Dame i gospodo narodni poslanici, ako odustajete vi iz vlasti, iz režima od toga da diskutujete o zakonima, to ne znači da ćemo mi iz opozicije. Mnogi se ponadaše da nećemo stići, ali stigosmo.
Nadam se, gospodine Ružiću, da ćete vi u diskusiji imati malo više da nam kažete od ovoga što ste rekli u svojoj uvodnoj reči, jer mislim da nije korektno. Vi ste bili narodni poslanik i vi veoma dobro znate da nije baš uputno da ministar samo ponovi prvih nekoliko rečenica iz obrazloženja zakona koji mi i onako imamo.
Ako ste smatrali da mi nismo pročitali materijal, tu ste se grdno prevarili, imate dovoljno iskustva, znate da ga mi čitamo, i funkcija ministra bi bila da da neka dodatna objašnjenja.
Imajući u vidu da su se ministri u prethodnom periodu uglavnom pravili mrtvi i da nisu odgovarali ni na koja pitanja, ja se nadam da ćete vi biti nešto aktivniji danas.
Vi veoma dobro znate da je Srpska radikalna stranka protiv tih tzv. evrointegracija i protiv ulaska Srbije u EU, pre svega, zbog činjenice da se većina zemalja EU otvoreno neprijateljski ponaša i prema Republici Srbiji, da ne poštuju naš suverenitet ni teritorijalni integritet i da po pravilu sve obaveze koje Srbija ima oni traže da ispunjavamo, a praktično nijedna obaveza EU prema nama se ne ispunjava.
Vi danas predlažete da Srbija pravi nekakvo novo partnerstvo, da se zajedno sa EU borimo protiv terorizma i protiv teških oblika kriminala, i to je svakako dobra prilika da se razmotri kako funkcionišu oni oblici udruživanja koje već imamo, pre svega Interpol.
Da li možete da nam kažete, gospodine Ružiću, koliko je puta došlo do toga da određena lica po crvenim poternicama, koje je raspisala Srbija, budu uhapšena, a da potom ne budu u skladu sa tim sporazumom isporučena Srbiji? I da nam kažete uporedne podatke, u koliko je slučajeva Srbija, u skladu sa protokolima koje je potpisala sa Interpolom, uhapsila određena lica i isporučila ih državama koje su raspisale te crvene poternice?
Zašto vas to pitam? Evo, vidim da vi klimate, ramenima sležete i kažete da nemate te podatke. Ovde se postavlja pitanje - zašto bismo prihvatali nove obaveze ukoliko je jasno da zapadne zemlje ne ispunjavaju nijednu obavezu prema Srbiji? Ako krenemo od Rezolucije 1244 kao najvažnije, koja je garantovala i teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije nad Kosovom i Metohijom, nikada obaveze koje su u korist Srbije, u korist srpskog naroda, a pre svega vraćanje određenog broja vojnika i policajaca, uspostavljanje carinske službe od strane državnih organa Republike Srbije, to nikada nije ostvareno.
Da stvar bude još gora i da sramota i vaša i Vlade kojoj pripadate bude još veća, ja bih voleo da čujem kada ste vi poslednji put zatražili da se ispune te obaveze koje su važeće? Vi to veoma dobro znate. To što vi navodno pregovarate o nekakvom kompromisu, ja se nadam da ga nikada nećete ostvariti, jer taj kompromis svakako ne može biti u interesu srpskog naroda, niti se može praviti kompromis u državi. Državu ili imate ili nemate.
Mnogo puta su šiptarski zločinci ili ustaški zločinci hapšeni upravo u zapadnim zemljama, ali nikada ni jedan od njih nije isporučen Republici Srbiji. Postavlja se pitanje – zašto Srbija i dalje uredno ispunjava svoje obaveze, ako niko drugi nije u stanju i nije u obavezi da ispuni bilo šta što ide u našu korist?
Vi ste potpisali CEFTA sporazum, odnosno vladajuća većina, možda ne Vlada u kojoj sedite, ali vladajuća većina i stranka kojoj pripadate. Prošlo je više od godinu dana, gospodine Ružiću, od kako je Priština uvela taksu, najpre, 10%, a potom i 100% na sve proizvode iz Srbije, kršeći na taj način CEFTA sporazum koji je potpisao UNMIK.
Mi smo čuli najavu od predsednika Vlade Republike Srbije, Ane Brnabić, da će, nakon isteka roka od 90 dana, a to je rok u kome se može i treba rešiti taj problem, ukoliko taj problem ne bude rešen, Srbija uputiti žalbu nadležnom sudu CEFTA, Arbitražnom sudu. Pitam vas, gospodine Ružiću, da li je Srbija tu tužbu podnela? Nisam siguran da me čuje gospodin Ružić od buke u sali, pa ću ponoviti još jedanputa – da li je u skladu sa najavama koje smo čuli u javnosti Srbija podnela arbitražnu tužbu, odnosno tužbu Arbitražnom sudu CEFTA zbog taksi koje je Priština uvela na proizvode koji dolaze iz Srbije? Ukoliko jeste, kada je ta tužba podneta? Ukoliko nije, zašto takva tužba nije podneta?
Vi ste, gospodine Ružiću, potpisali Briselski sporazum i ti sporazumi, uprkos tome što je državno rukovodstvo Republike Srbije tada ubeđivalo građane da je to veliki dan, da je to dan za slavlje, da građani Srbije i posebno oni koji žive na Kosovu i Metohiji treba da se raduju, onaj ekspert za aplaudiranje Marko Đurić je rekao da smo pobedili pet nula šiptarsku stranu u tim pregovorima…
Međutim, obaveze koje su utvrđene tim sporazumom odnosile su se uglavnom na Srbiju, Srbija je sve svoje obaveze ispunila, a šiptarska strana je imala samo jednu obavezu, a to je da bude formirana Zajednica srpskih opština koja je opet, uprkos onome što ste vi iz vlasti govorili, negde na nivou nevladine organizacije. Vaše prazne priče da će navodno ta organizacija imati grb, himnu i zastavu ne znače apsolutno ništa, jer bilo koje nevladino udruženje može imati svoj amblem, može imati himnu, svečanu pesmu, kako god to da nazovete, ali ne može imati nikakva ovlašćenja.
Upravo tako ni ta Zajednica srpskih opština, koja nema nikakva ovlašćenja, ni takva nije mogla biti formirana jer su po povratku sa pregovora isti ti sa kojima ste pregovarali podneli zahtev tzv. ustavnom sudu Kosova koji je utvrdio da tobože to nije u skladu sa njihovim ustavom i da samim tim oni nemaju nikakvu obavezu.
Zašto niko iz Vlade Republike Srbije, gospodine Ružiću, ne insistira pre nastavka pregovora da prvo šiptarska strana ispuni već preuzete obaveze, ne zbog toga što će na taj način biti bolji život građana Srbije na KiM, ne zbog toga što će oni biti sigurniji, ne zbog toga što će tako biti obezbeđena za njih sloboda kretanja, već pre svega zbog toga što je očigledno da šiptari to ne žele da urade i to je najbolji razlog zbog čega bi na tome trebalo insistirati?
Vi iz Vlade Republike Srbije ste svojevremeno upozoravali da ako tzv. Kosovo bude formiralo vojsku, što je suprotno Rezoluciji 1244 i svim međunarodnim dokumentima, da Srbija neće ići u dalje pregovore dok ta odluka ne bude povučena. Kao što vidimo, od svih tih uslova „kondicio sine kvanon“ uslova bez kojih nije bilo moguće nastaviti pregovore, došlo se do toga da sada zvaničnici Vlade Republike Srbije samo ističu da ne može biti nastavljeni pregovori sve dok ne budu bile povučene takse.
Da li su takse važnije od Ustava Republike Srbije? Da li su važnije od Rezolucije UN? Ja smatram da nisu. Sve su ove razlozi zbog kojih, gospodine Ružiću, ne treba preuzimati nove međunarodne obaveze dok zapadne, neprijateljske države, koje nam otimaju KiM ne budu počele da ispunjavaju obaveze prema Srbiji.
Vi ste odgovorni za to što je ugled međunarodni Srbije srozan. Da nije srozan oni bi obaveze prema Srbiji ispunjavali, a to što su našli pogodno tle i ljude kojima je dovoljno da ih potapšu po ramenu kao malo Đokicu i da kažu – mnogo ste dobri, mnogo ste lepi, mnogo ste pametni, mnogo dobro ispunjavate naloge koje dobijete od nas, to za građane Srbije nije dovoljno.