moralni ljudi i nećemo glasati za vas, kao oni koji su pre pet dana birali jednog predsednika, a danas će glasati za drugog.
Ali, naravno to je stvar njihovog morala. Da im je neprijatno i da ih je sramota šta rade, govorim o Demokratskoj stranci Vojislava Koštunice, danas ih nema ni petoro u ovom parlamentu.

Dame i gospodo, kada bih u jednoj rečenici komentarisala Predlog zakona o ministarstvima, onda bih rekla – kakav zakon, takva Vlada ili kakva Vlada, takav zakon.
To znači da mi iz Srpske radikalne stranke znamo da će sutra biti formirana veoma loša i štetočinska vlada, i da za tu vladu treba da se usvoji ovako loš zakon, o čijem Predlogu danas ovde raspravljamo.
Poslanici SRS podneli su preko 40 amandmana na Predlog zakona i pošto je ovo prvi put za saziv ovog parlamenta da se govori o predlogu nekog zakona, a već su se čule neke insinuacije kako neki dobri poslanici neće da podnose amandmane da ne bi vršili opstrukciju rada parlamenta, ja ću kazati sledeće.
Mi iz Srpske radikalne stranke ćemo, kao i do sada, uvek podnositi amandmane. To očekujemo i od ostalih kolega, ako imaju primedbe na zakon da to iskažu kroz amandmane, a ne da izađu za govornicu i govore šta nije dobro, a ipak neće da podnose amandmane, jer je to opstrukcija. Ne, to nije opstrukcija, već je pravo i obaveza narodnog poslanika i poslaničke grupe da podnosi amandmane, da obrazloži amandmane i, naravno, da traži od kolega da glasaju za te amandmane. O amandmanima ćemo sutra govoriti, a ovo je bila samo jedna principijelna primedba.
Šta je karakteristično za Predlog ovog zakona o ministarstvima, i šta nije posebno dobro, jeste činjenica da bar tri odredbe ovog zakona nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Proći ću kroz ovaj zakon i kazaću, bar one najkarakterističnije članove ću kratko prokomentarisati i izneti stavove Srpske radikalne stranke, na taj način o Predlogu zakona.
U vezi člana 2, koji govori o tome koja su ministarstva predložena u ovom novom zakonu, imamo dosta amandmana. Jedan deo amandmana se odnosi na promenu naziva nekih ministarstava, jer ste vi u ovom predlogu nepotrebno menjali dosadašnje nazive ministarstava, a nadležnosti niste menjali. Valjda, po nazivu ministarstva to treba da bude bombasto i zvučno, pa kad neko tamo dobije neko ministarstvo, da to ne bude ministarstvo za telekomunikacije, već da to bude ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, da bi taj ministar sam sebi ispred ogledala izgledao pametnije, a građani Srbije odlično znaju kakvi su svi ti ljudi koji će sutra biti izabrani za ministre.
Takođe, karakteristično je da niste predvideli u okviru ministarstva kulture, niti u okviru bilo kog drugog ministarstva, a ne kao posebno ministarstvo, ministarstvo informisanja. U našoj poslaničkoj grupi mi smo razmišljali, o tome, da li da predložimo formiranje tog posebnog ministarstva. Mislimo da je to dobro, ali smo računali, pošto ste povećali broj ministarstava, da nije dobro da opterećujemo državnu upravu novom administracijom, buduću vladu i ministarstva, pa smo ipak predložili da, barem, u okviru ministarstva kulture bude taj naziv, odnosno da bude ministarstvo kulture i informisanja.
Mi smo to predložili, jer nam je neverovatno da buduća vlada, odnosno sada skupštinska većina koja nam je predložila ovaj zakon, misli da je dobro da bude ovakav medijski mrak u Srbiji i da je dobro što u Srbiji danas u medijima upravljaju pojedine stranke i tajkuni. To nikako ne treba da se reguliše zakonom, jer po zakonu, možda, jednog dana, neko bi za nešto morao da odgovara.
Takođe smo predložili ministarstvo za dijasporu da se zove ministarstvo za veze sa Srbima izvan Srbije. To je apsolutno u skladu sa članom 1. Ustava Republike Srbije. Videćete kroz amandman, kolege koje budu obrazlagale taj amandman će kazati, da sada ne trošim vreme na to šta znači taj predlog.
U međuvremenu, vi koji ste pravnici iz drugih poslaničkih grupa pogledajte i uverite se da je naš amandman apsolutno u skladu sa Ustavom, za razliku od vašeg Predloga.
Takođe, predložili smo ministarstvo za integracije sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama. Mislimo da je to vrlo bitno, s obzirom na momenat i situaciju, za matičnu situaciju u kojoj se nalazi Srbija i da treba posebno ministarstvo da se bavi i ovim integracijama, a ne samo ovima o kojima vi pričate, evropskim, odnosno kako ih u najnovije vreme zovete evroatlantskim integracijama.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je izostavljeno iz ovog predloga skupštinske većine i mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da je to mnogo loše, ne zato što mislimo da nacionalne manjine imaju probleme u Srbiji.
Naprotiv, znamo da nemaju probleme da se u Srbiji poštuju ljudska i manjinska prava, ali mislimo da je neophodno ovakvo jedno ministarstvo da postoji u Srbiji. Drago mi je da sam danas čula predstavnike gotovo svih nacionalnih manjina u ovom parlamentu, iz novoformirane skupštinske većine, da su saglasni sa našim predlogom.
Naravno, očekujem da će sve kolege pripadnici nacionalnih manjina, bez obzira kojoj stranci pripadaju, glasati za ovaj naš amandman, a ne da se pojave sa nekim amandmanom o formiranju nekog, samo, saveta, kako li bi već bio nazvan, koji bi bio zadužen za nacionalne manjine.
Kasnije, po usvajanju ovog zakona, moći će opet neko da koristi neku od režimskih televizija i kazati kako srpski radikali nisu glasali za jedan takav amandman.
Zbog toga sada pozivam sve narodne poslanike, a pogotovo predstavnike nacionalnih manjina, da glasaju za amandman Srpske radikalne stranke, da imamo ministarstvo za ljudska i manjinska prava u okviru buduće vlade Republike Srbije.
U vezi člana 3. Predloga ovog zakona, koji se odnosi na delokrug rada ministarstva za spoljne poslove rekla bih sledeće.
Pitam, pitaću i pitaćemo sutra Vojislava Koštunicu, kako je on to imao do danas Vuka Draškovića za ministra spoljnih poslova, kada nije imao niti u okviru zakona predviđeno ministarstvo, na nivou Republike Srbije, i kada, još gore, Vuk Drašković nikada nije bio biran za ministra.
U delokrug rada ovog ministarstva izostavili ste nešto, po mišljenju SRS, izuzetno bitno. Vi ste ovde, između ostalog, kazali da će se ministarstvo baviti zaštitom prava i interesa Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica u inostranstvu. To je u redu. Ali je neprihvatljivo da ovde niste dodali – da će ovo ministarstvo naročito da vodi brigu o državljanima Republike Srbije zatočenih u Haškom kazamatu.
Do sada niste pokazali ni malo volje niti namere da pomognete državljanima Republike Srbije koji su u Haškom kazamatu, pa je predsednik srpskih radikala doktor Vojislav Šešelj, da bi se izborio za svoja osnovna ljudska prava, morao da dovede u pitanje svoj život, da se štrajkom glađu izbori u Haškom tribunalu za ono za šta je trebalo da se bori država Srbija.
Naravno, vi ni tada niste reagovali, a vidim ni u ovom zakonu nemate nameru da vodite računa o svakom svom građaninu. Nemojte više negde da se pojavite i da kažete da ste vi demokrate koji vode računa o svakom građaninu države Srbije. Ne vodite, i o tome ćemo redovno i na svakom mestu da vam govorimo.
Ministarstvo odbrane obavlja određene poslove, to je član 4, i ovde takođe imam pitanje: kako je to ''građanin'' Zoran Stanković obavljao posao Ministarstva odbrane, u čije ime, koji parlament ga je izabrao, na osnovu kog zakona je vršio tu dužnost?! I to će morati sutra Vojislav Koštunica da nam odgovori. Evo, ja ga danas već prozivam da razmisli da bi mogao neki pametan odgovor, i bar ubedljiv, da ponudi narodnim poslanicima.
Ministarstvo odbrane u opisu svojih poslova, naravno, izostavili ste nešto vrlo bitno za SRS, a to je zaštita bezbednosti državne granice i kretanje i boravak u graničnom pojasu.
Istina je da ste vi to, u skladu sa politikom koju su vam nametnuli vaši prijatelji, predvideli za MUP, ali ja ovde iznosim stav SRS koji se odnosi na Ministarstvo odbrane i, naravno, kroz obrazlaganje svog amandmana general Delić će vam sutra detaljnije govoriti o ovome.
MUP i njegov delokrug rada je opisan u članu 5. Predloga zakona. I ovde ste izostavili dva veoma važna segmenta koja ste ostavili potpuno neregulisana u bilo kom propisu, odnosno u bilo kom ministarstvu. Nigde niste napisali da je ovo ministarstvo nadležno za nabavljanje, nošenje i držanje oružja i municije.
Da li vi to planirate da od sutra u ponoć, kada budemo formirali novu vladu, da ćete prodavati oružje i municiju na ulicama i da će moći to da kupuje, onako, svako na kiosku kako mu padne na pamet i da nosi gde hoće i kako hoće?
Mnogo ste ugrozili bezbednost zemlje, dame i gospodo iz novoformirane skupštine većine, i očigledno je da nemate nameru, ni kroz ovaj zakon, ni sa novom vladom, ništa da učinite da se stanje u toj oblasti popravi.
Takođe, niste predvideli u ovom zakonu, odnosno u okviru MUP-a, zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka. Prosto je neverovatno da ovako nešto niste predvideli ni za jedno ministarstvo, ko će, mislite, čuvati ustavni poredak i da li je uopšte Vojislav Koštunica spreman posle nove kohabitacije i koalicije sa Borisom Tadićem da čuva ustavni poredak ili će, kao i Tadić, da prihvati sutra, ne daj bože, otcepljenje Kosova i Metohije i da kaže – pa, nijedno ministarstvo nije zaduženo za očuvanje ustavnog poretka i mi tu sada ne možemo ništa da uradimo.
Zato smo mi predložili amandman, a da vidimo na koji način će skupštinska većina reagovati kada se bude glasalo o ovom amandmanu. Takođe, ni u jednom ministarstvu niste predvideli registar o udruženjima građana. Svakoga dana se razne grupe građana upisuju u registar i naravno to je potpuno demokratsko pravo, nemam ništa protiv, odnosno pojavljuju se grupe građana. Vi sada niste predvideli ko će da ih registruje. Ipak, ako se registruje neka grupa građana, mora da postoji zakon na osnovu kog se registruje, da ispunjava određene uslove, a mi u okviru nijednog ministarstva, ovog budućeg, nemamo ovu delatnost.
Kada je u pitanju Ministarstvo finansija, tu smo takođe imali amandman. Pre svega, hteli smo da iz ovog opisa ministarstva brišemo jednu smešnu reč koja uopšte ne može da se koristi u ovom kontekstu. Između ostalog, rekli ste da ovo ministarstvo obavlja poslove koji se odnose na ''kvantifikaciju mera ekonomske politike''. Pošto kvantifikacija znači ukoličavanje, pitam vas sada: šta vam znači ovo da će ministarstvo da vodi poslove ukoličavanja mera ekonomske politike? Ovo je potpuno besmisleno, ali je suštinski amandman, onaj koji smo takođe podneli na ovaj član.
Amandman se odnosi na činjenicu da je neophodno da kažemo za, ''usklađivanje aktivnosti u oblasti planiranja, obezbeđivanja i korišćenja donacija, evropskih fondova i drugih oblika razvojne pomoći iz inostranstva'', da umesto "usklađivanja aktivnosti" napišemo – "i nadzor i usklađivanje", jer je neophodno da se na izvestan način nadziru ove donacije i u smislu trošenja, a pogotovo u smislu dobijanja.
Jer, svedoci smo u poslednjih sedam godina da smo vrlo često zbog nekakvih beznačajnih donacija morali da ispunjavamo nešto što, inače, verovatno, ne bismo.
Znači, da bismo sprečili zloupotrebu, ucene, uslovljavanje, neophodno je da ovo ministarstvo obavežemo za nadzor donacija.
U opisu Ministarstva pravde, vrlo interesantno, niste izostavili, dame i gospodo, gospodina Aligrudića opet nema, njemu samo jadnom potura da potpiše neki predlog, skinu mu hulahopke, i ode čovek, nema ga u sali i sada ne znam kako da komuniciram, kako će da mi objasni ovo, predvideli ste, između ostalog, za Ministarstvo pravde, da – donosi rešenja o predaji okrivljenih lica Međunarodnom tribunalu za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine.
Dakle, niste izostavili ono što otvoreno govorite i što vam uslovljavaju dalju saradnju sa Haškim tribunalom na ovaj način, ali ste zato izostavili da obavežete Ministarstvo pravde za pružanje pravne pomoći i prikupljanje dokumentacije za optužene i pritvorene u Haškom tribunalu, za pripremanje njihove odbrane. Mi na osnovu iskustva rada tima za pripremanje odbrane prof. dr Vojislava Šešelja odlično znamo kakva je komunikacija državnih organa.
Karla del Ponte dođe u Srbiju, njoj se otvore sve arhive, ona sa svojim ljudima može da vadi koje hoće papire, da uzima šta hoće i onda kada mi u timu slučajno, posredno, saznamo da je Karla del Ponte već dobila neki dokument, onda mi to zatražimo od Komiteta za saradnju sa Haškim tribunalom i, onda, valjda, zaborave, pa ne sklone datume ili misle da mi nismo dovoljno pažljivi da ćemo o tome da vodimo računa!
Pre, naravno, gospodin Rasim Ljajić izađe pa na svim televizijama objavi kako, eto, država Srbija vodi računa i timu za odbranu Vojislava Šešelja: dostavlja svu potrebnu dokumentaciju koju je dala i Karli del Ponte, a mi onda vidimo propratni akt da je Karla del Ponte tu dokumentaciju dobila u novembru prošle, a tim za odbranu Vojislava Šešelja, na svoje traženje, tek u martu ove godine.
Mi zato insistiramo, dame i gospodo, da se u ovom zakonu predvidi obavezno pružanje pravne pomoći licima zatočenim u Haškom tribunalu, državljanima Republike Srbije.
Interesantno je da u okviru Ministarstva za državnu upravu niste predvideli, a to niste predvideli ni u Ministarstvu pravde, ko je uopšte nadležan i koje ministarstvo će biti nadležno da Narodnoj skupštini predloži one zakone, odnosno predloge zakona za koje smo već odavno bili obavezni da ih donesemo po Ustavu Republike Srbije i po Ustavnom zakonu.
Vi, očigledno, nemate nameru da to radite.
U okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koje, takođe, nema dobar naziv, predvideli ste jedan ceo stav koji se odnosi na isključivo na nadležnost Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Ovde se verovatno radi o nekim vašim "trange-frange" odnosima između budućih ministara, ali videćemo sutra koga će Koštunica da nam predloži za koje ministarstvo, pa ćemo moći konkretno da odgovorimo na ovo potpuno nejasno rešenje u ovom predlogu zakona.
Ministarstvo rudarstva i energetike govori o nekakvim nuklearnim energetskim postrojenjima u ovom predlogu, a zaboravljate da je doneta strategija razvoja energetike, koja ne podrazumeva, odnosno zabranjuje postojanje nuklearnih energetskih postrojenja u Srbiji. Zaista ne razumem o kojim će, onda, to, energetskim nuklearnim sistemima da se brine ovo ministarstvo i ovaj ministar koji je do sada bio, biće izgleda ponovo, a njegov osnovni zadatak će biti, kao i do sada, poskupeo je struju za 15 posto i već najavio, odnosno izneo svoje mišljenje da je 15 posto malo, pa da znaju građani, čim bude izabran novi ministar, biće novo poskupljenje.
U članu 15. govorite o Ministarstvu rada i socijalne politike, između ostalog, govorite o zaštiti spomenika i spomen obeležja oslobodilačkih ratova Srbije i to je u redu, ali je neverovatno da tu niste naveli i otadžbinske ratove i NATO agresiju. Niste predvideli da će ovo ministarstvo voditi računa i o spomeniku male Milice Rakić. To neka vam zaista služi na čast!
U članu 17. Ministarstvo zaštite životne sredine, izostavili ste jedan veoma važan segment, a to je – program prerade otpadnih voda i komunalnog otpada. Ali, kako čujemo na jednoj televiziji, za ministra zaštite životne sredine predviđen je izvesni Dušan Vasiljević, a za njegovo ime sam čula u knjizi prof. Smilje Avramov, o nevladinim organizacijama. Prof. Smilja Avramov tu pominje i neke pare koje je ovaj gospodin dobijao, ali to ćemo da vidimo kada budemo sigurni da je to on. To je taj, pročitala sam u knjizi prof. Avramov!
Naravno, nisam ni pola članova ovog zakona obuhvatila. Govoriće i ostale moje kolege, ali ću samo još ovaj poslednji član 58. kratko da prokomentarišem. Neustavno je, dame i gospodo, ovo što ste napisali da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku", jer član 196. stav 4. Ustava Republike Srbije kaže da zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ''izuzetno'' mogu i ranije, ako za to postoje naročito opravdani razlozi prilikom njihovog donošenja.
Gospodin Aligrudić, predstavnik predlagača, nije nam objasnio da li postoje posebni razlozi, koji su to posebni razlozi. Prema tome, i ovo je jedna od neustavnih odredbi.
Znamo da su posebni razlozi: Havijer Solana, Boris Tadić, Oli Ren, Vojislav Koštunica i zbog toga mi nećemo glasati za ovaj zakon, naravno, ni za vladu koja će raditi po ovom zakonu.

Dame i gospodo poslanici, govoriću o članu 100. Poslovnika Narodne skupštine, a pre bih rekla nekoliko stvari vezanih uopšte za ovaj poslovnik Narodne skupštine po kojem mi radimo od početka saziva, onog prethodnog saziva Narodne skupštine. Stav Srpske radikalne stranke o odredbama ovog poslovnika jeste da je ovo najrestriktivniji Poslovnik koji je ikada postojao u Narodnoj skupštini. Neverovatno mi je da predsedavajući, i pored tako restriktivnog Poslovnika, na početku današnje rasprave skreće pažnju narodnim poslanicima da ne bi trebalo da koriste svoja prava iz ovog poslovnika.
Iznenađena sam i zato hoću da podsetim gospodina Mrkonjića da član 100. stav 1. kaže: "Narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika".
Neću dalje da govorim o ostalim stavovima ovoga člana 100, radi se samo o tome da je poslanik obavezan da, ali za ovom govornicom, obavesti o kom članu govori, zbog čega govori, a ne može da se traži da narodni poslanik iz klupe komunicira sa predsednikom odnosno predsedavajućim Narodne skupštine, pa da sa mesta kaže govoriću o tom i tom članu.
Ne, nego je predsedavajući obavezan da da reč narodnom poslaniku, da narodni poslanik za ovom govornicom obrazloži zbog čega se obraća, po kom članu Poslovnika, a ako na taj način narodni poslanik povredi Poslovnik zloupotrebom, onda predsedavajući ima na raspolaganju ostale odredbe Poslovnika koje može da primeni.
Ovo što se dešavalo od izbora gospodina Tomislava Nikolića za predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavanje gospodina Nikolića govori o tome na koji način predsednik Narodne skupštine treba sa punim uvažavanjem da se odnosi prema svakom narodnom poslaniku, prema ovom parlamentu i nedopustivo je da se ovde čuju kojekakve insinuacije.
Naravno, ovo nije na dušu predsedavajućem, jer svaki narodni poslanik može za ovom govornicom da kaže sve što misli da je potrebno da kaže. Naravno da će građani da razmišljaju i u vreme kada budete raspisali vanredne izbore da procenjuju šta je ko od nas za ovom govornicom rekao i kako se ponašao. Prekoračila sam 18 sekundi, izvinjavam se zbog toga.

Dame i gospodo, narodni poslanik kome repliciram, nažalost je narodni poslanik.
To je vaše osećanje, vi možete da novogovor koristite na nekom drugom mestu, a u Srbiji i u Narodnoj skupštini govorimo srpski jezik, pišemo ćirilicu.
Istina je da je od 2000. godine Srbija u mraku, istina je da od 2000. godine cveta kriminal, izdaja, otkazi, ugašena privreda, samoubistva ljudi zato što nemaju šta da jedu, istina je da je i stranka narodnog poslanika koji je govorio pre kolege Baralića ovde – koja je govorila, ne znam kako se zove, izvinjavam se što nisam zapamtila, ali verovatno je ne znaju ni građani u Kragujevcu, reče da je iz Kragujevca – a da podsetim da ne bi bilo eventualno zabune ovde, a ni kod građana koji nas prate, stranka kojoj pripada ta narodni poslanik u Kragujevcu nije prešla cenzus.
Toliko o popularnosti te stranke, ne samo u Kragujevcu, nego uopšte u Srbiji.
Kaže gospođa da je gospodin Tomislav Nikolić vređao nekog prvog demokratski izabranog premijera. Zaista ne znam na koji način se to biraju premijeri i vlade, ako ne posle demokratskih izbora.
A kako je taj premijer o kome ona govori došao na vlast, ne znam da li je i sama učestvovala i u donošenju baklji u Skupštinu, i u krađi slika iz Skupštine, i prebijanju gospodina Milanovića ispred Skupštine, svakako predstavnici njene stranke jesu i svakako jeste mafijaški premijer Zoran Đinđić.
A pominjali smo ga zato što je prof. dr Vojislav Šešelj izdao knjigu koja se zove "Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića".
Naravno, o tome kako je došlo do tog ubistva, ko ga je izveo na streljanje, ko je kome dao pušku itd. neću, zato što sam diplomirani pravnik i što, za razliku od Borisa Tadića, recimo, znam da se o nepravosnažnim presudama i o krivičnim postupcima u toku javno ne govori, da se ne bi vršio uticaj na sud, kao što svi vi iz tzv. demokratskog bloka toliko pokušavate da vršite uticaj na sud pričajući svakodnevno i u nekakvim specijalnim emisijama o toku tog krivičnog postupka, o navodnim pretnjama sudiji itd.
Vama smeta što se za Zorana Đinđića kaže da je bio mafijaški premijer...
(Predsedavajući: Vreme, gospođo Radeta)
Izvinjavam se, samo još kratko, da završim.
Istina je da je to čovek, Vučić je juče pominjao neke njegove izjave, između ostalog - kome je do morala, neka ide u crkvu, ali vi ste pored te nasledili i ono njegovo čuveno pitanje - da li se patriotizam maže na hleb.
To vam je ostalo od Zorana Đinđića i zato olako dižete ruke i od Kosova i Metohije i od svakog drugog dela Srbije, jer vas to ne interesuje, vas interesuju vaši lični interesi, pare, kriminal, ogrezli ste u tome. Šteta, ima vas dosta mladih u toj stranci, krenuli ste potpuno pogrešnim putem.
Što se tiče bedža, samo još par sekundi, koji je narodni poslanik dala gospodinu Tomislavu Nikoliću, stvarno sam šokirana da sama nije imala taj bedž i da svi vi borci za ljudska prava, ako nećete da nosite bedž sa likom Vojislava Šešelja, ne nosite bar taj bedž, tvrdite da su tom čoveku ugrožena ljudska prava.
Gospodin Nikolić je skinuo taj bedž zato što smo došli do pouzdanih podataka da mu ipak nisu baš toliko ugrožena ljudska prava.

Dame i gospodo, u nekoliko rečenica bih da podsetim i vas, a pre svega građane Srbije, koji pretpostavljam i danas kao i ovih dana prate kako to ''demokratija'' izgleda na delu u srpskom Parlamentu, na jednu činjenicu, a to je odnos SRS, od završetka ovih poslednjih parlamentarnih izbora od 21. januara o.g.
Podsećam, mi smo tražili od Borisa Tadića da se ponaša u skladu sa Ustavom i u skladu sa principima parlamentarne demokratije, da gospodinu Tomislavu Nikoliću, zameniku predsednika SRS, stranke koja je na ovim izborima, kao i na nekoliko poslednjih izbora, osvojila najveći broj mandata, poveri mandat za formiranje Vlade Republike Srbije. Boris Tadić se, kao i mnogo puta do sada, oglušio i o svoje ustavne obaveze i zakonske obaveze, i naravno to nije učinio.
To nije slučajno. Zna on dobro zbog čega to nije uradio, jer da je ponudio mandat gospodinu Tomislavu Nikoliću mi bismo danas, verovatno, već bili u ovom parlamentu u nekom drugom sazivu, odnosno već bi bili i raspisani i završeni izbori, koji su bili neophodni i koji su jedino rešenje ovakve situacije u kakvoj se Srbija danas našla.
Gospodin Tomislav Nikolić bi u roku od sedam dana obavestio Borisa Tadića da li ima ili nema 126 narodnih poslanika koji bi glasali za njegovu vladu.
Ako bi rekao da to nema, onda bi Boris Tadić morao da predstavniku svoje stranke ponudi mandat, ali onda ne bi bilo nikakve mogućnosti ni da predstavnici Demokratske stranke, a posle njih i predstavnici Demokratske stranke Srbije, vređaju inteligenciju građana Srbije, vređaju i svoje sopstvene, a i sve ostale birače u Srbiji. Morali bi u istom tom roku, u kom bi se oglasio i Tomislav Nikolić, da se oglase ili da kažu ''da, mogu da formiram Vladu'' ili ''ne mogu da formiram Vladu''.
Kada smo videli da od Vlade nema ništa, da Boris Tadić nema nameru da podnosi ostavku, a to je jedino bilo moralno pre svega, a i danas mu još nije uvek kasno, pošto imamo predsednika Narodne skupštine, gospodina Tomislava Nikolića, da on lepo podnese ostavku, da Tomislav Nikolić pređe u zgradu preko, gde mu i jeste mesto, i da idemo na izbore na svim nivoima.
Kada smo videli da od toga nema ništa, onda smo kao ozbiljna i državotvorna stranka učinili ono što je jedino bilo moguće, javno smo pozvali sve predstavnike stranaka i javno, u svim prilikama, tražili i insistirali da se konstituiše Narodna skupština. Država Srbija je, nažalost, u vrlo teškoj situaciji, stanje u zemlji je dramatično.
Pitanje Kosova i Metohije i razrešenje tog problema je nešto što mi, srpski radikali, sa strepnjom očekujemo. Mislili smo da je jedino moguće da, ako već nemamo Vladu i ne postoji volja da se Vlada napravi, da imamo konstituisanu Narodnu skupštinu, da bismo bar mogli da u ovom najvišem zakonodavnom telu radimo ono što jeste naša obaveza.
Naša obaveza, podsećam vas, u skladu sa Ustavom, u skladu sa Ustavnim zakonom, jeste i da donesemo hitno neke zakone, rokovi su nam već prošli.
Mislim na zakon o predsedniku Republike, o Vojsci, o odbrani, o Narodnoj skupštini, o lokalnim izborima, o lokalnoj samoupravi - sve su to obaveze Narodne skupštine da bismo uopšte mogli dalje da idemo tim demokratskim putem, a to su izbori, jer mi nemamo sve ove zakone koje sam rekla, ili ih uopšte nemamo ili oni koje imamo nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
To je bio motiv zbog čega je SRS prihvatila dogovor da gospodin Tomislav Nikolić bude izabran za predsednika Parlamenta.
Naravno, od samog početka smo govorili i tvrdili da mi nećemo da ulazimo u Vladu, da mi nećemo da podržavamo ničiju Vladu, da sami nećemo da pravimo Vladu da nas neko podržava, da mi insistiramo na izborima, što i sada tvrdimo, ali da to ne treba da bude smetnja da Narodna skupština funkcioniše i da radi u skladu sa Zakonom, Ustavom i Poslovnikom Narodne skupštine.
Naravno da nismo očekivali ovo što se desilo ovih dana. Prosto je neverovatno, govorili su i narodni poslanici ne samo SRS nego i nekih drugih poslaničkih grupa o tome, da je neverovatno i neviđeno da jedna poslanička grupa, jedna stranka, jedan predsednik stranke može bez ikakvog osnova, ničim izazvan, da promeni mišljenje u roku od svega nekoliko dana.
Kao i ostale kolege, moram da podsetim na neke detalje iz one noći između ponedeljka i utorka, kada je gospodin Tomislav Nikolić izabran za predsednika. Ovde je neko rekao da je šteta što u sali nije Miloš Aligrudić, koji bi trebalo da komunicira sa narodnim poslanicima, jer je on predlagač ovog akta, rekla bih da to nije šteta, već da je to sramota i kukavičluk i Miloša Aligrudića i DSS i, naravno, Vojislava Koštunice, koji je beskičmenjak bio i ostao.
Uobičajeno je i normalno da čovek citira neke umne ljude, ali nekad smo u situaciji da moramo da citiramo i Aligrudića i Petrovića, šta da radimo. Podsetiću na samo jedan deo, istina vrlo konfuznog izlaganja Miloša Aligrudića iz te noći, kada je rekao: ''Potrebno je da glasamo za jedan jedinstveni predlog svi, zbog demokratske procedure u Skupštini. U vezi izbora predsednika Skupštine, ako je to neko ko može da nas prezentuje, onda najveći broj poslanika u Skupštini, ako je to i od strane SRS će glasati. Ako biste, gospodine Petroviću, bili to i vi, odnosno da je Demokratska stranka imala 81 mandat, a oni 64, bez trenutka razmišljanja bismo glasali za vašeg kandidata i za bilo kog kandidata u ovoj skupštini''.
Tog ponedeljka i danas SRS u Parlamentu ima 81 poslanika, DS 64 poslanika, ali je očigledno nešto istumbano u glavi Miloša Aligrudića, odnosno Vojislava Koštunice, koji je ipak prihvatio da posluša Solanu, kao što je to mnogo puta ranije činio, ali je sad nešto kao mislio da se izvuče, da to ipak ne bude toliko javno, da on nešto ostane kao zapamćen među građanima Srbije da je on demokrata, da je patriota.
Ovim što je uradio, vezano za predsednika Narodne skupštine, demantovao je i ubedio i one malobrojne koji su verovali da je on takav čovek, da on to nije. Sada podsećam pre svega javnost Republike Srbije da je predsednik srpskih radikala, prof. Vojislav Šešelj, 2000. godine u kampanji izbornoj upozoravao građane Srbije i govorio da je Vojislav Koštunica najveća zabluda građana Srbije.
Kome to tada nije bilo jasno i kome to do danas nije bilo jasno, sasvim sam sigurna da su danas tu dilemu svi razrešili.
Podsetiću još samo na jedan deo reči Miloša Aligrudića iz te noći, ponedeljak na utorak, ovo je valjda jedan od deset puta ponovljenih njegovih rečenica.
Govorio je: ''Nešto kratko bih, kaže, rekao vezano za poslaničku raspravu na početku. Reći ću vam sledeće: ispred mene je faks koji prezentuje Tanjugovu vest od pre nekoliko sati, čiji naslov je - Ključno je da Tadić kontroliše službu bezbednosti.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana, izjavio je danas u evropskom parlamentu u Briselu da je pre par sati razgovarao telefonom sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i da lično smatra da je za uspešnu saradnju sa Haškim tribunalom, što god da je motiv nije bitno, ključno je da Tadić kontroliše Službu bezbednosti Srbije.''
Neću komentarisati činjenicu da Havijer Solana ovo nikako nije smeo da uradi, ali s obzirom da je on bombardovanje i ubijanje srpske dece i srpskog naroda nazvao akcijom "Milosrdni anđeo", onda o njemu nema šta da se govori. Ništa naravno ni o Borisu Tadiću, jer on nikada nije ni krio da je Solana njegov politički mentor.
Koštunica je pokušao to da sakrije, ali evo Miloš Aligrudić ga je razobličio pred javnošću Srbije. Jedino sam iznenađena da danas u parlamentu sedi 137 narodnih poslanika koji ne poznaju osnovne postulate parlamentarne demokratije i koji su išli u neku školu gde se učilo da se broji samo do 64. Gospodo, 81 je više od 64.

Gospodine Bajatoviću, ostala vam olovka, može naići neko iz DS, bolje je uzmite.
Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, malopre ste, u skladu sa članom 85, obavestili Narodnu skupštinu da ćete da produžite današnji rad do okončanja rasprave u načelu o tački dnevnog reda koja bude u 18,00 časova na dnevnom redu.
Želim da vas podsetim na stav 4. člana 85. i, radi narodnih poslanika, radi javnosti, a i radi vas, citiraću ovaj stav. Dakle, član 85. govori o radu Narodne skupštine, u koje dane radi, od koliko do koliko časova Narodna skupština radi.
Naravno, ovde se to zahvaljujući novoformiranoj skupštinskoj većini ne zna, radi se i noću, radi se evo i nedeljom i subotom.
Vas bih, gospodine Mrkonjiću, podsetila i tražiću, videćete na kraju da ćete biti u obavezi da nam date pravo objašnjenje, jer stav 4. člana 85. glasi: ''Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima.''
Vi ste, gospodine Mrkonjiću, nas samo obavestili da ćemo raditi verovatno duže od 18,00 časova, ali koji su to opravdani razlozi, da li postoje, vi nas niste obavestili o tim razlozima, a imali ste obavezu da nam lepo kažete šta vas to rukovodi da produžavate današnji rad ove skupštine, šta se to strašno desilo u državi Srbiji, šta je to što zaista Narodna skupština mora da uradi danas, da li poslanici i Narodna skupština treba da rade 24 časa dnevno samo zato što se Tadić i Koštunica nisu blagovremeno dogovorili o onom što su se dogovorili u poslednji čas.
Da li Narodna skupština mora da radi 24 časa dnevno zato što je Mlađan Dinkić doživeo nervni slom kada je shvatio da Božidar Đelić ima više para od njega, da je za ceo jedan milion više ukrao nego što je on. Ako je to razlog, gospodine Mrkonjiću, da Narodna skupština radi izuzetno, mi srpski radikali mislimo da to nije razlog.
Pretpostavljam da vi imate vrlo ozbiljan razlog, da to nije ovo što sam pretpostavila, ali u svakom slučaju insistiramo da postupite u skladu sa članom 85. stav 4. i da obavestite Narodnu skupštinu, i da obavestite građane Srbije, koji su to izuzetni razlozi zbog kojih mi danas trebalo duže da radimo.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, nagledali smo se i naslušali od 2000. godine raznih gluposti od strane samozvanih demokrata – kršenja Ustava, kršenja zakona, kršenja Poslovnika.

Zaista ne znam, kada bih nabrajala, od 2000. godine do dana današnjeg, koliko puta ste prekršili ili insistirali da se prekrši ovaj poslovnik, odnosno oni prethodni poslovnici, ne biste uspeli da izaberete vladu u roku u kome ste se dogovorili; toliko bi mi vremena trebalo da nabrajam koliko ste puta i na koji način prekršili Poslovnik.

Ovo danas, večeras, ovo je skandal nad skandalima, gospodine Dušane Petroviću.

Ne mogu da verujem da se vi prozivate za diplomiranog pravnika. Vi osnovnu, najjednostavniju normu ne umete da pročitate; ne tražim od vas da tumačite, znam da to ne znate, ali ne umete da pročitate, gospodine Petroviću.

Zaista je neverovatno šta sve može da se rodi u glavama kada se sastanu, kako jedni za druge kažu, lopovi i izdajnici, pa kada lopovi i izdajnici pokušaju navrat-nanos da završe neki posao, verovatno u strahu da jedni druge u međuvremenu ne izdaju, da jedni ne dobiju pismo od ovog, drugi od drugog, od onih raznih trećerazrednih činovnika iz raznih zapadnoevropskih zemalja i SAD.

Gospodine Petroviću, razumem ja vašu želju da što pre završite ovaj posao; verovatno se plašite tog čoveka iza vas koga ste verovatno izigrali. Koliko znam, on je očekivao da će biti predsednik Narodne skupštine, ali to je već vaša stvar.

Želim da podsetim narodne poslanike, a pre svega javnost Srbije, zato što sam ubeđena da nas i večeras gleda preko tri miliona građana, kao što nas je gledalo u onoj noći kada smo gospodina Tomislava Nikolića izabrali za predsednika Narodne skupštine...

Budite uvereni da su nas te noći u tom broju građani gledali samo zato što su jedva čekali da gospodin Tomislav Nikolić postane predsednik Narodne skupštine, da konačno ovoj državi svane, da konačno krenemo ka oslobađanju države Srbije.

Naravno, to što ste vi to izigrali, sada govorim o ovima bez hulahopki večeras, ono veče su imali hulahopke, pa su drugačije razmišljali, o tome ćemo kada gospodin Nikolić otvori raspravu.

Zaista moram da podsetim građane šta smo sve u Narodnoj skupštini doživljavali od tzv. demokrata: glasanje iz Bodruma, iz Soluna, isključivanje, teranje iz sale narodnog poslanika koji je u tom momentu bio u Crnoj Gori ili narodnog poslanika koji je u tom momentu bio u Batajnici.

Dakle, čuda smo se nagledali. Zabranjivali ste prenose, da građani Srbije ne vide vašu bruku i sramotu, da ne vide na koji način vi to vidite demokratiju.

Gospodine Petroviću, gospodo samozvane demokrate, koliko god da vam se žuri, koliko god da su vam naložili da morate da uradite to što morate da uradite, budite sigurni da smo mi, poslanici najbrojnije poslaničke grupe, Srpske radikalne stranke, nas 81, večeras došli ovde potpuno spremni, pripremljeni, naspavani i odmorni; koristićemo Poslovnik maksimalno, koristićemo svoja poslovnička prava maksimalno, nećemo vam dozvoliti da silujete pravo i da vređate inteligenciju narodnih poslanika i građana Srbije.

Vaš predlog je apsolutno u suprotnosti sa članovima 28. i 30. Poslovnika Narodne skupštine.

Imajte toliko morala, jer ste toliko nemoralnog ovih dana uradili, zajedno sa ovim Koštuničinim pulenima ili, bolje reći, i jedni i drugi ste Solanini puleni, a o tome i onom pismu ćemo u toku večeri i u toku noći – shvatite da ste pogrešili i nemojte više da se blamirate.

Dame i gospodo, gospodin Čedomir Jovanović je povredio članove 103. i 104. Poslovnika Narodne skupštine. Nisam pogledala malopre kada je prolazio da li je obuo one nove cipele što je pre neki dan kupio u jednom butiku u Sava centru. Kada je došao sa devet telohranitelja da kupi cipele, ušao u butik, žene su se sledile; morale su da zatvore butik i niko nije mogao da uđe unutra dok on ne isproba svoje cipele. Smejete se, ali to je istina.
Devojke koje rade u tom butiku nisu mogle da dođu sebi od straha kada su videle Čedine telohranitelje.
Posebno se pitaju, pitam se ja i pitaju se građani Srbije odakle ih, Čedomiru Jovanoviću, plaćate, a ovde pokušavate da se suprotstavite i tražite, ne znam, nekakav odnos prema tajkunima, novobogatašima itd.
Zar se ne plašite da će vam Dragoljub Marković oduzeti kuću koju vam je dao? Čume mu je dao stan, ali Čume je trenutno u Splitu, pa ne čuje šta se dešava, ali "Krmivo" je u Surčinu i sluša i bojim se, Čedo, da nećete imati gde da se vratite večeras.
Bilo bi zaista dobro da kada govorite za ovom govornicom, pošto se zalažete, navodno, za demokratiju, pričate o nekakvim demokratskim principima i načelima, malo povedete računa o Poslovniku Narodne skupštine.
Istina, mi smo navikli od vas iz vremena kada ste bili u ovoj Narodnoj skupštini, kad ste bili potpredsednik Vlade, ne da ne poštujete Poslovnik, već da ne poštujete ni zakone, ni Ustav Republike Srbije. Danas to ovde otvoreno zagovarate i javno izgovarate da ne poštujete Ustav Republike Srbije i zalažete se za nezavisno Kosovo i Metohiju. Ponašate se onako kako ni u jednoj državi nijednom građaninu, a kamoli političaru i nekakvom predsedniku neke političke stranke ili političke grupacije, ne bi bilo dozvoljeno.
Mi srpski radikali nećemo govoriti o tome šta bi trebalo da se desi sa strankom koja se na taj način ponaša i koja otvoreno zagovara otcepljenje dela teritorije.
Očekujemo reakciju nadležnih državnih organa, ali nažalost, vi se tako i ponašate zato što znate da nema tih nadležnih državnih organa, zahvaljujući Vojislavu Koštunici i Borisu Tadiću. Mi nemamo ni Ustavni sud, ni državnog tužioca i zato mogu ljudi poput Čedomira Jovanovića da izađu za ovu govornicu i na neku televiziju...
Naravno, ne mogu na neko drugo javno mesto, jer nije baš svejedno, i uz devet telohranitelja, pojaviti se i reći ono što se gospodin Čedomir Jovanović usuđuje da izgovara za ovom govornicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nije prvi put da izglasavamo, odnosno da raspravljamo o rezoluciji vezanoj za Kosovo i Metohiju. Svaki put do sada Srpska radikalna stranka je pokazala na delu da smo državotvorna stranka i da kada su u pitanju državni i nacionalni interesi sve drugo podređujemo tim interesima.
Danas nije sporno da će za ovu rezoluciju o kojoj raspravljamo glasati ogromna većina narodnih poslanika u ovom parlamentu, ali nisam baš srećna što će ovo biti prvi put da ovakvu rezoluciju nećemo doneti jednoglasnom odlukom, i to je greh na dušu Vojislavu Koštunici.
Slušali smo danas predsednika Republike, premijera tehničke ili stvarne Vlade Republike Srbije i u onome što smo ovde čuli nije sporno da i oni stoje iza predloga ove rezolucije koju treba da usvoji Narodna skupština, ali nije se stekao utisak da su bili dovoljno jasni u objašnjenju šta ćemo kao država da uradimo ako ono što bude večeras izglasano ne bude prihvaćeno od strane onih koji posreduju, odnosno od strane Martija Ahtisarija i onih čiji je on izaslanik.
Nije dobro što Boris Tadić danas ima prečeg posla nego da bude prisutan sve vreme dok raspravljamo o ovoj rezoluciji, zato što bi trebalo da čuje mišljenje svih narodnih poslanika i svih poslaničkih grupa, mimo onoga što je sadržano u ovoj rezoluciji, koja će, nesporno, biti doneta.
Šta je najbitniji deo ove rezolucije?
To je ono gde ćemo da kažemo da "Narodna skupština posebno obavezuje Državni pregovarački tim da u nastavku pregovora iznese stav Republike Srbije o celini predloga Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, formulišući, u skladu sa ovom rezolucijom, svoje konkretne predloge i rešenja, kao i da odmah po povratku sa pregovora podnese izveštaj Narodnoj skupštini, koja odlučuje o daljem toku pregovora".
Ovo čitam radi javnosti, jer građani su danas mogli u jednim dnevnim novinama da se upoznaju sa stavovima Martija Ahtisarija, a nisu imali priliku da se upoznaju sa tekstom ove rezolucije.
I, nije dobro da smo se mi narodni poslanici iz dnevnih novina upoznavali sa predlogom Martija Ahtisarija. Bila je obaveza Borisa Tadića da narodnim poslanicima blagovremeno dostavi taj tekst da bi se moglo možda konkretnije razgovarati o svakoj rečenici koja je sadržana u tom tekstu.
Naravno, mi srpski radikali nemamo dilemu, mi najoštrije osuđujemo i odbacujemo svaku pomisao da može na bilo koji način da se raspravlja o predlogu Martija Ahtisarija, insistiramo da on bude apriori odbijen i to jeste suština i sadržaj ove rezolucije, ali htela bih da podsetim predsednika Vlade i predsednika Republike, Pregovarački tim, da danas nismo čuli nijedan rezolutan stav o tome, a pitao vas je predsednik naše poslaničke grupe gospodin Tomislav Nikolić, i niko od narodnih poslanika koji su učestvovali u raspravi nije rekao na koji način državni organi misle da reaguju i šta bismo uradili ako se desi, ne daj bože, nepovoljno rešenje za Kosovo i Metohiju.
Moramo, nažalost, i o tome da razmišljamo, zato što je juče prijatelj predsednika Vlade i predsednika Republike Majkl Polt jasno rekao da je mnogo važnija sigurnost i standard građana Kosova od toga u kojoj će državi živeti.
Mi smo, sve do poslednje predizborne kampanje, vrlo često slušali od predstavnika stranke predsednika Republike i stranke predsednika Vlade slične izjave i danas nam je predsednik Republike rekao da se nada da idemo uspešnim putem ka evropskim integracijama, a pre neki dan čula sam jednog od funkcionera stranke predsednika Republike, koji je takođe rekao da je njemu mnogo važnije da mi budemo svesni da ćemo u narednih deset godina postati članovi Evropske unije i da onda neće biti bitno ko u kojoj državi živi, gde su čije granice itd.
To je priča na koju, gospodo, pogotovu vi iz Pregovaračkog tima, morate apsolutno da zaboravite.
Granice Republike Srbije se znaju, prihvaćene su od strane Ujedinjenih nacija Rezolucijom 1244 i vi ste ti koji morate da insistirate na tome.
Ukoliko na tim pregovorima u Beču budete imali bilo kakvih nesporazuma na tu temu, onda, u skladu sa rezolucijom o kojoj danas govorimo i koju ćemo večeras usvojiti, pod hitno morate da obavestite Narodnu skupštinu, da bismo vam dali nove zadatke ili odredili možda drugi pregovarački tim, ukoliko ne budete bili u stanju da odbranite ovu našu rezoluciju.
Moramo da znamo i građani Srbije moraju da znaju, a, naglašavam, posebno Pregovarački tim, da je okupacija dela teritorije samo činjenično stanje, a ne i pravno stanje i da okupacija nikada ne može biti osnov za sticanje teritorije. To je ono što moramo da imamo na umu svi mi narodni poslanici, a naravno i svi ostali državni funkcioneri koji učestvuju u ovom poslu.
Kada kažemo da ćemo se boriti za teritorijalni integritet, za Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije, onda ne guramo prst u oko međunarodnoj zajednici, kako ste sve do ove izborne kampanje i jedni i drugi govorili, nego samo govorimo o nečemu što je u savremenom svetu već poznato i priznato, primera imate koliko hoćete.
Ništa mi ne izmišljamo. To što smo mala zemlja ne znači da treba i da smemo da budemo država bez svog dostojanstva, bez atributa državnosti. Sve to imamo i potpuno je nebitno koliko smo teritorijalno mali ili veliki.
Zato možemo da primenimo takođe već poznatu tzv. Halštajnovu doktrinu, a podsetiću vas da je ta doktrina promovisana i da je na osnovu nje Savezna Republika Nemačka prekidala odnose sa svakom zemljom koja je priznavala Demokratsku Republiku Nemačku.
Mi ne smemo i ne treba da se plašimo da jasno i glasno kažemo svakoj državi koja bi eventualno priznala nezavisno Kosovo da ćemo upravo primenom Halštajnove doktrine prekinuti diplomatske odnose sa svakom državom koja to učini.
Na osnovu ove doktrine Maroko je takođe prekinuo diplomatske odnose sa SFRJ u vreme kada je naša bivša Jugoslavija priznala Front Polisario u Maroku, a Narodna Republika Kina je prekinula diplomatske odnose sa Makedonijom kada je Makedonija priznala nezavisnost Tajvana.
Dakle, samo treba da primenjujemo ono što se već u svetu primenjuje, pa tako i retorziju, od koje ne treba da se plašimo, jer je retorzija po međunarodnom pravu dozvoljen akt, koji dolazi kao odgovor na isti ili sličan akt druge države i ima za cilj zadovoljenje ili satisfakciju. Ovi slučajevi retorzije su poznati i priznati u svetu.
Kada je Makedonija priznala nezavisnost Tajvana, Kina je, pored prekida diplomatskih odnosa, zapretila da će staviti veto u Savetu bezbednosti na produžetak prisustva trupa UN u Makedoniji, a znate da bi to za Makedoniju značilo raspad zemlje, s obzirom na činjenicu da je tamo bila oružana pobuna Šiptara. Posle ovakve pretnje Makedonija je povukla priznanje Tajvana.
Kada je posle Prvog svetskog rata Nemačkoj oduzeto upravljanje Rurskom i Sarskom oblašću, Nemačka je takođe reagovala tako što je priznala Sovjetski Savez, a to je bio politički udarac tada Velikoj Britaniji, Francuskoj i Americi.
Srbija bi na isti način morala, i moraće, da saopšti svim državama sveta, i to treba da bude poruka i ovog parlamenta i nas narodnih poslanika, dakle, da ćemo u slučaju jednostranih priznavanja Kosova i Metohije odgovarati tako što ćemo priznavati nezavisnost secesionističkih teritorija u tim državama, pa da vidimo zašto bi bila razlika između, ne znam, kada je u pitanju Velika Britanija, Irske, i njihovog stava prema Kosovu i Metohiji, ili Korzike kada je u pitanju Francuska, Tirola u Italiji itd.
Nemamo mi razloga ni da se plašimo, ni da se stidimo da potpuno otvoreno kažemo šta mi kao država možemo i hoćemo da uradimo da bismo zaštitili Kosovo i Metohiju. Dakle, sve apsolutno legalni načini, poznati u svetu i zašto ih ne primeniti? Ako UN stoje iza ovog predloga Martija Ahtisarija, zašto da mi ne kažemo da ćemo da se iščlanimo iz UN, ako su te UN spremne da nam oduzmu 15% teritorije naše države.
U slučaju proglašenja... Naravno, neki narodni poslanici se smeškaju, misle da je to smešno. I premijer se smeška, što je naravno strašno, a ovo je poruka i vama, gospodine Koštunica, tehnički premijer, da, a i gospodinu Tadiću koji danas nije ovde, da morate da povedete računa o vašim kontaktima sa vašim prijateljima i da morate i njima jasno i glasno da kažete i ono što ste govorili građanima Srbije u kampanji, pa na osnovu obmane građana Srbije osvojili taj izborni rezultat.
Znali ste 10. novembra šta Marti Ahtisari priprema Srbiji, sakrili ste to od građana Srbije, i dalje vrlo uljudno u rukavicama razgovarate sa tim vašim prijateljima, a nećete da im kažete ono što je vaša obaveza, kao visokih državnih funkcionera, ono što je obaveza ovog parlamenta, jer ako je Evropska unija kriva za eventualno oduzimanje Kosova i Metohije iz sastava Republike Srbije, onda se jasno i glasno kaže – takva Evropska unija nam ne treba.
Da, gospođo, ne treba, gospodine, takođe ne treba.
Takođe, ako su Ujedinjene nacije te koje su krive i odgovorne za eventualno oduzimanje Kosova i Metohije od Republike Srbije, onda ćemo jasno i glasno da im kažemo da nam ne treba članstvo u takvoj organizaciji.
Ovo je krajnje vreme da moramo da budemo zaista jasni, da budemo rezolutni, da nam se ne desi ono na šta smo vas već podsećali, na memoare kancelara Helmuta Kola koji je rekao – kada je Nemačka priznavala nezavisnost, odnosno Sloveniju i Hrvatsku, jako se brinula o reakciji iz Beograda, ali nas je mlaka ili nikakva reakcija iz Beograda ohrabrila da krenemo u priznavanje nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. Ostale članice EU su nas u tom sledile, jer Beograd nije reagovao.
Dame i gospodo, u slučaju Kosova i Metohije Beograd mora da reaguje, donećemo ovu rezoluciju; a gospodo iz Pregovaračkog tima, u obavezi ste da se vrlo oštro i striktno izborite za ono na šta smo vas obavezali, ako ste u stanju, a ako niste, menjaćemo pregovarački tim.