Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas imali priliku da u okviru ove objedinjene rasprave čujemo svašta, da slušamo o svemu i svačemu i rekao bih najmanje o onome što je tema dnevnog reda, kao da je danas bila neka slobodna tema, pa su učesnici uglavnom predstavnici vladajuće koalicije koji su do sada govorili pokušavali da govore o uspesima svoje vladavine. Naravno, bilo je tu i grešaka. Govoriću i ja. Iskoristiću priliku, kada su oni o tome govorili, da i ja o tome kažem po neku reč.
Pre svega, izneo bih jednu principijelnu primedbu koja je vezana ne samo za ove sve zakone koji su danas na dnevnom redu, već je to nešto što se generalno odnosi i na druge zakonske predloge koje imamo u Narodnoj skupštini. Kada čitate ove predloge zakona i čitate razloge za donošenje zakona, ono što je za vas osnovni razlog donošenja svih zakona je, po pravilu, usklađivanje sa direktivama koje dolaze iz EU.
Vi i danas usklađujete zakone sa direktivama EU, a to po mom mišljenju nije dobro iz nekoliko razloga, pre svega zbog toga što vi nikako da shvatite da Srbija ne samo da nije član EU, nego je potpuno izvesno da Srbija neće postati član EU.
Potpuno je sigurno da i ne moramo da brinemo za narednih 20, 30 godina, dakle, tu smo potpuno bezbrižni, ali je pitanje da li ćemo čak i nakon tih 20 ili 30 godina postati članovi EU.
Ako se setimo onoga što je obećavao DOS-ov režim, a vi koji ste danas na vlasti ste ideološki ne samo klonovi, nego i naslednici njihove politike i dobar deo vladajućih stranaka čak je bio u vlasti sa DS, iako se toga danas ili nerado sećaju ili ne sećaju, tada ste građanima Srbije obećavali da ćete već 2005. ili 2006. godine Srbiju uvesti u EU.
Umesto toga, dobili smo pljačkašku privatizaciju, dobili smo situaciju u kojoj je nastala krilatica da svaka mafija ima svoju državu, a da samo u Srbiji mafija ima svoju državu, a prethodno znači da svaka država ima mafiju.
Mi smo potpuno sigurni, i to je očigledno iz onoga što govore predstavnici najznačajnijih zemalja EU, da neće dolaziti do daljeg proširenja. To ste čuli direktno od Emanuela Makrona, koji kaže da dok se ne definišu odnosi između zemalja članica EU, da nema ni govora o proširenju. Čak je i Turska prihvatila, nakon decenija provedenih u statusu kandidata za EU, da od tog prijema nikada neće biti ništa, a nažalost, režimi u Srbiji, evo i posle punih 19 godina, proevropski režimi ne mogu da shvate da za Srbiju evropska budućnost ne postoji.
Da li je vama problem to što ste toliko dugo obmanjivali građane sa tom navodno svetlom evropskom budućnošću i što ste sve probleme koje imamo u državi i vašu nesposobnost da bolje organizujete i državne službe i da poboljšate život građana u Srbiji, uvek opravdavali tako što kažete - kada uđemo u EU, onda će biti bolje, ali je problem, nikako da uđemo? Te 2005. godine, pa 2017, pa 2019, pa 2025. godine, ali onda dođu vaši nazovi prijatelji sa zapada i kažu lepo da od toga nema ništa.
Drugi problem je to što propise koje usklađujete, neki su u međuvremenu, to radite sa velikim zakašnjenjem, i to tolikim da su neki u međuvremenu i u EU doživeli određene izmene, pa ćemo mi zakone koje danas donosimo i propise koje danas menjamo biti prinuđeni za neko ne toliko dugačko vreme, odnosno u kraćem vremenskom roku da donosimo ponovo.
Bolje bi bilo ili da budete ažurni ili da lepo sačekate, pa da odradite čitav posao istovremeno, a najbolje i najpametnije od svega bi bilo da priznate da od EU nema ništa, da se mi kao država okrenemo sopstvenim interesima. Čak su i predstavnici vladajuće koalicije govorili o prednostima slobodne trgovine i koristi koju će imati građani Srbije od potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom. I mi se slažemo i mi smo veoma srećni što ste konačno shvatili ono što mi iz SRS propagiramo 30 godina. Neki su, doduše, shvatili pa zaboravili, pa sad opet shvataju, ali dajte onda budite u nekom trenutku dosledni do kraja.
Mi smo imali prilike da slušamo dosta toga o problemu televizija koje nelegalno posluju i emituju svoj program u Srbiji, iako se za tu delatnost nisu registrovali u skladu sa važećim zakonodavstvom.
Ja ću vas podsetiti, gospodine Šarčeviću, još u vreme kada vi niste bili ministar, možda se tada niste bavili politikom, možda tada niste pratili, da je još u to vreme SRS govorila o tome da te televizije nelegalno emituju reklame, da je potpuno javno, jer vi na njihovim sajtovima možete naći cenovnik koliko košta sekunda, da to nisu programi koji se samo reemituju za srpsko tržište i nekada su čak ti kanali imali reklame na mađarskom i na nekim drugim jezicima.
Jedan od onih koji je na samom početku izneo taj problem je vlasnik SOS kanala, koji je čak zbog toga jedno vreme bio isključen iz SBB-a, imao ogromnih problema zbog toga i vi razumete taj problem, znate taj problem, ali nažalost, izostaje bilo kakva reakcija države.
Vi dovodite u nejednak položaj ljude koji posluju u skladu sa zakonima Republike Srbije, koji plaćaju porez Republici Srbiji, od kojih i vi obavljate svoje funkcije, od kojih i vi radite ono za šta ste izabrani.
Moje pitanje je za vas – dokle ćete vi samo razumeti problem i kada ćete neke konkretne korake da preduzmete? Da li od vas EU traži vladavinu prava? Traži. Evo, moj predlog je da krenete tako što ćete pogasiti sve te kanale koji nelegalno posluju u Srbiji, pa kad već šaljete izveštaj EU, pošaljite izveštaj – evo, u skladu sa vašim instrukcijama o vladavini prava, mi smo zakone Srbije krenuli da primenjujemo i ukinuli kanale koji su nelegalno poslovali u Srbiji i na taj način nanosili štetu i onima koji rade u skladu sa zakonom, ali i budžetu Srbije i svim njenim građanima.
Čuli smo od ministra, on je rekao u svom izlaganju da ima puno ozbiljnih država u kojima, kako kaže, posebno ministarstvo se bavi autorskim pravima i industrijskom svojinom. To je malo zvučalo kao da se vi žalite. Da li je vama čudno kako ste rekli? To su vaše reči, da se vi bavite s ovim, ali to je trebalo rešavati u vreme formiranja Vlade ili da pripadne nekom drugom ministarstvu. Ako ste prihvatili da pripadne vama, onda nema više kukanja. Onda je to posao koji je u skladu sa Zakonom o Vladi i ministarstvima u vašem resoru i koji vi voljno ili nevoljno morate da obavljate.
Slušali smo u prethodnom periodu, odnosno od prethodnih govornika i o zaštiti glumaca o zaštiti njihovih autorskih dela, kako će to sada biti mnogo bolje. Ja vas pitam, gospodine ministre, šta je sa zaštitom autorskih dela baletskih umetnika? Da li ste čuli za baletske umetnike, šta je sa njihovim pravima? Njihovih prava nema. Reći ću vam zašto. Zato što ste vi baletske umetnike izbrisali iz registra umetnika. Postoje npr. cirkuski umetnici. To je za vas umetnost, ali baletski umetnici ne postoje. Izbrisali ste, izbrisali njihova prava, izbrisali mogućnost za beneficirani radni staž, toga više nema.
Pretpostavljam, ministre, da veoma često idete na operu, na balet i da ćete biti u nekoj od narednih godina u mogućnosti da vidite npr. jednu balerinu od 60 godina, jer beneficiranog radnog staža nema i možda će to biti još jedna od stvari zbog koje će bugarski turisti navaljivati u Beograd, pored one pevajuće fontane, koja je prestala da peva, ali to niko ne pominje, možda će dolaziti da vide i baletske umetnike koji nisu umetnici, a koji moraju, kako bi napunili 40 godina radnog staža, da rade do 60. godine. E, sad, ja ne znam da li je i to neka od direktiva EU, da se pojedinim umetnicima ukida status umetnika.
Slušali smo, gospodine ministre, i o uspesima koji se objavljuju i o tome kako je „Fajnenšl tajms“ proglasio Srbiju za prvaka sveta u investicijama.
Pre nekoliko dana slušali smo u jednoj raspravi kako imamo ministra inostranih poslova koji je takođe prvak sveta i najbolji ministar inostranih poslova i u istoriji Srbije, i to je sve bilo, dakle, o tome je bilo govora u okviru Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. Ja se sada pitam gospodine ministre, da li ste vi obavestili „Fajnenšel tajms“ da mi donosimo Zakon o zaštiti, odnosno izmene i dopune o Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda i kako li će „Fajnenšel tajms“ tek reagovati kada vi ovaj zakon donesete? Znate.
Onda smo slušali o tome kako će ubrzo u Srbiji biti povećan minimalac, kako će on biti veći nego što je bio do sada i, kažu, neuporedivo veći nego što je bio pre dve, tri godine, citiraću - kada smo počeli da se bavimo povećanje minimalca i unapređenjem ličnih primanja. Vladajuća većina u manje više istom sastavu, dakle, gore dole, da li se poneko promenio nije ni toliko bitno, je na vlasti sedam i po godina. Ako se vi tek dve ili tri godine bavite povećanjem minimalca i unapređenjem ličnih primanja, šta ste, gospodo draga, radili prvih pet godina ili prvih pet godina odbacujete na onaj zakon kada ste zakonom smanjili primanja u državnim organima, kada ste 10% skinuli penzionerima, kada ste zabranili zapošljavanje, pa tih prvih pet godina otpisujete na borbu protiv povećanja ličnih dohodaka i borbu protiv unapređenja ličnih primanja, a sada ovaj valjda naredni petogodišnji ciklus ide u nekom drugom pravcu.
Gospodine ministre, jedan od predloga članova koji je, ne znam zašto izazvao posebnu pažnju kao nešto dobro, u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o patentima gde ste dodali odredbu po kome u slučaju gde se reguliše postupanje nadležnog organa u slučaju da podnosilac prijave umre za patent i sada je određeno da u tom slučaju nadležni organ prekida postupak, jer kaže – ne zna nadležni organ ko je naslednik, eventualni naslednik tih prava, da li je on zainteresovan da nasledi imovinska prava onoga ko je podneo zahtev za određeni patent. Mislim da je prethodno rešenje bilo bolje. Ne vidim razlog da se taj postupak prekida. Bolje da postupak teče, jer ono što je osnovana pretpostavka je da će naslednici biti zainteresovani da u okviru nasleđivanja, kao što se to obično i radi, budu naslednici i tih određenih prava.
Imate, pošto volite, ne znam ko vam piše ova obrazloženja… Sačekaću da ministar završi telefonski poziv, možda je nešto bitno. Ako je „Fajnenšel tajms“, ja ću sačekati. Hvala.
Dakle, obrazloženje za član 6. predloga zakona koji propisuje kako će se određivati naknada zaposlenom za pronalaske iz radnog odnosa i vi tu kažete – predlagač napominje da je predlog kriterijuma za određivanje naknade odmeren i demokratski, zamislite demokratski, te da uvažava interese poslodavca i zaposlenog.
Šta, gospodine ministre, u ovom slučaju znači da je predlog zakona demokratski, da li se rešava glasanje, da li se rešava referendumom? Dakle, ovo je izraz koji apsolutno nikakve veze nema sa članom zakona kojim vi pokušavate da obrazložite ovo rešenje. Dakle, vi, kao potpisnik ovog predloga zakona, ili neko ko zastupa Vladu Republike Srbije morate voditi računa o tome na koji se način obrazlaže i nije dovoljno samo lepiti te izraze koji su popularni.
Dosmanlije su imale jedno vreme omiljeni izraz – transparentno, pa im je sve bilo transparentno, dok im nismo objasnili da to na srpskom jeziku znači – providno. Vrlo brzo su oni postali provodni građanima Srbije i te bajke koje su pričali. Međutim, vi u mnogome podsećate na njih, pa se i vi često koristite izrazima kojima na ovom mestu apsolutno nema mesta. Hvala.