Tačno je da u Narodnoj skupštini nema gostiju i domaćina u tom smislu svadbarskom, ali je takođe tačno da član 116. obavezuje sve da moraju da se ponašaju na isti način, da moraju da poštuju Poslovnik, pa mora da ga poštuje i Zorana Mihajlović.

Ovde je vrlo interesantno da kad god Zorana Mihajlović sedi u Narodnoj skupštini onda, kao njen staralac, Marinković vodi sednice, 90% vremena i nikad ne da da se A, progovori, što bi se neko, ne daj Bože, zamerio Zorani Mihajlović.

Sve ovo što je Martinović malopre govorio, govorilo se i ministru Goranu Trivanu pre neki dan i ministru pre toga i nikome to nije smetalo, ali mislim da ćete brzo svi da se pokajete. Izgleda da niste pročitali i čuli današnju izjavu Aleksandra Vučića, ali dobro o tom potom ovih dana.

Dakle, Zorana Mihajlović se sebi dozvolila da vređa Narodne poslanike i nema na to pravo. Nemanja Šarović je njoj rekao – sram vas bilo. Rečenicu „sram vas bilo“, čak „sram te bilo“ iz vaših redova, gospodo iz vlasti, upućenu ovamo čujemo najmanje sedam puta dnevno svaki dan. Mi nemamo ništa protiv, nikad ne reagujemo. To je potpuno normalno. Ako mislimo da je neko uradio nešto sramotno, šta drugo da mu se kaže nego da ga sram bilo?

Potpuno ste pokušali da zamenite teze, da okrenete suštinu od onoga što zapravo jeste suština obraćanja Zorane Mihajlović i njen komentar – ne daj Bože da radikali brane KiM. Gospođo Mihajlović, radikali su branili KiM, Vojislav Šešelj i Aleksandar Vučić rame uz rame. Ne sa puškom dole, ali na način na koji su to radili političari. Mi Boga molimo da se u Aleksandru Vučiću u potpunosti probudi taj radikalizam i da ponovo na pravi način brani KiM. Hvala vam.

Balša Božović izgleda misli da je on taj koji može da odlučuje kojeg profesora neko treba uvažavati ili ne. Naravno, već jutros je počeo sa ne uvažavanjem, ali ne bih o tome govorila da sada sam nije to napomenuo.

O ovim predlozima koje ovde zastupa Zorana Mihajlović, govorili smo i govorićemo kada budemo na redu da o tome govorimo, ali je prosto neverovatno da Balša Božović prigovara Zorani Mihajlović, da već peti put menja ovaj zakon o ozakonjenju o kojem ćemo govoriti, kada je on, odnosno oni kojima je pripadao, nekada bili vlast, taj zakon menjali sedam puta i za tih sedam puta ništa nije urađeno.

Osnovni problemi u bespravnoj gradnji nastali su upravo u vreme vlasti Balše Božovića, njegovog tate i ostale ekipe koja je harala po Srbiji.

To je takođe opštepoznato. NJihovi funkcioneri su bespravno gradili. Inspektori su uzimali pare na gro. Sve što su radili, bio je predmet korupcije, kriminala i oni jednostavno ne umeju drugačije da rade.

Samo radi javnosti želim da skrenem pažnju da ni na koji način ne branimo ono što predstavlja Zorana Mihajlović ovde, rekoh o tome ćemo posebno, ali nekako smeta čoveku, ne možemo da slušamo Balšu Božovića koji ovde priča kao da je pao s Marsa, kao da on nije član te DS, kao da njegov tata nije učestvovao u svim tim poslovima koji su bili prljavi poslovi u vreme kada je Šumarac bio ministar, a sve što su radili, bilo im je prljavo, sve što su radili, bilo im je nelegalno. Izvor korupcije i kriminala u Srbiji je DS i družina Balše Božovića, bila i ostala.

Ne znam zašto se bune Maja Videnović i ova grupa koja sedi tu pored. Kažu, ne treba da dozvolite da se pominju članovi nečije porodice. Otac Balše Božovića nije bio advokat u svojoj kancelariji, sedeo, radio, da je to bio nikada ga ne bi pomenuli. On je bio visoki funkcioner DS. On je bio direktor Sportskog centra „Tašmajdan“ kao funkcioner DS i mnogo afera je bilo u to vreme u tom sportskom centru.

On je bio, ne znam da li ste zaboravili izabran i bio je direktor neke firme za istraživanje, odnosno firma se zvala „Srbija nikl“. On je, zamislite, kao pravnik bio na čelu firme koja je istraživala rude po Srbiji, pa su pravili probleme Kusturici na Mokroj Gori, pa je ovaj Aleksić koji je sada sa njima u koaliciji je rekao da im on neće dozvoliti da dođu u Trstenik da tamo istražuju bilo šta.

Dakle, govorimo o nekome ko je učestvovao u uništavanju Srbije, što je slučajno i Balšin otac. To je Balšin problem. Ako treba on nečega da se stidi, onda treba on.

Dakle, ne može niko da zabrani narodnim poslanicima da govore o bilo kojem funkcioneru. Kako sada, šta, mi nećemo zato što su oni u toj nekoj sada skupini, skupljeni sa koca i konopca, niko ne sme da kaže da je to skupina najvećih kriminalaca i lopova, Đilas, Jeremić, Borko, Stamatović, ljudi moji, cela Srbija zna šta su oni radili i šta rade i dan danas. Sada treba mi to da krijemo od javnosti zato što, bože, Maja Videnović je potresena, bila joj je dirljiva neka priča koju je ovde slušala.

To dirljivo, potreseno, itd, nema veze sa radom Narodne skupštine. Zato služe mali dijazepamčići. Hvala.

(Milorad Mirčić: Poslovnik.)

Repliciram zato što je gospodin Rističević pomenuo moje ime u kontekstu objašnjavanja kako nekom padne na pamet da tuži narodnog poslanika za izgovorenu reč u Narodnoj skupštini. Prosto da javnost razume, ja sam diplomirani pravnik i bez lažne skromnosti tvrdim da sam dobar pravnik i nikada mi ne bi palo na pamet da tužim narodnog poslanika za nešto što izgovori u Narodnoj skupštini. Onaj ko to kaže, čak i ako nije pravnik, on je ozbiljna neznalica.

Da, gospodine Rističeviću, imala sam slučaj još negde, mislim da je bilo 2003. ili 2004. godine, čuveni pravnik Danijela Lovrin, mislim da se zvala, bila je narodni poslanik iz Šapca, a njena sestra Valentina je bila u Opštinskoj izbornoj komisiji i njih dve su izvršile takvu krađu glasova u Šapcu da je to bilo strašno i ja sam u tom smislu iznosila tada u Skupštini konkretne podatke i kako su krali, na kojim biračkim mestima, itd, onda je ta Danijela Lovrin mene tužila i doživela je zaista jednu sramotu kod sudije. Ja nisam ni otišla, jer zašto bih išla na sud za nešto što znam da nema razloga, ni osnova. Sudija je ismejala, pitala je – izvinite, jeste li vi pravnik, kako vam pada na pamet da tužite kolegu narodnog poslanika, tako da taj manir je očigledno nešto što je prisutno kod tih pravnika iz DS, a još tada su valjda bili uvereni da su apsolutno sudije u njihovoj nadležnosti i verovali su da mogu kako god hoće, ali eto, znate, uvek se nađe i, hvala Bogu, ima dosta sudija koji su profesionalci, koji rade ozbiljno svoj posao.

Arsiću, samo još pola rečenice. Taj čuveni pravnik, ta Danijela Lovrin je toliko dobar pravnik da je već dve godine direktor Vodovoda u Šapcu. Sad, kako li je Šapčanima sa vodom i sa njom, znaju sami. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog nas srpskih radikala je da Vlada Republike Srbije povuče ove predloge zakona, da već sutra stavi na dnevni red razrešenje ministra Zorane Mihajlović i da taj posao završimo, da izaberete na ovu važnu funkciju čoveka koji je stručan, koji hoće i koje će raditi u interesu države i naroda.

S obzirom da vi to očigledno nećete prihvatiti, a ni Vlada to nije još uvek prihvatila, mi podsećamo na skandal koji se desio juče u Vladi Republike Srbije, kada je Zorana Mihajlović prećutala sramnu izjavu Kajla Skota koji je rekao da je Kosovo, da nije tzv. država i da nije tzv. vlada Kosova, već da je to zvanično vlada i država. Zorana Mihajlović je za neke medije rekla da je ona to prećutala radi puteva.

Prosto je neverovatno da se neko odriče dela države radi puteva, koliko god značajni ti putevi bili.

Da podsetimo da je Kajl Skot bio u Vladi, da bi prisustvovao potpisivanju memoranduma sa američkom firmom Behtel i da je Zorana Mihajlović u prepodnevnom delu rasprave tvrdila da memorandum koji su potpisali, ne znači ništa i da to ne znači da će ta američka firma dobiti poslove na ovom moravskom koridoru.

Naravno, kada bi se radilo u skladu sa zakonom, tačno je da taj memorandum ne obavezuje, ali obavezuje činjenica da na osnovu potpisanog takvog memoranduma se neće pojaviti drugi zainteresovani investitori, a tvrdnje potkrepljujemo činjenicom da se to već desilo u Hrvatskoj, Rumuniji i da je taj Behtel u Hrvatskoj radio deonicu puta Split-Dubrovnik i da se ustanovilo da su to radili bez tendera, za cenu 30% veću od uobičajene.

Kada je javnost počela o tome da bruji, tadašnji njihov ministar inostranih poslova, Miomir Žužulj je podneo ostavku.

Takođe je ta firma, američka, bez tendera radila deo puta kroz Transilvaniju. Rumunska vlada je čak, a sve ovo piše nemački list „Špigl“, rekla da je suspendovala evropski propis o konkurenciji da bi ta firma, zato što to tako mora, dobila posao. Ovo je samo radi razjašnjenja u odnosu na ono što je Zorana Mihajlović jutroj tvrdila.

Što se tiče ovih predloga zakona, valjda beše 11 zakona, od toga devet izmena i dopuna i to govori najbolje o tome koliko se kvalitetno radi, predlozi zakona su, a to će praksa pokazati kada budemo govorili o nekim izmenama za neko vreme i podsetićemo vas na to, su neprimenjivi, neki veoma sumnjivi sa aspekta ustavnosti i u koliziji sa drugim zakonima, čak u koliziji neki članovi ovih zakona ili zakoni koje sada predlažete, u koliziji jedan sa drugim.

Kada bismo imali vremena kroz amandmane, to bismo detaljno i konkretno vam rekli, a i pisali smo vam o amandmanima, pa ćemo videti kako ćete da reagujete.

Suštinski, ovde je najvažniji ovaj Predlog zakona o ozakonjenju, zato što taj zakon, za taj zakon je zainteresovana cela Srbija i ne znam zašto vrtite glavom i mislite da nije, vama je valjda važniji taj o građevinskim proizvodima, zato što vam je naredila EU.

Ali ovaj Zakon o ozakonjenju, legalizaciji, dobijanju građevinskih dozvola, kako god ga do sada krstili, slobodno ste mogli ovog puta da ga nazovete zakon o rušenju, jer vi ovde niste pokazali ni trunku namere da ćete ovim zakonom i u primeni ovog zakona učiniti bilo šta da se ubrza postupak legalizacije, već naprotiv, vi ovde samo nudite šta ćete sve da rušite, pod kojim uslovima ćete da rušite, koliko ćete ubrzati vreme do rušenja objekata, a podsećam vas, 2015. godine kada ste hvalili ovaj zakon koji sada ništa ne valja, da ste rekli da je pet zakona, toliko puta je menjan zakon, tada se zvao o legalizaciji ili kako već, govorili ste i danas o tome kada je Šumarac bio ministar, da pet zakona nam nije donelo rezultat i da je donelo milion i po nelegalno izgrađenih objekata. To je, naravno, tačno.

Ovo je danas trinaesta izmena, vi ste već menjali više puta nego ovaj Šumarac, taj zakon i vi ste rekli, do onog trenutka kada zakon bude usvojen, te 2015. godine, za vašu informaciju, kažete vi poslanicima, mi smo se potrudili da ovaj zakon nema podzakonska akta, da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana, nakon usvajanja i da istog trenutka možemo da krenemo da sprovodimo, odnosno da realizujemo, implementiramo ovaj zakon u praksi, odnosno da istog trenutka lokalne samouprave, gradovi, države krenu u ozakonjenje. Ništa od tada do sada nije urađeno. Na prste jedne ruke se može izbrojati koliko je objekata legalizovano, koliko se to traljavo radilo, a pokušali ste danas da kažete kako inspektori rade, neki loše, neki dobro, ima korumpiranih, nema korumpiranih, pa da ste samo ono što smo mi srpski radikali govorili, konkretno skretali pažnju, da ste samo to isproveravali i da ste samo te inspektore u tim slučajevima smenili i pokrenuli odgovarajuće postupke protiv njih, mnoge bolje bi se radilo u ovoj oblasti.

Vi kažete da ćete po ovom zakonu legalizovati samo ono što je izgrađeno do 27. novembra 2015. godine. Kako mislite da rešite problem onoga, a mnogo toga je, negde ste i vi rekli da je taj satelitski snimak pokazao da sada ima oko pet miliona objekata, a naravno da nisu to sve stambeni i poslovni objekti, ima tu raznih šupa, pomoćnih objekata itd. U svakom slučaju, najmanje milion i po objekata koje bi trebalo legalizovati.

Šta će se desiti, zašto bi trpeli ti ljudi koji su zidali posle 27. novembra 2015. godine, zašto bi trpeli zbog javašluka državnih organa i organa lokalne samouprave?

Ne aboliramo mi ljude koji su gradili bez građevinske dozvole, ali država mora jedanput da preuzme odgovornost, dobar deo odgovornosti zašto se uopšte gradilo bez građevinskih dozvola.

Koliko delova Srbije nije pokriveno detaljnim planovima? Koliko imate ljudi koji imaju sopstvenu parcelu, ne mogu dobiti uslove i dozvolu za gradnju? Kako vi mislite da zaustavite život, zato što se vama ne radi? Da porodica ima kuću na jednoj parceli, a deo te parcele je građevinska parcela, ostatak iza je bašta i u toj bašti ne mogu dobiti dozvolu da grade novu kuću, a udale se ćerke, oženili se sinovi, proširile se porodice i zato što njihova opština i njihovo ministarstvo ne radi svoj posao, ti ljudi treba da se svi zbiju u neku kuću, koja je nekada građena, kada im je bilo dovoljno 50 kvadrata.

Morate preuzeti deo odgovornosti i ne možete svoju odgovornost prebacivati na građane. Morate naći rešenje, zapravo rešenje je prosto. Kada donosite ovaj zakon i kada on stupi na snagu, to mora biti taj dan D za ozakonjenje svega što je izgrađeno. Nemate pravo da nešto što je tri godine građeno, zato što inspektora nije bilo dovoljno, zato što su bili korumpirani, zato što su se dogovarali, uradite to preko vikenda, a ja ću sutra doći i zateći ću završeni objekat, zato što su ti inspektori uzimali pare i za sebe i za ljude u ministarstvu i za ljude u lokalnim samoupravama.

Možete da vrtite glavom koliko god hoćete, to je apsolutna istina. To cela Srbija zna, to znaju ljudi. Znate, kad kaže čovek dao je tri hiljade evra da mu se ne poruši objekat, neću reći naravno o čemu se radi, jer je još u fazi ozakonjenja pa da čovek ne bi trpeo zbog toga, i dođu mu posle pet dana i kažu – ovaj objekat mora da se ruši. On kaže – kako ljudi, rečeno mi je? Kaže – Dao si pogrešnom čoveku. Dakle, to se dešava i to morate da prihvatite kao činjenicu.

Kažete – nemate dovoljno inspektora. Svi vi ministri kad dođete ovde u svakoj oblasti kukate ovde poslanicima nemate dovoljno inspektora. Pa što nemate? Što ne zaposlite ljude? I ne kažemo mi da možda zaista nije manjak građevinskih inspektora, ali prvo očistite ove korumpirane, dovedite nove, pošaljite ih na teren i sve što je, dakle, ako vam zakon stupi na snagu 20. oktobra, sve što se posle toga izgradi mora se zaustaviti, ne u temelju, u prvom ašovu. Jedino tako možete da konačno rešite ovaj problem bespravne gradnje i da od ovog što je izgrađeno da gledate maksimalno da se dobiju građevinske dozvole.

Naravno, postoji jedan broj objekata poput vikendica Tomislava Nikolića koje moraju da se sruše, postoji objekti koji su u blizini aerodromske piste, itd, vi ste ovde predvideli da oni ne mogu tražiti nadoknadu zbog buke eventualne, ali se može desiti da tu imaju problema i da se nešto proširuje, itd. Znači, zna se, znam da je, recimo, jedan objekat izgrađen na nekoj mreži, odnosno nekom, kako se to zove, recimo razvodnik za gasovod, naravno da to mora da to ne može da se legalizuje. Ali, ne mora ni da se ruši. Ne mora ni da se ruši. Kad zatreba nekome, neće izmeštati gasovod zbog njega.

Znate, nema, vi ovde pokazujete da je vama interes da se što više objekata sruši, a interes mora biti da što više objekata ostane i da zaista da se više prestane sa nelegalnom gradnjom. Ali, ne od ovog novembra 2015. nego od onog dana kad vam zakon stupi na snagu. Ovaj prethodni zakon ste doneli bez podzakonskih akata, za ovaj sad predviđate 60 dana. Mi smo vam govorili da nikako ne možete da, recimo, u Beogradu legalizaciju vratite iz opština, lokalnih samouprava, iz gradskih opština na Skupštinu Beograda, vi ste to uradili. I šta se desilo? Kamioni odvezli materijale i predmete u Skupštinu grada, sad će ponovo kamioni to da vraćaju po gradskim opštinama i opet će se izgubiti mnogo vremena i opet se posao neće uraditi.

Ono što je najstrašnije u ovome je to što ste rekli da je uslov, jedan od uslova za legalizaciju, da vlasnik objekta mora da vam dostavi dokaz da je podneo poresku prijavu da plaća porez, dakle porez mora da plaća za objekat koji vi planirate da srušite, ali ste zato predvideli kazne za Elektrodistribuciju i ostala javna komunalna preduzeća koja bespravne objekte priključene na struju, na vodovod, na kanalizaciju. Pa to je prosto neverovatno.

To je prosto neverovatno da vi držite nekoga ko je eto napravio kuću bez građevinske dozvole i vi mu kažete – Ne dam ti ni struju, ni vodu, ni kanalizaciju. Ne možete to da kažete. Ne možete represivnim merama na taj način da se borite protiv onoga što očigledno ne želite da uradite i svi drugi zakoni su vam isto loši na ovaj ili na drugi način. Nažalost nemamo dovoljno vremena da o tome govorimo, ali čućemo se još kroz amandmane. Hvala.

U februaru ove godine, pre toga dva puta prošle godine, Srbiju je posetila delegacija Irana na najvišem nivou i u Srbiji je bila primljena na najvišem nivou od predsednika države, preko narodnih poslanika, do članova Vlade, potpredsednika Vlade, pre svega. Tada je održan srpsko-iranski forum o investicijama, turizmu i izvozu. Tada su se utrkivali od predsednika države, do potpredsednika Vlade, svi u medijima, kako će se sa Republikom Iran razvijati ekonomska, politička i svaka druga saradnja.

Godine 2017. u avgustu ukinute su vize za ulazak u Srbiju državljanima Irana. Bez bilo kakve najave, naprotiv, pre tri-četiri dana, 8. oktobra ove godine ukinuta je ta odluka i građani Irana opet ne mogu da ulaze u Srbiju bez viza.

U martu ove godine, potpredsednik Vlade, Rasim LJajić je rekao da kada se nešto šuškalo o ukidanju viza za građane Irana, rekao je da bi to bila katastrofa, da bi to bilo mnogo strašno po ekonomiju naše zemlje, po razvoj naših međusobnih odnosa, ako bi došlo do toga da se građanima Irana ukinu vize.

Sad, koja je muka naterala Vladu da to uradi, to je ono što želimo da pitamo predsednika države, predsednika Vlade, potpredsednika LJajića i potpredsednika i ministra inostranih poslova Ivicu Dačića?

Neka priča koja se pojavila u medijima da se to navodno radi zbog nekog nekontrolisanog ulaska migranata, državljana Irana, u Srbiju je nešto u šta mi u SRS ne verujemo i takođe pitamo koji je to broj migranata iz Irana koji je ugrozio dobre odnose između Srbije i Irana?

Znate, ako nekome ukidate vize, vi ugrožavate dobre odnose. Koji je to broj? Da li je to pet, 50, 500, 5000? U ostalom, ovde se čak i u Narodnoj skupštini na jednom odboru, koleginica poslanik je rekla da jedva čeka zakon o migrantima, da migrante treba useliti u nenaseljena mesta po Srbiji. Još je rekla da bi to bilo dobro za Srbiju zbog naše niske stope nataliteta. Dakle, šta je stvarno problem, zbog čega je Vlada ukinula odluku o ukidanju viza za građane Irana?

Iran je, podsećamo, država prijateljska Srbiji, država koja nepriznavanjem lažne države Kosovo zapravo štiti teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, a vize su, zapravo, ukinute i to treba javnost da zna, zato što je Evropski savet u svom izveštaju naveo da bi Srbija trebalo da se uzdrži od skretanja od zajedničke vizne politike, te da nova praksa sklapanja sporazuma sa trećim državama izaziva zabrinutost.

Dakle, na ovaj način naš državni vrh priznaje da smo mi u vazalnom odnosu prema EU. Šta nas briga šta EU misli o zaključivanju sporazuma koji mi zaključujemo kao država na međunarodnom novu? Pa, Iran je nama prijatelj, a EU nam je neprijatelj. Evropska unija nam otima KiM, EU pomaže teroriste na KiM koji ne daju mira Srbima da tamo žive, koje svaki dan napadaju itd. Sve se to radi pod okriljem EU. I mi ćemo sada slušati EU i jednoj prijateljskoj zemlji, koja ima odlične odnose i sa Ruskom Federacijom, mi ćemo sada da kažemo – e, vaši građani ne mogu da dolaze više u Srbiju bez viza, zato što nam to ne daju mame i tate iz EU.

Zaista je dosta tog neozbiljnog odnosa licemerne politike koju vodi Vlada Republike Srbije i predsednik države i insistiramo da dobijemo odgovor na to pitanje - dokle sa tom licemernom politikom, dokle zamazivanje očiju i našim prijateljima, dokle igranje sa strpljenjem našim međunarodnim prijateljima, da bi se udovoljilo neprijateljima Srbije koji sede u EU? Hvala.

Videli smo i čuli ovih dana da korišćenje IPARD fondova podrazumeva i ispunjavanje određenih uslova.

Nažalost, na mnogo mesta i u mnogo situacija u Srbiji nisu ispunjeni ti uslovi i nešto se baš i ne čini da to tako bude. Pominjali smo vam ministre, evo sada da ponovimo i možda malo obrazložimo problem koji postoji sa peščanom mafijom koja je povezana sa građevinskom mafijom.

Radi se o eksploataciji peska i šljunka, uglavnom u nebranjenom delu leve obale sve tri Morave, Save i Dunava. Tamo se eksploatiše taj pesak i šljunak bez ikakve kontrole, bez prisustva inspekcije i bez ikakve naknade. Ta peščana mafija je povezana sa građevinskom, jer oni zapravo dobijaju jeftino, odnosno ovi uzimaju besplatno taj šljunak i pesak, a građevinci to kupuju sasvim izvesno po nekim povoljnim uslovima.

Koji se sve problemi tu pojavljuju? Ekološki problem, nesporno. Dolazi do promene toka reka, dolazi do erozije obale, dolazi do poplava čim padnu tri kapi kiše, nestaju ljudima njive i ljudi ne znaju šta da rade. Konkretno, u Batočini, u Šumadiji kod Mrčajevaca imate situaciju da su ljudima nestali hektari zemlje i kome god se obrate svi sležu remenima, kao šta da vam radimo. Dakle, to je ozbiljan problem, možda se vama ili nekome ne čini, ali je ozbiljan problem.

Šta je interesantno? Protiv tako opasnog kriminala, za ovu godinu nemamo podatke, prošle godine su podnete samo četiri krivične prijave. Ako se vozite, gde god naiđete uz obalu reke po zapadnoj Srbiji, uz tok Save i Dunava, vidite tamo mašine. Kopa se, kamioni voze, svi se ponašaju kao da je država Alajbegova slama.

Problem koji smo juče započeli, odnosno tema odnosi se na Vrnjačku banju i na problem zagađenja Morave u delu Vrnjačke banje. Zaista, koleginica je juče pokušala da objasni da samo ona zna kako izgleda Vrnjačka banja, pa je čak rekla, da ja koja nisam iz Vrnjačke banje ne smem da pričam o Vrnjačkoj banji, ali dobro, naučiće ona šta je narodni poslanik. Za razliku od nje, ja sam svako mesto u Srbiji obišla ko zna koliko puta i o svakom znam šta treba da kažem, jer znam šta su problemi u celoj Srbiji. to je valjda uloga narodnog poslanika.

Znate, u takvom turističkom mestu dozvoliti deponiju koja ne ugrožava samo Vrnjačku banju, dalje tom Moravom ide ka Trsteniku, tri kapi kiše, opet nastaje haos. Dakle ministre, obratite pažnju na te neke stvari. Za ovo što sam vam sada rekla ne treba mnogo para od države, treba samo dobre volje, inspektori na teren, nema sedenja u kancelariji i prijave. Hvala.

Vi ste ministre preuzeli ovaj deo poslova vezanih za ekologiju, da kažem, izvučeno iz jednog ministarstva, pošto je to bilo prethodno u okviru Ministarstva poljoprivrede.

Sada, ovo što vi govorite, na glas razmišljate, rekla bih, moraću da vidim kako to da rešim. Dakle, vi ovde nemojte da se ponašate kao da ste vi poslanik opozicije. Vi ovde morate da dolazite sa rešenjem. Dobro je što prihvatate kada kažemo da je nešto problem i vi kažete – da, jeste problem. I, vi treba da vidite da pokrenete inicijativu da li da se vode spoje vašem ministarstvu, da li deo Ministarstva poljoprivrede da se spoji u okviru vašeg ministarstva, da li da odredite delove uprave ministarstva koje će se time baviti. Znate, organizaciono to može svakako da se uradi, ali jeste neophodno i hitno da se uradi, o tome se radi. Znate, seljak u Batočini kome je voda odnela 2 ha njive njemu je to nepovratno i pitanje je da li će mu to ikada iko platiti? Teško, sude se ljudi, plaćaju sudske takse, plaćaju advokate, nemaju od koga da naplate.

Dakle, postoje neke, većina zapravo onoga što je vezano za životnu sredinu i za ugrožavanje životne sredine su posledice trajnog karaktera. Zato se mora reagovati brzo i zato morate da kažete na Vladi – ljudi, nama treba 150 inspektora po Srbiji. Ima ljudi nezaposlenih, dajte da se rastrče, dajte im uputstva, dajte im odrešene ruke u okviru zakona naravno, i reagujte. Četiri prijave, ja sam, možda se vama čini, preslobodno rekla da se radi o peščanoj mafiji, jer to što se dešava jeste mafija. Četiri prijave za godinu dana je igranje, zato morate da uozbiljite i ljude oko sebe i sebe lično i da insistirate na većem broju inspektora da se ovi problemi reše. Hvala.

Ključni amandmani poslaničke grupe Srpske radikalne stranke na sva četiri ova člana koji su sadržani u ovom zakonu o izmenama i dopunama osnovnog zakona su zapravo da mi predlažemo da se svi ti članovi brišu i mi na taj način pokazujemo naš odnos prema tom zakonu. Zapravo, hoćemo da kažemo predlagaču, a i skupštinskoj većini, da ovakve stvari ne mogu da se rešavaju ad hok, od slučaja do slučaja, pa sad ćemo promeniti tri člana, pa za dva meseca dva člana, pa smo promenili pet članova, itd. Ove stvari moraju da se urade ozbiljno i studiozno, ali ne po nalogu Evropske unije i nevezano za ta vaša nekakva poglavlja, već isključivo u interesu rešavanja problema građana Srbije.

Čuli ste ovde od poslanika Srpske radikalne stranke mnogo konkretnih primedbi, ali niste odgovarali na njih. Vi ste, ministre, u ovoj raspravi pokušali da komunicirate sa narodnim poslanicima, zapravo da ostavite utisak da to radite, pa ste onda odgovarali na skoro svaki amandman poslanika vlasti, a oni su uglavnom pričali o otvaranju fabrike u Kraljevu, o „Lidlu“, o svemu, samo ne baš mnogo o ovome što je tema ovog zakona.

S druge strane, odgovarali ste i ovima kojih sada nema tu. Valjda vam ostalo iz vremena kad ste bili njihov gradski sekretar, pa to nekako ne može baš da se zaboravi.

Naše primedbe su bile vrlo konkretne i mi očekujemo od vas, ministre, ako niste bili u stanju, recimo, juče, da odgovorite na neko pitanje, da kažete šta ćete uraditi na teritoriji opštine Kuršumlija, u Merdarima, mogli ste u međuvremenu saznati pa nam to reći danas. Ali, vas jednostavno takve stvari ne interesuju. Ako niste znali juče da nam kažete šta će Ministarstvo raditi u Nacionalnom parku Šar-planina, mogli ste to danas da nam kažete.

Mi očekujemo da vi ono što ste čuli ovde od poslanika zaista pretočite u vaš rad, jer niko od nas ovde, ja kad kažem – niko od nas i poslanika, uvek i prevashodno mislim na poslanike Srpske radikalne stranke, niko od nas nije niti nekoga prozivao reda radi, niti pominjao ovo ili ono da bi nešto rekao, nego zato što zaista znamo kakvi su problemi. Mi verujemo da i vi znate, nije to sporno, ali, postoje načini da se mnogi od ovih problema brzo i efikasno reše. Postoje neke stvari gde je potrebno mnogo novca, i to razumemo, ali, verujte, kada je u pitanju zaštita čovekove okoline, zaštita o kojoj mi ovde govorimo, nije sve ni u novcu. Može mnogo toga da se uradi, ali je potrebna samo dobra volja.

Kada sam malo pre govorila o ovoj peščanoj mafiji, izostavila sam da kažem jedan bitan momenat, da je ta mafija uzela maha i ozbiljno počela da funkcioniše u vreme kada je ministar bio Velja Ilić. On je bio taj koji je podupirao i koji je davao vetar u leđa, verovatno svojim nekim pajtosima i ortacima, itd, pa, čisto, evo, i to je, pretpostavljam, informacija kada budete razmišljali o tome, kada pošaljete inspekciju pa kada vidite kome ćete krivične prijave da podnosite.

Rešavajte ove probleme preko lokalne samouprave. Nije dovoljno da mi juče i danas ovde kažemo – da, strašno je to što se dešava u Vrnjačkoj Banji. Imate instrument, možete da pozovete nekog Bobana Đurovića i da kažete – ej, čoveče, umesto da praviš tamo sebi zgrade, ajde, skloni onu deponiju u Vrnjačkoj Banji, to je centar našeg turizma.

Uradite bar deo onoga što ste rekli, uradite ono što smo mi vama savetovali. Vi ste u svakoj komunikaciji sa poslanicima ili klimali glavom ili rekli – da, u pravu ste, da, tako je. Ali, ponoviću ono što smo vam već rekli. Ministar ne može da se ponaša kao opozicioni poslanik, da on konstatuje sve probleme, zna šta su problemi, ali, od ministra se očekuje rešavanje problema. I mi to očekujemo od vas, gospodine Trivan. Hvala.

Gospodin Trivan nam se prvi dan ovde kada je govorio o Predlogu ovog zakona predstavio kao ministar bez granica. Sećate se, a evo da podsetimo, da je rekao da je posao očuvanja životne sredine toliko bitan da uopšte nisu bitne granice države i da je njemu sve jedno, da on ima odličnu saradnju, kako je rekao, sa kolegama iz okolnih zemalja i da je njemu svejedno da li će Srbija imati problema oko granice sa Hrvatskom, odnosno da li će Hrvatska da traži da nam, ne daj bože, otme 11 hiljada hektara obradivog zemljišta u zapadnoj Bačkoj, ali, ministra danas želimo da pitamo nešto drugo. Kako funkcionišete ministre, ne mislim vi lično, nego vaše Ministarstvo, da li uspevate da posao radite na celoj teritoriji Republike Srbije? Kakva je vaša uloga i šta uspevate i da li uspevate nešto da uradite u Nacionalnom parku „Šar-planina“?

`Da li znate, da li ste nešto preduzimali, niste tada bili ministar, pre tri godine, u Skupštini opštine Štrpce, skupštinska većina, a ta lokalna skupštinska većina u Štrpcu, odgovara skupštinskoj većini ovde na nivou Republike Srbije, je 240 hektara na Brezovici, Turističkom centru Brezovica, 240 hektara su preneli Šiptarima? Da li ste vi tu nešto preduzimali i da li uopšte znate šta se dešava u državi Srbiji? Dakle - Nacionalni park „Šar-planina“ - Srbija, Brezovica - Srbija, Kosovo i Metohija - Srbija. Ako nemate problem da komunicirate van granica Srbije, nadamo se da ste i u granicama Srbije uspeli da nađete modus da se zabavite ovim veoma značajnim delovima i resursima naše države.

Govorili ste takođe o pošumljavanju, koliko vi to zdušno radite, i dobro je ako radite, čak i ako je to jedan deo od onoga što ste vi rekli, svako zasađeno drvo je dobro da postoji. Nemamo mi ništa protiv toga, niti smo ljudi koji ne znaju šta je zaštita životne sredine i na koji način o tome treba da se vodi računa, naprotiv.

Ali, opet pitanje, da li znate, recimo, da su stotine hektara šume od Merdara ka Kuršumliji posečene. Ovde sam pitala razne ministre, od Stefanovića, Nedimovića, ne znam da li još nekog, niko ne zna ko je nadležan, dakle, radi se o teritoriji opštine Kuršumlija. Šiptari lepo dolaze, seku šumu, privatnu, državnu, po više stotina hiljada evra su oštećeni privatnici, vlasnici, kome god se obrate niko ne zna ni ko je nadležan, ni kako može da im pomogne, očigledno niko ne može da im pomogne. Pitam ja sada vas – da li možete bar da im pošumite to, kada niste uspeli kao državni organi da zaštitite opštinu Kuršumlija i te ljude koji tamo žive, da li ćete bar da im pošumite taj deo, pa moraju da čekaju desetine godina da bude ono što su im Šipatri pokrali, ali bar da mirnije spavaju? Hvala.

Ne znam zašto je kolega malo pre intervenisao po povredi Poslovnika, ja govorim na osnovu člana 27. stav 1.

Znate, da neko na ovaj način pokušava da brani nekog predsednika opštine, pogotovo kada brani neodbranjivo, to, jednostavno, niti ima veze sa Poslovnikom, niti ima veze sa onim što je kolega pre njega govorio.

Znate, da li je Vrnjačka Banja imala najveći budžet? Imala je, pa to i jeste tragedija, najveći budžet i pitanje je gde je potrošen. Govorili smo o Vrnjačkoj Banji i kroz ove amandmane i u načelnoj raspravi. U Vrnjačkoj Banji sedam hektara najlepšeg dela parka prodato je privatniku. U Vrnjačkoj Banji taj Boban pravi zgrade.

Isto kao malopre kolega po povredi Poslovnika. Nemojte, molim vas, Arsiću. Na isti način, kako god je kolega Krsto Janjušević po povredi Poslovnika objašnjavao zašto nije gospodin kolega pre njega govorio istinu o Vrnjačkoj Banji, ja sad govorim kako on nije govorio istinu o Vrnjačkoj Banji. Potpuno identično.

Moram biti iz Vrnjačke Banje, ja sam narodni poslanik. Ja sam narodni poslanik i svojim očima sam videla i te zgrade koje pravi predsednik opštine i u APR-u svako može da vidi da je njegova firma bila vlasnik tih objekata, pa onda kad su mu rekli da to nije dobro, on je promenio vlasnika u APR-u, ali APR ne briše podatke, vrati se nazad, vidi se početno predsednik opštine.

Dakle, nemojte braniti neodbranjivo, molim vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre desetak dana skupštinska većina je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. U tom zakonu se kaže, između ostalog, da stupanjem na snagu tog zakona, a stupio je na snagu, prestaje da važi Zakon o smanjenju penzija iz 2014. godine.

Pitanje upućujemo predsedniku Vlade, Ani Brnabić, a da se konsultuje sa ministrima Zoranom Đorđevićem i Sinišom Malim – ko ih je ovlastio da oni taj zakon ne primenjuju?

Penzioneri, odnosno jedan deo penzionera, dobio je penzije koje nisu u skladu sa tim zakonom. Ko je taj u Vladi Republike Srbije koji može da procenjuje koja grupa penzionera treba da dobije penziju u skladu sa tim zakonom, a koja ne može i da li to ne može znači trajno, da li to znači ako dobiju narednog meseca da će biti uskraćeni za iznos koji bi dobili u ovom mesecu?

Ovih dana smo svedoci kako se ministri u medijima utrkuju, te, penzioneri sa najnižim penzijama dobiće, neko kaže jednom, neko dva puta godišnje, neko 5.000, neko 7.000 dinara, dakle, vređate inteligenciju tih ljudi koji ne traže vašu milostinju.

Činjenica jeste da su najniže penzije u Srbiji zastrašujuće male, zastrašujuće, zaista.

Mi smo vam lepo govorili da se predloži nov zakon i da se utvrdi način obračuna penzija tako što će najniža penzija biti tolika da od nje može pristojno da se živi, a najviša penzija može biti samo tri puta veća od toga.

Šta mi danas imamo na delu? Dakle, upravo u skladu sa onim što smo mi govorili kada smo vam osporavali onaj član gde ste predvideli da Vlada Republike Srbije određuje usklađivanje penzija, što valjda nigde u svetu ne postoji, što ste iz zakona izbrisali mogućnost povećanja ili smanjenja ili, u svakom slučaju, usklađivanja penzija, rokove i kriterijume i evo sad, ovo što se ovih dana dešava, odmah, dan ili dva nakon stupanja na snagu ovog zakona, dokazuje se da smo mi srpski radikali apsolutno bili u pravu.

Pre četiri godine, kada je počela ona otimačina penzija, tada je to urađeno zato što je MMF tražio od tadašnje Vlade Republike Srbije da to uradi, da bi se poboljšala fiskalna situacija u državi Srbiji itd. I šta imamo danas? Danas već, ili pre dva dana, MMF vam dao novi nalog. Kaže – ovo sad možete da uradite kako god hoćete, a baš se radi kako kome padne napamet, ovo što se radi sa isplatom penzije za oktobar nema veze ni sa zakonom, očigledno ima veze samo s tim na koju nogu je ustala premijer Vlade ili ova dva resorna ministra.

Šta vam sad traži MMF? Kaže – svako buduće usklađivanje, i ako to bude povećanje eventualno penzije, mora biti linearno. Znači, onaj ko danas ima penziju 120 hiljada dinara će, kad bi se, recimo, desilo da se Vlada odluči da penzije poveća za 10%, na primer pred izbore, to znači da bi taj ko ima 120 hiljada dobio još 12 hiljada povećanja penzije, a onaj ko danas ima 12 hiljada dobio bi 1.200 dinara. Znači, i dalje bi najniža cena bila otprilike onolika koliko bi bilo povećanje za tu najveću penziju.

Loše radite, ne poštujete zakon i zaista pitamo još jedanput predlagače ovog zakona – kako sebi dozvoljavaju da zakon, kakav god je, nakaradan kakav jeste, ovaj koji ste usvojili pre 10 dana, ali, ko je taj i odakle crpe ovlašćenja Ana Brnabić, Siniša Mali i Zoran Đorđević da oni taj i takav nakaradan zakon ne primenjuju? Ne mogu oni da biraju selektivno kome će na koji način biti isplaćena penzija.

Istina, ovo što je urađeno, što ste vi iz skupštinske većine prihvatili, prihvatanjem ovog zakona, samo govori o tome kakva će papazjanija u isplati penzija biti ubuduće. I u pravu smo, nažalost… (Isključen mikrofon.)