Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Milićeviću, izgleda da današnju raspravu ponovo predstavnici vladajućih stranaka nisu shvatili ozbiljno, kao što je to bilo i pre nekoliko dana, kada je u sali bilo više poslanika Srpske radikalne stranke nego vladajuće koalicije. I evo sada, kao što vidimo, prvih troje na spisku iz vladajuće koalicije nisu prisutni, ali to je njihovo pravo da oni na taj način zastupaju građane Srbije.
Molim ove koji su prisutni i koji dobacuju, neka to čine još glasnije, jer me to uverava da sam pogodio pravu žicu ovim što sam rekao.
Što se tiče ovog samog Predloga zakona, on govori o nekoliko stvari. Mi smo maločas slušali neke hvalospeve o tome kako je Srbija zemlja u kojoj cvetaju investicije, međutim, po onome što vam poručuju iz Evropske unije, Srbija je zemlja u kojoj ne da postoji vladavina prava, već vlada bezakonje. Vi ste bili prinuđeni od strane Evropske unije da donosite ovo autentično tumačenje, kako biste omogućili ne visoku, ne najefikasniju i najbolju moguću, nego bilo kakvu mogućnost pravne zaštite ponuđača, jer je, kao što i vi sami konstatujete u dokumentu za koji ćete glasati, kao što su konstatovali predstavnici EU, pravna zaštita je u ovom slučaju potpuno izostala.
Vi znate šta mi iz Srpske radikalne stranke mislimo o EU. Predstavnici EU otvoreno vam kažu, i to je ono što smo nedavno čuli, da će Srbija u idealnom scenariju u EU ući 2027. godine. Međutim, mi znamo i to da nema idealnog scenarija kada je Srbija u pitanju, jer će uvek biti novih uslova, jer će uvek biti novih zahteva i koliko god da ste vi servilni, koliko god zahteva da ispunite, samo će vas dočekati novi, jer vi ste predstavnike EU navikli da samo ako vas dovoljno čvrsto pritiskaju, ako dovoljno dugo nešto traže od vas, da ćete vi na kraju popustiti, da ćete ispuniti sve njihove zahteve, ne vodeći računa o tome kakav će to uticaj imati na građane Srbije, da li je to u interesu naše države i naših građana.
Mi smo slušali kako vi govorite da, eto, treba da se primenjuje kontrola, ali nismo čuli objašnjenje zašto do danas te kontrole nije bilo?
Da bi građanima Srbije bilo jasnije, Evropska unija, pored mnogo toga negativnog što radi za Srbiju, ponekad učiniti i nešto dobro. Evo, u ovom slučaju, može se reći da je dobro, jer vas Evropska unija praktično tera da primenjujete postupke javne nabavke, pa da, ako već hoćete nešto da muljate, da onda morate malo da se potrudite oko toga i makar formalno da pružite različitim ponuđačima mogućnost da učestvuju u nekom postupku i da makar formalno omogućite da ukoliko neko od ponuđača nije zadovoljan i smatra da je oštećen prilikom neke javne nabavke, da on ima mogućnost da se nekome žali. Do sada, verovali ili ne, to nije bilo moguće, jer kako i sami kažete, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki odbacivala je zahteve za zaštitu prava zato što smatra da njena nadležnost može da se predvidi samo zakonom i predviđenim međunarodnim ugovorom, dakle, aktom Narodne skupštine, ne priznajući ni to što je tim finansijskim ugovorima predviđena njena nadležnost za rešavanje zahteva za zaštitu prava.
O čemu se ovde radi, da pojednostavim? U ugovorima o zajmu koje je Republika Srbija zaključuje sa Evropskom investicionom bankom vi ste, takođe, imali problem oko ovoga postupka zaštite prava ponuđača, pa ste doneli pre nekog vremena izmenu i dopunu tog zakona i to je doneto 24.11.2017. godine, dakle, pre skoro dve godine i tu ste onda izmenama i dopunama u članu 6. tačka 04. svakog od ovih finansijskih ugovora predvideli da postupak nabavke, da se, znači, unese dodatna rečenica sa sledećim tekstom – Provera postupka po pravnim lekovima, kao što je predviđeno u srpskom zakonodavstvu, biće na raspolaganju bilo kojoj strani koja je imala interes za dobijanje određenog ugovora i koja je bila oštećena ili rizikuje da bude oštećena od navodnog kršenja.
Dakle, Evropska investiciona banka insistira i naterala vas je da makar formalno obezbedite bilo kakvu mogućnost zaštite. Vi ste to uradili u onim slučajevima kada je Evropska investiciona banka zajmodavac, a Republika Srbija formalni zajmoprimac, iako je ona često te kredite uzimala praktično za druge korisnike, ali je u tim slučajevima donošen i Zakon o potvrđivanju takvih ugovora u Narodnoj skupštini.
E sad, imamo drugu situaciju gde zajmoprimac ni formalno nije Republika Srbija, nego su to neki drugi pravni subjekti, na primer poput Kontrole letenja, gde je onda Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kada se raspiše javna nabavka, pa bude nameštena, pa se onda neko žali zato što mu je naneta šteta, jer nije mogao da dobije određeni posao. On nema kome da se žali. On se lepo obrati Republičkoj komisiji za zaštitu prava, a oni kažu – mi nismo nadležni. Ko je u državi nadležan u takvim slučajevima? Nije niko. Takva situacija, takav nazovi pravni vakum, takva mogućnost za lopovluk, dakle, kad nema kontrole, onda vam je jasno da svako može raditi šta hoće. To je trajalo godinama.
Evropska Unija je na kraju reagovala tako što je obustavila sredstva po tim finansijskim ugovorima i rekla – ako nema efikasne pravne kontrole ili što je u ovom slučaju još gore, ako nema nikakve kontrole javnih nabavki, mi više po tim ugovorima nećemo isplaćivati finansijska sredstva, pa je zbog toga u Srbiji mnogo toga stalo, odnosno mnogi radovi su stali, nisu mogli dalje da se odvijaju.
Vi ste mozgali kako da dođete do tog rešenja, jer jedna je situacija kada je zajmoprimac Republika Srbija i kada su ti zajmovi deo javnog duga Republike Srbije, a potpuno je druga pravna situacija kada je zajmoprimac neko drugi, poput navedene Kontrole letenja ili nekih drugih institucija.
Šta ste vi uradili? Po mom mišljenju, ovo je potpuni pravni nonsens. Vi ste doneli autentično tumačenje zakona kojim se potvrđuju ugovori između Evropske investicione banke i Republike Srbije i rekli da se član tog zakona razume tako da će se odredbe ugovora između Srbije i Evropske investicione banke primenjivati i na ugovore između Evropske investicione banke i drugih korisnika u Srbiji. To je potpuno besmisleno.
Znači, vi ste odredili da se ugovori, odredbe ugovora između dva pravna subjekta primenjuju i na ugovore koje taj pravni subjekt, u ovom slučaju Evropska investiciona banka, zaključi sa nekim drugim. Pazite, to je pravni nonsens, da ne upotrebljavam druge reči i teže reči. Ne kažem da nije trebalo uvesti kontrolu, ne kažem da ne treba u postupcima javne nabavke uvesti mogućnost da se onaj ko nije zadovoljan zbog brojnih marifetluka da ima kome da se žali, ali to niste mogli na ovaj način.
Zamislite vi ugovor ovde između dva potpredsednika Narodne skupštine, pa da onda Narodna skupština donese autentično tumačenje i kaže – ugovor koji su potpisala ova dvojica primenjivaće se i na trećeg potpredsednika Narodne skupštine. Da li to može opstati u pravnom sistemu i mogu li ugovorni odnosi dva pravna subjekta obavezivati treći pravni subjekt koji u tim ugovorima nije učestvovao? Apsolutno ne mogu. Vi na ovaj način pravite neki pravni galimatijas, pravite neko čudo i pokušavate da ispunite formu, ali kao što to obično radite, potpuno ste promašili suštinu. Jer, suština se vidi na nekim drugim stvarima.
Kada Republika Srbija potpiše ugovor sa „Behtel-om“ za izgradnju tzv. Šumadijskoj koridora u dužini 120 kilometara za 800.000.000 evra, što je prenaduvana cena, što je ogromna krađa, tu je minimum 300.000.000 evra, možda i više, moglo da se uštedi da taj posao nije radio američki „Behtel“, nego da su, na primer, radile kineske firme koje su se izuzetno dobro pokazale, svi radovi koje su imali u Srbiji obavljeni su perfektno, obavljeni su na vreme i obavljeni su po najnižim cenama. Mi smo iz SRS godinu dana pre toga upozoravali da Zorana Mihajlović favorizuje „Behtel“ i unapred se znalo da će taj ugovor dobiti „Behtel“ i po toj ogromnoj ceni.
Ona je odgovarala redovno nama u Skupštini da to nije tačno, kako mi možemo unapred da pričamo ko će dobiti, kako mi to znamo. Na kraju, javna nabavka, i jedini ponuđač "Behtel", cena onu koji smo rekli, 800 miliona evra. Dakle, sve se znalo godinu dana unapred. Informisali smo građane Srbije, ali čak ni to što bi nekada bio razlog da se odustane od lopovluka kada se to određen lopovluk unapred provali, e do te mere su se osilili pojedini ministri u Vladi Republike Srbije na čelu sa Zoranom Mihajlović, da njoj čak ni ta upozorenja od strane predstavnika građana apsolutno ništa nisu značila i ona je taj posao i tu pljačku završila.
Koliko je to visoka cena govori i to što na primer auto-put kroz Sićevačku klisuru, sto kilometara će koštati 480 miliona evra, dakle, maltene duplo jeftinije iako je teren neuporedivo teži nego u Šumadijskom koridoru.
E, sad, ko može od vas da ustane i da kaže, evo teže je graditi kroz Šumadiju, nego što je kroz Sićevačku klisuru. To vama pokazuje, gospodo draga, da vi i dalje brinete samo o formi, a da suština u potpunosti izostaje i to pokazuje da i ovi iz EU samo od vas traže da ispunite formu, nije njima u interesu bolji život građana Srbije, oni nisu rekli dajte da sprečimo pljačku, nego insistiraju na tome da se tom pljačkanju građana Srbije da određena forma, da se da pravna mogućnost bilo kakve zaštite.
Mi smo potpuno sigurni, rezultat će biti isti kao što je bio i do sada. Niko od tih ponuđača, ko se žali, pogotovo na ovim velikim, milionskim poslovima i poslovima vrednim stotinama miliona evra, gde se i vaše provizije mere desetinama i stotinama miliona evra.
Nikada Republička komisija za zaštitu prava u okviru javnih nabavki neće obarati te javne nabavke, siguran sam, jer je u Srbiji danas nezamislivo da Republička komisija, zamislite, obori, npr. tu javnu nabavku gde Zorana Mihajlović Behtelu dala posao od 800 miliona evra, gde će čist profit biti, barem, 50% od tog iznosa. Može li neko da zamisli da takav tender, odnosno da takva javna nabavka u Srbiji padne? Ne može. Ne možete ni vi, ne može ni bilo ko ozbiljan.
To je najbolji mogući pokazatelj stanja institucija u Srbiji i odsustva vladavine prava u Srbiji. U normalnim državama nikada ne bi bilo potrebe da se ovako nakaradno autentično tumačenje donosi, jer ovo je pravno govoreći nakaradno. Ovo je pravni nonsens, potpuni.
Dakle, vi umesto da uredite sistem, da sistem kontrole javnih nabavki bude dobar i efikasan, a, vi posežete za leks specijalisom, ovo je leks specijalis, da bi ste pokušali da ispunite neku formu da bi vas ovi iz EU potapšali po ramenu i rekli – lepo je što ste sproveli tu krađu, ali sada ta krađa ima i nekakvu formu.
Vi, pogledajte koliko EU vodi računa o interesima građana Srbije. Oni vode, pre svega, o svojim firmama. Mi smo njima potrebni, pre svega, kao tržište za njihove proizvode, da plasiraju svoje kredite i da iz Srbije odu najsposobniji, najobrazovaniji, oni koji mogu najviše da doprinesu i da umesto grade svoju državu i svoju ekonomiju, da korist ima Nemačka i druge visoko razvijene evropske države, ali u prvom redu Nemačka.
Pogledajte kako je EU reagovala kada je najavljeno potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama Evro-Azijske unije. Histerično. Zašto? Zar ne treba da bude slobodan protok roba, ne samo u okviru EU, nego i sa drugim državama sveta? Zašto bi njima smetao takav ugovor? Zašto bi njima smetalo da Republika Srbija proizvodi i izvozi na tržište od 180 miliona ljudi, bez ikakvih ograničenja? Zar to nije nešto što bi trebalo pozdraviti? Jeste, i to će pozdraviti svako ko je dobronameran.
Ali, EU vodi računa o sebi, pre svega, o svojim firmama, o svom tržištu. Oni kažu – pa, čekajte, nije nama interes da se Srbija razvija, nije nama interes da Srbija ekonomski jača. Onda neće bežati mladi, onda neće bežati obrazovani, onda neće bežati profesori univerziteta u Nemačku, ili neku drugu zemlju da rade u njihovu korist.
Nama je u interesu, odnosno EU je u interesu da Srbija bude što siromašnija, da u Srbiji vlada u svakom delu društva što je moguće veći haos, jer samo u tom sistemu će oni moći da biraju koga pojedinačno od građana Srbije žele da iščupaju iz njegove domovine i da odvedu tamo na rad, a ko može ovde da odradi, da ostane, da eventualno mota kablove, ili proizvodi gaće, najlon čarape, što smo radili pre mnogo, mnogo, godina.
Dakle, nikada iz EU neće u Srbiju doći nešto dobro, nikada neće oni podržati ono što će suštinski građanima Srbije doneti bolji život.
Najbolji mogući pokazatelj je to, što 2019. godine, punih 19 godina od kako Srbijom vladaju nedomaćinski proevropski režimi, što se u Srbiji izuzetno teško živi, što se smanjuje broj nezaposlenih, ne zbog toga što se otvaraju nova radna mesta, nego zato što ogroman broj ljudi napušta Srbiju.
To je pokazatelj da mi konačno moramo da se odreknemo zablude zvane Evropska unija. Što nam pre dođe ta pamet, što to pre učinimo, to će pre biti bolje i građanima Srbije.