Član 103. koji kaže da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine.
Gospodine Arsiću, vi ste još jedanput pokazali koliko ne razumete šta je parlamentarna demokratija i koliko ne shvatate šta u Poslovniku piše. To što vi imate kao predsedavajući obavezu da date obrazloženje kada neko ukaže na povredu Poslovnika, to ne znači da vi imate pravo da iznosite nekakve svoje stavove, svoje misli, svoje želje, svoja sećanja iz prošlosti itd.
Vi treba da date objašnjenje u skladu sa Poslovnikom, striktno i vi i dalje ne shvatate da ono što može govornik na sednici, to ne može predsedavajući. Vi nemate pravo da izgovorite ono što ja imam. Vi ne razumete svoju dužnost, svoju obavezu, vi mislite da je biti potpredsednik Narodne skupštine nekakva titula koja vama daje potvrdu da ste vi bolji od drugih, da ste pametniji, da možete da vređate, da možete da prekidate, da možete da kažnjavate.
E, to nije to. Vi treba da budete pristojniji, smireniji i mnogo bolje upoznati sa Poslovnikom, od svih drugih. Vi to gospodine Arsiću, niste. Uvreda je za zdrav razum to što vi govorite. Vama smetam ja, smeta vam to što govorim, da nije tako ne bi ste bez potrebe izrekli tu kaznu. Ja nikoga uvredio nisam.
Vi niste u stanju politički da se obračunate ni sa mnom, ni sa SRS, kojoj ste nekada pripadali, pa ste poprimili preko noći one osobine, onih kojih ste do juče najžešće kritikovali i koje danas, veoma često kritikujete.
Koja je principijelna razlika između vas i Gordane Čomić? Koja je principijelna razlika između vas i Nataše Mićić? Nema je. Vi ste danas sve ono najgore što su oni predstavljali nekad. Vi ste taj koji ne dozvoljava da se čuje reč narodnih poslanika i građana Republike Srbije. Vi ne dozvoljavate da se čuju politički stavovi.
Da li ja treba da vam dam unapred govor, da bi ste vi pratili šta je u redu, a šta nije? Ili imam pravo da u okviru vremena svoje poslaničke grupe, ne vređajući nikoga, iznesem svoj stav? Izneo sam stav o vašim kadrovima, o vašim komisijama, na to imam pravo i to pravo ne možete da mi oduzmete vi, gospodine Arsiću.
Ako vam je do polemike, imajte hrabrosti malo, dostojanstva malo, siđite u poslaničke klupe, pa da ne pokušate da replicirate meni, ali bez mogućnosti da isključujete meni mikrofon. To je nečasno, ne replicira se tako, ne ulazi se u politički duel tako. Hoćete na neku televiziju da odemo, gospodine Arsiću? Po vašem izboru, na temu po vašem izboru, da vidimo i ko bolje razume i koga bolje razumeju građani Srbije. Vi za to nemate hrabrosti. Imate hrabrosti da prekidate, da isključujete mikrofon i da kažnjavate bez razloga.
To ste, gospodine Arsiću, vi. Danas ste potpredsednik Narodne skupštine, sutra nećete biti, a ja ću uvek i vama i svima drugima moći da pogledam u oči. Neću imati čega da se stidim. Da li ćete vi, znate čovek i da bi se stideo, mora prvo da ima neke druge kvalitete.