Ovde ima nekoliko problema. Najpre, to što ste vi u kampanji obećavali da ćete ukinuti pretplatu, pa je niste ukinu već je povećali, evo sad je povećavate za 35 dinara, tih 35 dinara je otprilike nekih 12%, čudna neka računica za isti procenat ste svojevremeno povećali putarinu. Gde Vlada dođe do tog procenta - to niko živi ne zna.

Nećemo o tome što ste obećali pa niste ispunili to je samo jedna u nizu neispunjenih obećanja, ali zaista postoji puno problema i vi koji ćete glasati za ovaj zakon, kao i mi koji nećemo, ste pominjali uređivačku politiku tzv. Javnog servisa kao veoma lošu, što je apsolutno tačno. Ali, treba da napomenemo činjenicu da mi plaćamo i direktne prenose Narodne skupštine i da se sve češće dešava da taj RTS prekine prenos sednica Narodne skupštine, da to presecaju nekim sportskim događajima, potom nekim filmovima itd.

Dakle, ovo je civilizacijska tekovina za koju smo se borili i izborili pre skoro 30 godina i niko više ne sme da prekine prenose sednica. Mi kad kažemo – evo, sad nema prenosa, onda vi iz vlasti kažete – vi hoćete da govorite samo zbog televizije. Naravno, mi hoćemo da govorimo zbog javnosti i ne vidimo šta je tu sporno.

Da vi ne kažete da mi pričamo neku populističku priču radi političkih poena, ja ću citirati samo deo programa SRS koji u tački 91. tretira informisanje. Kaže, između ostalog govori se o raspodeli frekvencija – država bi raspolagala sa tri televizijska kanala od kojih bi jedan samo formalno bio pod ingerencijom državne vlasti jer bi se u potpunosti komercijalizovao i prepustio privatnoj inicijativi i njenoj slobodnoj volji. Takođe, državna televizija ne bi bila finansirana na način na koji je to do sada činjeno televizijskom pretplatom, odnosno taksom, već bi se neophodna sredstva pribavljala komercijalnim putem i iz budžeta države. Time bi građani naše zemlje bili oslobođeni finansijskih nameta sa kojima su bili suočeni tokom prethodnih decenija jer bi brigu o programu svoje televizije konačno preuzeo državni aparat.

Srpska radikalna stranka se zalaže da organe države televizije bira Narodna skupština, umesto da ih kao do sada imenuje Vlada.

Završavam. Ako postoji nešto demokratskije i nešto što je više u interesu naroda i javnog informisanja evo dajte argumente.

Ovaj zakon kao i naredna tri zakona zapravo ne mogu da se suštinski zovu zakonima, jer se radi samo o tome da je produžen rok za utvrđivanje osnovice za plate sa 2020. na 2021. godinu, zato što Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo nisu uradili svoj posao, ono što su obećavali i što se obećava dve decenije u Srbiji. To znači da nisu urađeni platni razredi, za utvrđivanje zarada u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i generalno u javnom sektoru i ovo je zaista ozbiljan problem koji pravi i probleme u budžetu, koji dovodi do korupcije zaposlenih, koji dovodi do priličnog haosa u javnom sektoru i do toga da ozbiljni, odgovorni stručni ljudi ne žele da rade za tako male plate.

Znate, narod misli kad se kaže neko radi u nekom organu u opštini ili u autonomnoj pokrajini, da taj ima ne znam koliku platu. Tamo je najviše zaposleno tzv. nameštenika koji rade za platu koja je u visini minimalca i ovi ostali zaposleni sa visokom spremom imaju plate od 50 do 60, 70, u vrh glave hiljada dinara.

Ali zato postoji jedna velika nelogičnost gde u svim tim organima postoji po jedan manji broj ljudi koji imaju neverovatno visoke zarade, tako da imamo i državne činovnike koji imaju veće zarade od predsednika republike, predsednika Vlade, predsednika Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda itd. Te nelogičnosti su apsolutno neprihvatljive. Zaista je krajnje vreme da se urade ti platni razredi i da se jednom za vazda zna, gospodine Ružiću najveća plata u Srbiji mora biti plata predsednika Republike. Ne govorim imenom o predsedniku, nego govorim o funkciji, a sve ispod toga moraju biti niže plate. Vi ministri imate u vašim ministarstvima državne sekretare i pomoćnike koji imaju veće plate nego vi kao ministri. Da li je to normalno, nije.

Dakle, taj deo mora da se uredi kada je u pitanju ovaj zakon o autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave, a i o drugim zakonima ćemo u narednom periodu.

Ovaj malo pre predlog zakona i ovaj sad i ova dva naredna su zapravo identični, iste izmene su u pitanju, ali sada ljudi koji gledaju prenos, današnji prenos sednice Narodne skupštine koji će plaćati veću taksu za RTS za dva dana otprilike ćete glasati za to povećanje takse, sad misle, Bože šta ovi poslanici rade. Kako se to u Narodnoj skupštini radi, regulišu plate, donose neke zakone i tako dalje. Radi se o tome da mi ovde treba da glasamo prethodno da raspravljamo o tome da Vlada Republike Srbije nije uradila svoj posao. Da nisu doneli platne razrede i da danas samo treba da produžimo, njima da damo novi rok kada će to da urade. A kolege iz vlasti hvale biće ovo, biće ono, povećanje, privreda. Kaže ovaj kolega čije je mesto poznato po tome da mu je predsednik opštine svoje ime isklesao na česmi na groblju, kako će ovaj zakon uticati na rast privrede. Ljudi moji, to zaista, dajte pročitajte nešto pre nego… čudite se u koji je to grad. Pa, to je Leskovac. U Leskovcu je gradonačelnik svoje ime isklesao na česmi na groblju.

Dakle, radi se o tome da treba Vlada da nas sasluša. Evo, četvrti put se menja ovaj zakon neka ovo bude poslednja izmena i da stvarno 20 godina i sa primenom od januara 21. godine konačno država Srbija dobije platne razrede. Ministar Ružić, klima glavom da hoće. Ministre, pritisnite ovo dugme i kažite javno da će se to desiti. Svi pre vas su obećavali, nijedan nije ispunio. Hajde da vidimo da li ćete vi.

Želim, naravno, da ne bih ponavljala ono što sam rekla za ova prethodna dva predloga zakona i ovde se radi samo o produženju roka. Zapravo, ovi predlozi zakona su molba, valjda Vlade Republike Srbije Narodnoj skupštini da im daju još jednu godinu da završe svoj posao koji je trebalo da završe davnih dana.

Ovde moram da podsetim da je ministar Ružić u polemici sa nama kada smo u načelnoj raspravi govorili, tvrdio da postoji način obračunavanja povećanja ili smanjenja plata na osnovu učinka na radu kod službenika i nameštenika u organima autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a onda nam sad ovde predlaže nagrađivanje službenika po osnovu ostvarenih rezultata rada, određivanje većeg koeficijenta u skladu sa ovim zakonom počeće da se primenjuje od 2022. godine, na osnovu ocena u 2020. i 2021. godini.

Dakle, na dugom štapu, ali bez osnova. Kako će, na osnovu čega će se izvršiti ocenjivanje za 2020. i 2021. godinu? Nema, ne postoje egzaktni načini, egzaktni razlozi, podaci koji mogu da se napišu tamo u neku tabelu i na osnovu njih da se kaže koju ocenu može da dobije.

Verujte, a sigurna sam da u ministarstvu dobijate ko zna koliko primedbi na ime ocenjivanja, neposredni rukovodilac je taj koji pravi haos, koji ocenjuje kako mu napamet padne, s kim se danas posvađa taj će dobiti manju ocenu, onaj s kim je u boljim odnosima, ako ode da mu donese kafu on će dobiti veću ocenu. Zaista se prave neverovatne stvari. Pa, se na osnovu toga ljudi premeštaju, pa neko ko je radio.

Na primer, u imovinskom pravnim poslovima 10, 12 godina se prebacuje, ne znam u opštu upravu i obrnuto bez ikakvog kriterijuma. Pravi se od ionako lošijih kadrova, sa tim lošim raspoređivanjem po lokalnim samoupravama pravi se zaista haos, niko ništa tamo ne zna da radi, verujte ministre, niko ništa po lokalnim samoupravama, uglavnom, čast izuzecima po negde, ali uglavnom niko ništa ne zna da radi.

Vi ste predsednik Vlade, a i svi vi ministri u javnosti i sve ove zakone koji idu uz budžet, najavljivali kao nešto pompezno kako ćete pomoći zaposlenima, kako će se osetiti boljitak primenom ovih zakona itd.

Između ostalog, tvrdili ste da će i ovaj Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje da omogući povećanje zarada. To jednostavno nije tačno, zato što ste lepo, iskreno napisali u obrazloženju. Tačno je da se stope doprinosa sa 26% smanjuju na 25,5%. To jeste malo, ali ni toliko niste preporučili poslodavcima da povećaju plate bar za taj iznos, nego ste predvideli da se taj iznos koji uštede poslodavci na ime doprinosa, da mogu da ulože u dalju proizvodnju.

Kažete da je to u cilju postojećih fiskalnih podsticaja i još ste rekli da su razlozi za donošenje ovog zakona, sadržani u potrebi da se u cilju obezbeđivanja uslova za sprovođenje sveobuhvatne reforme, poslovnog okruženja, stvore zakonske pretpostavke za priliv investicija, zapošljavanje, privredni rast itd.

Prvo, ovaj procenat je zaista neznatan. Drugo, bilo bi dobro da prestanete da obmanjujete javnost sa pričom o prilivu investicija, jer svi ovi stranci koji dolaze u Srbiju nisu investitori, već su to pogoni raznih velikih kompanija koje ovde dolaze zato što dobijaju po 10.000 evra po radnom mestu.

To je ono što treba da se zna u javnosti i da i ovaj zakon, kao ni ostali o kojima ćemo govoriti danas i narednih dana, i o kojima smo već govorili, su svi zapravo kao što vam je i onaj osnovni Zakon o radu, svi su u interesu zaštite poslodavaca, pre svega onih koje dovodite za ozbiljna sredstva iz budžeta. Hvala.

Ove izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji mislim da su 17. ili 18 put. Ovo zaista govori o tome koliko je ovo loš zakon i neprimenjiv. Svaki put nešto nakalemite u odnosu na nešto što ste epohalno najavljivali, poput sad digitalizacije, i onda u eri digitalizacije, koja je osnov rada Vlade Republike Srbije, vi predviđate da ako neko ima potrebu da zahtevom traži povraćaj više ili pogrešno plaćenog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, taj poreski obveznik treba da, uz taj zahtev, podnese i svoje rešenje organu kojem se obraća. To je, prosto, neverovatno, da podnosi rešenje organu koji je to rešenje doneo.

Dakle, čak i da nismo u ovakvoj eri digitalizacije, gde se i autoput digitalizuje, ne bi bilo potrebno podnositi rešenje, već bi se na jedan klik moglo utvrditi da taj poreski obveznik ima rešenje, koliko treba da mu se vrati tih pogrešno ili više uplaćenih doprinosa.

Vi neke zakone ili sve, bogami, menjate više reda radi, eto zato što je uobičajeno da se u ovom periodu kod usvajanja budžeta nešto menja i u ovakvim zakonima i onda vi to tako radite, a poreska administracija vam je katastrofa. Poreska administracija je država u državi. Mi to govorimo svim ministrima. Čak je ministar Siniša Mali rekao da on to zna i da će učiniti sve da to više ne bude tako, ali ništa se tu promenilo nije.

Gledajte bilo koji drugi organ koji treba da dobije neki podatak iz poreske uprave, šanse nema da ga dobije, jer na poresku upravu niko ne može da utiče, ni zakon, ni obaveze. Oni rade neki svoj posao. Njihova rešenja se čekaju sedam, osam, devet meseci. Ljudi i dalje plaćaju poreze akontativno na ime nečega što je plaćao prošle godine. Zaista neverovatno loša organizacija, loše funkcionisanje poreske administracije, a ovim zakonom ništa niste poboljšali u tom smislu.

Ovaj član odnosi se na član 178. postojećeg zakona i govori o tome da se određenim kaznama kažnjavaju prestupnici koji daju pogrešne podatke kod popunjavanja obrazaca za Upravu prihoda, i to, naravno, nije sporno. Svako fizičko i pravno lice mora dati precizne podatke da bi se mogla izračunati poreska osnovica i da bi se mogao naplatiti porez.

Sad, kako to funkcioniše u državi Srbiji, to je posebno pitanje i više puta sam govorila ministru nadležnom za finansije, pa i za poresku upravu, da mora poreske službenike i administraciju malo da istera iz kancelarija, moraju da obiđu teren, jer se nelogične stvari dešavaju.

Sada govorimo o fizičkim licima, recimo, porez na imovinu. Zamislite da postoji zgrada koja ima 17 stanova, na primer, i u toj zgradi petoro ljudi plaća porez, pet porodica plaća porez. Otprilike vam je takvo stanje u zemlji Srbiji. Da li je moguće da neko ko sedi ispred kompjutera ne primeti da, recimo, porez plaća porodica iz stana broj jedan, pa devet, pa 12, pa 17? Valjda treba da uoči da ti stanovi ne vise negde u vazduhu, već da treba da odu na teren, da pokucaju na svaka vrata i da kažu – dobro, šta je bilo, bilo je dosad, evo, popuni poresku prijavu i od danas si poreski obveznik.

To je način da država dobije više sredstava, a opet to bi bio osnov za smanjenje poreza na imovinu, jer je porez na imovinu veoma visok. Verujte, te četiri tranše koje se plaćaju u toku godine za mnoge porodice predstavljaju ozbiljan problem. Pored svih drugih mesečnih obaveza, još i taj tako veliki porez, nije lako i ljudi bi se mnogo obradovali kada bi se uveo taj sistem da svi plaćaju porez i da svi plaćaju bar malo manji porez.

Ovde sada predviđate kaznu za prekršaj ako neko da pogrešne podatke i određujete najniži iznos – 200 hiljada dinara, 100 hiljada dinara, ali kako je moguće da predviđate najniži iznos, a ne predviđate najviši? Ko će određivati taj najviši iznos? Vi ovde govorite u obrazloženju o nekim procentima itd. To tako ne može da stoji. Ako u zakonu piše šta je najniži, koji je najniži iznos kazne za određeni prekršaj, mora postojati i najviši iznos.

Dakle, ništa niste dobro uradili u ovom zakonu, a pogotovo vam je stanje na terenu, verujte, katastrofalno. Krajnje je vreme da se sredi stanje u poreskoj upravi, pa pogotovo sada, ako se država zaista opredeli po nalogu Zorane Mihajlović da kupi „Megatrend“, treba precizno da znamo da li će se plaćati porez, da li će država ako kupi nešto plaćati sebi porez, iz kog fonda, iz kog dela budžeta. Interesantna će biti ta trgovina, ako do nje dođe, ako vam Zorana Mihajlović i u ovom poslu pobedi kao što je, recimo, u Behtelu i u mnogim poslovima gde je ona umešana u korupcionaške afere. Hvala.

Želim naravno.

Ovaj član nije trebalo menjati, bar ne ovu tačku 9, a odnosi se na član 9. inače ovog postojećeg Zakona, zato što ste samo nešto preformulisali, a suštinski se ništa nije promenilo.

Imalo bi smisla menjati ovaj član, odnosno ovu tačku da ste eventualno povećali iznos, a ta tačka odnosi se na pomoć, koju u slučaju smrti zaposlenog ili penzionisanog zaposlenog, poslodavac isplaćuje članu njegove porodice, to je iznos od 68.488 dinara, bio i ostao. Dakle, samo zato što ste malo promenili red reči u ovoj rečenici, vi ste menjali i ovaj član i takve su vam sve ove izmene.

Zato mi govorimo da su sve ove izmene besmislene. Ovaj konkretno Zakon o porezu da dohodak građana menjate, ovo je 14 put ako sam dobro izbrojala. To je sada izmena. Nije pomoć u slučaju smrti, nego pomoć koju u slučaju smrti, dakle ništa ne znači, a vi ćete pošto se približava kraj kalendarske godine, onda će da se održi konferencija, pa će onda da se kaže koliko je stotina zakona u Narodnoj skupštini doneto, a koliko je samo izmena i dopuna, a to je ogromna većina, o tome nećete da govorite.

Narod očekuje da se u Narodnoj skupštini donose zakoni od kojih će ljudi u Srbiji da žive bolje. Vaša mantra da se živi bolje, da je povećan prosek plate, da će se povećati penzija, da će se povećati minimalna zarada itd. je nešto što formalno postoji, ali suštinski nema nikakvog značaja.

Vi ste povećali cenu struje za 3,9% a najavljujete povećanje penzija za 5,4% ili koliko procenata. Dakle, samo ćete obrnuti krug i sredstva koja ćete dati penzionerima iz budžeta ponovo će se vratiti kroz plaćanje struje, kroz plaćanje RTS itd. Loša vam je politika socijalna, veoma loša i bez obzira na to dramatično povećanje prosečne zarade, narod u Srbiji teško živi, jer skoro oko 800.000 ljudi živi što od minimalnca, što od zarade za nijansu veće od minimalca, a to je 7.000 dinara manje od najniže potrošačke korpe. To znači da porodica ne može da preživi, da mora sedam dana da se odrekne hrane ili jednog obroka. Uglavnom, 7.000 dinara nema, a nije u pitanju socijalno davanje, u pitanju je zarada. Hvala.

Član 6. mora da se briše. Zato što je ovo što ste predvideli neustavno, zato što je apsolutno suprotno odredbama Zakona o radu.

Radi se o tome, da bi ljudi koji prate naš rad mogli da razumeju, radi se o markicama za prevoz, najjednostavnije da kažem, jer je to tema o kojoj se već mesecima priča, tema koja pravi problem ljudima zbog dolaska i odlaska na posao i sa posla.

Vi ste sad smislili da u ovom zakonu kažete, naravno taj iznos koji se uplaćuje na ime prevoza do posla i s posla, ne podleže plaćanju poreza na zarade, a vi ste sad to rekli da se ne plaća porez na zarade zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade, rekli ste, dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada.

Ovo, dragi moji, nije u skladu sa Zakonom o radu. Zakon o radu je veoma precizan i kaže da je poslodavac obavezan da zaposlenom obezbedi sredstva za dolazak na posao i odlazak sa posla. Šta će on da radi sa tim sredstvima? Da li će on tim sredstvima kupiti kartu, da li će na posao doći na biciklu, da li će doći na metli, da li će doći četvoronoške. On je obavezan da dođe, ne može da kaže - ja nisam došao zato što nemam prevoza. Poslodavac mu je obezbedio novac za prevoz i zaposleni je u obavezi da na posao dođe.

Šta vi radite? Da biste obezbedili da što više sredstava dobije gradsko saobraćajno, vi sada obavezujete ljude da moraju kupovati markice za prevoz iako prevoz ne koriste. Naravno, mi ne mislimo da treba neko da se vozi u gradskom prevozu, a da prevoz ne plaća. Prevoz mora da se plaća i tu nema ničeg spornog. Ali, zašto vi terate nekoga ko, recimo, ide biciklom, neko ga ko hoće da se rekreira, vi bar ministre volite rekreaciju, možete to da razumete, može neko sa Novog Beograda u Zemun da dolazi biciklom na posao. Može li? Može.

Da li neko dolazi na posao kolima, pa ovo što dobije na ime sredstava, na ime prevoza, kupi gorivo, naravno, to mu ne može biti za ceo mesec, ali se dogovorili, ne znam, muž i žena rade negde blizu i mogu da koriste sopstveni prevoz na ime onoga što dobiju novčana sredstva za dolazak na posao i odlazak s posla. Dakle, ne smete i ne možete i nemate pravo i suprotno je Zakonu o radu da vi nekoga obavezujete kako će trošiti sredstva koja dobije na ime prevoza. Obavezan je samo da dođe na posao zaposleni, jer mu je obezbeđen način da plati prevoz.

Šta vam znači ovo – dokumentovano? Kako ćete, evo, sad da mi kaže neko, recimo, neko dolazi svojim kolima na posao i on će da donese račun sa pumpe da je potrošio 3.000, mislim da je toliko nešto, oko 3.000 u Beogradu košta ta mesečna karta, znači, neko će da donese dokaz da je platio 3.000 dinara i ja sada pitam vas, Arsiću, kao vrsnog stručnjaka, kako će se u računovodstvu firme to evidentirati? Kako će se evidentirati postojanje 70 automobila u firmi? Kako će se to uopšte objasniti? Šta će reći državni revizor kad vidi da u jednoj opštini 50 automobila se plaća, a nisu opštinski?

Dakle, pravite potpune besmislice, sa jednim jasnim ciljem da obezbedite što je moguće više sredstava za gradski saobraćaj. Vi to radite tako što ćete svakoga ko uđe u autobus naterati da plati kartu. To treba da se organizuje i to nam uopšte nije sporno, ali ne možete terati nekoga da dokumentuje kako će potrošiti sredstva koja mu firma dodeljuje na ime prevoza na posao, ne možete. Pa onda možete i da tražite da dokumentujete kako neko troši platu. Ovo je neverovatno. Dakle, ovo je apsolutno u suprotnosti sa Zakonom o radu, a to automatski znači da je neustavno i nezakonito. Hvala.

Slušamo danas i malo je teško verovati, hvalite se da ste smanjili neke takse, kao da mislite da narod ne zna kolike realno takse plaća. Jeste li možda smanjili takse na overe potpisa? Jeste li možda smanjili takse na overe prepisa, na overe kopija? Ne. To ste sve prepustili notarima i notari deru kožu sa leđa preko tih taksi, koje su najčešće.

Ovo što ste negde kao malo smanjili takse, to se tako reći i ne primećuje, jer u suštini niste ovde menjali tarifne brojeve u smislu menjanja iznosa taksi, već ste nešto menjali onako jezički, preformulisali ponešto itd, pa tako je i kada je u pitanju, recimo, ovaj tarifni broj 98. gde se govori o visini taksi za izvoz oružja i onda zaista ovde, kada se ceo ovaj tarifni broj vidi, mogu da se primete neke stvari koje su možda bile propuštene u toku nekog prethodnog perioda kada je iznikla ta afera u „Krušiku“ koja još uvek nema svoj epilog, a bilo bi dobro da ima, bilo bi dobro zbog države Srbije, da ne kažem, i zbog vas iz trenutne i aktuelne vlasti.

Tarifni broj 67, između ostalog, govori i o administrativnim taksama za rešenja po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova u objektima za uzgoj i držanje životinja, klanja životinja itd.

Koliko vi ovo loše radite? Znate, za ovo rešenje se plaća taksa od 4.220 dinara i verujte to nije mnogo. To nije mnogo pod uslovom da vaše inspekcije rade svoje posao, ali ne rade i zato se dešavaju ove strašne stvari, zato se dešava da u novinama osvane na naslovnoj strani da je uništeno desetine hiljada tona mesa, druge hrane, zato se dešava da se u prodavnicama prodaju proizvodi na ivici isteka roka trajanja ili sa istekom roka trajanja. Vi se hvalite da je inspekcija uništila 20 ili 30 tona mesa. Postavlja se pitanje, logično, koje zabrinjava ovaj narod – koliko je takvog mesa pre nego što je otkriveno prodato i koliko je takvog mesa završilo u obrocima našeg naroda?

Dakle, ne radite ni jedan posao ozbiljno. Možete vi da pričate kolikog god hoćete, površni ste. Vi samo pričate svoju mantru, kako se ono kod nas u narodu kaže – ko o čemu baba o uštipcima. Vi samo - izgradili ste auto-puteve, koridore. Jeste, to vam niko ne osporava, ali mnogo toga je životno, dnevno-životno važno ovom narodu i mnogo toga vi niste uradili. To je taj problem o kojem mi želimo uporno da govorimo sa ovog mesta, želimo i vas da uključimo u jednu ravnopravnu raspravu, ali zaista na te teme, a ne sad ne znam koliko da se šire teme.

Mi smo danas imali u poseti prijatelja Srbije, prijatelja srpskog naroda. Trebao bi svako normalan u Srbiji da bude ponosan što je takav jedan čovek došao da se obrati Narodnoj skupštini.

Mi srpski radikali smo zaista dodatno ponosni što je gospodin Lukašenko čak malo izašao iz protokola da se ovde pozdravi, izgrli sa našim predsednikom dr Šešeljem zato što su oni stari prijatelji. Nisu oni prijatelji koji su se sreli negde na margini nekog sastanka, već iskreni stari prijatelji, splet okolnosti je bio takav, pa se nisu dugo videli.

Vi ste sa ove strane govorili da se pojavljuju neki tvitovi od ovih moralnih gromada, ove Jerkov i Sande Rašković Ivić. Sanda Rašković je pre neki dan već napisala da nju slučajno, ne daj bože, neko pita ona bi zabranila Lukašenku, kao diktatoru, da dođe u Srbiju. Ova Jerkov kaže – Lukašenko, diktator, izljubio se sa ratnim zločincem Vojislavom Šešeljem. One su neznalice. One su agenti u ovoj državi. Ne znam kome to više nije jasno. Sad, kada bih rekla ono naše uobičajeno da su one ustaške profuknjače, neko bi mi zamerio – ju, šta sam rekla ženama. Ne, one su gmazovi najobičniji.

U politici se ne možemo deliti na žene i muškarce, nego se samo možemo deliti na patriote i na one koji ne vole svoju državu. To su i upravo odnosom prema gospodinu Lukašenku i Belorusiji pokazale i ta Sanda Rašković i ta Aleksandra Jerkov.

Vi ste u ovom predlogu zakona brisali stav koji kaže - kada na nepokretnosti postoje neko od prava, odnosno korišćenja ili državina iz stava, člana 8, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.

Sad, mi vas pitamo, što ste vi to brisali? Vi ste rekli, zato što ovim zakonom vršite samo pravno-tehničku redakciju. Mi vam kažemo da je ovo jako loše i da će ovo stvoriti velike probleme građanima u rešavanju problema pred upravom prihoda, pred poreskom upravom.

Ovo bi imalo smisla da mi slučajno imamo normalnog ministra u čijoj nadležnosti je katastar, da to nije Zorana Mihajlović, pa da naš katastar stvarno funkcioniše, da nemamo više od godinu dana blokadu katastra. O tome se ćuti, tu i tamo se nekad pojavi neka vest, ali Zorana to vešto krije zato što žena ima medije lične, ne samo ove provladine, ona lične ima i fotografe, i kozmetičare, i medije. Jedino ne ume da radi svoj posao.

To je taj problem koji će imati građani zato što ste vi ovo brisali. Vi valjda, u Vladi, računali da je Zorana Mihajlović ministar koji radi svoj posao, pa da će katastar raditi svoj posao i da će onda biti samo bitno pravo svojine. Ali, nažalost, Zorana Mihajlović je podzakonskim aktima preuzela sve moguće i nemoguće ingerencije u radu katastra. Ljudi koji tamo rade kažu da nikad u takvim uslovima i u takvim okolnostima nisu radili. Sve je u njenim rukama i zato ništa ne funkcioniše.

To je trebalo da prepozna Vlada Republike Srbije i to bi bio dovoljan razlog da ona više ne bude ministar, uz milion onih razloga koji govore o njenoj korupciji, kriminalu itd. Ali, ovo, nešto što je vezano za svakodnevni život ljudi u Srbiji, komunikacija sa katastrom, nažalost ne postoji samo zato što je za katastar nadležna Zorana Mihajlović, što je tamo postavila svog čoveka i što se uzimaju pare, ljudi, i kapom i šakom. Ako ne verujete, pitajte onaj narod koji okupite kada ste negde na nekom skupu, koji dođu da vam aplaudiraju, neka vam kažu u poverenju koliko moraju para da daju za svaki papir u katastru Zorane Mihajlović.

Amandman smo podneli da bismo skrenuli pažnju na neslaganje SRS sa tim što su sve ove prebačene na notare zato što to puno košta građane Srbije. Mi danas ceo dan radimo veoma ozbiljno i imali smo između ostalog i veoma ozbiljnu i prijateljsku posetu Njegove Ekselencije gospodina Lukašenka koji je iskreni prijatelj Srbije i srpskog naroda i iskreni prijatelj našeg predsednika dr Šešelja već više decenijski. Njegova poseta je kod nekih moralnih nakaza izazvala neke čudne reakcije. Pa se pojavljuju na društvenih mrežama sa konstatacijama da je u pitanju autokrata, diktator i onda se ovim moralnim nakazama Sandi Rašković Ivić koja je inače ustaški špijun u Srbiji i ovoj Aleksandri Jerkov koja je sa svim CIA škola, CIA špijun u Srbiji, pridružio pre sat, dva vremena i Bojan Pajtić. Za njega je kaže, gospodin Lukašenko autokrata.

A znate po čemu je Bojan Pajtić u Srbiji poznat? Inače, svi su ga zaboravili ovako po nekim ozbiljnim stvarima. Poznat je po dve stvari. Jedna je zbog koje je odavno trebao biti u zatvoru ozbiljna pljačka „Razvojne banke Vojvodine“ koju je opljačkao zajedno sa Borisom Tadićem. Dakle, puno je podataka o tome, ali mi vreme ne dozvoljava i nije nešto bitan da sad toliko o njemu govorimo, a Bodrum je treći. Da, Bodrum znači krađa u Narodnoj skupštini, glasanje na daljinu i po tome će ostati poznat, a ostaće poznat i po tome što je radio, odnosno što ima doktorat koji nikada niko nije video.

Dakle, postoje dve stvari u Srbiji koje niko nikada nije video. Jedna je ostavinsko rešenje vesele udovice Ružice Đinđić, niko nije video drugi primerak, a ona ne zna koliku je silnu imovinu nasledila. Drugi akt u državi Srbiji koji niko nikada nije video je doktorska disertacija Bojana Pajtića.

Zamislite sada takve moralne gromade poput tih troje srpskih izdajnika, izdajnika države Srbije, imaju nešto protiv što Srbiju posećuju prijatelji Republike Srbije i srpskog naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, u petak i danas imamo 16 predloga zakona koji su nekako blisko vezani sa Zakonom o budžetu i od tih 16 predloga, 13 su izmene i dopune zakona. Neki se menjaju čak 17 puta. To valjda dovoljno govori o tome da su ovi predlozi loši i da sve ovo o čemu ste vi ovde danas, gospodo ministri, govorili, treba menjati iz korena.

Takođe je važno da napomenemo da ćete vi za neki dan usvojiti i zakon kojim se povećava taksa za tzv. Javni servis, koji sve jeste samo to nije. Danas je poskupela struja za 3,9%, pa niste nešto dobro sinhronizovali, trebalo je bar da sačekate da ovo povećanje penzija ili povećanje minimalne zarade i ovo povećanje zarada u javnom sektoru, pošto ste očigledno lepo uklopili da se ta povećanja ponovo vrate u budžet. Znači, ništa od povećanja potrošnje, što je vaša priča u javnosti.

Ministar je govorio o platnim razredima i ova tri zakona koja se odnose na plate u lokalnim upravama, Republici, autonomnim pokrajinama. Pa, neće biti da je onako kako smo čuli od ministra. Prvo, platni razredi u Srbiji ne postoje. Platni razredi se obećavaju već punih, evo, 19 godina.

Vi ste, ministre, rekli da se u nekim drugim zemljama ta vrsta reforme priprema više od 10 godina. Evo, u Srbiji, 19 godina. Svaki ministar i svaki predsednik Vlade su kao jedan od prioritetnih poslova obećavali platne razrede.

Vi kažete da se od 2007. godine u Srbiji primenjuju u lokalnim samoupravama platni razredi i da se na osnovu kvaliteta rada usklađuju plate, odnosno povećavaju zarade zaposlenih. Prvo, to nisu platni razredi i to vam je svakako jasno. Postoje neka ocenjivanja koja su sve više nego realne ocene, gde nemate egzaktnih podataka na osnovu kojih neposredni rukovodilac ocenjuje zaposlenog i onda je tu toliko zloupotreba u lokalnim samoupravama da je to prosto neverovatno. Od ličnih interesa, ličnih afiniteta, ličnih eventualnih svađa zavisi da li će neko dobiti ocenu tri, četiri, pet, dva, itd.

Ne možete vi reći da postoje te merodavne ocene, vi ih još nazvaste platnim razredima, što, naravno, nije tako, gospodine Ružiću i vi to dobro znate, ali lepo zvuči kad se ministar tako pohvali, pa onda ljudi misle - vidi, ovi stvarno nešto rade.

Dakle, ako nemate precizno navedeno na osnovu čega, obrazac koji neko popuni i na osnovu tog obrasca mu se plata smanjuje ili povećava, sve drugo je pričam ti priču i nešto što jednostavno nema veze sa realnošću.

Vi ste ovde takođe pričali koliko je mnogo razloga zbog čega se mora pomeriti primena ovih zakona za još jednu godinu. Ne postoji nikakav razlog, jednostavno niste uradili to što ste obećali. Obećali ste platne razrede, svi ovi zakoni su vezani za platne razrede, vi ih niste uradili, i onda se lepo kaže - izvinite, narodni poslanici, nismo ništa uradili, prosto, moramo produžiti rok. Ovim zakonima se mora produžiti rok. To nije sad stvar da li neko hoće ili neće, samo obrazloženje treba biti onako kako zaista jeste realno stanje.

Radi se o platama u javnim službama, radi se o platama koje svakako ni ovakve kakve su i sad sa tim nekim povećanjima su daleko od nečega od čega može realno da se živi, a pogotovo, kada ovo kažem, mislim na nameštenike. To je najveća grupa zaposlenih u javnom sektoru, u lokalnim samoupravama, u administraciji AP, u državnoj administraciji. Ti ljudi jedva da dobijaju platu u visini ovog tzv. minimalca. Minimalca, koji je 30.000,22 dinara, još uvek nije, još je 27.000,22 dinara, tek posle 1. januara će biti 30.000,22 dinara i koji je za sedam hiljada dinara manji od minimalne potrošačke korpe, ne od prosečne, već od minimalne. Penzije su tek, najniža penzija je za tri puta niža, i više od tri puta niža, od te najniže potrošačke korpe.

Vi, gospodo, niste socijalno odgovorni. Vaš budžet, koji ste usvojili, nije socijalno odgovoran. Sve ovo što vi radite u ovom poslednjem periodu, vezano za buduće izbore, pogotovo je Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, odnosno za buduće predizborne kampanje.

Agencijsko zapošljavanje, valjda znate, postoji i sada. Ja mislim da to vama nije novina. Postoji, gospodine Đorđeviću, lokalne samouprave po Srbiji, 80% njih su osnovale agencije. U te agencije su smestili sve one koji su bili zaposleni u vreme prethodne vlasti i u tim agencijama primaju mnogo manje plate od onih koje primaju zaposleni u lokalnoj samoupravi i, naravno, nemaju ni jedno od tih prava koje vi ovde sada, koliko-toliko ovim zakonom predviđate. Svi ti ljudi su samo premešteni, raskinut je ugovor u lokalnoj samoupravi i premešteni u agencije.

Dakle, nemojte da mi kažete da to ne postoji, kad to svi koji nas sad gledaju znaju i svi koji ovde sede u ovoj sali znaju. Ako neće da kažu, ako je to državna tajna, evo, mi smo je otkrili, dakle, agencije postoje.

Ovo što vi sad predviđate ovim Zakonom o agencijskom zapošljavanju je nešto što se tiče nas srpskih radikala, što je apsolutno nepotrebno. Vi kažete da se ovim zakonom radno zakonodavstvo usklađuje sa međunarodnim standardima, sa nekim evropskim standardima, međunarodnim, mi smo nešto ratifikovali i tako dalje, ali ministre, u tim zemljama sa kojima se vi upoređujete, mi bismo se u ovom delu rado upoređivali, ali ne ide.

Tamo je socijalna pomoć veća od naše prosečne zarade sa kojom se vi hvalite unapred, od juna, da će do kraja ovog meseca biti 500 evra. Tamo je socijalna pomoć, u svakoj od tih država, te razvijene Evrope, veća od te naše prosečne zarade. Tako da mi ne bismo trebali baš da srljamo da se po svaku cenu upoređujemo, odnosno da usklađujemo svoje zakonodavstvo.

Ministre, vi treba da skinete zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, taj predlog zakona nemamo, a to treba hitno da uradite. Tri godine to obećavate i sad premijer Ana Brnabić kaže da će zabrana zapošljavanja biti skinuta, ali će Komisija određivati ko i gde treba da se zaposli. Nije šija, nego vrat. Dakle, nema slobodnog zapošljavanja. Premijerka kaže – kako ko bude otišao u penziju zapošljavaće se novi ljudi. Ne radi se to tako stihijski, radi se tamo gde treba. Mi kad kažemo da treba skinuti tu zabranu, onda se, pre svega rukovodimo onim što slušamo od vas ministara ovde.

Vi ministri nama narodnim poslanicima kukate. Šta god vam kažemo da nešto ne funkcioniše, vi kažete – nemamo inspektora. Nemamo građevinskih inspektora, nemamo inspektora za rad, nemamo budžetskih inspektora, nemamo zdravstvenih inspektora, nemamo prosvetnih inspektora, tržišnih, itd i činjenica je da nemate. Ne može 10 inspektora da u svom poslu, pa ni 20 ne može da pokrije celu Srbiju da bi posao bio koliko-toliko završen u bilo kojoj oblasti.

Dakle, mi vam kažemo da tamo gde zaista postoji potreba, normalno, raspišete konkurs, primite ljude koji ispunjavaju uslove, a ne da primate na određeno vreme stranačke aktiviste. Šta se onda dešava? Taj stranački aktivisti… sad vam ja govorim sve ovo što je apsolutno prisutno u praksi, taj stranački aktivista na nekom kiosku kupi diplomu i automatski sa mesta, na primer, kafe kuvarice postaje savetnik, dobija veću platu i, nažalost, za dva, tri meseca dobija neki ozbiljan posao, tipa nekog inspektora, itd. Ne može se sa takvim kadrovima uraditi ništa ni u lokalnoj samoupravi, ni u državnoj upravi. Ne može, ministre.

U državnoj upravi, obojici ministara se obraćam, i vi to dobro znate, pogotovo vi, gospodine Ružiću, koji ste duže od gospodina Đorđevića i bili ste narodni poslanik i znate, pratili ste sve šta se dešava, mi u državnoj upravi, a nažalost i u lokalnim samoupravama i u pokrajinskim administracijama imamo, ljudi, ozbiljan problem. Vi nemate na praste jedne ruke da izbrojite ljude koji znaju da rade svoj posao. Evo, ja neću nikoga da prozivam. Pitajte ljude koji rukovode Skupštinom, pitajte ljude koji rukovode vašim ministarstvima, ne mislim vi kao ministri, nego, ne znam, sekretari, u ovom više, rekla bih, tehničkom, tehnološkom smislu koji rukovode.

Vi nemate ljude koji znaju da rade posao. Ovi koji dolaze sa štancovanim diplomama, prvo, ne znaju, drugo, neće da uče i, treće, otvoreno kažu – ti ćeš meni da kažeš da ja nešto radim, pa ja sam ovde zaposlena preko stranke. Otvoreno tako kažu nekom od starijih kolega koji pokušava da ih nešto nauči.

Verujte, kada još ta jedna grupa ljudi koja treba da ide u penziju, kada ode u penziju verujte da neće imati da uradi ni najjednostavniji posao u lokalnim samoupravama i u državnoj upravi.

Mi iz tog razloga govorimo – primajte tamo gde ima potrebe, zapošljavajte pravnike, mlade pravnike koji su završili državni Pravni fakultet. Dajte im da uče posao, dajte im da nauče. Nisu ovo jednostavni poslovi. Poslovi državne uprave i lokalne samouprave nisu jednostavni poslovi. Zahtevaju i znanje i ozbiljnost i iskustvo. Vi radite na tome, svesno ili nesvesno, da potpuno ostanu devastirani ti najznačajniji organi za funkcionisanje države.

Zašto i dalje mislimo da ovo agencijsko zapošljavanje nije dobro? Nama niko, ni ovaj zakon, ni obrazloženje, a ni ministar nije objasnio, osim toga što moramo da se uskladimo sa nekim na međunarodnom nivou, šta dobijamo mi ovim agencijskim zapošljavanjem? Šta dobijaju zaposleni koji će biti ustupani? Kaže – biće ustupljen nekome.

Ovo je Nacionalna služba za zapošljavanje u nekom „ŽNj“ obliku, ovo što predviđate ovim zakonom. Zašto neko, ako mu treba pravnik, ekonomista, inženjer, lekar, ne znam šta, ne može normalno raspisati konkurs i primiti nekog ko ispunjava uslove? Zašto ga ne može primiti na neodređeno vreme? Zašto to mora da se radi preko Agencije? Koja je uopšte uloga Agencije? Šta će da radi ta Agencija? Da li će se prijavljivati Nacionalnoj službi ili Agenciji? Da li će oni tamo da budu u Agenciji, Bože me oprosti, ko u ulici Crvenih fenjera poređani da neko dođe da ih bira da rade? To je prosto neverovatno. Prosto je neverovatno šta ste vi ovim Predlogom zakona predvideli.

Tek koje ste uslove dali ko može i kako može osnovati ovu Agenciju? Može, otprilike, svako kome padne napamet. Ali, na koji način… predvideli ste ovde i da će Agencija, ako zaposleni, poslodavac korisnik dužan je da ustupljenom zaposlenom naknadi štetu koju je ustupljeni zaposlenih pretrpeo na radu. Ako on neće iz nekog razloga, Agencija je subsidarno odgovorna za naknadu štete. Iz čega će ta Agencija da tu naknadu štete isplati? Na osnovu čega je subsidarno odgovorna? Nigde ne piše da treba ni jedan jedini dinar da ima bankarske garancije. Prema tome, ovaj stav 2. člana 33. vam je potpuno nepotreban, neupotrebljiv.

Dakle, može taj ustupljeni zaposleni, što mi strašno izgleda samo kao pojam, ustupljeni zaposleni, može da pretrpi ne znam kakvu štetu, poslodavac neće da nadoknadi tu štetu, Agencija nema pare zato što nema obavezu da ima pare, zato što može da je osnuje onako kome god padne na pamet, ali je važno da kažete da to privredno društvo, tako bi se zvala ta Agencija ili preduzetnik, ispunjava prostorne i tehničke uslove za rad.

Stvarno, kakve? Kakve prostorne i kakve tehničke uslove za rad treba da ispunjava? Ta Agencija, kako ste je vi ovde normirali ovim zakonom, treba da ima dva kompjutera i dva zaposlena koji će evidentirati ljude koji se prijavljuju i ljude koje ustupate. Kakav drugi prostor vam treba za to i kakvi drugi tehnički uslovi vam trebaju za to? Umesto što ste to propisali, trebalo je da propišete da moraju obezbediti bankarske garancije u nekom ozbiljnom iznosu. Jer, šta će se desiti ako poslodavac ne isplaćuje tom ustupljenom zaposlenom sve ono što je predviđeno ovim zakonom? Šta će, da se tuži, pa će da dobije radni spor za pet godina? Toliko minimalno traju minimalno radni sporovi u Srbiji.

Dakle, ni ovim zakonom ni na koji način niste vodili računa o zaposlenom. Vama su ciljni grupa poslodavci. Naravno, mi nemamo ništa protiv. Poslodavci moraju imati određene uslove, moraju imati dobre uslove da bi se otvarale firme, da bi se ulagalo. Sve je to normalno i mi sve to prihvatamo, ali ne može zaposleni biti poslednja krpa kojom svako može da obriše pod. Prvo, ne može zaposleni da radi za minimalac od 30.000 dinara, od kojeg ne može da napuni tu najnižu potrošačku korpu. Mora imati bar 37.000 dinara.

Mi, ljudi, u Srbiji imamo 300.000 ljudi koji rade za minimalac i 400.000 koji imaju svega hiljadu dinara više od minimalca. Reče ovde koleginica – ovim zakonom će se suzbiti siva ekonomija. Kako? Kako će se suzbiti ovim zakonom o agencijskom zapošljavanju? Nema ovde, nigde tu ne piše kako će se suzbiti, a svi znamo, javna tajna je u Srbiji da oko 70% zaposlenih koji primaju minimalac, koji je još uvek 27.022 dinara, pet hiljada dinara moraju da vrate poslodavcu u kešu. To smo svojevremeno govorili Aleksandru Vučiću kada je ovde predstavljao ekspoze kao premijer i on je tada rekao da zna za tu pojavu i da će Vlada učiniti sve da je više ne bude. Verujte, ta pojava nije smanjena. To postoji i dalje.

Evo, problem opet. Možda imate dobru nameru, ali, recimo, nemate inspektore. Ljudi se plaše da ovako nešto prijave zato što nikada se nije desilo da inspekcija rade stane na stranu zaposlenog. Nikada. Zaposleni da bi tužio, mora prethodno da se obrati inspekciji rada, pa tek kada dobije mišljenje i stav inspekcije rada, onda može da tuži.

Ali, inspekcija rada redovno stoji na stranu poslodavca zato što možda po prijavi prošeta, ode sa poslodavcem na ručak, malo ćaskaju, druže se i šta će, mora da donese mišljenje koje nije u interesu zaposlenog. Onda to kasnije rukovodi sud i onda se tako dešava sve što se dešava.

Dakle, okanite se Agencije za zapošljavanje, skinite zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, zapošljavajte ljude na konkurs, nemojte na određeno vreme, nemojte partijske kadrove, zapošljavajte ljude koji su osposobljeni, koji imaju stručnu spremu, koji su redovno završili fakultete, pa da krene konačno i lokalna samouprava i državna samouprava da radi ozbiljnije u interesu, apsolutno svih građana koji žive u Srbiji. Hvala.

Onaj prethodni režim ostao je zapamćen po izrazu „transparentnost“, a vi ćete ostati po izrazu „implementacija“. Valjda hoćete da fascinirate narod kada vas sluša, pa onda ministar Ružić koji inače voli tako da koristi neke neuobičajene izraze kaže da moja diskusija „ne koresporendira“ sa istinom. To se, ovako da svi razumeju, da sam ja iznela lažne podatke. Ne, nije tačno.

Sve što sam rekla je apsolutno tačno. Ako vi tvrdite da imamo platne razrede, onda ne znam zašto ste vi sada na kraju pomenuli da treba da se usavršavaju platni razredi i platne grupe, a osim toga onda skrenite Ani Brnabić pažnju da ne daje izjave koje su dezinformacija.

Ona kaže ,ovo što mi tvrdimo, da se mora uraditi Zakon o platnim razredima. Zakon o platama državnih službenika i nameštenika nije taj zakon, gospodine Ružiću i vi to dobro znate, ali eto, kažem vam opet lepo zvuči. Hiljadu i 200 i više inspektora, kažete, primićete u naredne tri godine. Primite ih odmah. Ne može bespravna gradnja čekati tri godine. Ne mogu problemi u, ne znam, koji su u nadležnosti inspektora trgovine čekati tri godine. Ne može ono što je u nadležnosti inspekcije rada čekati tri godine i tako svih tih 40 inspektorata.

Dakle, nemojte da se plašite da radite onaj posao koji je zaista u interesu građana. Nemojte da se plašite da će neko da vam kaže – evo, primili ste hiljadu ljudi. Mi ponavljamo, raspišite konkurs i primite zaista ljude koji znaju da rade i koju završili, normalno, redovne fakultete.

Samo još jedna rečenica. Kažete – prošle godine je usvojen zakon da bi bilo manje zloupotreba kod ocenjivanja zaposlenih i onda ste kao kriterijum uveli kompetenciju. Zaista, nešto što je nedefinisanije niste mogli uvesti. Tek to je unelo pometnju i tek to je izvor zloupotreba. Hvala.

Mislim da je u duhu parlamentarne demokratije da ne bude ministrova poslednja.

Ministar je sad priznao ono što ja od početka govorim. Nemamo platne razrede i platne grupe za sve zaposlene u javnom sektoru. Dakle, to je ono što mi mislimo da je neophodno da se uradi i da je neophodno da se skine zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, ne zato da bi se kapom i šakom ljudi zapošljavali u državne organe, nego zato što postoje zaista poslovi koji nisu pokriveni, a koji zbog nepokrivenosti, pre svega, inspekcijskim poslovima, ljudi na terenu imaju ozbiljne probleme.

To je ono na čemu SRS insistira od ovog saziva i stalno vam na to skrećemo pažnju i vi stalno obećavate da će to da se desi od naredne godine i godina za godinom, evo, ovo je poslednji budžet i poslednji ovi zakoni koji su vezani za Zakon o budžetu, koji će se doneti u ovom sazivu Narodne skupštine. Vi niste ispunili ni jedno obećanje. Nema platnih razreda, niste skinuli zabranu zapošljavanja. Ova godina je prošla bez usklađivanja penzija za penzionere, zato što nas niste poslušali, što u zakonu niste predvideli da penzije moraju da se na određeni način usklađuju. Vi ste rekli - to će ministri da se dogovore. Mi smo znali da od tog posla nema ništa i 2019. godina je prošla, tačno onako kako smo rekli, bez povećanja, odnosno usklađivanja, možda usklađivanje bude i smanjenje, pogotovo po ovom zakonu koji ste vi predvideli, koji je bio u onoj prvoj grupi o kojem se ovde već raspravljalo.

Dakle, mi samo želimo, radi javnosti, i vi ste sami rekli da hoćete da objasnite radi javnosti, mi ne krijemo, mi se ovde obraćamo, pre svega, javnosti i želimo da javnost zna kako funkcioniše Vlada Republike Srbije. Hvala.