Hvala.
Dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri predloga zakona - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana, Predlog zakona o izmenama Zakona o državnoj revizorskoj instituciji i Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ova tri predloga zakona trebalo je da se nađu na dnevnom redu Parlamenta, na prvoj sednici, na prvom zasedanju koje smo imali nakon konstituisanja Parlamenta.
Skupštinska većina to tada nije želela da shvati, pa smo imali neki drugi dnevni red, pa smo o povredama Poslovnika raspravljali ceo dan. Nismo uspeli da ubedimo ni predsednika Parlamenta, ni skupštinsku većinu, ni predstavnika Vlade da nismo mogli da radimo po dnevnom redu koji je bio 30. maja ovde predviđen, pa je onda predsednik Parlamenta pozvao u pomoć širu javnost, tako je bar rekao, i valjda ga je neko iz javnosti ubedio da je zaista kršio Poslovnik, da je kršio Zakon o sprovođenju Ustava, i danas imamo na dnevnom redu ono što je trebalo da bude pre nedelju dana.
Ovim je samo jednim delom ispunjena obaveza iz člana 5. Zakona o sprovođenju Ustava.
Radi javnosti, želim da podsetim da nas je, kada smo tog 30. maja ceo dan proveli ubeđujući poslaničku većinu da nisu u pravu, tada predsednik Poslaničkog kluba DS-a ovde ubeđivala da nije u pitanju povreda Poslovnika, da nije u pitanju povreda Ustava i Ustavnog zakona, da je sve apsolutno u skladu sa Zakonom i sa Ustavom. Danas je imamo kao predstavnika predlagača zakona za koje smo tvrdili da moraju biti prvi na raspravi i usvajanju nakon konstituisanja Parlamenta.
Danas smo dobar deo dana proveli ubeđujući poslaničku većinu da nisu u pravu i da nisu dali potpuni dnevni red, u skladu sa Ustavnim zakonom, članom 5. Ustavnog zakona. Vrlo mali broj poslanika skupštinske većine je pokazao interes da učestvuje u radu Parlamenta, ali oni koji su učestvovali, pokušali su opet da nas ubede kako mi nismo u pravu, kako mi opstruišemo rad Parlamenta.
Moram da podsetim, opet kažem, pre svega, radi javnosti, da to što poslanici SRS žele da skupštinsku većinu ubede da treba da se ponašaju u skladu sa Ustavom, zakonima i Poslovnikom, nije nikakva opstrukcija, već zaista naša dobra namera da ovaj parlament bude ono što jeste, da ne srozavamo dostojanstvo i nivo Parlamenta, jer niko na to nema pravo.
Nemate pravo, pogotovo vi koji medijima pričate kako moramo da radimo danonoćno, i leti i zimi, kako reče predsednik Parlamenta, zato što nešto preterano žurimo sa donošenjem nekih zakona.
Naravno da mi iz Srpske radikalne stranke, to građani znaju, nemamo nikakav problem ni sa radnim vremenom, ni sa radnim danima, mi smo uvek tu, radimo i nikada ne pravimo problem oko toga; i kada se radi celu noć, naši poslanici sede i učestvuju u radu.
Ali, zaista je neprimereno da neko ko je tri meseca zamajavao građane Srbije i nije mogao da se dogovori oko nekakve skupštinske većine i oko formiranja Vlade, može da priča da je neko drugi sada kriv zato što smo mi sada u zaostatku sa donošenjem zakona.
Ne znam samo ko je zadao tu normu i koja je to norma koju ovaj parlament mora ili treba da ispuni.
Takođe, nema pravo da proziva za opstrukciju Parlamenta neko ko je bez ikakvog razloga nedelju dana Parlament držao na nekom odsustvu, nemamo pojma zbog čega.
Jednostavno, vi procenjujete ili utvrđujete kad vama odgovara vreme za rad i onda tako i radite. Nagovestite da ćete sednicu da zakažete za ponedeljak, pa je onda zakažete za petak, i to je zakažete u četvrtak u 17 časova, a tek u petak ujutru poslanici dobiju materijal, sve to sa ciljem da se poslanicima uskrati njihovo pravo na rad, a obaveza poslanika i pravo poslanika je da radi, a to znači da komentariše Vladine predloge, da podnosi amandmane, da učestvuje aktivno u donošenju zakona.
Naravno, poslanici SRS su našli načina i vremena i uspeli smo da uradimo sve amandmane koje smo imali nameru da uradimo, ali, jednostavno, moram da skrenem pažnju javnosti na koji način vi, gospodine Duliću, i skupštinska većina pokušava da radi.
Dulić je mlad, možda će nešto i da nauči, ali ipak nije smeo da prihvati i da glasa da se za ova tri predloga zakona vodi jedinstvena rasprava, jer to znači, gospodo iz skupštinske većine, da je poslanicima koji žele da učestvuju u radu onemogućeno da koriste vreme predviđeno po Poslovniku.
Zapravo ste nam tri puta smanjili vreme rasprave o ovim zakonima, a ova tri zakona nemaju apsolutno nikakve veze jedan sa drugim, niti mogu da budu u objedinjenoj raspravi.
Želim još jednom da naglasim da niste poštovali član 5. Ustavnog zakona, zato što niste na dnevni red stavili izbor Zaštitnika građana, organ nadležan za praćenje ostvarivanje prava građana na obaveštenost, guvernera Narodne banke i organe Državne revizorske institucije.
Objašnjenje, koje smo čuli, zbog čega to niste uradili nema veze sa logikom, ali, što je najgore, nema veze ni sa ovim članom 5. Ustavnog zakona.
Jedan od zakona o kojem mi danas razgovaramo jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana. Ovde nam je rečeno da otkad je ovaj zakon donet u Parlamentu više niko ne može da kaže da građanin ili neka institucija, ili bilo ko ko je zainteresovan, ne može, odnosno neće dobiti informaciju i da se nikada više neće desiti da se kaže e, o tome ne možemo da vas obavestimo.
Želim da vas obavestim, drage kolege, da ćete vi, i s ovim zakonom i bez ovog zakona, ono što budete želeli da krijete, kriti, kao što ste to radili i kao što to radite i ovih dana.
Želim da naglasim i da Srpska radikalna stranka i naša poslanička grupa nemaju ništa protiv da u Srbiji postoji ovaj zakon i da postoji Zaštitnik građana, ali ne na način kako ste vi to predvideli.
Dakle, vi ste rekli da se ovaj zakon, kao i ovi ostali, menja radi usklađivanja sa Ustavom Republike Srbije, a ja ću da vam kažem da to, jednostavno, nije tačno. Tačno je da u nekom delu usklađujete zakone sa Ustavom, ali ste u sva ova tri zakona provukli i nešto što vama, naravno, odgovara, a što nema apsolutno nikakve veze sa obavezom iz Ustava Republike Srbije.
Ne znam zašto ste, recimo, u članu 3. predvideli da Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih, pisalo je - organizacija, a sada ste precrtali «organizacija», pa napisali - stranaka. Licemerno je da ovakve stvari pišete u zakonu, kada je opštepoznato da nikada za ovih sedam godina ni na jednu funkciju koja je predviđena kao nestranačka niste izabrali nestranačku ličnost. Nikada niste i nikada nećete, pa nema potrebe da se bilo kojim zakonom ljudi koji su članovi neke stranke na bilo koji način izopštavaju i da im se ne omogućava da rade bilo koji posao i vrše bilo koju funkciju u Republici Srbiji.
Šta to znači, da li ovo znači da ljude, građane Srbije, treba da ubeđujemo i teramo ih da se ne učlanjuju u stranke i da se ne bave politikom?
Gospodo, bitno je da ovaj zaštitnik građana svoj posao radi u skladu sa zakonom i da ga radi profesionalno, da ne zastupa političke stranke i, naravno, stranke koje predstavljaju koaliciju na vlasti. Da li je on član neke vaše stranke, to zaista nije bitno. Naravno da će biti, vi ste toliko puta to pokazali.
Evo, tvrdili ste da predsednik ove komisije koja je utvrdila ovih Đelićevih 11 miliona evra, to je bio Odbor za sukob interesa, da ste na čelo tog odbora postavili nestranačku ličnost, a vidimo koliko je nestranačka kada kaže – da, tačno je da Božidar Đelić jeste zakasnio nekoliko dana da prijavi 11 miliona evra, ali nije prekršio zakon.
Nisu se upustili u to odakle Đeliću 11 miliona evra, kažu da za to nemaju mogućnosti po zakonu, ali bar je trebalo da se zapitaju da li bi Đelić prijavio tih 11 miliona evra da ga Aleksandar Vučić sa govornice nije prozvao vojvodom od «Meridijan banke», pa je onda objasnio da on ima tih 11 miliona evra u tim akcijama. Tek tada se Božidar Đelić udostojio da prijavi svoju imovinu. I vi to zovete nestranačkim funkcionerima!
Zato nemojte da budete licemerni, gospodo, i nemojte da ograničavate ljude koji su članovi bilo koje stranke, da mogu da obavljaju funkcije koje su predviđene zakonima koji se donose u ovom parlamentu.
Rekli ste, takođe, da zastupnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu davati izjave političke prirode, pa ste onda to brisali iz ovog predloga.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da nema potrebe da se ovo briše, nego samo treba da kažemo da Zaštitnik građana i njegov zamenik ne smeju zastupati interese nijedne političke partije.
U članu 19. osnovnog zakona, a to je član 9. zakona o kojem danas raspravljamo, predvideli ste da je Zaštitnik građana ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti drugih propisa i opštih akata kojima se uređuju pitanja koja se odnose na prava i slobode građana. Vi ste u ovom predlogu brisali reči: «kojima se uređuju pitanja koja se odnose na slobode i prava građana».
Mi smo, amandmanom, predložili da ovo vratite, jer ne možete nikome da date potpuno odrešene ruke, svako mora biti zakonom ograničen, da bi mogao da obavlja funkciju na koju ga postavljate.
Kada je u pitanju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, e, tu ste se hvalili kako ste učinili veliko i kapitalno delo zato što ste doneli ovaj zakon i zato što imamo Poverenika za informacije od javnog značaja. Za ovo je neko od poslanika skupštinske većine rekao da se više nikada neće desiti da građani neće dobiti informaciju koju traže. To, jednostavno, nije tačno.
Tražim da pitate vašeg poverenika zašto nikada redakciji «Velike Srbije» nije dostavio podatke vezane za "Mobtel", koje je redakcija tražila od njega? Zašto niste objasnili, i zašto nije objasnio kako je to Velimir Ilić mogao ugovor o koncesiji da proglasi državnom tajnom?
Velja može sve, da li je tako? U pravu si, Meho. Ne znam dokle će moći tako.
Dakle, kako, pored ovog zakona i pored Poverenika, može da se desi da Velimir Ilić kaže da je ugovor o koncesiji tajna i da ni Parlament, ni građani, niti iko živi u Srbiji može da zna šta u tom ugovoru piše?
Kako možete da se hvalite ovim zakonom, kada krijete činjenicu, odnosno pokušavate da sakrijete, ali vam ne uspeva, činjenicu da je general Tolimir uhapšen na Bežanijskoj kosi? Zašto vam tu ne dođe do izražaja i ovaj zakon i Poverenik? Zašto Poverenik ne traži od nadležnih službi da kažu istinu građanima Srbije, a istina je ono što kaže general Tolimir, ono što kažu komšije sa Bežanijske kose i ono što kaže Srpska radikalna stranka. Istina je da je general Tolimir uhapšen na Bežanijskoj kosi i istina je da se ta činjenica krije, zato što Vojislav Koštunica ne želi da razočara birače, kojima je obećavao da on nikada nikoga neće isporučiti Haškom tribunalu.
Ovaj zakon ima šest članova i reklo bi se - mali zakon, ali se ovde i te kako kriju neke začkoljice koje nemaju veze, ponavljam, sa Ustavom.
Predvideli ste da birate Poverenika na rok od sedam godina. Zaista se pitam gde nađoste sedam godina? Prethodno ste nam ponudili onaj zakon, biće verovatno iduće nedelje na dnevnom redu, o Vladi i državnim službenicima, gde planirate da državne sekretare i još neke funkcionere postavite na pet godina.
Vi ćete, gospodo, da ispostavljate sve vaše stranačke funkcionere na državne funkcije, u skladu sa zakonima koje ovde donosite, i onda vas baš briga da li će biti izbora, neće li biti izbora, vi imate svoje funkcionere. Ali, biće izbora, biće nova vlada, biće nova skupština. Ta nova skupština će promeniti vaše zakone. Nemojte da se zanosite da će iko od ovih koje vi postavljate na pet ili sedam godina opstati na tim funkcijama kada bude neka druga skupštinska većina, već posle narednih izbora.
Ovo ste isto predvideli i za zamenika Poverenika. Predvideli ste u članu 5 sledeće: «Ako isto lice ponovo bude birano za Poverenika ili zamenika Poverenika pre nego što mu istekne mandat, njemu mandat prestaje po isteku sedam godina od prvog izbora i može biti birano još jedanput».
Stvarno ne znam da li onaj ko je ovo pisao ovo razume; očigledno, ovde samo fali fotografija. Trebalo je da stavite fotografiju, da znamo, da onaj ko je, eventualno, u nedoumici zna tačno na koga se odnose izmene Zakona. O tome ćemo više da govorimo kada budemo govorili o pojedinostima.
U ovom i u sva tri zakona smo vam stavili amandman na ovaj poslednji član, kojim predviđate da ovi zakoni stupaju na snagu danom objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije», zato što ne postoji nijedan opravdan razlog da kršite Ustav bez valjanog obrazloženja, da primenjujete izuzetke koje predviđa Ustav, zato što tri meseca niste hteli da radite, zato što vi sad nedelju dana niste hteli da radite, zato što ste se danas uskomešali kada su poslanici opozicije rekli da više nećemo o Poslovniku da govorimo.
Gospodine predsedniče, evo, iskoristila sam 20 minuta i sedam sekundi, a nisam uspela da kažem nijednu reč o trećem predlogu zakona. Ovo je dokaz na koji način kradete vreme narodnim poslanicima. Ali, govorićemo u pojedinostima još o svakom zakonu.
Nećemo glasati mi, srpski radikali, ni za jedan vaš zakon, zato što u svakom predlogu imate, pored onoga što vam jeste ustavna obaveza, još nešto što treba da se čita među redovima, a što treba da služi za zadovoljavanje vaših stranačkih funkcionera.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću govoriti o članu 104. Poslovnika, jer ste toliko dostojanstvo bacili pod noge da mislim da više nema ni smisla reklamirati taj član Poslovnika.
Malopre, dok je kolega Nebojša Stefanović govorio za ovom govornicom, poslanik DS-a mu je opsovao majku, valjda nervozan što mora da sluša narodne poslanike koji govore istinu o DS-u, o kriminalu, o lopovlucima, koje provodi "žuto lopovsko preduzeće".
Nisam mislila uopšte da se javim po Poslovniku. Ovo što sada hoću da kažem mogla sam da kažem i u nastavku u utorak, ali sam se javila samo zato što ste nervozni i što hoću da pokažete svoje pravo lice.
Hoću da iskoristim svoje pravo i da upozorim vas, gospodo koji ste glasali za Olivera Dulića, da je zaista krajnje vreme da tog mladog gospodina naučite da postoji nešto što se zove Poslovnik Narodne skupštine i da ga naučite da taj poslovnik primenjuje.
Ovaj put govorim o članu 229. Poslovnika Narodne skupštine. Po tom članu, narodnom poslaniku se posle izvršene verifikacije mandata izdaje i posebna legitimacija.
Drage kolege, nama je verifikacija mandata izvršena 14. februara. Skoro će četiri meseca, a da gospodinu Duliću i vama koji ste skupštinska većina ne pada na pamet da bar tu formalnost završite. Niste to hteli da uradite u vreme dok je predsedavala gospođa Borka Vučić, niste to hteli da uradite u vreme dok je predsednik bio Tomislav Nikolić, zato što niste hteli da na poslaničkim legitimacijama ostane upisano neko časno ime koje bi potpisalo tu poslaničku legitimaciju. Čekali ste svog Olivera Dulića.
Sada pitam vas i pitam njega, ne znam gde je ceo dan, nije obavestio Narodnu skupštinu, da li je opet otišao prekoputa, kod Borisa Tadića, da li je opet zaustavio saobraćaj, kao pre neki dan, kada je kolima prelazio u zgradu preko ulice, ali su svi ljudi morali da budu sklonjeni, jer, Bože moj, prelazi preko ulice Oliver Dulić, ide kod Borisa Tadića.
Dakle, dame i gospodo poslanici, valjda i vi iz skupštinske većine treba da povedete računa i valjda znate da treba da imate poslaničku legitimaciju, da biste mogli da se na određenim mestima legitimišete kao narodni poslanici, pogotovo vi koji nikada ne izlazite za ovu govornicu, pa vas i ne znaju. Ako ne zbog nas, ono zbog vas, dobro bi bilo da nam gospodin Dulić izda poslaničke legitimacije.

Dame i gospodo, upravo je povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine, a član 104. u prvom stavu kaže - narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Ako mi sat vremena ukazujemo na kršenje Ustava, i to je apsolutno nesporno, svi narodni poslanici koji su izašli ovde i skrenuli pažnju predsedniku parlamenta i vladajućoj većini da se na najgrublji mogući način krši Ustav Republike Srbije, bili su u pravu i onda poslanici skupštinske većine nemaju načina da odbrane neodbranjivo, nemaju načina da ubede bilo koga u zemlji Srbiji da je ovo što danas rade u skladu sa Ustavom i onda sat vremena treba da razmišljaju kako bi sada kao objasnili zbog čega oni moraju da krše Ustav zato što su ga kršili pola godine zbog tog privremenog finansiranja. Ali, naravno, o tome ćemo govoriti kada to bude na dnevnom redu.
Eto, to je razlog, bukvalno predsednik poslaničke grupe DS je ovde priznala: da, tačno je, kršimo Ustav, ali, znate, moramo da ne bismo više produžavali privremeno finansiranje.
Da, upravo tako je rečeno, ali to je trebalo da se kaže na početku, pa da znamo zbog čega vi mislite da možete da kršite Ustav, a mi vam tvrdimo da ne postoji ni jedan jedini razlog koji vam dozvoljava da kršite Ustav. Kada je donošen Ustav, vaša stranka je bar formalno podržavala i učestvovala u kampanji za donošenje Ustava.
Ovde su govorili i predstavnici stranaka koje su od početka bili protiv ovakvog Ustava, ali normalno prihvataju Ustav, postoji takav kakav je. Dok se ne promeni mora da se poštuje, ako neko posebno mora da ga poštuje, onda je to Narodna skupština, onda je to Vlada Republike Srbije i onda je to predsednik parlamenta.
Tačno je, gospodine Balinovac, ovde su vas poslali iz Vlade Republike Srbije zato što je Koštunica znao da ćemo skretati pažnju na kršenje Ustava. Onda je poslao vas da se narodni poslanici kao predstavniku predlagača obraćaju vama. Znam vas iz vremena kada smo istovremeno bili zamenici ministra pravde u vreme vladavine Mirka Marjanovića i tada se nije kršio ni zakon ni Ustav.

Dame i gospodo, izašla sam da reklamiram član 100. Poslovnika Narodne skupštine. Pre toga želim, gospodine Duliću, da vam skrenem pažnju na član 10. Ustava Republike Srbije. U članu 10. piše da je u Srbiji srpski jezik zvaničan jezik i ćirilica zvanično pismo. OK nije iz srpskog jezika. Najlepše vas molim da sa tog mesta govorite isključivo srpski i da poštujete član 10. Ustava Republike Srbije.
Član 100. Poslovnika Narodne skupštine obavezuje, gospodine Duliću, vas kao predsednika, naravno, obavezuje narodne poslanike da govore o povredi Poslovnika, to je stav 1, u stavu 2. da je narodni poslanik dužan da kaže o kom članu Poslovnika govori, da obavezuje narodnog poslanika da po povredi Poslovnika govori tri minuta. Sve su to narodni poslanici poštovali.
Ali, gospodine Duliću, član 100. obavezuje i vas. Član 100. u stavu 3. kaže: "Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje". Vi, gospodine Duliću, tu sedite, slušate, ovde je bilo možda dvadesetak povreda Poslovnika reklamirano, možda više. Vi niste udostojili nijednog narodnog poslanika da, po stavu 3. član 100, komentarišete, odnosno da date objašnjenje zbog čega kršite Poslovnik.
Sada vam tražim da nam objasnite ko vam je naredio da kršite Poslovnik, da li je to samo posledica vašeg neznanja, jer ste pre neko veče rekli da vi niste pravnik već lekar. Ako ne umete ovo da radite, idite lepo u lekarsku ordinaciju, ne sumnjam u vašu stručnost kao lekara, ali u vašu stručnost da vodite ovu skupštinu i te kako sumnjam.
Dakle, morate da nam kažete da li ne znate pa kršite Ustav i Poslovnik, da li vas je nagovorio Tadić, da li vas je nagovorio Koštunica, da li ste se skupa dogovorili da vas baš briga i za Ustav i za zakon, da omalovažavate Narodnu skupštinu, da omalovažavate građane Republike Srbije. Gospodine Duliću, tako ne možete da se ponašate.
Da se ne bih ponovo javljala, unapred vam kažem da neću biti zadovoljna vašim odgovorom, ni ja niti bilo koji poslanik SRS i tražim, u ime svakog poslanika pojedinačno, dali su mi to ovlašćenje, ili ako hoćete mogu svi ponovo da izađu za govornicu da vam to kažu, da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o svakoj povredi Poslovnika koju su danas reklamirali poslanici SRS. Hvala i izvinite za prekoračenje vremena.

Član 31, u vezi sa članom 27. Poslovnika Narodne skupštine. Znam da je, gospodinu Albijaniću, vama ovo suviše komplikovano, pretpostavljam da će neko da vam pomogne, s obzirom da ste vi danas pokazali da uopšte niste dorasli da radite taj posao na koji vas je skupštinska većina izglasala. Bilo bi dobro da se sklonite sa tog mesta, da pozovete predsednika, koji je možda otišao da uči Poslovnik, a vas ostavio nenaučenog, i zato mi danas radimo ovako kako radimo.
Gospodine Albijaniću, dame i gospodo poslanici, osnovni razlog zbog koga gospodin Balinovac ne može ovde danas da sedi sadržan je u članu 87. Poslovnika, čini mi se da to niko nije rekao.
Ovde kaže - na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Gospodine Balinovac, vi niste republički sekretar za zakonodavstvo. Vas su sada drugačije krstili, vi ste sada neki direktor i trebalo je baš na toj funkciji da podučite i sekretara Narodne skupštine da uskladi Poslovnik sa Zakonom o Vladi i sa ostalim zakonima, da ne lutamo po Poslovniku, dakle, iz jednog formalnog razloga vi ne možete da sedite tu.
Ali sam se, zapravo, javila zbog nečeg drugog. Narodni poslanik Milena Stanković malopre je prekršila član 104. Poslovnika, to joj je dozvolio gospodin Albijanić, to njemu na dušu, i zato će narodni poslanici u danu za glasanje da se izjasne o toj povredi, jer neću biti zadovoljna onim što vi niste u stanju da mi objasnite, gospodine Albijaniću.
Gospođa Milena Stanković je prekršila i članove 18. i 19. Ustava Republike Srbije. Nemam nameru da stajem na stranu Zorana Balinovca, niti bilo kog, svako je ovde sposoban sam da se brani, ali gospođo Stanković, ko ste vi da vi odavde možete da kažete ko može da uđe u ovu skupštinu i ko ne može? Ko ste vi da vi kažete da Zoran Balinovac ne može da uđe ili bilo ko?
` Vaš žal za 6. oktobrom, gospođo Stanković, ostaće vaš večiti žal. Žao mi je, ali to nikad više nećete ispraviti. Propustili priliku možda jeste, ali to se ne ponovi.
Znate, vi ste iz Kragujevca. Tamo ste na 60 biračkih mesta imali nula glasova. Ne znam, zaista, u čije ime vi možete da kažete bilo kome. Šta biste vi da je Zorana Balinovca na njegovom biračkom mestu, odnosno na izbornoj listi DSS da su ga izabrali građani, da li biste vi i tada rekli da ne može da uđe u ovaj parlament zato što je nekad zastupao Zakon o borbi protiv terorizma, i spominjete smrtnu kaznu. Kako možete da sedite u istoj poslaničkoj grupi sa gospodinom Batićem, koji se zalagao da se smrtna kazna uvede samo na 48 sati u vreme akcije ''Sablja'', samo da pobijete koga ste vi mislili da pobijete, što ste propustili 6. oktobra.
Nećemo vam to dozvoliti, gospođo Stanković...
(Predsedavajući: Vreme, gospođo Radeta.)
Završavam. Inače, vreme ste već pomerili na 4 minuta i 60 sekundi u toku ovih prethodnih rasprava po Poslovniku, gospodine Albijaniću. Molim vas da sve narodne poslanike tretirate isto. To što nas ne volite, žao mi je, voli nas narod.

Gospodine Maraš, rekli ste da kada je gospodin Balinovac, i kako ste vi rekli - napao vašu poslaničku grupu, to je bilo još u jutarnjim časovima, na početku današnjeg radnog dana, radi javnosti, moram da vas podsetim da je, u skladu sa Poslovnikom, veoma oštro na to reagovao i gospodin Dragan Todorović, i ja i gospođica Nataša Jovanović.
Svi troje smo skrenuli pažnju gospodinu Balinovcu da ne može on da se obraća poslanicima na način na koji je to bilo u prepodnevnom delu, već samo da može da predstavlja Vladu kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Takođe, zapravo Tomislav Nikolić jeste rekao da je on spreman da se tuče za gospodina Balinovca. Naravno da je svako razuman to razumeo figurativno, da Toma Nikolić nije mislio fizički da se tuče sa bilo kim u ovom parlamentu. Mi smo se, i Tomislav Nikolić, i cela naša poslanička grupa, i SRS u celini, uvek i za svoja i za tuđa prava borili na demokratski način, mi gospodo nikada nismo palili Skupštinu, nismo krali slike iz Skupštine i nismo linčovali ljude, mi smo se, ponavljam, za ovom skupštinskom govornicom, na javnim skupovima, u medijima, kada nam je to i koliko bilo dozvoljenom, borili na demokratski način za osnovna ljudska prava.
Vi danas ceo dan kršite Ustav u delu koji garantuje osnovna ljudska prava i na to sam skrenula pažnju u toku dana nekom od vaših poslanika. A kada govorite o zatvaranju, naravno, nemam nameru da budem advokat gospodinu Balinovcu. Ovde neko reče da on nije mogao da bude upisan u Advokatsku komoru.
Ne bih o tome na koji način su se tada ljudi upisivali u Advokatsku komoru i ko je tada vedrio i oblačio. To će biti tema nekog drugog dana.
Samo bih podsetila da je 2003. godine Branislav Lečić, tada ministar informisanja, zatvorio Televiziju "Marš" u Trsteniku, zato što je Tomislav Nikolić gostovao u toj emisiji. Da je zatvorio list "Identitet", zato što je za horoskopski znak, završavam za 10 sekundi, i za horoskopski znak koji je bio znak Zorana Đinđića pisalo da će se rođenim u tom znaku desiti nešto loše, a to je bilo u nedelji pre nego što je Zoran Đinđić poginuo.
Dakle, zbog takvih stvari su zatvarani mediji, a što je najgore, u vreme kada je to radio Branislav Lečić Srbija uopšte nije imala zakon o informisanju. Dakle, apsolutno, bez ikakvog pravnog osnova, bez ikakvog pravnog akta i na taj način vi, gospodo, doživljavate demokratiju.

Po Poslovniku, član 101, vezano za diskusiju, odnosno repliku gospodina Maraša.
Očigledno da je bio nesporazum. Razumela sam da je gospodin Maraš rekao da niko nije stao u zaštitu prava narodnih poslanika. Intervenisala sam i rekla da smo to uradili, nekoliko poslanika iz SRS, sa čim se on kasnije složio. To nije problem, ali sasvim sam sigurna da je osnovni problem neregularnost zakazivanja ove sednice, koja se odnosi na član 5. Zakona o sprovođenju Ustava Republike Srbije.
To je ono o čemu bi narodni poslanici trebalo da raspravljaju. To je ono o čemu bi skupštinska većina morala da vodi računa i zaista je iznenađujuće i prosto neverovatno da danas ceo dan, kada se na ovaj način i ovoliko raspravlja, i ne uspevamo da počnemo dnevni red, da iz skupštinske većine ovde, takoreći, i nema narodnih poslanika, pogotovo ne onih koji pripadaju stranci Vojislava Koštunice, oko koga je okupljena vlada Havijera Solane.
Zato smo, zapravo, danas i došli u ovu situaciju. Podsećam javnost, pre svega, pitao se neko danas ovde zašto nam niko nije objasnio zbog čega je bila ona prva pauza, davno je to bilo, još u 10 ili 10,30 časova, kada smo tek počeli da radimo, kada je predsednik poslaničke grupe DS, ono što uopšte ovde nije rečeno, podnela zahtev za spajanje tri tačke dnevnog reda. Za to je neophodno, kako bi se takva odluka donela, 126 poslanika koji bi glasali za taj predlog.
Kakav je problem u vladajućoj većini? Zašto nisu bili u stanju da obezbede 126 poslanika? Da li to znači da vlada Vojislava Koštunice već danas više nema podršku u ovom parlamentu? To ne znam, znaćemo kada se bude glasalo o nekom sledećem zakonu u danu za glasanje.
U svakom slučaju, odgovornost je skupštinske većine zbog čega je ova rasprava danas krenula u ovom pravcu i zbog čega mi raspravljamo o nečemu što je skupštinska većina morala da ima na umu, i da danas raspravljamo, završavam, gledam u sat, inače hvala, dakle, ono što smo bili u obavezi po Zakonu o sprovođenju Ustava.
Samo još jednu rečenicu, malopre sam napravila lapsus kada sam rekla koje je medije Branislav Lečić gasio. Istina, TV Marš je iz Valjeva, ugašena je i platili su kaznu od 500 hiljada dinara zato što nisu prenosili sahranu Zorana Đinđića, ugašena je i TV Trstenik zato što je tamo gostovao Tomislav Nikolić, sada ponovo radi pod nazivom TV Logos. I ugašen je dnevni list Nacional.

Dame i gospodo poslanici, jutros u 10 sati smo počeli rad. Predlog predstavnika Demokratske stranke je bio da se objedini rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, Zakona o državnim službenicima i Zakona o državnoj upravi.
Desilo se nešto neverovatno, da oni koji podržavaju Vladu kao predlagača nisu imali dovoljan broj poslanika da izglasaju taj predlog i bez ikakvog obrazloženja predsednik Skupštine gospodin Oliver Dulić je prekinuo sednicu i ponovo je u nastavku počeo da govori o dnevnom redu kao da nikakvog predloga nije bilo.
Bio je u obavezi da predoči narodnim poslanicima predlog poslaničke grupe Demokratske stranke, odnosno šefa te poslaničke grupe. Morao je taj predlog, u skladu sa Poslovnikom, da stavi na dnevni red i onda bismo mi jutros u 10,15 znali da Vojislav Koštunica nema većinu u ovom parlamentu za predloge njegove Vlade. E, sad, šta će u međuvremenu da se desi i zbog čega se danas ceo dan pričalo o nečem drugom, to ćemo videti prilikom izglasavanja ovih zakona.
Poslanici SRS su danas više puta intervenisali po Poslovniku i to isključivo zbog povrede Ustava Republike Srbije, odnosno zbog nepoštovanja člana 5. Ustavnog zakona i obaveze ovog parlamenta da donese određene propise na koje nas obavezuje Ustav, odnosno Ustavni zakon.
Zaista je neverovatno da skupštinska većina na taj način se ponaša bukvalno da siluje pravo, da vas uopšte ne interesuje na šta nas obavezuje Ustav kao najviši pravni akt. Takođe je vrlo interesantno da danas, i volela bih da kamere državne, odnosno javnog servisa, malo prošetaju ovom stranom gde sede poslanici skupštinske većine, da izbore svih 12 narodnih poslanika koji se, nije njih 12 koliko ih je sada u sali, niko se danas nije javio da na bilo koji način odbrani predlog Vlade, da na bilo koji način objasni šta je to Vladu Republike Srbije nateralo da natera Skupštinu, odnosno skupštinsku većinu da na najgrublji mogući način krši Ustav.
Oliver Dulić je kada se predstavljao ovde kao kandidat za narodnog poslanika, rekao je da će on prekinuti sa praksom, odnosno za predsednika parlamenta, da će on prekinuti sa praksom da Skupština bude servis Vlade. Mislim, i do sada je, sedam godina je skupštinska većina u ovom parlamentu servis vlada, od Zorana Đinđića, do ove nove Koštuničine, odnosno Solanine vlade.
Dakle, nikad, koliko god su bile te skupštinske većine u službi Vlade, nisu to radile ovako grubo kao što to radi ovo što se danas naziva skupštinska većina. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi svakako nije bio prioritet, čak i da nemamo ove obaveze po Ustavu koje imamo, imali smo mnogo prečih poslova o kojima treba da raspravljamo.
Znate, da ste predložili da raspravljamo o izveštaju pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju ili eventualno o budžetu Republike Srbije, pa možda i da razumemo da odlažete ono na šta ste imali obavezu prema Ustavu Republike Srbije.
Ali ne, vi zbog potpuno nekih minornih zakona, i videćete u toku rasprave čak i nepotrebnih, na ovaj način kršite Ustav Republike Srbije i pokazujete koliko ste neozbiljna i neodgovorna vlast.
Pokazujete da vam nije stalo ni do države ni do građana koji žive u Srbiji, jer da jeste već bismo morali od strane Vlade Republike Srbije da dobijemo i neki predlog čijim usvajanjem bi građani osetili da imaju novu Vladu, da im bude malo bolje. Nažalost, nije to nova vlada, to je vlada kontinuiteta, i to od 2001. do 2007. godine, sve je to Vlada DOS-a, ništa se nije promenilo, osim što s vremena na vreme poneka grupacija iz te DOS-ovske grupe menja mišljenje, kao na primer Boris Tadić, o tome ću malo kasnije da govorim.
Vrlo je interesantno da danas, kada je neko od poslanika SRS pomenuo ovog danas uhapšenog Slavka Pavlovića, zamenika direktora Uprave prihoda, koji je trebalo da bude direktor, kao kandidat DS-a, jedino je tada intervenisala šef poslaničke grupe DS-a da kaže da taj Slavko Pavlović nije član DS-a.
Sećam se i kada je Božidar Đelić biran za ministra i tada ste govorili da on nije član DS-a, u međuvremenu je postao član DS-a i u međuvremenu je ministar koji je, pretpostavljam da je Komisija za sukob interesa to utvrdila, na najgrublji način došao u sukob interesa, tako što je sa jedanaest miliona evra akcionar u Meridijan banci.
Naravno, nije Đelić jedini. Na taj način je naknadno obelodanjeno članstvo u DS-u i Aleksandra Vlahovića, i Pitića i ostalih tajkuna, danas najbogatijih ljudi u Srbiji. Znači, svi oni koji su prošli kroz ove takozvane demokratske vlade, od Đinđića do današnje, danas su apsolutno najbogatiji ljudi u Srbiji.
Danas imamo, recimo, ministra odbrane Vuka Jeremića. Juče čitam, kaže Vuk Jeremić da on odobrava razgovor između Putina i Buša, i meni onako pade kamen sa srca, Putin i Buš više nemaju nikakvih problema, Vuk Jeremić je odobrio njihov sastanak i njihov razgovor. Prosto je neverovatno koliku važnost sebi daju tako minorni i nevažni ljudi i koliko misle da su značajni.
Umesto da rade ono što zaista bi trebalo da rade predstavnici Vlade, oni tako izigravaju neke velike ljude, a neće da kaže, a zna sasvim sigurno taj gospodin Vuk Jeremić, da recimo danas vojna lica, aktivna vojna lica koja imaju porodicu na Kosovu i Metohiji, recimo u Kosovskoj Mitrovici, kada odlaze tamo da obiđu porodicu, moraju da popune obrazac koji se inače popunjava kada se odlazi u inostranstvo, recimo u Ameriku.
Znači, takve obrasce naši oficiri aktivni popunjavaju da odu da posete porodicu na Kosovu i Metohiji i kada se vrate naravno moraju da daju izveštaj službi bezbednosti o svom boravku u poseti kod mame i tate.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, ovde zaista postoji jedan veliki problem da i kada budete doneli ovaj zakon donećete jedan neprimenjiv zakon zato što nemamo Ustavni sud.
To je jedan od razloga, znači pored toga što nam je to ustavna obaveza, da ako hoćete ovakav zakon morate i da imate Ustavni sud.
Mi smo, naša poslanička grupa SRS je uložila određen broj amandmana na Predlog ovog zakona. Pokušali smo da ono što ste predložili malo amandmanski uvedemo u red.
Naravno, o amandmanima ćemo govoriti, govoriće kolege poslanici koji su ove amandmane podnosili, ali ću nekoliko članova Predloga ovog zakona da komentarišem.
Recimo, član 3. koji se odnosi na član 11. osnovnog zakona, kaže: "Član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada, grada Beograda, niti vršiti delatnost koja je po zakonu nespojiva sa dužnošću člana Vlade, niti stvoriti mogućnost sukoba javnog i privatnog interesa".
Ne znam da li se ovo odnosi na Božidara Đelića, gospodine predstavniče predlagača Vlade Republike Srbije, i ne znam da li ste vi možda informisani kako je reagovao ovaj odbor za sukob interesa, pošto danas raspravljaju o sukobu interesa Božidara Đelića.
U članu 4. ste predvideli zakletvu, koju bi trebalo da polože pred Narodnom skupštinom članovi Vlade. Predložili ste da zakletva glasi: Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav, zakon itd.
Nama se činilo mnogo hrabro da ostavimo da se sadašnja Vlada zaklinje svojom čašću da će čuvati ustavom zagarantovane, pre svega, granice Republike Srbije. Nema u ovoj vladi niko ni časti ni obraza, u ovoj vladi nema niko osećaj patriotizma, ali čak i da su patriote i časni ljudi da vrše vlast i da su formirali Vladu, i kada to budu, onda je takođe neophodno da se zakonu prema tekstu zakletve koja je poslanička grupa SRS predložila.
Ta zakletva bi trebalo da glasi: Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i obavezujem se da ću bezuslovno štititi njen suverenitet i celinu teritorije, uključujući i Kosovo i Metohiju, kao sastavni deo Srbije, poštovaću Ustav i zakon, a dužnost člana Vlade obavljaću savesno i odgovorno. Ovako treba da izgleda jedna ozbiljna zakletva, ozbiljnog člana Vlade kojem je stalo do njegove države.
U istom ovom članu 4. koji se odnosi na član 16. osnovnog zakona, predvideli ste da se nova Vlada bira, stajalo je u ovom prethodnom, po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine.
Potpuno je nejasno zbog čega ste brisali ovaj stav. Insistiramo kroz amandman da ovaj stav i dalje ostane u okviru ovog člana, jer ne postoji ni jedno logično obrazloženje zbog čega ste taj član brisali.
Kada je u pitanju član 5. Predloga zakona, a odnosi se na član 17. osnovnog zakona, i tu imamo primedbu. Vi ste ovde menjali da ona, misli se na Vladu, ne može postavljati funkcionere, to ste precrtali, pa umesto funkcionere stavili državne službenike na položaju.
Znam da je to usklađeno sa Zakonom o državnim službenicima, ali smo vam mi ovde dodali amandmanom da ne može zapošljavati ni državne službenike i nameštenike. Vidim da reagujete, gospodine Balinovac. Tačno znam da će vaš odgovor biti da to ne radi Vlada. Naravno, to rade ministarstva, ministarstva čine Vladu.
I, naravno da ste to radili i poslednjih meseci ove vlade i da to planirate ponovo da radite. Kad vidite da je Vlada pred raspuštanjem, da su na koraku novi izbori, onda pozapošljavate sve moguće stranačke aktiviste, da bi ih neka nova vlada koja dođe zadržala na poslu, jer zamislite, ne daj bože, da se desi da vi primite bez ikakvog osnova stotinu ljudi u jednom ministarstvo i dođe neka druga vlast i da im otkaz. Mislim da biste tu vlast na krst raspeli. Zašto ste vi izbegli, ne verujem da ćete prihvatiti naš amandman, mada bi bilo vrlo ozbiljno i odgovorno, gospodine Balinovac, da to u ime Vlade uradite i da se na taj način zaštitite od svake eventualne zloupotrebe. Bez ove odredbe vi ćete i dalje u Vladi imati i drumsku, i stečajnu, i prosvetnu, i naftnu i koju god hoćete mafiju.
Imaćete te ljude koje dovode ministri, koje ministri instrumentalizuju, koji raduckaju, pa onda kasnije kradu, pa onda pohapsite ne znam koliko ljudi koji se bave tim kriminalom, a nijednom ministru ne fali dlaka s glave. Prosto je nemoguće da su se u svakom ministarstvu, a uglavnom su ti ministri i danas ministri, dešavale takve afere, takav kriminal, takvi lopovluci, a da ni jednom ministru ni napamet nije palo bar da se našali, da kaže, evo, podnosim ostavku zato što se u okviru mog ministarstva dešavaju takva čuda.
Imamo još nekoliko amandmana, neću ih sad komentarisati jer imam još svega tri minuta. Ne želim da prekoračim vreme. Samo ću da podsetim Narodnu skupštinu na pismo poštovanom gospodinu Markoviću, tako je naslovljeno, a poslao ga je Boris Tadić, predsednik Republike, 30. maja 2005. godine. Tada je obavestio tadašnjeg predsednika parlamenta da neće da potpise Zakon o Vladi, kojim je predviđeno da, kako kaže Vlada, nadzire ustavnost i zakonitost opštih akata autonomnih pokrajina, opština, gradova, grada Beograda, javnih preduzeća, imalaca javnih ovlašćenja, te da Vlada može obustaviti od izvršenja njihove opšte akte itd, jer nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Govori Boris Tadić u ovom svom pismu na koje članove Ustava Republike Srbije se odnose njegove primedbe. Danas se ništa nije promenilo. Takođe imate Predlog zakona koji nije u skladu sa Ustavom, samo su sada u pitanju drugi članovi, sada je u pitanju član 167. Ustava Republike Srbije. U ovom Tadićevom pismu je bio član 125. Ustava, tadašnjeg, Republike Srbije.
Volela bih, gospodine Balinovac, da nam odgovorite da li vi znate šta se to promenilo, možda će to da nam odgovori šef poslaničke grupe Demokratske stranke, šta se to promenilo u politici DS, šta se to promenilo u glavi Borisa Tadića, kakva je razlika, da li je bio pri svom mišljenju 30. maja 2005. godine, ili je pri svom mišljenju 25. maja 2007. godine?
Sada je takođe njegova Vlada, jer su i predstavnici DS u Vladi, a sasvim sam sigurna da rade po nalogu Borisa Tadića, jer je on, sećate se, pokazao da ne zna šta je nadležnost predsednika Republike, pa je javno na jednoj televiziji rekao da će on smeniti ministre koji ne budu radili onako kako on očekuje da treba da rade.
Naravno, mi odgovor na ovo pitanje znamo. Znamo da Boris Tadić ni tada ni sada nije imao svoje mišljenje. Znamo da Vojislav Koštunica ni tada ni sada nije imao svoje mišljenje. Znamo da oni po svoje mišljenje idu kod Solane, kod Olija Rena ili im oni ovde dolaze i serviraju svoje mišljenje.
Gospodine Duliću, 20 minuta i dve sekunde su bile kada ste kucnuli da me opomenete, a dobro znate da vrlo vodim računa i da gledam u sat kad govorim, bilo po Poslovniku, bilo na ovaj način. Vodite računa, ne igrajte se da nekome slučajno sa ove strane pola sekunde produžite vreme. Imaćete opet Poslovnik do ujutru.

Hvala. Gospodine Duliću, vi ste sinoć pred građanima Srbije koji su pratili izvesnu televiziju...
(Predsednik: Izvinjavam se, koji član?)
Naravno, član 104. Morate da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine. Vi ste sinoć potpuno pogazili dostojanstvo Narodne skupštine, gospodine Duliću, svojim ponašanjem.
Sami ste, istina je, rekli da ste vi lekar, da niste pravnik i da još uvek ne znate Poslovnik, da ga tek učite. To je zaista bilo strašno. Da li vi mislite da su vas birali, gospodine Duliću, za predsednika Skupštine da poslanicima stavljate gips, da nameštate zglobove ili ne znam šta, ili da primenjujete Poslovnik Narodne skupštine?
Trebalo je da naučite Poslovnik pre nego što sednete na to mesto.
Takođe ste se ponašali apsolutno kao predstavnik Demokratske stranke i iznosili uvrede na račun poslanika Srpske radikalne stranke, najveće poslaničke grupe u ovom parlamentu.
Gospodine Duliću, u javnim istupima morate da se ponašate kao predsednik Narodne skupštine. Na vašim partijskim sastancima možete da iznosite stavove i o SRS i o kojoj god drugoj stranci hoćete, ali ne smete da kažete da je jedan od vaših sagovornika, sinoć, vaš prijatelj i da su predstavnici njene stranke vaši prijatelji i da ćete vi zbog toga prema njima imati posebno uvažavajući odnos.
Gospodine Duliću, vi u ovom parlamentu nemate prijatelje, imate narodne poslanike, vi ste spiker Narodne skupštine, gospodine Duliću, i morate tako da se ponašate.
Niste smeli sinoć da kažete, gospodine Duliću, da je to što se desilo sa lepljenjem plakata sa nazivom "Bulevar Ratka Mladića" samo još jedan hir SRS, da se sužava krug tema o kojima ćemo govoriti i da, otprilike, treba nas pustiti da se izduvamo, da završimo to što imamo i onda ćete vi, ne znam samo kako, gospodine Duliću, da zatvorite krug tema o kojima će SRS da govori.
Takođe je strašno kakve ste sve najave za budući poslovnik izneli sinoć u javnosti Srbije.
I, naravno, vaše je mišljenje (kako ste rekli - to je moje mišljenje, to je moj stav) da je Ratko Mladić zločinac; nedopustivo je da to kažete kao predsednik Skupštine.
Morali su da vas nauče, gospodine Duliću, da od rimskog prava postoji princip prezumpcije nevinosti i da je svako nevin dok se suprotno ne dokaže.
Kao predsednik Narodne skupštine, morate da vodite računa o svojim izjavama u javnosti, gospodine Duliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ću da se obratim predsedniku parlamenta gospodinu Duliću. U petak ste, gospodine Duliću, naljutili veliki broj građana Srbije koji su se negde oko pola jedan našli ispred zgrade parlamenta. Tada ste izašli odatle i rekli su ljudi – izlazi neki mlađi čovek; neki su vas čak i prepoznali, a mnogi vas još uvek ne znaju.
Posle vas izašla su još četvorica vaših telohranitelja i uskočila u automobile; vi, naravno, pre njih. Onda je policija zaustavila saobraćaj. Vi ste, gospodine Duliću, sav taj narod uznemirili da biste, zamislite, kolima prešli u zgradu preko kod Borisa Tadića. To je zaista neverovatno.
Mislim da će građani Srbije tek da se uznemire kada čuju koga planirate da postavite za jednog od zamenika sekretara Narodne skupštine. Naravno, vi ste predsednik, imate skupštinsku većinu, vaše je pravo da sebi birate saradnike. Iz tog razloga mi inače nemamo praksu da govorimo o predlozima predsednika parlamenta kada su u pitanju sekretar i zamenici sekretara, ali danas zaista moramo da učinimo izuzetak.
Najpre, što se tiče sekretara parlamenta, poslanici Srpske radikalne stranke su glasali za sekretara, izabrali ga i naravno da nam ne pada na pamet da to radimo ponovo. Pravo je Marka Danilovića da podnese ostavku. On je to uradio. Sigurna sam da to nije bila njegova volja i da to nije ni očekivao. Vojislav Koštunica je podlegao pritiscima Borisa Tadića i pokazao upravo na primeru dosadašnjeg sekretara Marka Danilovića koliko mu nije stalo do njegovih ljudi i koliko je on bitan samo sam sebi. Ako tako pušta niz vodu svoje najbliže saradnike, onda zaista građani Srbije treba da se zapitaju koliko je tom čoveku stalo do Srbije i do građana Srbije. Naravno, nije mu stalo, pokazao je to mnogo puta.
Gospodine Duliću, vaš predlog za sekretara je, kao što rekoh, vaš izbor. Gospođa koju ste predložili za sekretara formalno ispunjava uslove, kadar je vaše stranke i imate većinu. To je sve stvar vaše stranke, vašeg dogovora i u to svakako nećemo da vam se mešamo, ali ovo što pokušavate da uradite, gospodine Duliću, vi i vaša skupštinska većina, da u rad parlamenta uključite predstavnike nevladinih organizacija, to je zaista skandalozno.
Danas imamo vaš predlog za jednog od zamenika sekretara, i birate Miloša Todorovića, koji je... Piše u njegovoj biografiji kad se rodio, diplomirani pravnik itd. To uopšte nije interesantno. To je sve tako.
Kaže, bio je inicijator studentskog protesta na Pravnom fakultetu i član inicijativnog odbora studentskog protesta 1996-1997. godine. Osnivač je Centra za slobodne izbore i demokratiju, u kome je radio kao direktor edukativnog programa, a zatim i kao izvršni direktor. Od 2000. do 2004. godine bio je posmatrač Cesida pri Republičkoj izbornoj komisiji.
Autor je knjige "Izborne manipulacije" i jedan od autora modela zakona o izboru narodnih poslanika i odbornika, modela Zakona o finansiranju političkih stranaka i modela Zakona o političkim strankama. Radi kao stručni konsultant poslaničke grupe Demokratske stranke od 2004. do 2006. godine u Skupštini Srbije i Crne Gore, a takođe je angažovan za potrebe poslaničkog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poštovani građani Srbije, mi iz Srpske radikalne stranke u Republičkoj izbornoj komisiji tvrdimo, od kad se Cesid umešao u izbore, da Cesid nije nikakva izborna komisija i da nije nikakva nezavisna organizacija.
Cesid je organizacija koja je formirana parama sa Zapada da bi dovela DOS na vlast i da bi kasnije izbornim manipulacijama podržavala Demokratsku stranku Zorana Đinđića, odnosno sada Borisa Tadića.
Vi sada nama, gospodine Duliću, lepo sve ono što smo mi pričali godinama stavljate ovako na tacnu i priznajete da Cesid jeste organizacija koja radi za Demokratsku stranku.
Sada pitam vas koji ste lupali u šerpe i lonce, palili Skupštinu i krali slike, fotelje, nameštaj i linčovali ljude ispred Skupštine, sve ste to radili zarad regularnosti izbora i zarad priznavanja navodne volje građana Srbije na tim izborima – kako imate obraza i morala da uopšte govorite o bilo kakvoj krađi izbora, kada ovako podmećete kukavičje jaje građanima Srbije i kada su predstavnici Cesida bili bogzna kako uvaženi posmatrači.
Naravno mi smo to uvek osporavali i uvek smo tvrdili ovo što ste nam vi zapravo i rekli. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci i naši predstavnici u Republičkoj izbornoj komisiji uvek smo bili protiv toga da se Cesidu da ovlašćenje da prati izbore, zato što smo (između ostalog, tada smo Zoran Krasić i ja bili u Republičkoj izbornoj komisiji) dobili podatke sa terena da se u biračkim odborima preklapaju neka imena i ispostavilo se da su članovi Demokratske stranke i članovi Cesida isti ljudi. Nisu se snašli vaši isti opštinski odbori, pa su ih na ista biračka mesta predložili.
Naravno, Srpska radikalna stranka svoj stav o nevladinim organizacijama uvek je javno i otvoreno iznosila, i radićemo to i dalje.
Moramo da skrenemo pažnju građanima Srbije da je ovo očigledno samo početak; danas je Miloš Todorović neko od kandidata, sutra će da se pojavi Sonja Biserko, Nataša Kandić, Biljana Kovačević-Vučo. Sonja Liht neće, zato što ste vi, gospodine Duliću, njen kadar; ona je predložila vas i podržala, ona je to takođe rekla na jednoj od televizija.
Tada je svoj stav o vama potvrdila svojim mišljenjem koje je podelila sa svojim prijateljima koji su tada komentarisali da lekari u domovima zdravlja ne bi trebalo da primaju bolesne srpske radikale.
Naravno, ona je to prihvatila, jer nije reagovala kao jedan od čuvenih boraca za ljudska prava, a dobila je gomilu para iz inostranstva, kao što sve nevladine organizacije u Srbiji dobijaju.
Profesor Smilja Avramov je skoro izdala knjigu "Civilno društvo i nevladine organizacije".
U toj knjizi je zaista mnogo podataka, priznanja nekih nevladinih organizacija, odnosno predstavnika nevladinih organizacija da se finansiraju od strane SAD i CIA, a među tim organizacijama je i Cesid i Fond za humanitarno pravo, prednjačio je svojevremeno Otpor. Ovde je profesor Smilja Avramov iznela i konkretne cifre koje su dobijane i zbog čega su dobijane.
Naravno, potvrđeno je sve ono što mi iz SRS znamo i govorimo godinama unazad – da bi Zoran Đinđić došao na vlast trebalo je da te nevladine organizacije dobiju mnogo para od CIA i SAD. To se zaista tako i desilo. Zahvaljujući tolikim parama, desilo se ono što ste vi nazivali - demokratske promene. A kako nam je pod tim demokratskim promenama? Juče sam pročitala jedan dobar aforizam u kome kaže aforističar – svaki dan nam je sve bolje, samo treba to izdržati. Zahvaljujući, naravno, politici DOS-a, koja je sedam godina na vlasti u Srbiji. Kada kažem sedam godina, onda naravno, što vi kažete, imali ste kontinuitet, niste imali, a mi tvrdimo da to jeste kontinuitet, mi tvrdimo da su od Zorana Đinđića do Vojislava Koštunice svi lideri DOS-a apsolutno isti, samo malo drugačije fizički izgledaju. Naravno, sve njih podržavaju nevladine organizacije.
Mi srpski radikali ne bismo imali ništa, principijelno, protiv nevladinih organizacija kada bi te organizacije bile zaista nezavisne, kada bi se finansirale preko 50% iz Srbije; tada, naravno, ne bi imale gazdu iz inostranstva. Kad su u pitanju ove naše nevladine organizacije, pitam se, osim Crvenog krsta, da li postoji još jedna koja nije takva, jer sve te nevladine organizacije imaju gazde u inostranstvu, a onog ko vas plaća morate i da slušate, pa makar vas to koštalo i države.
Vi se, nažalost, upravo tako i ponašate, pa je čak i predsednik parlamenta, između ostalog, sinoć rekao da on za problem Kosova i Metohije očekuje rešenje koje će biti dobro čak i za Srbiju. Verovali ili ne, takvu je rečenicu izgovorio. Dakle, neka bude svima dobro, ali neka bude čak malo i za Srbiju.
Gospodine Duliću, verovatno zato birate za jednog od svojih saradnika gospodina Miloša Todorovića, verovatno vas je stavio na isti platni spisak na kojem se i on sa svojom organizacijom već odavno, odnosno od samog osnivanja, nalazi.
Nevladine organizacije, kojima se suviše pridaje značaj u Srbiji, zapravo na nekim televizijama koje nažalost imaju nacionalnu frekvenciju, nezavisne su jedino od građana Srbije i od interesa građana Srbije. Te nevladine organizacije su i te kako vezane za vlade raznih zapadnih zemalja, pre svega SAD, i upravo preko njih pokušavaju kroz priču o civilnom društvu da Srbe i građane Srbije naprave ovakvim i onakvim.
Predstavnike SRS nazivate retrogradnim, a vi ste moderni, zato što ne radite u interesu Srbije i zato što se ne finansirate u Srbiji, već se finansirate... Neki od vas koji sada sedite u klupama narodnih poslanika takođe su bili članovi i visoki funkcioneri nevladinih organizacija. Vi najbolje znate koliko je to unosan posao za vas lično, ali ne mislim da ste toliko glupi da ne razumete koliko je to štetno za interese Srbije i građane Srbije, koliko je to štetno za sve ono što nam se dešava poslednjih sedam godina, a i pre toga, iako vi imate običaj da sve povežete sa nekim bivšim režimom, mada ne znam koji je to bivši režim, s obzirom da je bivši režim u odnosu na Koštuničin bio režim Zorana Đinđića.
Suština je da su te nevladine organizacije i funkcioneri nevladinih organizacija najveće zlo danas u Srbiji, koje vi, nažalost, pokušavate da infiltrirate zvanično u rad ovog parlamenta. To je, gospodine Duliću, nešto što zaista ni od vas nismo mogli očekivati, bez obzira što ste vi kadar Sonje Liht, što vas je tu postavila, a nije vam rekla da treba da naučite Poslovnik, što ste, kao što sam već rekla, sinoć priznali.
Dakle, gospodine Duliću, zapravo, dame i gospodo, poslanici SRS neće glasati za ovaj predlog. Glasaćemo protiv predloga da gospodin Miloš Todorović bude zamenik sekretara. Kao što sam rekla, da niste stavili ovaj drastičan predlog, mi verovatno ne bismo učestvovali u raspravi o sekretaru i o zameniku sekretara. Možda će gospođa Tamara Stojčević bolje da nauči Poslovnik nego što je to do sada radio gospodin Marko Danilović, a možda je ljut na svog predsednika Koštunicu što ga je tako izigrao u ovim vašim unutarstranačkim trange-frange poslovima, pa iz tog razloga ne želi ni da vam pomaže, ali stvarno ne znam kakvu pomoć u Narodnoj skupštini očekujete od predstavnika Cesida.
Još ću da vas pitam, dame i gospodo, vas koji ćete glasati za ovaj predlog, da li ovo znači da od sledećih izbora Cesid više neće biti posmatrač na izborima, da li ovo znači da ako DS ima svoje posmatrače na izborima da ne može kroz predstavnike Cesida da ima duplo više od ostalih stranaka. Očekujemo, ako ste nam ovo napisali i ovako rekli, da na narednim izborima predstavnik DS-a bude samo jedno lice, fizičko lice, a da li će on biti iz Cesida ili iz DS-a, potpuno je svejedno, jer ste vi upravo na ovaj način, odnosno gospodin Dulić kao predlagač, priznao je da je Cesid deo DS-a, da je Cesid sa DSS-om rušio ustavni sistem Republike Srbije, da je Cesid sa Đinđićem i Koštunicom palio Skupštinu.
Sami ste napisali da je ovaj gospodin koga predlažete za zamenika sekretara bio u toj radnoj grupi koja je radila predloge izbornih zakona. Kakvi su vam predlozi i kakvi su vam zakoni, dame i gospodo, takvo vam je i stanje, pogotovu u lokalnoj samoupravi, upravo zahvaljujući predlogu Cesida o izboru gradonačelnika na direktnim izborima.
Danas vam pola lokalnih samouprava ne funkcioniše zato što ne može da se postigne dogovor između skupštinske većine i predsednika lokalnog parlamenta ako nisu iz iste stranke ili iz iste koalicije.
Dakle, ono što za vas preporučuje gospodina Todorovića, za nas su apsolutno razlozi da glasamo protiv ovog vašeg predloga, gospodine Duliću.

Gospodin Đurić je malopre potpuno izvan konteksta govorio nekih sedam ili osam, umesto pet minuta.
Zaista nemam ništa protiv da svaki poslanik kaže sve što misli da treba da kaže; to je, inače, stav Srpske radikalne stranke, rekla sam već jedanput da kada mi budemo donosili svojom skupštinskom većinom poslovnik nećemo ograničavati ni vreme, nećemo upozoravati na teme, svako će moći da kaže sve što mu je na duši.
Nisam imala nameru da repliciram gospodinu Đuriću, ali kada sam čula gospodina Jovana Damjanovića šta on sve ima o vama, gospodine Đuriću, potpuno argumentovano da kaže, onda, eto, samo da podsetim pre svega građane Srbije – tačno je u jednom delu ono što ste rekli kada ste moje ime pomenuli.
Da, ja sam iznosila i iznosim stav Srpske radikalne stranke da ćemo se zalagati za to da prekinemo sve odnose sa svakom državom, svakom organizacijom koja nam otme Kosovo i Metohiju.
Zaista sam iznenađena da vi imate nešto protiv toga, gospodine Đuriću. Naša politička partija se zalaže za Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.
Jedini smo u Srbiji koji to otvoreno i bez rezervi iznosimo, za razliku od onih koje ste vi podržali kada su pravili Vladu, za razliku od Vojislava Koštunice koji je jednu priču pričao pre 15 dana, a sada je promenio ploču, pa jedan od njegovih ministara pre neki dan kaže – da, on je podržavao ovo što je gospodin Tomislav Nikolić rekao, da ćemo prekinuti odnose sa državama koje samostalno i pojedinačno počnu da priznaju Kosovo kao deo nezavisan od Srbije.
Taj Koštuničin ministar kaže – da, da, ja sam to tada rekao, tada sam bio pod posebnim utiskom, jer su nas iz raznih evropskih zemalja obasipali kojekakvim navodima, a sada, ako se to desi, mi ćemo da se dogovaramo u Vladi šta ćemo da uradimo.
Dakle, priznao je ono što smo mi znali od početka, da su Vojislav Koštunica i Boris Tadić apsolutno isti i da ni jednom ni drugom nije stalo do Kosova i Metohije i do jedinstvene države Srbije.

Dame i gospodo, ono što je gospodin Dulić pokušao da pročita i što će učiniti kasnije ne bi bilo sporno da se nije desilo nešto u onoj noći kada je birana Vlada Republike Srbije. Od tada nisam sigurna da li uopšte ima potrebe da se konstatuje da neki narodni poslanik podnosi ostavku ili ne podnosi, s obzirom da je ovde uobičajeno da ljudi glasaju, i to pogotovo sami za sebe, u momentu kada više nisu narodni poslanici.
Shodno članu 226, citiram taj član, pošto je novi predsednik u pitanju, molim da vodi računa da mi se ovo vreme ne računa u raspravu: ''Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacija o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i nadležnosti organa na čijem se nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.''
Dakle, shodno članu koji sam upravo citirala, pitam ministra Dušana Petrovića i tražim da odmah odgovori na pitanje, zbog čega je glasao kao građanin za sebe. Podneo je ostavku na funkciju narodnog poslanika, posle toga ste, gospodine Petroviću, glasali da budete ministar, glasali ste i za ostale svoje kolege. Tražim da Narodnoj skupštini objasnite zbog čega ste to uradili, ko vas je to nagovorio.
Da niste slučajno bili u pravnoj zabludi, pošto smo sve takve slučajeve imali u ovom parlamentu pod okriljem DOS-ovske većine, imali smo i doktora pravnih nauka, naravno plagijatora, koji je bio u pravnoj zabludi, imali smo i aferu Bodrum. Podsećam, pošto vi iz Demokratske stranke volite da obmanjujete javnost, pa kažete, afera Bodrum je završena na sudu, nije, to govorim radi javnosti.
Na sudu je gospodin Alen Selimović prvostepenom presudom osuđen na kaznu zatvora od nekoliko meseci, uslovno na dve-tri godine, ali ne zato što je glasao karticom Nede Arnerić, već zato što je glasao, ako je to tačno, za razliku od ministara i Borisa Tadića, ne komentarišem prvostepene presude, ali u svakom slučaju, bila je u pitanju kartica Nataše Milojević.
Kartica Nede Arnerić i uloga Bojana Pajtića u falsifikovanju tadašnjeg izbora je i dalje ostala tajna, i dalje nije razrešeno pred sudom. Boris Tadić je obmanuo javnost Srbije kada je rekao da on prepušta da sud o tome raspravi. Sud još uvek nije doneo takvu odluku. I, da se ne bi desilo da Boris Tadić opet pred neke izbore prizna da su gospodin Petrović, Đelić i ostali njegovi vajni ministri, glasali a da nisu bili poslanici, zato tražim da nam gospodin Petrović odmah objasni kako mu se desilo da glasa u momentu kada nije bio narodni poslanik.

Dame i gospodo, poslušala sam predsednika parlamenta, ponela sam Poslovnik, pošto očigledno njemu treba Poslovnik, jer otkad je seo na ovo mesto, onako uredno i u kontinuitetu krši odredbe ovog poslovnika.
Javila sam se po članu 101. Poslovnika Narodne skupštine, jer je kolega Ristić pogrešno protumačio moju raspravu, i to ne današnju, nego od pre dva dana.
Gospodine Ristiću, vi ne učestvujete u radu, vi uglavnom budete ovde da napravite kvorum i provodite vreme u restoranu. Danas vas je malo više ovde zato što vam je ovde Dušan Petrović i vi naravno nemate pojma šta se dešava u ovoj sali. Možete da se smejete, ne znate ni šta piše u Poslovniku, jer kako ko izađe tako ga krši.
Zato smo mi, srpski radikali, ovde da vas edukujemo, drage kolege, da se ne sramotite pred građanima Srbije kad izađete na ovo mesto, pred ministrom. Ministar, otkada je postao ministar još nije prekršio poslovnik. Dok je bio poslanik bilo je toga ihi-hi, ali evo, danas se ponaša u skladu sa Poslovnikom, moram da priznam.
Gospodine Ristiću, ja sam narodni poslanik koji je rekla, u vreme kada smo raspravljali o kandidatu za predsednika parlamenta, da ne prihvatam i da mi, srpski radikali, ne prihvatamo da bilo ko vrši edukaciju, kako je rečeno, kontinuirano obrazovanje narodnih poslanika.
Zato sam rekla da ste me pogrešno protumačili zato što sam to jedina rekla, naravno, rekla sam u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Ali vas razumem kada ste rekli da treba da se vrši kontinuirana edukacija nekih sudija, naravno ne svih. Tvrdim da je u Srbiji mnogo više časnih i stručnih sudija, ali potpuno razumem da mora da se vrši edukacija, recimo, onog sudije, gospodine Ristiću, kojeg ste predložili koji je bio sekretar zemljoradničke zadruge, pa je na istoj sednici izabran za sudiju i za predsednika suda. Takvom čoveku zaista treba edukacija.
A, recimo, onoj gospođi koju ste predložili za sudiju u Nišu, koja je već odavno bila u penziji, šta bi njoj edukacija kada se žena naučila, a bila je predsednik suda, naravno da takvog sudiju ne treba edukovati.
Gospodine Ristiću, još nešto ste pomenuli, u nekoj vašoj opštoj priči, da ne dozvoljavate vi da se zamene uloge dželata i žrtava. Ne znam da li znate da je dželat zanimanje, gospodine Ristiću, pa me interesuje šta ste podrazumevali, ko je to dželat, ko je platio tog dželata da izvrši neki zločin nad nekom žrtvom, jer vi ste ovde pričali uopšteno, a ja vas samo podsećam – dželat je zanimanje.

Hvala, gospodine Albijaniću, pa ste mi dozvolili da koristim Poslovnik, baš sam se bila zabrinula malopre kada ste rekli gospodinu Vučiću, već ste se javljali po Poslovniku. Upozoravam vas, gospodine Albijaniću, da ste se ogrešili o član 104. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik može da govori o Poslovniku kada god hoće, koliko god hoće puta dnevno. Vi kao predsedavajući ili bilo ko drugi ko sedi na tom mestu je u obavezi da narodnom poslaniku, koji se javlja po Poslovniku, po prioritetu daje reč. Čudi me da to niste naučili, ali evo pročitajte dva-tri puta, možda i zapamtite.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, vratiću se nekoliko dana unazad kada se ministar Milan Marković prvi put kao ministar pojavio u javnosti i rekao je da je njegovo prvo javno istupanje to što on daje saglasnost da Bulevar AVNOJ-a nosi ime Bulevar Zorana Đinđića.
U članu 120. Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da skupština jedinica lokalne samouprave utvrđuje nazive ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji. Skupština jedinice lokalne samouprave, a u ovom slučaju je grad Beograd, a želim pre svega javnost da obavestim da Skupština grada Beograda nikada nije donela odluku da se Bulevar AVNOJ-a zove Bulevar Zorana Đinđića.
Činjenica da su to saznanje imali i ovi mladi ljudi, koji inače misle da Bulevar AVNOJ-a ne treba da se zove Bulevar Zorana Đinđića, već misle da to treba da bude Bulevar Ratka Mladića, oni su na potpuno primeren i demokratski način pokazali svoju volju.
Mene su, inače, obaveštavali ljudi koji žive u Bulevaru AVNOJ-a da su ih uznemiravali neki koji su skupljali potpise da se promeni naziv ulice, pa su me pitali, šta možete tu da uradite da nas zaštite. Rekla sam, ljudi to je demokratsko pravo, oni idu od vrata do vrata i traže potpise, ako ste za to potpišite, a ako niste nemojte.
Ljudi kažu, kako da potpišemo, za nas je Zoran Đinđić mafijaš, kako da se to Bulevar AVNOJ-a zove njegovim imenom. Naravno, to mišljenje delim i ja, kao što delim mišljenje da je Ratko Mladić heroj, a čula sam jednog poslanika iz ove skupštinske većine, koji na jednoj televiziji kaže da je Ratko Mladić zločinac. Ko je dokazao da je Ratko Mladić zločinac? To je nedopustivo. Mafijaš je drugačija, gospodine, kvalifikacija, Zoran Đinđiđ jeste mafijaš i to ne mora posebno da se dokazuje, to dokazuju činjenice ...

Još samo deset sekundi, izvinite, molim vas.
Takođe grupa građana iz Bulevara AVNOJ-a me molila da prenesem ovom parlamentu njihovu želju da se Bulevar AVNOJ-a zove umesto po Zoranu Đinđiću, po najperspektivnijem pilotu Radosavljeviću, koji je poginuo u NATO agresiji na teritoriji Republike Srpske, a koji je živeo i danas mu porodica živi u Bulevaru AVNOJ-a.
I kažu, ne bi podneli da se taj bulevar zove Bulevar Zorana Đinđića, jer su naši junaci ginuli zato što je Đinđić pozivao NATO bombardere.