Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedan dan kada smo prinuđeni da slušamo sve te hvalospeve o zlatnom dobu i koliko je dobra i napredna država Srbija, kako smo svetski prvaci u investicijama i mnoge druge činjenice.
Slušali smo ovde mnogo, mnogo citiranja raznih podataka. Evo, probaću ja da neke zvanične podatke Zavoda za statistiku saopštim. Međutim, prvo što mi smeta je isto ono obrazloženje koje smo imali i za prethodne godine. Ministar je rekao da je donošenje ovog zakona obaveza koju Srbija ima kako bi ispunila uslove iz Poglavlja 9 u okviru procesa pridruživanja EU.
Mi smo čuli da je zaista ogroman uticaj na donošenje ovog zakona, što nažalost vi više i ne krijete, ima i USAID i mnoge druge nevladine organizacije koje su se praktično ustoličile u Vladi Srbije i koje diktiraju kakvi će i koji će zakoni biti donošeni i direktno utiču na njihov sadržaj.
Vi znate, odnosno morate znati, jer u ovom slučaju ni neznanje nije oslobađajuća okolnost, da su oni tu pre svega da bi ostvarili interese svojih država. Da li vi mislite da je njihov interes da Srbija bude bogata i uspešna zemlja ili je interes da nastave ekonomsku dominaciju svojih zemalja, bez obzira da li se radi o nekome iz Nemačke ili nekome iz SAD? To je nešto što je potpuno normalno i prirodno kod velikih sila i to je razlog što osnivaju različite organizacije putem kojih utiču na male države, na slabe, na podeljene, na posvađane, kakva je nažalost Srbija ne samo danas, nego i ovih prethodnih decenija.
Može li iko misliti da je njima cilj da nama bude bolje? Nije. Pa oni otvoreno kažu da je njihov interes da njihovi građani žive dobro, zbog toga povlače poteze koje povlače i, u krajnjoj liniji, ja sam i za Nemačku više puta govorio da ono što nisu ostvarili tenkovima tokom Prvog i Drugog svetskog rata, sada ostvaruju ekonomski praveći zavisne druge države širom sveta. To je nešto što je potpuno normalno.
Vi kažete da će nama donošenje ovog zakona olakšati zaduživanje. Ja vas pitam - kakvo zaduživanje u zlatnom dobu? Što se mene makar tiče, vama je previše olakšano bilo zaduživanje ovih prethodnih sedam godina otkako ste na vlasti. Deset milijardi evra ste se zadužili, 2012. godine javni dug je bio nekih 15,4 milijarde, možda ću pogrešiti za nešto malo, za neki miliona, danas je, evo, pogledao sam, juče je objavljen podatak, 3. oktobar, 2.837.379.925.283 dinara je javni dug Srbije. Dakle, da ponovim, 2.837 milijardi dinara.
Taj dug je danas preko 24 milijarde evra, a išao je u vreme vašeg režima i do 26 milijardi evra. Zašto ako nam toliko dobro ide? Zašto ukoliko raste BDP? Zašto ukoliko je rast BDP 4%, pa smo mi nekakvi šampioni? Zašto ukoliko smo svetski prvaci po investicijama? Šta će jadna Nemačka? Šta će jadna Francuska? Šta će jadni Luksemburg? Rasturismo ih mi na tim listama, jedini je problem što njihovi građani neuporedivo bolje žive i što je njihov BDP pet ili sedam ili 10 puta veći nego što je to u Srbiji.
U Nemačkoj je BDP 51.760 dolara u odnosu, na kako kaže predsednik Srbije 7.207 dolara koliko je u Srbiji. To je 7,2 puta više, 44.550 dolara više nego u Srbiji. I, kada vi kažete da u Srbiji postoji rast BDP od 4% i da je duplo veći nego u Nemačkoj, znači li to da naši građani bolje žive? Ne. Da li to znači da Srbija brže napreduje od Nemačke? Opet ne znači. Znate, ako bi Srbija imala rast i narednih 10 godina stabilan rast od 4% godišnje. Posle 10 godina naš BDP po glavi stanovnika bi bio 8.785 dolara. Ako Nemačka ostvari taj svoj mali rast od 2% godišnje, njihov BDP će biti 63.095 dolara, što znači da ne samo da će se povećati, nego će se povećati razlika za čitavih 10.000 dolara će se povećati razlika između BDP po glavi stanovnika u Nemačkoj u odnosu na onaj u Srbiji. Taj je podatak, ja mislim potpuno poražavajući za svakoga ko misli dobro ovoj zemlji.
Slovenija ima trenutno 24.597 dolara BDP i sa rastom od 4% pod uslovom da njihov rast bude na nuli. Dakle, da nema rasta BDP u Sloveniji, nama bi bile potrebne 32 godine, 32 godine da stignemo nivo BDP koji Slovenija ima danas. Da li je to zlatno doba i da li je to ono što ste obećali građanima Srbije. Veoma je zanimljiv podatak i taj da je 1989. godine, pre 30 godina Srbija imala BDP po glavi stanovnika nekih 19.000 dolara, danas je 7.200 i vi se time dičite kao sa velikim uspehom.
Da bismo dostigli taj nivo 19.000 dolara, nivo od pre 30 godina, trebaće nam još 25 godina. Zamislite, dvadeset i pet godina, što znači da Srbija ako održi stabilan rast svake godine od 4% tek 2044. godine ćemo imati BDP kakav smo imali 1989. godine. U tom trenutku to će biti BDP koji smo imali 54 godine ranije, odnosno 55 godina ranije.
Da li je to nešto čime treba da se ponosimo i da li vam je nakon ovih podataka, a ponavljam to su zvanični podaci Zavoda za statistiku, jasno zašto toliko ljudi napušta Srbiju? Zato što su ubeđeni da poštenim radom ne mogu živeti normalno, da ne mogu sebi i svojoj porodici kupiti stan, kupiti automobil, kupiti deci, unucima, bilo kome drugom ono što je potrebno imati neki život dostojan čoveka. A vi kažete – evo, donosimo zakon i to me pravo da vam kažem podsetilo na onu situaciju kada je Nata Mesarović čitala presudu navodnim ubicama Zorana Đinđića i kada je umesto – doneli smo presudu, rekla – dobili smo presudu, što je bilo očigledno iz mnogih drugih razloga. Tako i vi, umesto da kažete – doneli smo zakon, i vi možete da kažete – dobili smo zakon, kao što i dobijate i od USAID, i od Soroša, i Fonda za otvoreno društvo i NALED-a i mnogih drugih koji vedre i oblače u Vladi Republike Srbije.
Još jedan poražavajući, po mom mišljenju podatak, jesu podaci o spoljnotrgovinskom deficitu. Ti su podaci sve lošiji i lošiji iz godine u godinu. Evo, uzeo sam podatke za 2017. godinu, na primer, gde kaže da je u 2017. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena u Srbiji, ovo je podatak Republičkog zavoda za statistiku, iznosio 38 hiljada 939,1 milion dolara. Znači, 38,9 milijardi dolara, što je porast za 15,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 16,9 milijardi dolara, što je rast od 14,2%, a uvezeno robe u vrednosti od bezmalo 22 milijarde dolara, što je 16,1% više u odnosu na 2016. godinu i zato je kaže spoljnotrgovinski deficit porastao izražen u dolarima na 4,95 milijardi dolara. To je povećanje od 23,4% u odnosu na 2016. godinu, a u evrima je porastao za 4,37 milijardi što je povećanje od 22,2%.
Spoljnotrgovinski deficit, vi znate da imamo najveći sa zemljama EU, imamo veliki spoljnotrgovinski deficit sa Kinom, zbog uvoza elektronske opreme, mobilnih telefona i laptopova koji se tamo proizvode, ali to je problem koji ima čitav svet. Imamo spoljnotrgovinski deficit sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, ali da ih uvozimo sa bilo kog drugog tržišta taj bi spoljnotrgovinski deficit bio neuporedivo veći. Srbija suficit ostvaruje u trgovinskoj razmeni sa zemljama iz okruženja. To je onda, ja mislim i pokazatelj našta bi vi kao Vlada i na šta Srbija kao država treba da se usmeri, jer sarađivati sa tržištima sa kojima samo kupujemo, a nemamo šta da prodamo, mislim, da nije dobro.
Za 2018. godinu dalji je rast trgovinske razmene i kaže ukupan izvoz iz Srbije iznosio je 16,2 milijardi evra, bio je veći 8,1% nego godinu pre, uvoz bio 13% veći, iznosio 21,9 milijardi evra. Na taj način spoljnotrgovinski deficit Srbije je porastao za 30% u odnosu na prethodnu godinu. To su podaci koji su poražavajući. Ako svake godine, četiri, pet, šest milijardi više uvezemo i više platimo drugim državama, nego što mi izvezemo, jasno vam je da je to put u propast i da dokle god se ne bude smanjio taj spoljnotrgovinski deficit, da je jednostavno nemoguće očekivati bolji život u Srbiji.
Srbija će biti dobra i bogata zemlja i lepa zemlja za život, onda kada bude mnogo više proizvodila i kada bude mnogo više izvozila. Pogledajte šta rade upravo ti za koje vi upravo mislite da su prijatelji, koji diktiraju kakve ćete zakone donositi. Nemačka svoju ekonomsku moć temelji na izvozu, preko hiljadu milijardi izvoza i zato dominiraju, zato su najjači, a Srbija obrnuto. Pa, kako to što je dobro za njih nije dobro i za nas.
Evo neki italijanski ekspert Mateo Bonomi za Institut za međunarodne odnose iz Rima kaže da će zemljama Zapadnog Balkana biti potrebno 60 do 100 godina da dostignu prosečan BDP zemalja EU. Šezdeset do 100 godina, znači da naši unuci, naši čukun unuci će možda to nekada doživeti, a potpuno je jasno ako želimo da pogledamo istini u oči da mi uz ovakvu politiku nikada nećemo dostići te nivoe BDP, odnosno nikada nećemo stići razvijene zemlje EU jer oni politički destabilizuju Srbiju, jer nam oni otimaju Kosovo i Metohiju, jer će oni i da, ne daj Bože, neko prizna nezavisnost Kosova i Metohije, pa valjda vam je jasno iz dosadašnje istorije i dosadašnjeg odnosa tih zemalja prema Republici Srbiji da će oni odmah otvoriti novi problem.
Kada su završili posao u Republici Srpskoj Krajini okrenuli se Republici Srpskoj. Kada su tamo završili posao, okrenuli se Kosovu i Metohiji. Kada završe to odabraće nešto drugo. Da li će biti Preševo i Bujanovac, da li će biti Raška oblast, da li će biti teritorija Vojvodine, znate, ne mogu reći svejedno je, ali je izvesno. Izvesno je da će naći novi razlog da destabilizuju Srbiju da nas ucenjuju da kad nas ekonomski, politički i na svaki drugi način unižavaju, slabe i rasturaju.
Zbog toga je Srbiji potrebna politika koja će voditi, pre svega, računa o interesima građana Srbije. Da zaista razvijamo svoje resurse, da naši stručnjaci profesori Univerziteta, medicinski radnici, pa i vozači ne idu u druge zemlje EU, pre svega u Nemačku, nego da razvijaju svoju zemlju i da omoguće da se ovde živi životom dostojnim čoveka.
Potpuno je jasno da oni to ne žele i potpuno je jasno da dok god vi budete slušali njihov diktat od boljeg života u Srbiji neće biti. Vi promovišete Srbiju kao zemlju jeftine radne snage, lepih žena i dobrog provoda. To nije ono što mi srpski radikali želimo, niti za svoju decu, ali ni za decu bilo kog građanina Srbije. Ne treba ovde da dolazi neko sa parama iz Evrope na vikende, da se iživljava nad sirotinjom u Srbiji, a da druge vodi tamo da rade i da grade njihovu zemlju, već želimo da budemo ponosna nacija. Vi ćete biti svetski prvaci kada budete uspešni poput odbojkaša, kada budete imali veći BDP od Nemačke onda ćete biti svetski prvaci, a ne kada na ovako bedan BDP napravite rast od 4%, što ne znači apsolutno ništa. Tim tempom neće Srbija ni za 50, ni za 100 godina postati srećna i bogata zemlja.