Srpska radikalna stranka je svoj stav o predlozima sa današnje sednice iznela i iznosiće i dalje, ali Balša Božović je u svom istorijskom osvrtu pomenuo da je SRS kriva za uništavanje penzionih fondova.

Podsećam da su srpski radikali bili deo vlasti na republičkom nivou dve i po godine sa SPS i veoma smo ponosni na taj deo svog političkog i stručnog delovanja, moralnog, pre svega, za razliku od ovih Balšinih, ali mi smo u to vreme počeli da rešavamo problem penzionera i penzije su vraćane na način na koji je to tada jedino bilo moguće i penzioneri su bili zadovoljni onim što je tada urađeno, kao i svi građani Srbije, ali onda su oni koji su, Balša Božović kao dečkić od devet godina, ali dobro ga sećanje služi, misli on, tada bili u opoziciji, predstavnici DOS, lideri DOS, počeli su da prizivaju da se Srbija bombarduje kako bi se na taj način sklonio Slobodan Milošević, i to bombardovanje je prekinulo sve dalje aktivnosti.

Hajde malo u bližu istoriju. Balša Božović, odnosno oni koji su bili pre njega u vreme DOS od 2000. godine su ti koji su suštinski uništili Srbiju u svakom smislu, i političkom, i ekonomskom, u svakom smislu. Pljačkaške privatizacije. To vam je lična karta. Izručivanje Srba Haškom tribunalu. To vam je lična karta. Ono što ste uradili u to vreme na KiM, odnosno Borko Stefanović. Ko je uveo vrhovni sud, ko je uveo ustavni sud u lažnu državu Kosovo? Ko je izmestio katastar iz Srbije lažnoj državi Kosovo? Ko je prihvatio njihove lične karte? Sve to ste, gospodo, uradili vi i to je vaša lična karta.

Samo još jednu rečenicu.

Što se tiče penzionog fonda, preporučujem gospodinu Božoviću da malo manje letuje na Maldivima, jer tamo puni fondove. Hvala.

Gospodin Božović jeste imao devet ili deset godina u to vreme i nisam rekla da je on lično učestvovao u tim pljačkaškim privatizacijama. Rekla sam da je to radila DS u kojoj on sa toliko godina nije mogao da bude, ali tata mu je bio jedan od visokih funkcionera.

Zašto pričate o tim penzijama koje smo ostali dužni, koje nisu isplaćene? Zašto ne kažete na koji način ste vi došli na vlast? Zašto niste dozvolili normalne izbore, da se nastavi politika koja je vođena do tada? Zašto ste zvali da se bombarduje Srbija i zašto su to vaši tadašnji prijatelji prihvatili? Vi ste ti koji ste pučom došli na vlast. Vi ste ti koji ste palili ovu zgradu u kojoj mi sada sedimo. Vi ste ti koji ste palili dokumentaciju sa tih izbora kada ste proglasili svoju pobedu. Istina je, ne znam zašto smatrate uvredom to kada govorimo o pljačkaškim privatizacijama. To je javna tajna, to vrapci na grani znaju. Sve što ste dotakli sve je bilo u okviru pljačkaških privatizacija. Stotine hiljada ljudi ste ostavili bez posla. Vi ste ti, gospodine Balša Božoviću, koji ste povećali broj socijalnih slučajeva zato što je od 2000. godine, što je veliki broj ljudi u najboljoj snazi, sa pedesetak godina života, ostajao bez posla, bez mogućnosti da se negde drugde zaposli. Ti ljudi i njihove porodice su postali u to vreme, na žalost i do dana današnjeg to traje, socijalni slučajevi.

Velika je odgovornost svih tadašnjih predstavnika DOS i svih onih koji ih sada slede i svih onih koji su sada u ovom novom DOS ili kako li se zove ova Đilasova koalicija. Velika je odgovornost svih vas za sve nesreće koje su se dešavale u Srbiji od 2000. godine do danas. Hvala.

(Boško Obradović: Replika ili povreda Poslovnika.)

Hvala.

Od obnavljanja višestranačkog sistema u Srbiji do danas sve političke partije koje deluju na teritoriji naše države mogu najjednostavnije da se podele na patriotske i na one koje to nisu. Srpska radikalna stranka od osnivanja jeste patriotska partija. Predsednik SRS dr Vojislav Šešelj i svi mi sledbenici te ideologije SRS smo uvek bili i radili i delovali u interesu države Srbije, u srpsko-nacionalnim interesima i u interesu svih građana koji žive na teritoriji države Srbije.

Nikada ni na koji način niko od nas nije ugrozio, niti povredio prava nacionalnih manjina. Naprotiv, uvek smo se zalagali za što je moguće veća prava nacionalnih manjina na najvišim evropskim standardima. Ponosni smo što u stranci i u rukovodstvu stranke i među članstvom stranke imamo dosta ljudi, dosta članova koji su pripadnici različitih nacionalnih manjina i to je nešto što je opšte poznato.

Aleksandra Jerkov je svoju političku karijeru zasnovala, zapravo započela u političkoj partiji za koju, takođe, svi u Srbiji znaju da je sa izraženim separatističkim stavovima i idejama, da je antisrpska, da je, što reče Marijan, kao i sama Aleksandra, CIA i neko ko se hvali tim nekakvim CIA diplomama i sedi ovde u Narodnoj skupštini, pa ne mogu reći da nema pravo, jer ovde svako treba da ima pravo da kaže sve što misli da treba, ali nemoralno je da govori o bilo kome, s obzirom da je sama u svojoj biografiji priznala da ona zapravo radi u interesu neke druge države. Hvala.

Ja govorim u skladu sa članom 28. i ne bih rekla da ste vi prekršili Poslovnik, prosto sa ove strane danas se čuje šta god kome padne na pamet.

Ali, da skrenem pažnju, to što je skrenuta pažnja da se poslanik Balša Božović ne oblači u skladu sa dres kodom, to je stvar njegove kulture, odnosno nekulture i prosto nije u redu da narodni poslanik može da dođe u patikama i u farmerkama, jer to nije dozvoljeno kako smo čuli ni bilo kojem građaninu, ni novinarima na kraju krajeva, koji prate naš rad.

Sad, Balša Božović je, to što on ne zna dres kod i što on nema kulturu ponašanja u Narodnoj skupštini, podseća kako smo mi srpski radikali nekada dolazili u majicama sa likom našeg predsednika dr Vojislava Šešelja. Dobro ste vi, gospodine Arsiću, rekli da su se tada slale političke poruke tim majicama, ali ja prosto hoću da podsetim da je Vojislav Šešelj u to vreme bio u pritvoru Haškog tribunala, da su tamo njemu na najgrublji mogući način kršena ljudska prava, da mu je zdravlje bilo ugroženo, da su mu ugrožavana procesna prava, pravo na razumni rok kada je u pitanju dužina trajanja suđenja, i da smo mi naravno svoj stav, svoj protest prema Haškom tribunalu iskazivali na taj način sedeći na ovom mestu u tim majicama i pokazujući građanima Srbije naš odnos prema Haškom tribunalu.

Ali, ovde mora još nešto da se kaže. To što se dešavalo Srbima u Haškom tribunalu posledica je onoga što su radili tada dosmanlije, koji su izručivali Srbe Haškom tribunalu, koji su naše arhive stavili na izvolte tužilaštvu Haškog tribunala što nigde u svetu nije zabeleženo, i umesto da se pokriju ušima i da ćute od te sramote i ne samo sramote nego od krivičnog dela koja su izvršili i kojim su ugrozili stabilnost države Srbije, oni se još javljaju da nešto kažu na tu temu. Hvala.

Hvala.

Podsećanja radi i javnosti radi, pre svega, mi danas 33 tačke dnevnog reda razmatramo kao jednu tačku i to da bi građani znali šta znači, znači da su narodni poslanici uskraćeni, da im je 33 puta smanjena mogućnost da govore o određenim predlozima Vlade Republike Srbije.

Kada je u pitanju ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, tu ćemo još nešto moći da govorimo i po amandmanima, ali suštinski problem na koji želimo da skrenemo pažnju javnosti, penzionera pre svega, a bogami i budućih penzionera jeste da je ovim zakonom predviđeno da više nema uobičajenog redovnog i na određeni način utvrđenog usklađivanja penzije, što je, što se tiče nas iz SNS, nešto što je apsolutno nedopustivo.

Ne može se prepustiti bilo kome da na časnu reč obećava da će se penzije povećavati u skladu sa, kako ovde piše, propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem. Mi svi znamo da zapravo nemamo pojma kako se koristi i kako su se koristili svi budžeti u prethodnih 18 godina. Za 18 godina Narodna skupština je samo jedanput ovde imala raspravu o Zakonu o izvršenju budžeta i dokle god nemamo takav zakon, mi ne možemo da verujemo da je ono što nam se predstavi u javnosti zaista istina.

Statistički podaci, pokazalo se više puta takođe, nisu nešto čemu možemo baš da verujemo. Poznata je ona narodna – statistika, moja dika, što poželim, to naslika.

U petak je ministar, sada nisam sigurna beše li Đorđević ili Siniša Mali, rekao onako srceparajuću rečenicu – mi nikada nećemo zaboraviti svoje penzionere. Mi na „majke mi“ ne možemo da verujemo ni jednom ministru, ni jednoj Vladi. Neozbiljno je, na kraju krajeva, da ovako ozbiljan problem ne bude precizno i principijelno regulisan zakonom.

Ako vam se nije dopadao model, mogli ste da ga menjate, ali da ne ostavite u zakonu ovom mogućnost da se penzije nivelišu, to jednostavno nije dobro. Tačno je da je moguće, što rekoše ministri, da će se penzije povećavati ne znam 4%, 5%, 6% itd. To jeste mogućnost, ali je i mogućnost da posle ovoga nikada više ne bude povećanja penzija. Uvek mogu da kažu, nema mogućnosti u budžetu, čekajte neko bolje vreme.

Dakle, naše insistiranje je da se ovaj zakon, podneli smo i amandman, u tom smislu promeni.

Kada su u pitanju ova dva predloga zakona iz oblasti prosvete, tu već imamo više primedbi. Pre svega, kada je u pitanju ovaj Zakon o visokom obrazovanju, izmene i dopune, gde se produžava rok studentima, da do kraja školske godine završe svoje započete studije, mi u SRS mislimo da je besmisleno da se svake godine u septembru menja ovaj član 148. zakona i zato smo amandmanima predložili ovaj put da brišete sve članove, da ostane samo član 17, ali da bude izmenjen tako da se u tom članu 17. napiše da se studentima omogućava da studiraju do završetka studija. Koliko će to biti, to zavisi od njihove volje i od njihovih finansijskih sredstava.

Inače, prosvetne zakone treba sve ozbiljno promeniti i doneti nove. Ove izmene s vremena na vreme ne znače ništa samo stvaraju još veću konfuziju.

Ovaj drugi Zakon o profesijama od posebnog interesa u uslovima njihovog obavljanja itd, zaista kao pravnik kažem nema nikakvog zakonskog ni forme, niti išta, ali u obrazloženju je napisano da je u Nacionalnom planu za usvajanje pravnih tekovina EU predviđeno da do ulaska Srbije u EU mora da se usvoji ovaj zakon.

Pa, malo ste, ministre, poranili. Niti ćemo ući u EU, niti je moguće da se uđe tako skoro i koja vas muka sad tera da se sad bavimo ovim zakonom? Vama je izgleda preča EU, nego svi oni problemi koji potresaju zapravo obrazovanje u Srbiji. Afera za aferom se niže.

Vi dobro znate da stanje nije ni blizu onoga što vi ovde pokušavate da predstavite. Problemi u školama su veliki, učenici nasrću na nastavnike, učenici se međusobno tuku, droga u školama je prisutna, sumnjive ekskurzije se obavljaju, udžbenici nam se štampaju u Hrvatskoj, često i hrvatskim novogovorom. Dakle, mnogo toga o čemu treba voditi računa i sad dok su ovakvi propisi, a onda naravno požuriti pa i menjati propise kojim bi se ovo uredilo.

Vama je vidim iz medija ovih dana ta „Škola za 21. vek“ nešto što je prioritet pa ste se tim povodom sastajali sa britanskim ambasadorom Denisom Kifom, pa sa ovom nekom Kler Sirs iz Britanskog saveta za zapadni Balkan, itd. Sad oni pokušavaju nekim sredstvima koja su dali opet da nas dovode u situaciju, odnosno da vas dovode u situaciju da imate različit aršin prema deci.

Vi ste ovde predvideli da ćete koristeći sredstva za taj projekat „Škole za 21. vek“ da ćete zdravu hranu obezbediti za decu koja se u produženom boravku, a pitam vas šta je sa decom koja nisu u produženom boravku? Kaže ova Kler Sirs da treba deca kod kuće da uče kako da se zdravo hrane, a vi očigledno joj niste rekli da je u Srbiji skoro pola miliona ljudi zaposleno i radi za platu od čak 27 hiljada dinara, jer to je minimalac koji je sada aktuelan.

Uvođenje elektronskih dnevnika. Tu postoje dva problema. Jedan je, ministre, da je elektronski dnevnik apsolutno neprimenjiv u mnogim školama. Verovali ili ne, a trebalo bi da znate da imate na teritoriji Beograda škole koje nisu pokrivene internetom, tek roditelji koji ne umeju da koriste elektronske dnevnike i šta se dešava? Onda roditelji dolaze u školu da im se pročitaju podaci iz elektronskog dnevnika.

I ono što ste vi ovde pokušali da objasnite kada je u pitanju firma koja je obezbedila softver za ovaj elektronski dnevnik, to je hrvatska, opet hrvatska firma „Tesla“ koja se povezuje sa vama zato što je nekada radila nešto slično za vaše privatne škole. Nabavka tog softvera košta 1,6 miliona evra. Vi ste objašnjavali da to nema veze sa vama, ali vas mi pitamo, niste na to odgovorili, kako je tender bio takav da kako ljudi koji se u ovo dobro razumeju kažu – niko nije umeo ispuniti uslove tendera, nego upravo ta firma, hrvatska firma „Tesla“?

Kada su u pitanju ovi problemi koji se dešavaju sa ekskurzijama, vi inače ministre kada se nešto desi, vi reagujete kada vas javnost pritisne i onda priznate – da, desilo se; ali vi imate problem što ne delujete preventivno. Evo, sad znate šta se dešavalo sa ekskurzijama. Menjali ste neke direktore zato što su nastavnici vodili na svoju ruku u dogovoru sa roditeljima decu na ekskurzije, pa smo imali onu ekskurziju nastavnice koja je maloletnu decu iz osnovne škole vodila u Amsterdam, pa ih vodila u ulicu „Crvenih fenjera“. Dakle, to su veliki i ozbiljni skandali.

Da li vi znate da vam sada u školama dolaze ponude nastavnicima, razrednim starešinama da organizuju iste ili slične ekskurzije i da direktori peru ruke, jer direktorima je važno da se dopadnu vama i oni kažu nastavniku – radi kako hoćeš, ja ne stojim iza toga, ali ako insistiraju roditelji, ti to organizuj.

Ne može to tako, ministre. Morate da imate, da Ministarstvo ima stavi da u školama profesori i nastavnici znaju na koji način mogu i moraju da se ponašaju.

Takođe ste imali interesantne izjave kada su u pitanju, kada je u pitanju vršnjačko nasilje, problemi koji su mnogo više prisutni u školama nego što se to zna u javnosti.

Kada je otrovana ona jedna devojčica jer su joj njeni vršnjaci, kolege, stavili preparat za stoku, vi ste u jednoj emisiji rekli da je to u pitanju samo dečije glupiranje. To je nedopustivo, ministre. To nikako niste smeli da kažete.

Šta je još problem? Vi reagujete tek kada vas javnost upozori. Ja vas pitam, da nije dva dana na naslovnoj strani bila ova nesrećna žena čije je dete maltretirano poslednjih dana, škola beše „Rade Končar“, da li bi ste vi reagovali? Žena tvrdi da vas je upozoravala, da vam je pisala, ali niste reagovali. Tek kad se dva dana pojavila na naslovnoj strani nekih novina, onda ste to dete premestili u drugu školu.

Problemi, odnosno ono što je prisutno ovih dana, svojevremeno kada je Gašo Knežević kao ministar uveo denacifikaciju i kada je on pravio tamo neke svoje eksperimente pa se cela Srbija zgražavala kada je terao devojčice iz osnovne škole da grudnjake bacaju dečacima u nekim svojim igrama i mislili smo zaista da nema dalje, ali ima.

Ovo što se dešava u vreme vašeg ministrovanja sa ovim skaradnim slikovnicama, ovo je nešto nedopustivo, to prosto nije smelo da vam se desi. Vi kažete za ove slikovnice koje su pisane hrvatskim jezikom, koje opisuju deci oralni i analni seks i strašnim slikama i još strašnijim rečima nešto čega se ne bi postideo ni neki autor filmova za odrasle, vi kažete da nije u vašoj nadležnosti sadržina tih slikovnica. Ministar Rasim LJajić kaže da nije ni u nadležnosti njegovog ministarstva. Pa šta je onda u vašoj nadležnosti? Da li to znači da mogu da se pojave, ne znam, majice na kojima će biti slovo „U“ i „šahovnica“ i šta, Ministarstvo će proveriti samo kvalitet – jeste, tri posto elastina koliko piše, može u prodaju. To je vrlo neozbiljno i s tim problemom morate da se suočite i morate na kraju krajeva da ga rešite.

Slikovnice koje su takođe izazvale buru u javnosti, odnose se na slikovnice „Dugina obitelj“, nešto što je takođe pre svega suprotno našem Ustavu i što ste vi tako pustili, pisalo se o tome, ali koga je briga.

Nama je dalje, mi smo vas upozoravali pre letnjeg raspusta da morate rešiti pitanje izdavanja udžbenika. Nama i dalje udžbenike izdaju hrvatske izdavačke kuće, izvesni Ante Žužul, koji je bio blizak prijatelj Franje Tuđmana, jedan od prvih finansijera HDZ, pa Danijel Žderić, takođe. Oni zajedno, ministre, zarade preko 30 miliona evra godišnje zato što našoj deci prodaju udžbenike koji su puni štamparskih grešaka, puni hrvatskog novogovora, puni pogrešnih podataka iz istorije.

Dakle, to je nastavak denacifikacije i o tome morate da vodite računa i morate sa tim da se suočite i pred Narodnom skupštinom i pred javnošću Srbije.

Naravno, ova priča vezana za doktorate. Morate i tome ozbiljnije da pristupite, jer ovo što vi objašnjavate da utvrđivanje verodostojnosti diploma i doktorata stvara pravnu nesigurnost, nije tačno. Pravnu nesigurnost stvaraju lažne diplome. Između lažne diplome i diplome studenta koji studira deset ili petnaest godina, uvek bih se opredelila za ovog koji studira deset i petnaest godina i sa stručnog i sa moralnog aspekta. Hvala.

Ne radi se ovde o nečemu što je pisalo u novinama, ministre, nego se radi o činjenicama.

Vi niste prvi put se sreli sa problemom nabavke udžbenika, o tome smo vam pričali više puta i ova školska godina svakako nije smela da se sačeka na isti način, da vam ovi hrvatski izdavači mešetare po školama, da nude mito, da nastavnici uzimaju mito da bi uzeli udžbenike koji ne odgovaraju našoj deci.

Vi treba da znate da četvrti razred osnovne škole, nažalost, veliki procenat dece završava, kada dođu u peti ne znaju osnovne računske radnje do 100, ne znaju tablicu množenja i ne čitaju, već sriču.

Vaši inspektori, umesto da rade ozbiljan posao kada ih pošaljete na teren, izigravaju strogoću, tamo terorišu nastavnike, a neće ozbiljno da se pozabave, eventualno da pomognu u rešavanju nekog problema.

Pominjali ste nekog ujaka ko je nekog tukao, itd. Pa, mi smo vas upozoravali kada ste donosili zakon, podneli smo amandman. Što ga niste prihvatili? Mi smo vam rekli da kojekakvi ujaci, glavonje sa džipovima, koji imaju para da okreče školu, da zahvaljujući tom zakonu i mogućnosti da budu članovi školskih odbora, da su oni zapravo gazde škola. Samo treba da nas poslušate i da prihvate neki ozbiljan amandman, pa da nemate razloga da se posle žalite.

Sve škole na internetu? Nije tačno. Nije tačno. Nisu pokrivene internetom. Možda vi njima plaćate, ili oni plaćaju mesečnu pretplatu. Tvrdim vam, obiđite škole na obodu Beograda, videćete koliko škola nema pristup internetu, a imaju taj elektronski dnevnik.

Kažete – mi mislimo da je sporo 200 škola eksperimentalno za elektronski dnevnik. Mi mislimo da ima mnogo prečih poslova. Mi znamo, a i vi znate da imamo škole koje još uvek imaju spoljne toalete, da imamo mnogo škola koje nemaju sale za fizičko, a hoćemo da se borimo da nam se deca otrgnu od droge.

Dakle, postoji mnogo toga, ministre, što može da se uradi, a zakone kad menjate, poslušajte ponekada nekoga ko je dobronameran, pre svega u odnosu na našu decu. Hvala.

Ministre, pomenuli ste Zakon o inspekciji i žalite se da imate malo inspektora. Da li se sećate amandmana SRS i naše tadašnje rasprave? Ne smete nikada da se žalite na mali broj inspektora, ni vi, ni jedan drugi ministar. Zašto i dalje držite ograničen prijem ljudi u države organe, tamo gde je potrebno? Inspektora morate imati dovoljno, i ne samo inspektora prosvete. Dakle, to je problem koji morate da rešite u Vladi.

Nama ne znači ništa odgovor - imam samo 27 inspektora. Inspektori dolaze, ne znam, recimo, iz Blaca u Beograd, iz Niša u Beograd i ti inspektori, nažalost, neku vrstu kompleksa leče nad nastavnicima, kolegama koji imaju mnogo više radnog staža nego oni, ne umeju da se ponašaju i ne umeju da rade posao inspektora. Imamo informaciju da je Ministarstvo više puta o takvim stvarima obaveštavano. Da li to stigne do vas? To je opet nešto što vi morate da rešavate u samom Ministarstvu.

Kažete koliko ste škola popravili, renovirali. Ne kažemo mi da toga nije bilo, ali da li vi znate da i dalje u Srbiji postoje đaci pešaci, da i dalje u Srbiji postoje škole koje samo što se nisu srušile deci na glavu. Postoje, nažalost. Mora cela Srbija da se dovede u koliko, toliko pristojno stanje. Nemamo mi ništa protiv digitalizacije. Naprotiv, ali vi imate Vrnjačku banju, naš turistički centar, koja nije pokrivena cela internetom ili svakom mrežom mobilne telefonije, a kamoli naša sela koja su udaljena, gde ne postoje uslovi….

Poslanici vlasti su pokazali jedan vrlo interesantan stav, kažu da mi kojim smo protiv ovog zakona, to ne možemo biti zato što nismo lekari, a ja njih sada pitam kako oni mogu biti „za“ kad nisu lekari?

Ali, ono što građani Srbije prenose ministru i vama koji ćete glasati za ovaj zakon jeste da oni ne žele ovakav zakon zato što ne žele da ih niko, kako kažu većina sa kojima smo se ovih dana sretali, ne žele da ih niko žive kasapi.

Kažu ljudi, vernici smo, ne želim, hoću da živim kolikom mi je Bog odredio, ne želim ničiji organ, ako bi mi eventualno rekli lekari da mi treba, ali takođe nikome ne želim da dam svoj organ.

I, to je ono što je ovde moralo da se poštuje i to je najgrublje kršenje Ustava Republike Srbije i zato ćemo mi srpski radikali podneti inicijativu Ustavnom sudu i očekujemo zaista, zahvaljujući ovim nekim novoizabranim, ne nekim, nego uvaženim novoizabranim sudijama Ustavnog suda da će zaista voditi računa i da će ove odredbe zakona biti proglašene neustavnim.

Naravno, onaj ko želi da mu se uzimaju organi i dok je još živ, dok mu kuca srce neko to radi, nemamo ništa protiv, ali nemate pravo da to radite ljudima koji to ne žele i to je suština našeg protivljenja ovom zakonu.

Želimo takođe da vam skrenemo pažnju da vam, svima iz vlasti i poslanicima i ministru i predsedniku države, svima iz vlasti skrećemo pažnju i završavam ovim Arsiću, da vam ni ovaj zakon, niti bilo koji zakon, pogotovo ne Ustav Republike Srbije ne dozvoljavaju da ikada ikome po bilo koju cenu donirate srce Srbije. Hvala.

Posle ovoliko hvale ministra od strane ovih poslanika vlasti, ministra i ministarstva, jedini zaključak bi bio da nama zapravo Ministarstvo zdravlja više uopšte ne treba, s obzirom da ste sve moguće probleme rešili.

Ali, naravno da nije tako, a posebni problemi će se javiti kod primene ovog zakona ukoliko, a nadamo se, neće biti primenjivan, verujemo da će Ustavni sud prihvatiti našu inicijativu i proglasiti ove sporne odredbe ovog zakona neustavnim.

Član 5. govori o načelu solidarnosti. U pitanju su ćelije i tkiva, ali isto je i kada su u pitanju ljudski organi, odnosno ovaj drugi zakon. Vi sad govorite da su darivanja dobrovoljna, bez finansijske naknade, itd. A mi vas pitamo, kad već uzimate na ovaj način ljudske organe sa živih ljudi, bez saglasnosti onoga čiji organ uzimate, zašto onda bar niste predvideli da porodicama koje vam daju saglasnost date određenu naknadu? Ne zato što bi oni prodavali te organe svojih srodnika, nego jednostavno zato što je to valjda realno, zato što ćete i vi dobijati pare za te organe, tako da ne vidimo zbog čega niste to predvideli?

Vi ste ovde rekli – naknada živom davaocu za vreme privremene sprečenosti za rad. To je bolovanje i to je potpuno besmisleno. Ili – opravdanu naknadu u vezi sa plaćanjem zdravstvenih ili drugih usluga u vezi sa uzimanjem ljudskih ćelija i naknadu u slučaju prekomerne štete koju ne znamo ko će utvrditi, kao što ne znamo i ko će utvrditi da je neko u moždanoj smrti da biste mu oteli organe. Hvala.

Mi smo takođe pominjali Kosovo i Metohiju u raspravi u okviru ove rasprave, ali smo pre svega pominjali „žutu kuću“ i trgovinu organima. Naravno, nemamo nikada protiv da se tema proširi na sve što je aktuelno u Srbiji. Mi vapimo za tim da imamo takve sednice gde narodni poslanik može da kaže sve što misli da treba da kaže.

Zato sada u ime poslaničke grupe SRS kažem ono što mislimo da je jako važno, a vezano je za Kosovo za Metohiju, vezano je za pregovore, vezano je za ovo što Vučić svaki put kada se vrati sa pregovora priča šta se tamo nešto strašno pričalo, najnapornije, najteže, ali mi nikada još nismo saznali šta se konkretno pričalo i šta je konkretno dogovoreno.

Da li će doći do tog pravno obavezujućeg sporazuma? Mi srpski radikali mislimo ne sme nikako. Zato što taj pravno obavezujući sporazum, šta god to bilo, je sasvim sigurno nešto što će biti nož u leđa državi Srbiji, što bi bilo nož u leđa državi Srbiji i Srbima sa KiM.

Takođe, neko ovde malopre kaže zbog gledalaca, kao da smo mi Narodno pozorištte, ne, nego zbog javnosti, želimo da skrenemo pažnju da na vreme građani Srbije shvate da ne padnu slučajno pod uticaj i da ne prihvate eventualni referendum vezano za status KiM. Status KiM je utvrđen Ustavom Republike Srbije i niko nema pravo da ga menja i niko nema pravo da nudi nekakvo drugo i drugačije rešenje. Obmana je svaki referendum, zato što se referendumom zapravo potvrđuje volja vlasti. U referendumu, u sprovođenju, u pripremama itd, učestvuje isključivo vlast, ne i opozicija. Zato mi upozoravamo građane da naivno ne nasednu na priču da treba da se održi referendum vezano za status KiM.

Što se tiče zakona o kojima danas govorimo, to ćemo koristiti vreme kada dođemo po amandmanima.

Kada narodni poslanik koji je predstavnik vlasti kaže da poslanici koji su protiv Predloga zakona zapravo ne znaju šta radi ministarstvo. Ne, situacija je potpuno suprotna. Kada ste vlast onda kada negde odete, onda vas svi hvale da bi tu ostali, da bi bili ušuškani, a kada ste opozicija onda imate sve moguće podatke, a pogotovo kada ste SRS. Vi znate ko sve, odnosno ne znate ko, ali znate kakve sve podatke mi dobijamo. Tako da pustite tu priču da vi znate sve.

Ne znam šta je htela koleginica kada je rekla da će se sad retrogradno da se osvrne na rad ministra Lončara, ja sam mislila da hoće nešto retroaktivno da govori o stanju u zdravstvu. Pa je onda, između ostalog, pomenula kako devedesetih godina nije imala sterilne rukavice kao lekar i ne znam šta joj je još falilo. Da, to je bilo vreme kada smo bili pod sankcijama. To je bilo vreme bombardovanja i odgovor zašto tada nije imala rukavice koleginici bi mogao da da Toni Bler, savetnik predsednika. Hvala.

Ja već nekoliko dana pričam da vam ne valja sistem i evo, pokazalo se da ne valja.

Dakle, koliko god ste pokušali da predlog ovih zakona, a pogotovo ovog zakona vezano za transplantaciju, odvojite od očiju javnosti, on je i te kako prisutan u javnosti i prisutna je briga građana Srbije. Mnogo se o tome priča, koliko god se vama čini da to nije tako. Zapravo, to znate, nego pokušavate drugačije da komentarišete. LJudi se zaista plaše.

LJudi generalno nemaju ništa protiv doniranja organa, ali ne na ovaj način. Ovde je neko govorio i o davanju krvi, o dobrovoljnom davanju krvi, itd. Da, ali ne hvatate lasom narod po gradu da idu da daju krv, nego ljudi dođu i kažu – hoću da dam krv.

Srpska radikalna stranka je, recimo, godinama unazad organizovala tri puta godišnje dobrovoljno davanje krvi, pre svega u Beogradu i u Novom Sadu, a i u ostalim sedištima opštinskih odbora. Recimo, ono što je bilo interesantno, jedno vreme je jedna televizija redovno obaveštavala i pozivala ljude da dođu na to i to mesto zato što treba da se da što je moguće više krvi i mi zvali, zamolili da obaveste, u Novom Sadu je tada bilo, da su radikali organizovali davanje krvi i nisu hteli to da objave. Toliko o tome koliko vi sve nekako stranački gledate, a pričate ovde da je to nešto sasvim suprotno od toga.

Ovde ste govorili, poslanici vlasti su govorili, ja sam samo čekala kada će početi malo o zdravstvu u Srbiji, ali ono što smo čuli je stanje u zemlji dembeliji. LJudi moji, budite realni. Ima negde nekih pomaka, u redu. Dobro je što se zapošljavaju mladi lekari, u redu. Dobro je što se najavljuje neko povećanje plata, odnosno da se vrati na ono što je smanjeno medicinskom osoblju, itd. Ali, budite realni u onome što jeste tema i u onome što hoćete da pohvalite. Pričate nešto što vam niko živi ne veruje.

Ovde slušamo danas da su poslanici nekog prošlog saziva, naprednjački, da su svi donori, da su svi potpisali donorske kartice i nekako imam utisak kao da o ovom zakonu govore – uh, pade mi kamen sa srca, morao sam da potpišem karticu, sad se to više ne važi, a sad mogu da odem jer nigde neće biti javno objavljeno i da kažem ne, ne, ja ne dam svoje organe. Dakle, morate samo da budete realni.

Ako hoćete da ovakav zakon ima efekta, onda lepo kažite da organe u slučaju moždane smrti donira onaj ko želi. Ne možete vi raspolagati životom i smrti. Koliko god se vi tako ponašate, ne ide. Videćete, i neke mnogo savremenije države od Srbije su probale sa ovakvim zakonom, pa su ga u međuvremenu menjali.

Čuli smo koliko je stotina hiljada milijardi, maltene ko onih Bačevićevih kod Kineza, utrošeno u zdravstvo u Srbiji. Sve je to lepo, ali mi još nismo dobili odgovor, pre svega od ministra Lončara, pa onda i od ovih koji se hvale, vidim znaju sve podatke, nismo dobili odgovor na pitanje gde, na koji način, kod koga nestaje milijarda evra godišnje ih zdravstva, po izjavi predsednika države. Hvala.

Nekoliko stvari, prvo nisam rekla da sumnjam da su naprednjaci, poslanici prošlog saziva potpisali donorske kartice, već sam rekla da su ispunili nalog. Razlika je drastična.

Dalje, ko je potučen do nogu, pričaćemo kada ovde budemo raspravljali o izmenama i dopunama ovog zakona, biće brzo verujete.

Treće, očekivala sam onaj ključni odgovor gde vošebno nestaje milion evra godišnje iz budžeta, u okviru budžeta zdravstva. E, taj odgovor kada budemo dobili, onda možemo nešto ozbiljnije da razgovaramo.

Čuli smo ovde nešto najstrašnije što je moglo da se čuje. Kaže gospodin Orlić milijarde uloženo od strane SNS. LJudi moji, pa ne ulaže SNS, SNS jeste osvojila određen broj glasova, procenat i jeste to najviše i jeste da vrši vlast. Nije sporno da vršite vlast sa velikim procentom koji ste dobili na izborima, ali to nisu vaše pare, ljudi. Vi ste formirali neku Vladu, skupštinska većina je izglasala, ta Vlada ima odgovornost, a te pare koje su uložene, ovolike, manje ili veće, to su pare svih građana Srbije. Nisu to pare SNS.

Naravno, vi ćete sada verovatno da kažete da ste vi osvojili ne znam koliko glasova na izborima, jeste, ali kada je u pitanju ovaj zakon, nemojte se ponašati kao vi ste došli na vrata čoveku i rekli – evo vam paket hrane, vi nama glas i čim dobijemo vlast, mi vama uzmemo bubreg. Hvala.

Pošto ste uložili, naprednjaci, pare u razvoj zdravstva, odnosno, vaše pare, kako ste rekli i pošto ste vi svi donori, mi ovde nismo čuli za ovih nekoliko dana ni od ministra, ni od bilo koga od vas, koliki je procenat donorskih kartica bio u Srbiji? Koliki je u odnosu na statističke podatke koji se meri svuda u svetu? Gde smo tu u odnosu na svet? Da li to odgovara vašem stanju glasova? To je ono što hoćemo da vas pitamo, da vidimo koliko su vas ljudi u ovome podržali.

Što se tiče objava na društvenim mrežama, ne znam da li mislite na moj „tviter“ nalog ili nečiji drugi, ali ako ne znate, „tviter“ nalog je za javnu komunikaciju i kada objavite nešto na „tviter“ nalogu, evo da vas naučim, može bilo ko da kažem da mu se sviđa, može bilo ko da to komentariše, može bilo ko to da podeli. Imam ne znam koliko hiljada objava na „tviteru“, biće ih i dalje i da, kada god ovde zatvorite sednicu, odnosno, kada god se dogovorite da nema direktnog prenosa, ja javnost preko „tvitera“ obaveštavam, najkraće koliko mogu, šta je to aktuelno što se dešava u Skupštinskoj sali. I dalje ću, naravno. Hvala.