Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7276">Nemanja Šarović</a>

Govori

Član 27.

Gospodine Milićeviću, trebali ste ga odmah prekinuti, jer je potpuno pogrešio član na koji se pozvao. Jedno je rekao, a pozvao se na drugi član. U svojoj diskusiji nisam uvredio apsolutno nikoga. Ja sam siguran da će se i gospodin Siniša Mali složiti. Evo, i on se slaže konkludentnom radnjom.

Jesam li u pravu, gospodine ministre? Jesam li vas uvredio tokom ove diskusije? Nisam. Vidite i sami da ministar kaže da je rasprava bila konstruktivna, da je bila demokratska, i to je bilo sučeljavanje argumentima, a onda se uključi gospodin Veroljub Arsić da priča o onome o čemu jedino zna, a to su te motike, nekakve drvene ćuprije i seoski putevi. To ovde niko nije pomenuo i meni, verujte, zaista nije namera njemu da repliciram, jer bih morao prvo da ga razumem, a da bih njega razumeo to mora biti neko daleko, daleko stručniji od mene, ali malo druge struke. Hvala.

(Veroljub Arsić: Poslovnik.)
Dakle, gospodine Milićeviću, gospodine Siniša Mali, ja zaista mislim da vam ovakvi advokati ne trebaju. Vama je mnogo bolje išlo dok ste sami iznosili svoje argumente i ako misli neko da će to kvalitetnije uradite, ovaj gospodin koji je maločas govorio, grdno se varate. Nama, naravno, prija kad god se on javi za reč, jer to je beskrajno zabavno i nama u poslaničkoj grupi SRS, a verujem i gledaocima kraj malih ekrana, verovatno u tim trenucima i zadruga gubi na popularnosti, jer neki prebacuju gospodina Veroljuba koga gledaju ovde, a ne mogu tamo da ga vide, što bi sigurno bila njihova želja.

Ni jednoga trenutka nisam rekao ono što je gospodin pokušao da kaže. Dakle, navodio sam precizne podatke po godinama. Podsećam vas na to da je i prethodni režim 12 godina krivca za sve u Srbiji pronalazio u prethodnom režimu, i to je nešto što radite i vi. Godina 2019. vama je za sve kriv Boris Tadić, kriv vam Zoran Đinđić, kriv vam Mirko Cvetković. Zar mislite da su vas građani Srbije zbog toga birali? Jeste li vi 2012. godine u kampanji rekli – mi ćemo narednih 10 – 50 godina za sve kriviti prethodni režim? Ili ste rekli – 100 milijardi investicija, kancelarija za brze odgovore, odmah ekonomsko poboljšanje, poništenje briselskih sporazuma i mnogo toga drugog, ukidanje 100 agencija, a vi pravite nove?

Dakle, ovde je pitanje sa kim vi želite da se poredite. Sa najgorima, poput režima DS. Jesu li katastrofalni? Jesu. Ko je žigosao da su najgori režim? Ko je izašao posle nekoliko meseci od pobede DOS, kad mnogi koji ih sada pominju su bili na njihovoj strani ili nisu smeli iz mišje rupe da izađu? Srpska radikalna stranka sa parolom „DOS je najgori“. Nas sad oni ne zanimaju, oni su prošlost.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Šaroviću.)

Završavam. Još jednu rečenicu.

Dakle, rekao sam da taj rast od 3,5%, 4% BDP nije dovoljan za bolji život građana, jer nam je katastrofalno niska osnovica, i to je suština. Ako želimo bolji život, ako želimo da stignemo zemlje iz okruženja… Da stignemo Sloveniju treba nam 30 godina, ako njihov rast BDP bude 0%, znači, da se njihov ne menja, a naš stabilan rast od 4%, a nećemo ga imati.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

To je suština. Nije dovoljno dobro. Da li je bolje nego što je bilo prošle godine? Jeste za malo. Da li je bolje nego pre pet godina? Jeste, ali je to minimalno, to je nedovoljno. To je mnogo manje od očekivanja građana Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, govorim u skladu sa članom 27, ja narodne poslanike i sagovornike cenim po tome da li zaista mogu da se uključe u neku raspravu i da kažu nešto novo, da reaguju na događaje. Nažalost, ovde ima ljudi koji mene podsećaju, ja imam malu decu, znate ima onih lutkica koje kad lupite po glavi ona kaže jednu rečenicu, onda je lupite po dupetu, ona opet kaže tu istu rečenicu. Šta god da se dešava one ponavljaju jedno te isto.

Dakle, nemojte se uključivati u raspravu sa odraslim ljudima ukoliko niste spremni da kažete nešto novo, da reagujete na situaciju, na ono izrečeno. Ponavljanje jedne rečenice koju ste naučili je za mnogo manji izraz. Dakle, tražite neku drugu instituciju u kojoj biste govorili.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati pre svega da sam očekivao znatno ozbiljniju raspravu za tri ova nova zakona i trebalo je, ukoliko već želite kvalitetnu parlamentarnu raspravu, onda ili je trebalo da raspravljamo posebno o svakom zakonu ili makar da produžite vreme za ovu objedinjenu raspravu za ova tri zakona.

Međutim, slušajući ove diskusije u kojima je bilo govora o svemu i svačemu, a praktično najmanje o zakonu, nije ni čudo što gospodin ministar sve vreme gleda u svoj mobilni telefon. On, čovek, da ima na šta da odgovori, da ste bilo šta govorili u vezi sa zakonima, on bi se verovatno uključio u diskusiju, ovako ste mu tu apsolutno onemogućili.

U zlatno doba srpske demokratije, kada je na vlasti bila SRS, rasprave su bile mnogo kvalitetnije i tada su se praktično oko svakog člana ili amandmana lomila koplja i tada su i zakoni bili neuporedivo, neuporedivo kvalitetniji.

Krenuću od ovog zakona o kome je danas najmanje reči bilo, to je ovaj Zakon o kontroli državne pomoći. Mislim da je on nekako bio u zapećku, iako ne bi trebao da bude. Čuli smo od predstavnika vladajuće koalicije kako će se ovim zakonom povećati nadležnost Narodne skupštine i kako kažu, mogućnost kontrole Ministarstva finansija. To apsolutno nije tačno.

Da bi, pre svega građanima Srbije bilo jasno o čemu se ovde zapravo radi, radi se o tome da jedna oblast koja je bila kontrolisana od strane Ministarstva, dakle posao koje je vršilo Ministarstvo sada se izmešta ta nadležnost i formira se, kako vi volite da kažete poseban nezavisan organ koji će to u budućnosti raditi ili kako neko reče, kontrolno telo.

To jeste upravo i moja prva zamerka ovome zakonu. Vi jeste to telo koje formirate, nazvali Komisija za kontrolu državne pomoći, ali je suštinski ovde reč o još jednoj agenciji.

Tu se radi samo o razlici u tome kako ćete to telo nazvati. Radi se o malo boljem marketingu. Žuti su svojevremeno takođe masovno pravili agencije i tako ih nazivali, a vi imate malo bolji pi-ar pa niste želeli da koristite to ime koje ne prija ušima građana Srbije nego ste rekli - zvaćemo je komisija. Mogli ste nazvati bilo kako, ali je suština ista. Vi izmeštate nadležnost, odnosno odričete se određene nadležnosti i bojim se da ćete vrlo brzo kukati zbog toga što ste uradili, slegati ramenima kada vas budemo kritikovali na nekoj od narednih sednica i reći - ali, mi nemamo nadležnost, znate, to radi neko nezavisno telo na koje mi ne možemo da utičemo, što takođe nije tačno, jer vlast će kao i uvek presudno uticati i na to ko će biti predsednik i na to ko će biti članovi saveta ove komisije koju formirate.

Ta vaša tvrdnja kako će Narodna skupština imati neka široka ovlašćenja, jednostavno neće. Izbor i taj javni konkurs će sprovoditi nadležni odbor za finansije i to će biti skriveno od očiju javnosti, jer se sednice odbora, naravno, ne prenose na televiziji, ne postoji takva mogućnost. I, kao i do sad što je bilo, po sistemu - ko ima većinu može da izglasa šta god mu padne napamet, kao što ste birali i neke druge ranije, tako ćete birati i sad predsednika i članove ove komisije.

U javne konkurse apsolutno niko više u Srbiji ne veruje. I vi znate da je Skupština praktično postala i pretvorila se u protočni bojler, da prolaze kojekakva rešenja a da predstavnici opozicije, osim nekoliko reči kritike na sednicama odbora koje se neće čuti, nemaju nikakvu drugu mogućnost uticaja.

Međutim, ja ću vas podsetiti na to da je na vašim konkursima već prošlo nekoliko veoma čudnih likova, pa je svojevremeno prošao i Rodoljub Šabić kao predlog SNS. Onda ste nakon kraćeg vremenskog perioda kukali i opalili paljbu po njemu iz svih mogućih oružja. Tako je prošao Saša Janković, takođe ga vi hvaliste kao idealnog kandidata, pa nekoliko meseci kasnije kažete da je izdajnik, da je strani plaćenik, itd. Prošao je tu i ludi Radule, i on vam je bio ministar, pa je prošao Dušan Vujović, pa mnogi drugi koje ste hvalili, a nedugo potom o njima govorili mnogo gore nego što je ikada o njima govorio neko iz opozicije.

Početak primene ovoga zakona će biti 1. januara 2020. godine, osim, kako kažete, pojedinih odredbi čija primena počinje danom stupanja na snagu, a podzakonski propisi se donose u roku od godinu dana i njih će donositi samo ovaj savet. Ja mislim da je taj rok trebao biti kraći i da je to trebalo ograničiti na šest meseci. Ja strahujem da ćete vi ponovo doći u situaciju da rokovi koje sada postavljate, iako su poprilično dugački, da će biti probijeni i da ćemo po ko zna koji put morati da se sastajemo ovde i da produžavamo te rokove koje ste vi propisali.

Razlog za donošenje zakona, na početku malo govorite u obrazloženju da želite nekakvu bolju kontrolu time valjda priznajući da u okviru ministarstva i Vlade Republike Srbije niste bili u stanju da organizujete na kvalitetan način tu kontrolu, ali onda se zapravo otkriva suština i kažete da to od vas traži EU i da su oni vas praktično uslovili da ukoliko želite da otvorite, mislim da je u pitanju Poglavlje broj 9, da onda morate formirati još jedno nezavisno regulatorno telo i tu, pored toga, navodite i da je to bio zahtev pojedinih nevladinih organizacija, poput "Transparentnosti Srbija" i još nekih drugih, što zaista u ozbiljnoj državi ne bi mogao i ne bi smeo biti ozbiljan argument.

Nažalost, u Srbiji se sve radi po diktatu i u skladu sa diktatom EU. Vi se trudite na svaki mogući način da se približite, ali ostaje taj problem što oni vas ne žele i drugi, još veći problem, što oni otvoreno traže da priznate nezavisnost Kosova i Metohije da biste eventualno nekada postali, odnosno da bi Srbija 2225. godine postala član EU. Problem je u tome što oni traže da se mi odreknemo KiM, problem je u tome što moramo da menjamo zakone, a to članstvo je sve dalje kako koja godina prolazi. Evo, već, bogami, 20 godina je prošlo.

Vi propisujete na početku koja je to nadležnost komisije, da će oni kontrolisati sve vrste državne pomoći. Međutim, mene zanima, sad tu posebno da mi odgovori gospodin ministar na jedno pitanje, šta će biti, gospodine Siniša Mali, sa tajnim ugovorima? Vi znate, i to građani Srbije znaju, da u Srbiji postoje određeni tajni ugovori. Takav je ugovor sa "Fijatom". U skladu sa tim ugovorom, oni ostvaruju određene benefite i građani Srbije, uprkos mnogim pokušajima, nisu uspeli da saznaju šta u tom ugovoru stoji. Da li će ova komisija imati pristup takvim ugovorima? Tajan je, koliko je meni poznato, i ugovor sa "Etihadom" o formiranju "Er Srbije", tajan je ugovor o ustupanju beogradskog aerodroma francuskoj kompaniji "Vinci" ili "Vinči", kako god vi to želite da izgovorite. Dakle, na koji način će se kontrolisati ono što država daje njima i kako će oni to prinuditi, a moraju objaviti javno izveštaje, njih da dobiju te izveštaje?

Što se tiče ovoga gde definišite koji su instrumenti državne pomoći, ja smatram da tu nema kao instrumenta državne pomoći odlaganja plaćanja poreza, a priznaćete da je i to državna pomoć. Postoje kompanije u Srbiji koje su dobile mogućnost od Uprave prihoda, iako imaju velike prihode, da im se odloži plaćanje za tri, četiri ili pet godina. Ako nekome date tu mogućnost, to je kao da ste mu dali kredit i to jeste povoljnost i to jeste nešto što bi država takođe morala kontrolisati.

U skladu sa zakonom i u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, dužni ste da nas u predlogu obavestite i to koliko će sprovođenje ovog zakona koštati građane Srbije. Vi to niste uradili i zbog toga ovaj zakon nije ni smeo biti u skupštinskoj proceduri. Tamo gde stoji procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona stoji - za primenu zakona biće obezbeđena odgovarajuća sredstva iz budžeta Republike Srbije. Jel to procena, odgovarajuća sredstva? Pa vi onda možete u svaki zakon reći - odgovarajuća sredstva. Pitanje je kome će biti odgovarajuća, ali ste bili dužni da navedete neki iznos, jedan dinar, milion dinara, jedna milijarda dinara. Možda bi bio pogrešan, ali ste bili dužni da navedete neki iznos, pa bismo vas mi ovde kritikovali i rekli - možda to vredi, možda ne vredi, treba manje ili treba više.

Sedište ove komisije, a suštinski agencije, biće u Beogradu. Ja vas pitam - zašto u Beogradu, zašto ne u nekom drugom gradu u Srbiji iz koga odlaze ljudi, u kome nema posla? Vi stalno pričate o decentralizaciji, o dekoncentraciji vlasti. Zar to nije moglo biti u Negotinu ili u Kraljevu ili u Pirotu ili u Prijepolju kod gospodina Despotovića, u bilo kom drugom gradu u Srbiji je moglo biti sedište te agencije, ali vi ponovo gomilate, ne samo što pravite nepotrebna nova tela, već sve to gomilate ponovo u Beogradu.

Što se tiče izbora organa. Organi su predsednik ove komisije i članovi saveta. Kažete da može za predsednik i člana saveta jedno lice može biti birano najviše dva puta. Zašto najviše dva puta? Ono što je uobičajena formulacija u drugim zakonima je – dva puta uzastopno. Ako može neko da bude izabran dva puta za predsednika Republike, pa protekne jedan mandat, pa da bude biran još dva puta, pa protekne jedan mandat, pa da bude biran još dva puta, a zašto onda ne bi mogao neko da bude više puta biran, ali ne uzastopno više od dva puta, i za predsednika ili člana ove Komisije za kontrolu državne pomoći? Nema tu apsolutno nikakvog razloga.

Razlog za razrešenje predsednika i člana Saveta, kažete – ako postane član političke stranke. E, ja bih vas molio, gospodine Mali, da nam objasnite – šta je to sramno u tome što je neko član političke strane? Članstvo u političkim strankama je ustavno pravo svih građana Srbije. Postoji čak i zabrana diskriminacije po raznim osnovima, između ostalog i po osnovu političkog opredeljenja. To što vi kažete da članstvo u političkoj stranci je razlog za razrešenje, ja mislim da niko ko razume demokratiju ne može da razume i ne može sa tim da se saglasi.

Kako ćete vi utvrđivati da li neko član određene političke stranke? Koji je to mehanizam koji ima na raspolaganju Vlada ili Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije da tako nešto utvrdi i šta uopšte znači članstvo? Evo, Ana Brnabić nije član SNS, ali je neko ko predvodi Vladu, ko je eksponent politike SNS i, evo, najavljuje, kao da to nekoga zanima, da će se ona, navodno, učlaniti u SNS. Hoće li to biti nešto što će njoj biti mana, što će nju sprečiti da bude na nekoj drugoj funkciji?

Dakle, može neko da bude na funkciji predsednika Vlade kao član političke stranke, a ne može da bude ovde na čelu Komisije za kontrolu državne pomoći. Nikakve tu logike nema i mnogo bi bilo bolje da jedanput stanete iza svojih kadrova, SRS se nikada nije stidela svojih kadrova. Kad predložimo nekoga, kažemo – naš je član, kvalitetan je, obrazovan je, stručan je i stojimo iza njega i da se zna kako ko obavlja svoj posao. Pričate, evo, već godinama, stalno ćete smenjivati nestručne direktore, nestručne predsednike opština, pola svoje poslaničke liste ćete promeniti. Pa, dajte, izađite konačno da čujemo ko su ti kojih se vi stidite.

Kod razrešenja člana Saveta, kaže – može ga pokrenuti predsednik Komisije, sekretar ili organ, nadležni organ za sprečavanje korupcije. Moje pitanje, gospodine Mali je – zašto ne može član Saveta da pokrene taj postupak razrešenja i zašto ne može narodni poslanik? Ako već pričate o tome da želite da proširite nadležnost Narodnoj skupštini, onda svakom poslaniku, kao što imamo mogućnost predlaganja zakona, tako mu morate dati mogućnost da predloži razrešenje člana Saveta ili predsednika. To je nešto što bi bilo potpuno normalno.

Drugo pitanje – na osnovu čega ste sekretaru Komisije koji nije organ Komisije dali mogućnost da on predlaže smenu člana Saveta ili predsednika Komisije? To je potpuno apsurdno. Znate, predsednika i članove Saveta bira Narodna skupština i oni imaju određeni legitimitet. S druge strane, sekretar je neko koga bira Savet, postavlja, razrešava i sad vi toj osobi dajete više prava nego Narodnoj skupštini, nego narodnim poslanicima. Ponavljam, sekretar nije organ Komisije za proveru ove državne pomoći. Mislim, da je to dalje degradiranje Narodne skupštine i samim tim i građana Srbije koji su ove narodne poslanike birali.

Onda naslov iznad član 21. je – ravnopravan položaj sekretara. Sa kim je to sekretar ravnopravan ne zna se, niti može biti, sa članovima Saveta ne može, sa predsednikom ne može. To su ljudi koje bira Narodna skupština.

Sledeća stvar – ovo će opteretiti budžet i ovi ljudi će imati ogromne plate. Vi ste odredili da će plata predsednika biti u nivou sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda. To nije dobro iz dva razloga. Pre svega, da bi neko postao predsednik Vrhovnog kasacionog suda mora ispuniti neuporedivo složenije uslove od onoga ko može biti izabran za predsednika Komisije, a članovima Saveta ste odredili da imaju plate u visini plata sudija Vrhovnog kasacionog suda, što je takođe, po mom mišljenju, potpuno neopravdano.

Sledeće – vi ste dali ovim zakonom mogućnost predsedniku Komisije da bilo kom službeniku unutar Komisije svojom odlukom da pojedinačnom zaposlenom uveća vrednost koeficijenta najviše za dva puta u odnosu na vrednost koeficijenta koji mu je odredio zakon, je će se na njih primenjivati odredbe Zakona o platama za zaposlene u državnoj upravi, itd.

Dakle, ne postoji nikakva mogućnost kontrole. Ako ćete na njih primenjivati zakon, onda se zakon mora primeniti dosledno. Vi ćete na ovaj način dati mogućnost predsedniku komisije da favorizuje određene zaposlene i tu će se dešavati nešto, kao što se dešava u RTS-u, da se dele određeni bonusu i da, iako su oni plaćeni, i to debelo iz džepova građana Srbije, da se ne zna koliko ko na navodnom javnom servisu ima platu, da direktori javnog servisa već godinama odbijaju da to saopšte građanima Srbije i onda ćemo, valjda, takvu sličnu situaciju imati i ovde.
Gospodine Milićeviću, povređen je član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine i vi ste morali upozoriti gospodina Malog da je dužan da bude pristojan i da je dužan da se obraća sa uvažavanjem narodnim poslanicima. On mora da shvati gde je došao, šta god da jedan drugom poslanici kažu, mi smo ovde ravnopravni i mi smo izabrani od strane građana Republike Srbije i ovo je naša kuća. On je ovde gost, i kao i svaki drugi gost treba da se ponaša pristojno.

Dakle, neko može da se ponaša ovako ili onako, ako je narodni poslanik, a ministar to svakako ne može. Vi, gospodine Mali ste bili poprilično maliciozni, ovde stoji finansijska sredstva i ja ću pročitati - za sprovođenje ovog zakona biće obezbeđena odgovarajuća sredstva iz budžeta Republike Srbije. Dakle, odgovarajući, tu mora stajati procena finansijskog iznosa. Druga stvar, ja sam rekao da je ovo posao koji se već obavljao, a da sada pravite novu agenciju, s tim što ste je nazvali Komisija, i radi se samo malo boljem PR-u, a vaša politička opcija koja vas je i predložila za ministra je svojevremeno obećala građanima Srbije pre dolaska na vlast da će ukinuti nekih sto agencija, jer su to krvopije, jer oni troše sredstva, i tako dalje. Vi nemate, između ostalog, ovde predviđeno ni koliko će biti članova saveta, a to što pojedini kažu, biraće Skupština u plenumu, pa će biti javno… Ne, Skupština će samo glasati u plenumi, ali neće ovde biti rasprave, neće ovde biti diskusije. Diskusija se obavlja na sednicama Odbora za finansije.

Reći da je podjednako javno ono što se obavlja na redovnim sednicama Narodne skupštine i ono što se obavlja na sednici nekog odbora, to je besmisleno i to govori više o onima koji to tvrde.
Ministar ili neće ili nije u stanju da razume.

Dakle, vi pomenuste, gospodine ministre, „Beograd na vodi“, ja ga pomenuo nisam. Govorio sam o „Fijatu“, govorio sam o firmi „Vinci“, „Vinči“ i o JAT-u. Ako je objavljen ugovor vezano za „Etihad“, dajte da vidimo šta je sa ovim zašto niste odgovorili vezano za ove druge ugovore o kojima sam govorio.

Druga stvar, finansijska sredstva, strana 44, za sprovođenje ovog zakona biće obezbeđena odgovarajuća sredstva iz budžeta Republike Srbije. Pa naravno da će biti iz budžeta, ali šta znači koja su to odgovarajuća? Dakle, to je procena finansijskih sredstava i to je moralo stajati tu.

Niste odgovorili ni zašto nije propisan broj članova Saveta. Niste odgovorili ni šta je tu sramno da neko bude član određene političke stranke, a ako već pričate o tome ko je pročitao zakon ko nije, ja sam ga pročitao, što nije slučaj za 90% predstavnika ove vladajuće koalicije.

Vi ste mogli slušajući njih da čujete i o Pupinu i o inženjerima i o nezaposlenosti i o svemu živome, e jedino o čemu ništa niste mogli da čujete to je upravo o ovim zakonima. To je priča koja se ponavlja svaki dan. Dakle, svaki dan slušamo koješta i jedino o čemu ne slušamo, ne slušamo o zakonima.

Vi biste morali da cenite mnogo više sagovornike koji svoje diskusije usmere ka zakonu i onome što zaista jeste tema dnevnog reda.
Dame i gospodo narodni poslanici i gospodine Mali, evo, čitav dan praktično slušamo hvalospeve što od vas, što od predstavnika vladajuće koalicije u pokušajima da nam objasnite koliko dobro građani Srbije žive i da je zapravo, kako vi kažete, ovo zlatno doba u kome živimo. Možda ste ubedili jedne druge, mada ni u to nisam siguran, ali sam potpuno siguran da niste ubedili građane Srbije.

Vi ste, gospodine Mali, govorili o tome kako planirate da date jednokratnu pomoć za penzionere i čak se njima zahvaljivali, iako je na tome što su oni snosili teret reformi, a mislim da je potpuno apsurdno zahvaljivati se penzionerima, jer penzionere niti je ko pitao, niti su oni pristali na bilo koji način da oni budu ti koji su snosili troškove reformi.

Penzioneri su radili vredno čitavog svog života, odvajali sredstva da bi imali penzije i od njih pristojno živeli, a ne da bi čekali da im neko udeli jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, za koju će, kako ste vi rekli, platiti ogrev, kupiti zimnicu i još je jedna treća stvar bila koju sam zaboravio. Ne znam kada ste vi zadnji put kupovali ogrev, kada ste zadnji put spremali ili kupovali zimnicu, očigledno ili to nikada niste radili, ili niste skori, jer sa tih 5.000 dinara teško da će penzioneri moći bilo šta.

Pričate o tome kako gradite puteve, autoputeve i to je dobro, i mi pozdravljamo i treba u Srbiji da bude što više autoputeva, ali ne po ceni po kojoj vi to radite.

Pitanje je da izgradnja ovog tzv. Šumadijskog koridora nije išla onako kako je išla, a mi smo godinu dana pre toga upozoravali da Zorana Mihajlović planira da za 800 miliona da taj posao jednoj američkoj firmi. Vi ste nas ubeđivali da to nije tačno. Na kraju, donesete zakon, izuzeste taj posao od javne nabavke i na tome je po našoj proceni ukradeno, barem, nekih 300 miliona evra. Za tih 300 miliona evra moglo se izgraditi još mnogo autoputa. Dakle, da nije krađe i korupcije, sve bi u Srbiji mnogo bolje izgledalo.

Da pređemo malo na konkretne podatke. Predstavnici vaše koalicije danas su se hvalili kako je 2012. godine, na prihodnoj strani budžeta bilo 750 milijardi dinara, a da vi danas imate, ni manje, ni više, prihod od 1.290 milijardi. To kada pogleda čovek, za sedam godina zaista jeste impresivno povećanje, povećanje od 540 milijardi dinara ili 72% ukupnih prihoda iz 2012. godine, 72% je veći poreski zahvat, 72% više ubirate od građana i od privrede u Srbiji, kroz poreze, kroz akcize, kroz različite druge namete i od Osmanlija ste neuporedivo uspešniji u toj disciplini koja se zove prikupljanje novca od građana.

Vi se hvalite sa viškom, suficitom od 46,6 milijardi, 46,6 milijardi dinara je svega nekih 8,6% u odnosu na to povećanje. Mi smo danas čuli od gospodina Marijana Rističevića koji je postavio pitanje gde je taj novac išao 2012. godine. Moje pitanje je - gde taj novac ide 2019. godine? Budžet prihoduje 540 milijardi dinara više ove godine, nego 2012. godine. Vi treba da objasnite gde ide taj novac. Nema toliko autoputeva. Pazite, to je 4,6 milijardi evra. Za 4,6 milijardi evra ste povećali prihod budžeta i naravno, povećali rashode. Gde ide taj novac? To je ogroman novac.

Dakle, suficit koji imate je samo 8,6% tog novca koliko vi više prihodujete, i tu su mogle da se urade, ne desetine kilometara autoputa, nego hiljade.

Ponavljam, radi se o 4,6 milijardi evra. U međuvremenu, penzije su zamrznute, smanjene za 10%, zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru i tu su plate ovih prethodnih pet godina, praktično ostale na istom nivou, što znači da su realno, u odnosu na rast cena i odnosu na cene na malo, neuporedivo manje nego što su bile i da je platežna moć građana Srbije neuporedivo manja.

Sad ja vas pitam – gde ide novac? Rekli ste da će milijarda otići u zdravstvo, gradite nove zdravstvene centre.

Ja sam nedavno bio sa svojim detetom, sa bebom osmomesečnom, na Institutu za majku i dete, to je pored Tiršove, praktično dve glavne dečije bolnice u Beogradu, u kojoj dolaze deca iz čitave Srbije. Oni nisu imali mogućnost da urade papilarni CRP, već deci koja dođu i bebama vade krv iz vene da bi izvršili analizu koja je veoma jednostavna, niti je skupa, niti je bilo šta. I, onda ja vas pitam, gospodine ministre kako je to moguće u zlatnom dobu? To je nešto što bi svaki dom zdravlja morao imati, da ne kažem svaka ozbiljnija zdravstvena ambulanta, svaka ozbiljnija privatna ambulanta to ima i kako je moguće da u zlatnom dobu nema novca za te osnovne stvari i to za jednu od dve najveće dečije klinike u Beogradu?

Vi ste pričali o tome kako država izdvaja sredstva za ljude koji su imali kredite u švajcarskim francima. Tačno je da ima dosta tih ljudi u Srbiji, ali vi ne izdvajate za njih, nego vi izdvajate umesto banaka i to je ogromna razlika.

Strane banke svake godine stotine miliona evra čistog profita izvlače iz Srbije i umesto da imate dovoljno hrabrosti i da im naplatite to što su odrali kožu sa leđa građana Srbije, da kaznite te banke, vi ste našli solomonsko rešenje u tome što se nećete zameriti stranim bankama, nego ćete od preostalog iznosa kredita, deo vi, praktično, subvencionisati građanima Srbije i time prenebregli pitanje zašto to nije urađeno i pre dve i pre tri i pre pet godina, zašto to nije urađeno odmah nakon tog velikog skoka u vrednosti švajcarskog franka, nego ste čekali dok najveći deo tih kredita nije isplaćen, da onda kao reagujete i to zakasnelo.

Stopa nezaposlenosti, to je još jedan vaš veliki uspeh, je 10,2%, a istovremeno tvrdite da je broj poreskih obveznika u Srbiji manji. Ako je ekonomska klima toliko dobra i povoljna, ako vi subvencionišete ljude da pokreću nove biznise, subvencionišete žene, poljoprivrednike, nema koga ne subvencionišete, pa normalno bi bilo valjda da se povećava broj poreskih obveznika? Situacija je drugačija i pada ova stopa nezaposlenosti, pre svega što velik broj ljudi napušta Srbiju trbuhom za kruhom, a vi govorite o tome da ćemo morati da uvozimo radnu snagu iz drugih zemalja i samo bih voleo da čujem koje su to tačno zemlje, imajući u vidu da su prihodi i prosečne plate veće u svim zemljama u okruženju, nego što su u Srbiji.
Ja moram gospodina Orlića da podučim da ako hoće nekome da replicira ili da se poziva na Poslovnik, onda treba prvo da shvati, to je prvi korak, a drugi, malo teži, je da razume ono što neko drugi u Narodnoj skupštini govori iz neke druge poslaničke grupe.

Podaci koje sam izneo su veoma precizni i, ako želi, gospodin Orlić može da uzme i stenogram, pa da pogleda da je sve ovo što je govorio prethodno potpuno pogrešno interpretirao.

Vaš poslanik, poslanik vladajuće koalicije je pročitao podatak da je 2012. godine prihodna strana budžeta, prihod budžeta bio 750 milijardi dinara. Ove godine je 1.290 milijardi. To je razlika od 540 milijardi, a 540 milijardi je 4,6 milijardi evra. Da li vam je sada jasno? Da li treba da ponovim još dva puta, tri puta, koliko treba? Dakle, toliko više Republika Srbija prihoduje danas od građana i od privrede Srbije nego što je to bio slučaj 2012. godine. Da li je tako, gospodine ministre? Jeste.

Ja sam rekao da je to impresivan podatak. Gospodin Rističević je rekao 2012. godine je tih 540 milijardi neko ukrao, a sada se koristi. Ja pitam za šta se koristi? Pazite, 4,6 milijardi evra nije malo novca i ako već vi niste krali tih 4,6 milijardi evra prethodnih godina i ne kradete ove godine, zašto ste onda morali da uzimate od penzionera, zašto ste morali da zabranjujete zaposlenje u javnom sektoru, da zamrzavate plate i sve ostalo?

Dakle, 4,6 milijardi evra je mnogo autoputa. Evo, uzmite, vi ste talentovani za matematiku i izračunajte koliko je to kilometara autoputa, koliko je to kliničkih centara, koliko je to vrtića, obdaništa, škola, novih radnih mesta, subvencija za poljoprivrednike. Izračunajte na bilo koji način.

Moje pitanje je potpuno legitimno. Radi se o rebalansu budžeta. Vi se hvalite da imate neuporedivo više sredstava nego žuti lopovi 2012. godine i šta je legitimnije nego da pitamo gde ide tih 4,6 milijardi evra? Dakle, svaka vam čast koliko ste skupili od građana Srbije i od privrede, neuporedivo – 72% više nego žuti 2002. godine.

(Predsedavajući: Hvala, isteklo vam je vreme.)

Hvala, gospodine Marinkoviću.
U skladu sa članom 27, gospodine predsedavajući, ja cenim to što ste vi, kako kažete, liberalni i ja ću baš zarad te vaše tolerantnosti da nastavim u ovom kulturnom i civilizovanom tonu i zaista niti mogu, niti želim da se spuštam na ovaj nivo prethodnog govornika.

Dakle, neki ovde očigledno misle da snagu argumenata mogu nadoknaditi tako što će vikati, tako što će pokušavati nekoga da uvrede u sali. Mene zaista ovakve osobe kao što je prethodni govornik ne mogu da uvrede, dakle, znam i ko sam i šta sam i govorim isključivo jezikom brojki.

Dakle, evo da ponovim što se tiče onoga što sam rekao. Godine 2012. je prihodna strana budžeta bila 750 milijardi dinara, danas je 1.290 milijardi. Da li je bilo koji od tih podataka netačan? Gospodine ministre da li je tačno to što kažem? Je li tačno? Jeste.

Dakle, evo, potvrđuje gospodin Siniša Mali da je to tačno. Razlika, to znaju i deca u drugom razredu osnovne da naprave razliku, razlika je 540 milijardi dinara, to je 4,6 milijardi evra i toliko vi više godišnje zahvatate od građana i od privrede Srbije kroz poreze, kroz akcize i sve druge namete i 72% više uzmete nego što su to uzimali žuti lopovi.

Sad je pitanje zašto ste izgradili 100km autoputa a niste izgradili 500km autoputa u prethodnoj godini, ili 800? E, to je suština. Zato što vi dogovarate poslove burazerski, zato što Zorana Mihajlović daje posao izgradnje Šumadijskog koridora za 800 miliona za, mislim, 117km i to ispade skuplje nego ona najskuplja deonica na planeti kroz Grdeličku klisuru. Izgleda teže izgraditi put kroz Šumadiju nego što je bilo kroz Grdeličku klisuru pa je zato skuplje.

Ne, nije, nego je to lopovluk i ukradeno je barem 300 miliona na tom jednom poslu. Isključili ste taj posao iz javne nabavke da biste mogli da mešetarite, koji bi drugi bio razlog? E, ako nema kontrole javne nabavke na poslovima od 800 miliona evra, pa šta će vam onda za ove sitnije?
Dame i gospodo, po ko zna koji put u ovome sazivu, još jedanputa u ime poslanike SRS, predlažem da učinite nešto konkretno i da konačno svi zajedno pokušamo da dođemo do istine, do činjenica i da istražimo sve okolnosti vezano za ubistvo Zorana Đinđića.

Veoma dobro znate da je u Srbiji običaj da se ni jedna afera ne razrešava. Ima u Srbiji mnogo nerazjašnjenih ubistava. Smatram da je ubistvo Zorana Đinđića i dalje ne razjašnjeno, jer priznaćete, ukoliko nisu poznati motivi, ukoliko nisu poznati oni koji su politički nalogodavci takvog ubistva, a ubistvo predsednika Vlade u svakoj državi mora biti političko ubistvo, ne radi se tu o komšijskoj svađi ili o porodičnom nasilju, da je nesumnjivo po sredi političko ubistvo. Čudno je veoma da oni koji se najviše pozivaju na Zorana Đinđića, iako su u prvom trenutku, kada sam predložio formiranje ovog anketnog odbora, navodno bili zainteresovani, kao što su bili zainteresovani i predstavnici aktuelnog režima, da su, kada je došlo do glasanja, svi pognuli glave i odustali od toga i rekli – bolje da to bude u nekoj magli, da to bude u prašini i da građani Srbije nikada ne saznaju zaista koje su okolnosti pratile to ubistvo.

Mi iz SRS smo čak svojevremeno optuživani da smo i umešani u to ubistvo, jer smo u to vreme govorili da je država jedina država na svetu koja pripada mafiji. Mi smo Zorana Đinđića još u vreme dok je bio živ označili kao mafijaškog premijera, jasno govorili o ulozi nekih ljudi u dovođenju Zorana Đinđića na vlast i mi kao što smo to govorili istinu o njemu i pre 20 godina i kada je ubijen, a isto tako je govorimo i danas i u ime građana Srbije tražimo da se do kraja razjasni ko je sve imao političke koristi, da vidimo kome je sve, uključujući i strane ambasade bez kojih po mom mišljenju nije moglo doći do tog ubistva bez njihovog zelenog svetla, ali da vidimo kome je sve Zoran Đinđić bio vredniji mrtav nego živ.

Ima mnogo ljudi na srpskoj političkoj sceni, mnogo onih koji tvrde da su njegovi saborci, mnogo onih koji u vreme dok je bio živ o njemu su govorili najgore… (Isključen mikrofon.)
Ovo je još jedan predlog koji već praktično čitav ovaj skupštinski saziv, koji će uskoro isteći, uporno podnosim od sednice do sednice i uprkos tome vladajuća većina se oglušuje o moj predlog.

Mi srpski radikali smo odmah nakon izbora rekli da u Narodnoj skupštini sede neki ljudi čije izborne liste nisu prešle cenzus od 5% i da oni sede tu pre svega zahvaljujući volji, ne izbornoj volji građana Srbije, već volji američkog ambasadora Skota, koji hvala Bogu ovih dana ode iz Srbije i nadamo se da će ipak doći neko ko će biti manji skot od njega.

Veoma dobro znate da najmanje dve izborne liste nisu prešle cenzus, da je američki ambasador iste večeri, dakle sat ili dva nakon zatvaranja biračkih mesta okupio i sabrao one koji se danas nazivaju nekakvom prozapadnom opozicijom u Srbiji, to su ovi koji proglašavaju bojkot, kojima ništa ne odgovara, i on je izvršio pritisak na režim, a predstavnici režima u RIK-u, jer tamo vi iz režima, iz SNS, imate apsolutnu većinu, vi ste poništili izbore na nekih 15ak biračkih mesta i omogućili da se prilikom ponovljenog glasanja koncentrišu glasovi prozapadne opozicije, da i Tadić i Čeda i Čanak glasaju za Boška Obradovića i DSS, da se na taj način remeti i ruši izborna volja građana Srbije i da oni koji nisu u skladu sa Ustavom, odnosno sa tim nivoom predviđenim Ustavom od 5%, zaslužili poverenje građana naredne četiri godine, sede u Narodnoj skupštini.

Sve vreme ste tvrdili da je sve u redu, kako je izborni sistem savršen, kako ne treba ništa utvrđivati. Vaš predsednik je čak rekao da se i pet miliona ovih koji protestuju okupi da neće ispuniti ni jedan jedini zahtev. Međutim, kao što vidimo, to nije ni prvi, ni poslednji put, brzo je promenio priču i od toga da čak i pet miliona se okupi neće ispuniti nijedan zahtev, on je rekao da je spreman da ispuni sve zahteve. Vi fingirate nekakav dijalog sa opozicijom. Vlada je formirala čak i Radnu grupu za izmenu izbornih uslova… (Isključen mikrofon.)
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo, kako za sebe kažete poverenice, a u srpskom narodu se kaže poverenik, ja zaista ni do sada, ni do danas nisam mislio ništa dobro o vašem radu, a moram vam priznati da me ni danas niste ubedili u bilo šta suprotno od onoga što sam do sada mislio. Zapravo ste samo potvrdili moje mišljenje da vi ne razumete suštinu svoga posla, već da, pre svega, robujete određenim stereotipima i predrasudama.

Vama je poznato, odnosno treba da bude poznato da tamo gde caruju predrasude nema ravnopravnosti i da vi zapravo, umesto da se krećete u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, vi pokušavate da se dodvorite što stranim ambasadorima, što stereotipima koje nameću određene nevladine organizacije, odnosno organizacije finansirane i instruirane od strane ambasada zapadnih zemalja.

Vaš posao je zapravo da promovišete poštovanje Ustava i zakona Republike Srbije, a vi to ne radite. Svojim stavovima, vi zapravo gazite i osuđujete i Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt, ali i druge zakone. Evo, pošto vidim da vam možda nešto nije jasno, ja ću se potruditi da vam objasnim.

Vi pričate uporno o nekim narodnim poslanicama i smatrate, valjda naivno, da ćete na taj način doprineti da neko bude poštovaniji u srpskom društvu, na taj način se izrugujući i srpskom jeziku i srpskoj tradiciji. Vama bi trebalo da bude poznato da je SANU, koju nadam se cenite kao instituciju, i njen Odbor za standardizaciju srpskog jezika, da su oni odavno, još 2011. godine, kada je počelo to skrnavljenje, odnosno kada je uzelo maha pod DOS-ovim režimom, da su oni o tome raspravljali i da su doneli određene preporuke i da su utvrdili da ne treba nagrđivati srpski jezik tako što će umesto narodnog poslanika, što je ustavna kategorija, se govoriti – narodna poslanica, poslanica se zna šta je, ili što ćete govoriti psihološkinja, advokatkinja, niti smatram da je to bilo kome pomoglo. Apsolutno nije.

To pokazuje da vi ne razumete suštinu svoga posla, već da se bavite, pre svega, stereotipima i time da ispoštujete one koji na tim stereotipima insistiraju.

Evo šta o tome kaže SANU. Oni kažu – oblike ženskog roda za imenice koje znače profesije treba upotrebljavati tamo gde je njihova upotreba u skladu sa postojećom normom i dobrom jezičkom praksom. Kada je reč o oblicima ženskog roda za označavanje profesija koje nisu normirane ili uobičajene u jezičkoj praksi, ispravno je koristiti generički muški rod, npr. borac, pilot, akademik, jer njegova upotreba nikako ne implicira diskriminaciju žena, već podrazumeva svest o jednakoj društvenoj, ljudskoj vrednosti muškarca i žene.

Pa, kaže – gramatička kategorija ženskog roda nije jedino sredstvo za obezbeđivanje vidljivosti žena u srpskom ili bilo kom drugom jeziku, niti pak može uticati na diskriminaciju ili ravnopravnost žena. Ravnopravnost ne zavisi od upotrebe pojedinih gramatičkih kategorija, već od konteksta u kome su one upotrebljene, odnosno od značenja celine teksta. Takođe, tekstovi u kojima se ne koristi gramatička kategorija ženskog roda mogu sadržati stavove koji afirmišu rodnu ravnopravnost. Pozitivan primer predstavlja prevod Povelje UN na srpski jezik. Povelja se zalaže za svaki vid ravnopravnosti, pa i za ravnopravnost polova, ali se u samom tekstu koristi sintagma – prava čoveka, a ne tzv. rodno osetljiva sintagma – prava muškaraca i žena, bez obzira gde se, znači, zalaže za unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik itd.

Vi zapravo svojim nerazumevanjem radite upravo nešto što je suprotno i žene koje su u politici svodite isključivo na žene, umesto da ih gledate kao na ravnopravne sebi, kao što i žene u nekim drugim profesijama, umesto da se dokazuju svojom stručnošću, vi svodite samo na ženski pol i zapravo na taj način vi ste ti koji vrše njihovu diskriminaciju.

Slično je bilo i sa tim slučajem kada ste tražili od Nenada Popovića da se izvini. Ja ću to ponoviti. Vi ste pokušali i tu da izbegnete suštinu, da se izvini zbog toga što je rekao da je za njega neprihvatljivo da u udžbeniku za osnovnu školi stoji da neko ima dve majke, odnosno da neko ima dva oca. To je ne samo neprihvatljivo, to je nenormalno i neprirodno.

Ja ne znam, gospođo, da li ste vi majka, ali sam potpuno siguran da nemate pravo da redefinišete pojam majke. Pojam majke označava ženu koja je rodila dete. Ne postoji dete koje su rodile dve majke, kao što ne postoji ni dete koga su napravila dva oca. Uvek je jedna majka i uvek je jedan otac. I to što vi radite, tražeći izvinjenje za tako nešto, je zapravo diskriminacija, diskriminacija većinskog stava u Srbiji i diskriminacija, što je još mnogo bitnije, Ustava i zakona Srbije. Navedite mi u skladu sa kojim to zakonom Republike Srbije može jedno dete da ima dve majke ili dva oca? To ne postoji.

Sličan je primer i vezano za ovu kritiku koju ste izneli na stav SPC i njenog patrijarha. Mi o njemu možemo misliti dobro ili lođe, ali ako krećete od ravnopravnosti, onda je i on, osim što je patrijarh ili neki vladika, oni su i građani Republike Srbije i oni imaju određena građanska prava i slobode govora i slobode misli i imaju pravo da se zalažu za šta god žele.

Niti je to suprotno zakonu, da biste vi reagovali, niti su oni tražili nekakvu nasilnu akciju, niti su je nasilno sprovodili. Dakle, apsolutno nije bilo nijednog jedinog razloga da vi kao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti reagujete u tim slučajevima. To je sloboda misli.

Da li se vama ili nekom drugom to sviđa, to je potpuno nebitno pitanje. Suština je potpuno drugačija.

Treća stvar, vi kažete, gospođo, kako ste vi reagovali putem javnih saopštenja i putem izjava za medije. Vi ste, između ostalog, sredinom prošle godine dali izjavu koja se odnosi na mene lično. Ja sam na svom slučaju osetio vašu i neprofesionalnost i nerazumevanje suštine posla. Komentarisali ste natpise žute štampe i neistine koje su iznete u toj žutoj štampi, bez ikakvih saznanja, bez ikakvih činjenica. Izneli ste vi nekakvu svoju ocenu nečega o čemu ne znate ništa. To je čist neprofesionalizam, to je sramota za profesiju kojom pokušavate da se bavite. Time ste naneli ogromnu štetu instituciji koju predstavljate i ja od vas zahtevam javno izvinjenje za neistinu koju ste izneli.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, evo danas smo bili svedoci jedne veoma, veoma čudne rasprave. Mi koji smo pažljivo slušali mogli smo da zaključimo da mnogi ovde imaju svoje mišljenje, ali da se sa njim ne slažu. Danas se praktično nije znalo ko šta iz koje poslaničke grupe priča, ko je žešće napadao ministra, ko je žešće napadao sve ono što je do sad urađeno, ko je žešće izrazio svoje neslaganje sa tzv. bolonjskim procesom, sa odlaganjem, sa neodlaganjem, dakle svako ima maltene različito mišljenje, ali na kraju kažete da ćete ipak svi glasati za ono zakonsko rešenje koje je predloženo.

Voleo bih da je i ministar Šarčević bio mnogo aktivniji, ne malo aktivniji, nego mnogo aktivniji u ovoj raspravi i od njega smo očekivali pre svega da čujemo koji su to konkretni razlozi i koji su to principijelni razlozi da rešenje koje nam je predloženo bude upravo ovakvo. Mi nijedan jedini argument nismo čuli. Dakle, to što vi nešto predlažete, to nije argument i to pokazuje i način i obrazloženje Vlade za odbijanje amandmana SRS.

Vaše obrazloženje se realno i suštinski ni ne može nazvati obrazloženjem, jer samo kažete – predloženo rešenje je celishodnije. Tu obrazloženja nema. Šta kao, mogli ste da napišete – naše je rešenje bolje. Ali zašto, koji su to razlozi? Pogledajte, gospodine ministre, u vreme dok je Narodna skupština Republike Srbije bila mnogo cenjenija institucija, dok su se ovde ministri koji su dolazili ophodili prema narodnim poslanicima sa uvažavanjem, jer su to neposredno izabrani predstavnici građana na koje su građani Srbije preneli suverenitet, kako su izgledala obrazloženja za svaki pojedini amandman.

Pre pet ili deset godina, možda ne pre pet, ali pre deset svakako, nije se dešavalo da obrazloženje Vlade za svaki pojedini amandmani koji se odbija bude u jednoj rečenici i da bude identično za svaki amandman, već je za svaki amandman pisano drugačije obrazloženje, pravo obrazloženje, suštinsko i onda je postojala mogućnost da se od amandmana do amandmana vodi i kvalitetna rasprava sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, odnosno sa resornim ministrima.

Danas smo čuli od vas i od predstavnika vladajuće većine da vi zapravo nemate pojma koji je broj tih ljudi koje nazivate večitim studentima, što je po mom mišljenju jedan uvredljiv termin. Da li će neko studirati ili neće, koliko će dugo studirati, to je njegovo pravo. Vi mnogo više tolerancije u društvu pokazujete npr. prema onima koji vole isti pol, to je valjda dobro, to je napredno, to je moderno, to je proevropski, to je u skladu sa njihovim standardima i to je valjda mnogo bolje nego studirati duži vremenski period.

Čuli smo čitav niz uvreda na račun građana Srbije, na račun i onih koji su glasali za vas u velikom broju, pa ste ih prozvali mlitavim, mlakim i nesposobnim, govorili ste o lenjosti, o neodgovornosti, govorili ste da bez obzira na to kakvi su nečiji životni uslovi, da tu uvek postoji lična neodgovornost, što apsolutno nije tačno. Vi na taj način sudite ljudima koje nikada niste upoznali, o kojima ne znate ništa, za koje ne znate kakve su poteškoće imali u životu, sa čime su se sve susretali i mislim da to apsolutno nije na mestu.

Ako ste smatrali da postoje takvi ljudi, onda je trebalo da reagujete konkretnije, pa da propišete u zakonu alternativne mogućnosti, da kažete – evo, mi produžavamo za one koji su dobri, lepi, fini, pošteni i napredni, a one koji su, kako kažete, na grbači svojih roditelja, koji su neradnici, koji su lenji, aljkavi, neodgovorni, za njih nema, za one koji su večiti studenti, pa ste mogli lepo neku agenciju da otvorite, pa da ih akreditujete da oni daju potvrde kod koga je opravdano da nastavi da studira, a ko pripada toj grupi lenjih i bezobraznih, bezobzirnih i, što je najgore, onih koji, kako reče jedan od prethodnih govornika od stranaka vladajućeg režima, koji nemaju ni želju da rade, pa da država od njih ima neku korist.

Znate, zanimljivo je koliko se vi oštro i kritički odnosite prema ljudima koji nisu na vreme završili svoje studije, a kako opet neke druge pojave u srpskom društvu koje su mnogo opasnije i za nas kao državu i za nas kao narod, kako njih ne sankcionišete, već to predstavljate kao normalno. Znate, neće srpski narod izumreti ako svi ne završe studije, ali ako se budu popularizovale određene društvene pojave, poput homoseksualizma, e, onda je potpuno izvesno da ćemo mi kao narod nestati sa lica Zemlje, jer na taj način neće biti ni dece, neće biti ni studenata i tek onda neće biti onih koji će moći da rade, da doprinose, da plaćaju poreze i da pune državni budžet u Srbiji. Dakle, molim vas da budete do kraja pošteni i da se onda do kraja i iskreno izjasnite o tome.

Moje pitanje za vas je, gospodine ministre – zašto produžavate za dve godine? Srpska radikalna stranka je predložila da to bude, znači, generalno da se odluči da ti ljudi mogu dokle god budu želeli da završe studije po programu po kom su i započeli da studiraju. Vi ste rekli – ne, biće još dve godine. E sad, zašto dve? Na osnovu kojih kriterijuma, objektivnih kriterijuma, ste vi procenili da je rok od dve godine idealan, zašto ne godinu, zašto ne tri, zašto ne pet? Dakle, šta vas je rukovodilo? Ili vam je, eto, došlo u trenutku? I da vidimo ko će snositi odgovornost pre svega zbog toga što je pre dve godine Narodna skupština Republike Srbije već jedanput produžila rok na dve godine, pa nam sada kažete da nije dovoljno. Iz kojih razloga nije dovoljno? Kako znate da nije dovoljno, ako ne znate koliko tih studenata ima i da li su uopšte zainteresovani?

Drugo, možete li vi, gospodine ministre, nama danas obećati da za dve godine neće biti novog produžetka ili nam možete obećati da će biti i od čega to zavisi? Znate, ovde nijednog jedinog trenutka tokom čitavog dana mi nismo čuli nijedan objektivan kriterijum, nijedan suštinski razlog, nijedan principijelan razlog zbog koga bi trebalo glasati ili ne glasati za predloženi tekst izmena Zakona o visokom obrazovanju. Vi nama praktično tražite da vam verujemo na reč, pa ćete doći drugi put, vi ili neko drugi, i onda opet bez jasnog kriterijuma tražiti od poslanika vladajuće koalicije za koji su se neki otvoreno izjasnili da su protiv toga, ali da će glasati, vi ćete tražiti da glasaju.

Znate, neki su govorili o tome kako, evo da pročitam, to sam i zapisao, ovakav sistem proizvodi mlitave ljude, nesposobne da se nose sa životnim izazovima. To je rekao predstavnik vaše vladajuće koalicije. Pa su govorili o tome kako neki sa 35 godina spavaju do tri popodne i kako im mame donose doručak u krevet.

Znate, svako govori o primerima iz svog okruženja, ali smatram da i predsedavajući morao reagovati, i upozoriti da nije dozvoljeno vređati, pogotovo generalno vređati građane Srbije, zbog toga što, eventualno neko od njih duže studira, ne poznajući te ljude i ne znajući, ponavljam, sa kakvim su se oni sve životnim izazovima i nedaćama i možda nesrećama, susretali, koji su razlozi dužeg vremena studiranja.

Neki su pitali, evo ko je nama završavao fakultete? Pa, vama je završavao, u najvećem broju, profesor Ljubiša Stojmirović, to valjda svi znaju, nije to neka tajna. Evo, ako vi ne znate, evo ja da vam kažem, neki su završavali sami, koji su bili sposobni, a nekima, evo i cenjeni profesor Stojmirović pomagao, tutorio, podučavao, pa evo i sad oni postadoše neki veliki stručnjaci, nažalost izgleda da ih nije baš sve podučio, pa ne znaju nikakve konkretne odgovore da daju.

Znate? Mi smo čuli, i to od jednog od prethodnih govornika, da je ovo pitanje već sistemski rešeno. Kaže, ti studenti, večiti studenti, kako ih je nazvao, mogu da reše svoj problem drugačije, mogu da pređu na bolonjski sistem, mogu da pređu na drugi fakultet, ili mogu da pređu na isti fakultet u drugom gradu, na primer, sa Pravnog u Beogradu, na Pravni u Kragujevcu, pa da više ne budu na grbači svojih roditelja.

Pitam vas, gospodo, zašto vi onda niste amandmanski reagovali? Zašto niste uneli u zakon da neko, ako nije završio do 2019. godine, da je obavezan da pređe na Univerzitet u Kragujevcu, ili da on više ne može i ne sme da bude na grbači svojih roditelja, ili ako državi nedostaje porez, da je obavezan da nakon 2019. godine puni državnu kasu sa iznosom koji vi odredite?

Mnogo je ovde nerešenih pitanja, ja sam zamolio ministra, evo još jedanputa ponavljam, za kraj svoje diskusije. Molim vas da mi odgovorite, koji su to principijalni razlozi, koji su objektivni i suštinski argumenti, zbog kojih predlažete ovako rešenje, zašto dve godine, a ne godinu ili tri, zašto ste odbili da to bude bez vremenskog ograničenja? Molim vas da prestanete da vređate te ljude, time što govorite da su večiti studenti, da su neradnici, da su mlitavi, i mnogo toga drugoga što smo čuli iz usta predstavnika vladajuće koalicije.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Milićeviću, izgleda da današnju raspravu ponovo predstavnici vladajućih stranaka nisu shvatili ozbiljno, kao što je to bilo i pre nekoliko dana, kada je u sali bilo više poslanika Srpske radikalne stranke nego vladajuće koalicije. I evo sada, kao što vidimo, prvih troje na spisku iz vladajuće koalicije nisu prisutni, ali to je njihovo pravo da oni na taj način zastupaju građane Srbije.

Molim ove koji su prisutni i koji dobacuju, neka to čine još glasnije, jer me to uverava da sam pogodio pravu žicu ovim što sam rekao.

Što se tiče ovog samog Predloga zakona, on govori o nekoliko stvari. Mi smo maločas slušali neke hvalospeve o tome kako je Srbija zemlja u kojoj cvetaju investicije, međutim, po onome što vam poručuju iz Evropske unije, Srbija je zemlja u kojoj ne da postoji vladavina prava, već vlada bezakonje. Vi ste bili prinuđeni od strane Evropske unije da donosite ovo autentično tumačenje, kako biste omogućili ne visoku, ne najefikasniju i najbolju moguću, nego bilo kakvu mogućnost pravne zaštite ponuđača, jer je, kao što i vi sami konstatujete u dokumentu za koji ćete glasati, kao što su konstatovali predstavnici EU, pravna zaštita je u ovom slučaju potpuno izostala.

Vi znate šta mi iz Srpske radikalne stranke mislimo o EU. Predstavnici EU otvoreno vam kažu, i to je ono što smo nedavno čuli, da će Srbija u idealnom scenariju u EU ući 2027. godine. Međutim, mi znamo i to da nema idealnog scenarija kada je Srbija u pitanju, jer će uvek biti novih uslova, jer će uvek biti novih zahteva i koliko god da ste vi servilni, koliko god zahteva da ispunite, samo će vas dočekati novi, jer vi ste predstavnike EU navikli da samo ako vas dovoljno čvrsto pritiskaju, ako dovoljno dugo nešto traže od vas, da ćete vi na kraju popustiti, da ćete ispuniti sve njihove zahteve, ne vodeći računa o tome kakav će to uticaj imati na građane Srbije, da li je to u interesu naše države i naših građana.

Mi smo slušali kako vi govorite da, eto, treba da se primenjuje kontrola, ali nismo čuli objašnjenje zašto do danas te kontrole nije bilo?

Da bi građanima Srbije bilo jasnije, Evropska unija, pored mnogo toga negativnog što radi za Srbiju, ponekad učiniti i nešto dobro. Evo, u ovom slučaju, može se reći da je dobro, jer vas Evropska unija praktično tera da primenjujete postupke javne nabavke, pa da, ako već hoćete nešto da muljate, da onda morate malo da se potrudite oko toga i makar formalno da pružite različitim ponuđačima mogućnost da učestvuju u nekom postupku i da makar formalno omogućite da ukoliko neko od ponuđača nije zadovoljan i smatra da je oštećen prilikom neke javne nabavke, da on ima mogućnost da se nekome žali. Do sada, verovali ili ne, to nije bilo moguće, jer kako i sami kažete, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki odbacivala je zahteve za zaštitu prava zato što smatra da njena nadležnost može da se predvidi samo zakonom i predviđenim međunarodnim ugovorom, dakle, aktom Narodne skupštine, ne priznajući ni to što je tim finansijskim ugovorima predviđena njena nadležnost za rešavanje zahteva za zaštitu prava.

O čemu se ovde radi, da pojednostavim? U ugovorima o zajmu koje je Republika Srbija zaključuje sa Evropskom investicionom bankom vi ste, takođe, imali problem oko ovoga postupka zaštite prava ponuđača, pa ste doneli pre nekog vremena izmenu i dopunu tog zakona i to je doneto 24.11.2017. godine, dakle, pre skoro dve godine i tu ste onda izmenama i dopunama u članu 6. tačka 04. svakog od ovih finansijskih ugovora predvideli da postupak nabavke, da se, znači, unese dodatna rečenica sa sledećim tekstom – Provera postupka po pravnim lekovima, kao što je predviđeno u srpskom zakonodavstvu, biće na raspolaganju bilo kojoj strani koja je imala interes za dobijanje određenog ugovora i koja je bila oštećena ili rizikuje da bude oštećena od navodnog kršenja.

Dakle, Evropska investiciona banka insistira i naterala vas je da makar formalno obezbedite bilo kakvu mogućnost zaštite. Vi ste to uradili u onim slučajevima kada je Evropska investiciona banka zajmodavac, a Republika Srbija formalni zajmoprimac, iako je ona često te kredite uzimala praktično za druge korisnike, ali je u tim slučajevima donošen i Zakon o potvrđivanju takvih ugovora u Narodnoj skupštini.

E sad, imamo drugu situaciju gde zajmoprimac ni formalno nije Republika Srbija, nego su to neki drugi pravni subjekti, na primer poput Kontrole letenja, gde je onda Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kada se raspiše javna nabavka, pa bude nameštena, pa se onda neko žali zato što mu je naneta šteta, jer nije mogao da dobije određeni posao. On nema kome da se žali. On se lepo obrati Republičkoj komisiji za zaštitu prava, a oni kažu – mi nismo nadležni. Ko je u državi nadležan u takvim slučajevima? Nije niko. Takva situacija, takav nazovi pravni vakum, takva mogućnost za lopovluk, dakle, kad nema kontrole, onda vam je jasno da svako može raditi šta hoće. To je trajalo godinama.

Evropska Unija je na kraju reagovala tako što je obustavila sredstva po tim finansijskim ugovorima i rekla – ako nema efikasne pravne kontrole ili što je u ovom slučaju još gore, ako nema nikakve kontrole javnih nabavki, mi više po tim ugovorima nećemo isplaćivati finansijska sredstva, pa je zbog toga u Srbiji mnogo toga stalo, odnosno mnogi radovi su stali, nisu mogli dalje da se odvijaju.

Vi ste mozgali kako da dođete do tog rešenja, jer jedna je situacija kada je zajmoprimac Republika Srbija i kada su ti zajmovi deo javnog duga Republike Srbije, a potpuno je druga pravna situacija kada je zajmoprimac neko drugi, poput navedene Kontrole letenja ili nekih drugih institucija.

Šta ste vi uradili? Po mom mišljenju, ovo je potpuni pravni nonsens. Vi ste doneli autentično tumačenje zakona kojim se potvrđuju ugovori između Evropske investicione banke i Republike Srbije i rekli da se član tog zakona razume tako da će se odredbe ugovora između Srbije i Evropske investicione banke primenjivati i na ugovore između Evropske investicione banke i drugih korisnika u Srbiji. To je potpuno besmisleno.

Znači, vi ste odredili da se ugovori, odredbe ugovora između dva pravna subjekta primenjuju i na ugovore koje taj pravni subjekt, u ovom slučaju Evropska investiciona banka, zaključi sa nekim drugim. Pazite, to je pravni nonsens, da ne upotrebljavam druge reči i teže reči. Ne kažem da nije trebalo uvesti kontrolu, ne kažem da ne treba u postupcima javne nabavke uvesti mogućnost da se onaj ko nije zadovoljan zbog brojnih marifetluka da ima kome da se žali, ali to niste mogli na ovaj način.

Zamislite vi ugovor ovde između dva potpredsednika Narodne skupštine, pa da onda Narodna skupština donese autentično tumačenje i kaže – ugovor koji su potpisala ova dvojica primenjivaće se i na trećeg potpredsednika Narodne skupštine. Da li to može opstati u pravnom sistemu i mogu li ugovorni odnosi dva pravna subjekta obavezivati treći pravni subjekt koji u tim ugovorima nije učestvovao? Apsolutno ne mogu. Vi na ovaj način pravite neki pravni galimatijas, pravite neko čudo i pokušavate da ispunite formu, ali kao što to obično radite, potpuno ste promašili suštinu. Jer, suština se vidi na nekim drugim stvarima.

Kada Republika Srbija potpiše ugovor sa „Behtel-om“ za izgradnju tzv. Šumadijskoj koridora u dužini 120 kilometara za 800.000.000 evra, što je prenaduvana cena, što je ogromna krađa, tu je minimum 300.000.000 evra, možda i više, moglo da se uštedi da taj posao nije radio američki „Behtel“, nego da su, na primer, radile kineske firme koje su se izuzetno dobro pokazale, svi radovi koje su imali u Srbiji obavljeni su perfektno, obavljeni su na vreme i obavljeni su po najnižim cenama. Mi smo iz SRS godinu dana pre toga upozoravali da Zorana Mihajlović favorizuje „Behtel“ i unapred se znalo da će taj ugovor dobiti „Behtel“ i po toj ogromnoj ceni.

Ona je odgovarala redovno nama u Skupštini da to nije tačno, kako mi možemo unapred da pričamo ko će dobiti, kako mi to znamo. Na kraju, javna nabavka, i jedini ponuđač "Behtel", cena onu koji smo rekli, 800 miliona evra. Dakle, sve se znalo godinu dana unapred. Informisali smo građane Srbije, ali čak ni to što bi nekada bio razlog da se odustane od lopovluka kada se to određen lopovluk unapred provali, e do te mere su se osilili pojedini ministri u Vladi Republike Srbije na čelu sa Zoranom Mihajlović, da njoj čak ni ta upozorenja od strane predstavnika građana apsolutno ništa nisu značila i ona je taj posao i tu pljačku završila.

Koliko je to visoka cena govori i to što na primer auto-put kroz Sićevačku klisuru, sto kilometara će koštati 480 miliona evra, dakle, maltene duplo jeftinije iako je teren neuporedivo teži nego u Šumadijskom koridoru.

E, sad, ko može od vas da ustane i da kaže, evo teže je graditi kroz Šumadiju, nego što je kroz Sićevačku klisuru. To vama pokazuje, gospodo draga, da vi i dalje brinete samo o formi, a da suština u potpunosti izostaje i to pokazuje da i ovi iz EU samo od vas traže da ispunite formu, nije njima u interesu bolji život građana Srbije, oni nisu rekli dajte da sprečimo pljačku, nego insistiraju na tome da se tom pljačkanju građana Srbije da određena forma, da se da pravna mogućnost bilo kakve zaštite.

Mi smo potpuno sigurni, rezultat će biti isti kao što je bio i do sada. Niko od tih ponuđača, ko se žali, pogotovo na ovim velikim, milionskim poslovima i poslovima vrednim stotinama miliona evra, gde se i vaše provizije mere desetinama i stotinama miliona evra.

Nikada Republička komisija za zaštitu prava u okviru javnih nabavki neće obarati te javne nabavke, siguran sam, jer je u Srbiji danas nezamislivo da Republička komisija, zamislite, obori, npr. tu javnu nabavku gde Zorana Mihajlović Behtelu dala posao od 800 miliona evra, gde će čist profit biti, barem, 50% od tog iznosa. Može li neko da zamisli da takav tender, odnosno da takva javna nabavka u Srbiji padne? Ne može. Ne možete ni vi, ne može ni bilo ko ozbiljan.

To je najbolji mogući pokazatelj stanja institucija u Srbiji i odsustva vladavine prava u Srbiji. U normalnim državama nikada ne bi bilo potrebe da se ovako nakaradno autentično tumačenje donosi, jer ovo je pravno govoreći nakaradno. Ovo je pravni nonsens, potpuni.

Dakle, vi umesto da uredite sistem, da sistem kontrole javnih nabavki bude dobar i efikasan, a, vi posežete za leks specijalisom, ovo je leks specijalis, da bi ste pokušali da ispunite neku formu da bi vas ovi iz EU potapšali po ramenu i rekli – lepo je što ste sproveli tu krađu, ali sada ta krađa ima i nekakvu formu.

Vi, pogledajte koliko EU vodi računa o interesima građana Srbije. Oni vode, pre svega, o svojim firmama. Mi smo njima potrebni, pre svega, kao tržište za njihove proizvode, da plasiraju svoje kredite i da iz Srbije odu najsposobniji, najobrazovaniji, oni koji mogu najviše da doprinesu i da umesto grade svoju državu i svoju ekonomiju, da korist ima Nemačka i druge visoko razvijene evropske države, ali u prvom redu Nemačka.

Pogledajte kako je EU reagovala kada je najavljeno potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama Evro-Azijske unije. Histerično. Zašto? Zar ne treba da bude slobodan protok roba, ne samo u okviru EU, nego i sa drugim državama sveta? Zašto bi njima smetao takav ugovor? Zašto bi njima smetalo da Republika Srbija proizvodi i izvozi na tržište od 180 miliona ljudi, bez ikakvih ograničenja? Zar to nije nešto što bi trebalo pozdraviti? Jeste, i to će pozdraviti svako ko je dobronameran.

Ali, EU vodi računa o sebi, pre svega, o svojim firmama, o svom tržištu. Oni kažu – pa, čekajte, nije nama interes da se Srbija razvija, nije nama interes da Srbija ekonomski jača. Onda neće bežati mladi, onda neće bežati obrazovani, onda neće bežati profesori univerziteta u Nemačku, ili neku drugu zemlju da rade u njihovu korist.

Nama je u interesu, odnosno EU je u interesu da Srbija bude što siromašnija, da u Srbiji vlada u svakom delu društva što je moguće veći haos, jer samo u tom sistemu će oni moći da biraju koga pojedinačno od građana Srbije žele da iščupaju iz njegove domovine i da odvedu tamo na rad, a ko može ovde da odradi, da ostane, da eventualno mota kablove, ili proizvodi gaće, najlon čarape, što smo radili pre mnogo, mnogo, godina.

Dakle, nikada iz EU neće u Srbiju doći nešto dobro, nikada neće oni podržati ono što će suštinski građanima Srbije doneti bolji život.

Najbolji mogući pokazatelj je to, što 2019. godine, punih 19 godina od kako Srbijom vladaju nedomaćinski proevropski režimi, što se u Srbiji izuzetno teško živi, što se smanjuje broj nezaposlenih, ne zbog toga što se otvaraju nova radna mesta, nego zato što ogroman broj ljudi napušta Srbiju.

To je pokazatelj da mi konačno moramo da se odreknemo zablude zvane Evropska unija. Što nam pre dođe ta pamet, što to pre učinimo, to će pre biti bolje i građanima Srbije.
Evo, gospodine Marinkoviću, ja sam se javio da vas zaštitim, pre svega, u skladu sa članom 27. koji određuje način na koji predsedavajući treba da vodi sednicu.

Vas su maločas napali predstavnici vladajućih stranaka i govorili o nekim stvarima o kojima u prethodnom toku rasprave nije bilo reči.

Ako vi često ističete da predsedavajući je taj koji može da povredi Poslovnik, apsolutno je jasno da ga vi niste povredili, jer vi ni o čemu, o čemu je gospođa Malušić govorila, vi ni o čemu od toga niste govorili i potpuno je apsurdno optuživati vas da ste prekršili Poslovnik.

Vi ste dozvolili jednu raspravu, rekao bih konstruktivnu, u demokratskom ruhu i mi nemamo problem, samo i to da pojasnim, sa time da se gradi auto-put. Znate, dobro je kada se izgradi 120 kilometara auto-puta, ali nije dobro kada se plati 800 miliona evra, jer je umesto 120 kilometara moglo biti izgrađeno još 100 kilometara, da je postupak javne nabavke tekao onako kako treba, da je tekao u skladu sa zakonom, da postoji mogućnost da ponuđači se nekome žale i da zaštite svoja prava i da vi niste doneli leks specijalis kako biste omogućili Zorani Mihajlović da neposrednom pogodbom određuje ko će obaviti taj posao. E, to je ono što nam smeta.

Zašto onda ne ukinete u celosti Zakon o javnim nabavkama? Jer, priznaćete, potreban je Zakon o javnim nabavkama kada se nabavlja toalet papir u vrednosti od nekoliko hiljada evra, ali kada se zaključuje posao izgradnje auto-puta od 120 kilometara, e onda vam ne treba javna nabavka. Javne nabavke su toliko potrebnije ukoliko je posao veći i ukoliko je skuplji.