Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, po ko zna koji put raspravljamo, mislim da je u ovom sazivu osmi ili deveti put da raspravljamo o obrazovanju i svaki put vi nas ubeđujete kako su zakoni dobri, kako će doneti napredak građanima Srbije, kako će nam deca biti pametnija, bolje se snalaziti, biti obrazovanija, raditi bolje poslove, ali nažalost stvarnost vas demantuje.
Ja sam baš maločas razmišljao, evo od 2004. godine kada smo prvi put izabran za narodnog poslanika, teško je setiti se zaista koliko je ministara prošlo kroz Narodnu skupštinu i koliko je puta ovo naše nesrećno obrazovanje reformisano. Sve zapravo te nevolje Srbije počele su od tog „5. oktobra“ kada ste vi počeli da radite ono što vam diktiraju iz EU. Sva zla u Srbiju već 20 godina dolaze iz EU, od te čuvene bolonje, što je bio početak sunovrata našeg obrazovnog sistema, pa preko privatnih univerziteta itd, sve su to stvari koje se nastavljaju do danas.
Osam ili devet puta, kao što sam rekao, raspravlja se samo u ovom sazivu o obrazovanju. Kada uporedite govore poslanika vladajuće koalicije, oni su praktično svaki put, bez obzira na to o čemu se radilo, kojim izmenama i dopunama, oni su mogli koristiti isti govor. Oni pričaju kako je divno, kako je krasno, kako je mnogo dobro i kako će biti još bolje, ali kada pogledate to se sa realnošću, sa životom u Srbiji, sa obrazovanjem u Srbiji nema apsolutno nikakve veze.
Meni je drago da ste vi danas priznali da onaj zakon iz 2015. godine nije valjao, da je doveo do mnogo problema. Međutim, ne može to vas opravdati, jer vi ovde odgovarate za grehe čitave vaše koalicije za prethodnih osam godina koliko je ovaj režim na vlasti. To što kažete da nije valjalo 2015. godine je potvrda da smo mi tada bili u pravu, kao što smo u pravu i danas, ali je potrebno da prođe malo vremena da biste to uvideli i vi.
Šta nam govori to što osmi ili deveti put u ovom sazivu raspravljamo o obrazovanju? Da li to govori da vi veoma dobro znate šta želite i da vi veoma dobro znate kako da sprovedete ili nam to govori nešto drugo? Da ste znali od početka šta želite, vi biste valjda prvi put doneli zakon kakav je Srbiji potreban, a ubeđivali ste nas od prvog puta da je to to i da je to najbolje moguće rešenje. To ste nam govorili i drugi, i treći, i četvrti, i peti, evo govorite nam to i ovoga puta. Saziv je na izmaku, pa verovatno nećete imati vremena još koji put da u tu priču ubeđujete građane Srbije i narodne poslanike, ali potpuno sam siguran da će ovi zakoni biti tema izmena, dopuna ili donošenja novih zakona veoma brzo.
Problem je drugom. Ovde se radi o tome što vi pokušavate da popravite nepopravljivo. Ako pogledamo kakvo je obrazovanje u Srbiji bilo pre 20 godina i kakva su nam deca bila, da li su bila vaspitanija, ja sam siguran da je u ono vreme obrazovanje bilo mnogo bolje i da ljudi koji danas imaju 40, 50, 60 godina, da su škole u koje smo išli, srednje škole, fakulteti bili mnogo bolji i ozbiljniji od ovoga danas.
Kada budete smogli snage da kažete, prvo sami sebi, a onda i kolegama u Vladi, da Srbija u Evropi nema prijatelja i kada budemo počeli da radimo, ne ono sa čime se saglasi EU, već ono što je dobro za srpski narod, tada ćemo imati nekakve šanse za boljitak.
Druga stvar, nije pitanje samo zakona, gospodine ministre, pitanje je i primene zakona. Pazite, mi smo imali predsednika Republike sa falsifikovanom fakultetskom diplomom i dokazali smo da je čovek, na primer, bio za pet ili šest ispita u Strazburu, kao član skupštinske delegacije u vreme kada je navodno polagao te ispite. Šta se desilo? Ništa. Kako ste reagovali vi koji podržavate vladajuću koaliciju u kojoj ste ministri? Ćutite. I dan-danas niste spremni da osudite to što je uradio Tomislav Nikolić, ali se isto tako ne pitate kakvu vi poruku na taj način šaljete društvu, kakav je to uticaj imalo na obrazovanje, kakav je to uticaj imalo na celokupno društvo. Pa kada neko može sa falsifikovanom diplomom da bude izabran za predsednika Republike, umesto da ste ga se javno odrekli, umesto da je prezren u društvu, on je i dan-danas funkcioner Vlade Republike Srbije, izmislili ste neku nepostojeću funkciju, plaćate mu vilu sedam, osam, ne znam ni ja koliko hiljada evra mesečno i on je privilegovan.
Do čega je to dovelo? Pa dovelo je do toga da u Vladi sede ljudi sa plagiranim doktoratima, da u Vladi sede ministri koji su falsifikovali fakultetske diplome i to je jasno čitavoj Srbiji, ne radi se o jednom, nego više njih. I vi, gospodine ministre, opet ćutite. Imate li vi vrednosni sud o tome? Do čega će to dovesti? Koliko je ljudi u ovoj sali u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa falsifikovanim fakultetskim diplomama i niko ne reaguje? Čemu se na taj način uče deca u Srbiji? Uče se tome da nema odgovornosti, da najpokvareniji prosperiraju, da je sistem takav da umesto da kvalitet ispliva na površinu, oni koji su najbolji beže u inostranstvo.
E, to je suština naše propasti i to se neće promeniti ni sa ovim izmenama i dopunama zakona, niti će se, nažalost, promeniti sa nekoliko amandmana koje mi kao poslanička grupa SRS možemo da podnesemo. Nama je potrebno da se temeljno menja sistem, da se grade institucije ispočetka, ali pre svega da shvatite da nemate prijatelja u EU.
Za Srbiju ne važe nikakva pravila. Gde su vam prijatelji, gospodine ministre, nakon što je Crna Gora donela sraman zakon koji su nazvali, apsurda radi, Zakon o slobodi veroispovesti? Gde su vaši evropski prijatelji? Koji je od njih podigao glas? Koji je od njih rekao da je to strašno, da to ne sme da se radi? Niko. I to pokazuje da Srbija suštinski nema nikakav ugled na zapadu, a vi stalno pričate o vašim prijateljima, pričate kako ste uvaženi, pričate kako preslišavate njihove ministre i predstavnike na sastancima – ej ti, bre, nemoj slučajno da si vodio našu decu da rade po Evropi.
Za koga mi i ovim zakonima spremamo decu? Da li ih spremamo za moderno belo roblje u Evropi, da li ih spremamo da rade po Nemačkoj i Austriji ili da nešto poprave u Srbiji? Nažalost, ministre, i vi znate kao što i ja znam da ovi zakoni neće popraviti stanje u Republici Srbiji i to je i vaš i moj poraz.