Tražio sam da se u članu 3. tačka 22. koja propisuje da grad Beograd uređuje, obezbeđuju organizaciju i način upravljanja javnog prevoza putnika u svim vidovima saobraćaja, ovde stoji, koji se obavlja na teritoriji grada Beograda, da se brišu reči – u svim vidovima saobraćaja.
Mislim da je i gospodin Ružić svestan i da će priznati da grad Beograd treba da reguliše pre svega javni gradski prevoz i to je u stvari javni gradski prevoz je najbolja formulacija koja tu treba da stoji. Ne može grad Beograd regulisati apsolutno sve jer to dovodi do brojnih problema. Neko će pomisliti da treba i avionski saobraćaj da regulišete, da treba ko zna šta još.
Srpska radikalna stranka smatra da je neophodna da na primer taksi prevoz bude regulisan zakonom na nivou Republike Srbije jer se pokazalo i to bi bio svakako i najbolji način i na taj način bi jedinice lokalne samouprave bile izložene neuporedivo manjim pritiscima.
Tvrdim da su sve vlasti u Gradu Beogradu u prethodnih nekoliko desetina godina dokazale da nisu u stanju da na adekvatan način organizuju ovaj taksi prevoz, pre svega zato što je on neumereno skup.
U Gradu Beogradu su postojala brojna ograničenja za broj taksi vozila, što je potpuno suprotno i Ustavu Srbije, koji garantuje svakome pravo na rad, koji ispunjava određene uslove. Međutim, iz nekog nepoznatog razloga svaka se vlast rasvila, taksista valjda više nego elementarna nepogoda. Danas je taksi prevoz, pogotovo u Beogradu loše organizovan. On je skuplji nego u bilo kom drugom gradu u Srbiji, iako za to nema opravdanje. Ekonomska logika govori da na većem tržištu i prevoz mora biti jeftiniji.
Međutim, prevoz u Beogradu, taksi prevoz, je po dva, tri puta skuplji nego što je to slučaj u drugim manjim gradovima Srbije. Duplo je skuplji nego prevoz, na primer i u Novom Sadu, da ne govorim o drugim gradovima, poput Pančeva, poput Zrenjanina, poput mnogih drugih, Niša i slično, mnogih manjih gradova u Srbiji. Sve nam to govori da ovo nije dobro rešenje i poseban problem je Javno gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu, koje godinama i godinama isisava bukvalno milijarde dinara.
Znate, nenormalna je situacija da se privatnici, koji se bave javnim gradskim prevozom bogate iz godine u godinu i da šire svoj vozni park, a da istovremeno Javno gradsko saobraćajno preduzeće grca u dugovima, da stalno imamo različite afere oko nabavke, nekada autobusa, u Đilasovo vreme trolejbusa, pa smo imali aferu oko nabavke kočnica, imali smo oko nabavke guma, da ne ulazim u to što se čitav niz nesreća desio i nesrećnih slučajeva u javnom gradskom prevozu u Beogradu, da je nedavno jedan privatni prevoznik povukao čitav kontigent novih autobusa, koje je uvezao iz Turske, dok se ne utvrdi koji su razlozi za čitav niz nesreća koje su se desile tom novom prevozniku.
Dakle, mnogo je toga negativnog što sa događa. Prevoz je skup. Do taksija je nemoguće doći. To je oblast u kome apsolutno vlada kriminal i korupcija i zbog svega ovoga, mi smatramo da treba to regulisati na jedan potpuno drugačiji način.