Priznajem i da sam ratni zločinac, priznajem i da sam peko vola na Palama. Priznajem da sam se ljubio i grlio sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem. Sve priznajem.
Ali, gospodine Božoviću, nikako da čujem tu čarobnu reč ili te čarobne reči koje preduzeće je DS izvukla iz postupka restrukturiranja i stavila na zdrave noge? Evo, kažite mi jedno jedino. Nije teško pitanje. Ne tražim da mi kažete pet, ili još teže, da mi kažete 10. To je već da čoveka zaboli glava. Ali, kažite mi jedno preduzeće koje je DS ozdravila. Kažite mi jedno jedino i ja se više neću javljati za reč.
(Balša Božović, s mesta: „Fijat“ Zastava.)

Zahvaljujem se, gospođo predsednice. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na svojoj sednici koja je održana 28. aprila 2015. godine utvrdio Predlog odluke o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na osnovu člana 28. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i člana 48. stav 1. alineja 8. i člana 203. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na osnovu prikupljenih predloga koje je dala većina poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predložila gospođu Brankicu Janković, diplomiranog pravnika iz Beograda.
Dozvolite mi ukratko iznesem biografiju gospođe Janković. Gospođa Brankica Janković rođena je 18. januara 1973. godine. Udata je i majka je dvoje dece. Završila je Pravni fakultet u Beogradu. Završila je master studije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i trenutno je doktorant na Fakultetu bezbednosti u Beogradu. Poznaje rad na računaru, poznaje engleski i ruski jezik i poznaje, što je veoma značajno za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, znakovni jezik.
Gospođa Brankica Janković ima bogato radno iskustvo u oblasti ljudskih prava i sloboda, u oblasti zabrane diskriminacije i zaštite građana Republike Srbije od različitih oblika diskriminacije. Bila je pomoćnik direktora ustanove Gerontološki centar Beograd. Zatim, bila je državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Bila je direktor ustanove Gerontološki centar Beograd. Bila je sekretar gimnazije „Ruđer Bošković“ sa domom učenika i osnovne škole „Ruđer Bošković“ u Beogradu. Između ostalog je predavala jedan nastavni predmet koji je takođe bitan za njenu biografiju i za posao kojim će gospođa Janković da se bavi. Predavala je predmet „Ustav i prava građana“.
Bila je koordinator za Republiku Srbiju od 2004. do 2006. godine City University Of Sheffield. Bila je direktor marketinga na TV Politika, direktor marketinga na televiziji Jugoslavija-JU Info kanal, producent marketinga na TV Politika.
Ono što su njene značajnije aktivnosti u oblasti za koju se predlaže, bila je IPA službenik za sve IPA programe pomoći u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Bila je šef pregovaračke grupe za Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje u pregovorima o pridruživanju EU. Predsednik je pododbora za istraživanje, inovacije, informatičko društvo i socijalnu politiku u okviru Odbora za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Nacionalni je koordinator za staranje stanovništva u radnoj grupi za staranje stanovništva. Zatim, koordinator je projekta Unapređenje socijalnih i zdravstvenih usluga na lokalnom nivou. U pitanju je jedan projekat Svetske banke.
Predsednik je upravnog odbora projekta finansiranog iz IPA fonda 2008. godine – Socijalna inkluzija. Predsednik upravnog odbora projekta finansiranog iz IPA fonda 2011. godine – Unapređenje položaja korisnika rezidencijalnih ustanova sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama kroz stvaranje uslova za njihovo uključivanje u društvo i lokalnu zajednicu. Šef Vladine međuresorne radne grupe za izradu programa reformi zapošljavanja i socijalne politike.
Član je Vladinog političkog saveta za primenu Rezolucije 1325 – „Žene, mir i bezbednost“. Nacionalni je projektni direktor na projektu „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u okviru UNDP. Nacionalni je projektni direktor projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama“. Takođe, jedan program u okviru UNDP. Direktor projekta „Uspostavljanje i primena sistema licenciranja pružaocu usluga socijalne zaštite u Srbiji“. Predsednik Vladinog Saveta za pitanja starosti i starenja. Predsednik Vladinog Saveta za osobe sa invaliditetom. Predsednik Vladinog saveta za prava deteta.
Bila je šef državne delegacije na Ministarskoj konferenciji o starenju u Beču u periodu od 18. do 20 septembra 2012. godine. Bila je šef državne delegacije na Ministarskoj konferenciji o završetku procesa deinstitucionalizaciji dece i podršci biološkoj porodici u Sofiji 21. i 22. novembra 2012. godine. Bila je šef državne delegacije na Drugoj konferenciji Saveta Evrope ministara zaduženih za socijalnu koheziju i izgradnju sigurne budućnosti za sve u Istanbulu od 11. do 12. oktobra 2012. godine.
Bila je šef državne delegacije na predstavljanju Drugog i Trećeg periodičnog izveštaja o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena u Ženevi 18. jula 2013. godine, na 55. redovnom zasedanju Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena.
Bila je šef državne delegacije na Konferenciji na izazovima starenja i reformi penzionog sistema u zemljama EU u Beču od 3. do 5. aprila 2014. godine. Ima više objavljenih stručnih radova u oblasti radnog i socijalnog prava, bezbednosti i socijalne zaštite i starenja stanovništva. Predavač je i predsednik Komisije za pripremu i polaganje ispita za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekata i koordinatora za izvođenje radova u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Ostvarila je veliki broj učešća na velikom broju konferencija, kongresa i seminara u oblasti marketinga, obrazovanja i standarda učenika, bezbednosti i socijalne zaštite, posebno zaštite i položaja starih.
Učestvovala je u izradi podzakonskih akata za primenu Zakona o socijalnoj zaštiti i brojnih podzakonskih akata u drugim oblastima. Član je Vladinog akcionog tima za izradu i implementaciju Strategije i Akcionog plana borbe protiv nasilja i nedoličnog ponašanja gledaoca. Član je zajedničkog tela za podršku i koordinaciju nadzora nad radom interresornih komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne zaštite detetu i učeniku.
Član je radne grupe za sprovođenje Strategije karijernog vođenja i savetovanja. Učesnik u izradi brojnih strateških i zakonskih dokumenata, kao što su Strategija razvoja socijalne zaštite, Nacionalna strategija o starenju, Strategija za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, Strategija razvoja sporta, Zakon o platama u javnim službama, Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o radu, Zakon o socijalnom preduzetništvu, Zakon o upotrebi znakovnog jezika, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakon o ograničenju određenih prava građana i brojni drugi zakonski projekti.
Dobitnik je republičke nagrade za doprinos razvoju sistema socijalne zaštite, koju dodeljuje Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Republike Srbije i dobitnik je „Zlatnog točka“ za doprinos zaštiti ljudskih prava romske nacionalne manjine, koju dodeljuje Nacionalni savet Roma.
Ja bih mogao da pročitam još čitav niz prilično impresivnih detalja iz biografije gospođe Brankice Janković, ali to ću ostaviti za kasnije, ako bude bilo potrebno.
Ono što želim da naglasim, to je da je, kao što sam rekao i na početku, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na bazi predloga, koje su dale gotovo sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije, shodno dopisu predsednice Narodne skupštine od 7. aprila 2015. godine, utvrdio Predlog odluke o izboru Poverenika za zaštitu i ravnopravnosti. Predložio je gospođu Brankicu Janković i ja, kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pozivam sve narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da podrže izbor gospođe Brankice Janković na funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zato što mislim, zaista mislim, da ona to zaslužuje, da njeno pravničko obrazovanje, da njeno veliko radno i profesionalno iskustvo govore da je reč o osobi koja će ovim poslom da se bavi na najbolji mogući način u interesu svih građana Srbije, a posebno tih tzv. ranjivih društvenih grupa. Ako bude nekih potrebnih informacija, stojim vam na raspolaganju. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku jedan kolegijalni i prijateljski savet za gospodina Veselinovića. Na pitanje – kakvu koristi ljudi imaju od laganja, Aristotel je rekao – imaju tu korist da im se ne veruje ni kada govore istinu.
Dakle, gospodine Veselinoviću, čuvajte se iznošenja neistina jer i onda kada budete govorili istinu ljudi vam neće verovati.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta pričaš? Šta sam slagao?)
Slagali ste manje više sve.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta?)
Hajde da krenemo otpočetka.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta?)
Prvo, nije tačno da ste samo putem sms poruke obavešteni o sednici odbora. Evo, ovo je saziv u pisanoj formi sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine za utorak, 28. april 2015. godine sa početkom u 16 časova. Dnevni red – jedna tačka – utvrđivanje predloga za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
(Janko Veselinović, s mesta: Kad sam ga dobio?)
Uz poziv za sednicu dobili ste i prilog, biografiju….
(Janko Veselinović, s mesta: Lažeš.)
Dobro, dobro. Hvala vam gospodine Veselinoviću. Ja lažem…

Zahvaljujem se gospođo predsednice, ali zaista nema potrebe da ulažete napore da me branite. Ja sam od DS u svim njenim agregatnim stanjima pretrpeo mnogo gore od ovoga – lažeš, tako da me to uopšte ne pogađa. Ja možda lažem, papir ne laže. 
Dakle, uz poziv za sednicu odbora dobili ste i biografiju gospođe Brankice Janković. Iz te biografije se vrlo jasno vidi da gospođa Brankica Janković apsolutno ispunjava sve zakonom propisane uslove da bi bila izabrana za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ono što gospodin Veselinović nije rekao, između ostalog, to je i činjenica da je gospođa Maja Gojković kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije 7. aprila, ako se ne varam, svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini Republike Srbije uputila predlog, tj. poziv da predlože kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. To su učinile skoro sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. Evo, ja ću sada gledajući sa leva na desno da ih nabrojim: Poslanička grupa SDPS, Poslanička grupa SVM, Poslanička grupa SPO-DHSS, Poslanička grupa SPS, Poslanička grupa JS, Poslanička grupa PUPS i Poslanička grupa SNS. Nadam se da nijednu poslaničku grupu nisam izostavio.
Svi predlozi, odnosno taj jedan predlog svih poslaničkih grupa koje sam naveo ne treba da budu upućeni vama, Janku Veselinoviću, nego su ti predlozi upućeni predsednici Narodne skupštine. Da ste hteli da se informišete ko je kandidat ovih poslaničkih grupa za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, znali biste da je to gospođa Brankica Janković, da ona nije ničiji lični kandidat, da ona nije kandidat nijedne pojedinačne partije ponaosob, nego da je kandidat svih poslaničkih grupa koje sam naveo.
Takođe, biografiju gospođe Brankice Janković ste mogli mnogo pre sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da pročitate, odnosno da je dobijete od predsednice Narodne skupštine. To što vi niste uradili, to što vi od sebe, od svoje političke stranke pravite neke političke mučenike, to je sad vaš problem, to je sad stvar vaše političke strategije. Ja lično mislim da vam je strategija krajnje pogrešna i da vas neće odvesti na dobar put, ali uopšte ne želim time da se bavim.
Što se tiče procedure o kojoj ste govorili, prećutali ste i član 203. Poslovnika. Član 203. stav 1. bavi se predlogom za izbor i razrešenje guvernera Narodne banke Srbije, saveta guvernera Narodne banke Srbije, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i predsednika, potpredsednika i članova Saveta Državne revizorske institucije i drugih funkcionera određenih zakonom, sa obrazloženjem Narodnoj skupštini podnose ovlašćeni predlagači.
Stav 2. – ako zakonom nije određen ovlašćeni predlagač za izbor funkcionera iz stava 1. ovog člana, koga bira Narodna skupština, predlog će podneti nadležni odbor Narodne skupštine. Nadležni odbor Narodne skupštine u ovoj situaciji je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Na bazi predloga navedenih poslaničkih grupa, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je predložio gospođu Brankicu Janković za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ja sam kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo insistirao da se poštuje i član 203. stav 3. Poslovnika, koji kaže – pre izbora funkcionera iz stava 1. ovog člana, a gospođa Brankica Janković je funkcioner na koju se odnosi stav 2. ovog člana, ali bez obzira na to, pre izbora funkcionera iz stava 1. ovog člana, kojeg predlaže nadležni odbor Narodne skupštine, organizuje se razgovor sa kandidatima pred nadležnim odborom Narodne skupštine.
Budući da smo imali samo jednog kandidata, to što vaša poslanička grupa, to što poslanička grupa DS nije predložila kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, to je njihovo pravo i ja u njihovo pravo ne diram. Vi ste imali otvoren poziv predsednice Narodne skupštine da predložite kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Poslaničke grupe koje sam naveo su to učinile, a vaša poslanička grupa, kao i poslanička grupa DS, nije to uradila. Ja to poštujem i protiv toga nemam ništa.
Gospođa Brankica Janković je pozvana pred Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Sednici tog odbora ste i vi prisustvovali. Gospođo Brankicu Janković sam namerno pozvao da ne bi neko sutra rekao – a za što nisi pozvao kandidata za ovu funkciju da mu postavimo određena pitanja iz njegove profesionalne radne biografije i iskustva, da vidimo da li ona zaista ispunjava zakonom propisane uslove, kakva je osoba itd. Gospođa Brankica Janković je bila na toj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i vi, gospodine Veselinoviću, i svi drugi poslanici bivšeg režima mogli su da postave bilo koje pitanje Brankici Janković u vezi onoga što je ona radila.
Što se tiče ovih vaših nevladinih organizacija, vi ste kontradiktorni sami sa sobom. Ako se ne varam, rekli ste – preko 200 nevladinih organizacija je ustalo protiv gospođe Brankice Janković, a onda ste ih nabrojali, ispravite me, šest ili sedam. Onda ste izgovorili, između ostalog, u toj bujici političke negativne strasti da, eto, primedbu na izbor gospođe Brankice Janković na funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ima neka nevladina organizacija, izvinite, zaboravio sam joj ime, koja ima, zamislite, ovo je citat, 220 godina u oblasti zaštite od diskriminacije u Republici Srbiji. Nisam dobro čuo, malo sam u godinama, već sam ja pomalo seda glava, pa bih vas zamolio, gospodine Veselinoviću, da mi kažete koja je to beše nevladina organizacija u Republici Srbiji koja ima više od 200 godina iskustva u oblasti zabrane diskriminacije.
I, šlag na tortu poznavanja procedure gospodina Janka Veselinovića. Inače, gospodine Veselinoviću, ja nisam profesor. Vi, vidim, jeste, piše prof. dr Janko Veselinović. Znam da ste doktor pravnih nauka, ali ono što me čudi, to je da ne znate Poslovnik Narodne skupštine. Gospodin Janko Veselinović je juče došao na sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Raspravljali smo o tome da li su ova dva predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i o standardizaciji u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Gospodin Janko Veselinović je predložio dopunu dnevnog reda, da se u dnevni red uvrsti posebna tačka, a to je razmatranje predloga za povlačenje Predloga za izbor gospođe Brankice Janković na funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ja sam vas pustio da kažete to što ste imali da kažete. Stavio sam na glasanje vaš predlog, potpuno demokratski i u skladu sa Poslovnikom. Ispostavilo se da vi niste imali većinu da se u dnevni red uvrsti tačka koju ste vi predložili. Za vaš predlog glasali ste vi i, ako se ne varam, glasala je gospođa Gordana Čomić. Svi ostali članovi Odbora, mislim da ih je bilo 12, glasali su protiv.
Nakon toga, vi ste demonstrativno uzeli ovaj list hartije, ovako bacili ispred mene i rekli – ja podnosim ostavku na funkciju zamenika predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Na kraju krajeva, evo, tu je gospođa Gordana Čomić, postoji zapisnik, ljudi su to mogli da gledaju preko e-parlamenta itd. Onda sam vam ja, kao jedan ne baš naročiti pravnik, dao jednu pravnu pouku, da ne možete vi ostavku na funkciju zamenika predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da dajete meni, jer vas ja nisam ni izabrao, nego da tu ostavku treba da podnesete predsednici Narodne skupštine, zato što je to ko će biti predsednik odbora, ko će biti zamenik odbora, ko će biti član odbor, ko će biti zamenik člana odbora, to je stvar političkih dogovora svih poslaničkih grupa. Kad se poslaničke grupe dogovore, to ide na dnevni red Narodne skupštine.
Praksa je bila do sada da sve poslaničke grupe glasaju za predlog bilo koje poslaničke grupe, ako se nešto menja u sastavu nekog odbora, kada je u pitanju ta konkretna poslanička grupa.
Dakle, vi ste sačekali, ovo govorim zbog javnosti i zbog narodnih poslanika koji nisu prisustvovali sednici Odbora, da se ne bi stvorio utisak da ste vi neki mučenici kojima su uskraćena sva moguća prava, a ovde vas tiraniše i diskriminiše neka zla skupštinska većina predvođena Srpskom naprednom strankom. Dakle, kada se završilo glasanje i kada ste videli da imate svega dva glasa za vaš predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo koja je održana juče, onda ste vi, tek nakon toga, izvadili ovaj papir, bacili ga ispred mene i rekli demonstrativno – ja podnosim ostavku na funkciju zamenika predsednika Odbora. Ja sam rekao – u redu, hvala vam, ali tu vašu ostavku prosledite predsedniku Narodne skupštine i vi ste, vidim, to učinili juče, 25. maja 2015. godine i vaša ostavka je zavedena pod brojem 118-1440/15.
Šta hoću da kažem? Gospođa Brankica Janković je zajednički kandidat svih navedenih poslaničkih grupa koje sam naveo. Gospođa Brankica Janković nije član nijedne političke stranke, pa ni partije Ujedinjenih penzionera Srbije. U ime poslaničke grupe SNS, a hvala Bogu poslanička grupa SNS je toliko velika da može sama da izabere sama gospođu Brankicu Janković, dakle, u ime poslaničke grupe SNS, ja vam sada kažem da će poslanička grupa SNS glasati za izbor Brankice Janković, zato što je u pitanju osoba koja nije nepoznata srpskoj javnosti, obavljala je značajne državne funkcije. Videli ste da je u pitanju dama sa vrlo impresivnom profesionalnom i stručnom biografijom. Ti vaši maliciozni komentari, bila je direktor marketinga, predavala je u srednjoj školi itd, to su samo delići iz njene biografije. Mnogo više od toga jesu oni delovi koji govore da je gospođa Brankica Janković bila direktno angažovana kao diplomirani pravnik na poslovima zaštite ljudskih prava i sloboda u Ministarstvu, u drugim državnim organima, telima, međunarodnim institucijama itd.
Dakle, sa punim zadovoljstvom, čistog srca, čistog obraza, zato što znamo da smo poštovali zakon, zato što znamo da smo poštovali Poslovnik, mi ćemo glasati za izbor gospođe Brankice Janković. Ja već mogu da joj čestitam na tom izboru jer sam siguran da će ona sutra biti izabrana. Želim joj da pokaže punu posvećenost poslu. Želim joj da uloži sve svoje pravničke, profesionalne i stručne kvalitete da se unapredi položaj tzv. ranjivih društvenih grupa, kojih u Srbiji nije malo, s obzirom na tešku ekonomsku i finansijsku situaciju u kojoj se zemlja nalazi, a to je nasleđe bivšeg režima. Mislim da joj neće biti lako na ovoj funkciji, ali podršku SNS za sve ono što bude radila, u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom, imaće u svakom trenutku.

Možemo mi sad od ove sednice da pravimo pačiju školu i da se učimo poslovnika itd.
Ovo je poziv za sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Taj poziv, između ostalog, nalazio se i na oglasnoj tabli u Narodnoj skupštini. Kažite mi, gospodine Veselinoviću, jedan slučaj kada je na nekom odboru predlagan kandidat za neku državnu funkciju a da je u pozivu za sednicu odbora stajalo ime i prezime kandidata i njegova biografija. Evo, navedite mi jedan jedini slučaj. Takvog slučaja nema.
Sada me pitate da li ste vi trebali da gatate. Sumnjam da ste obdareni takvim sposobnostima da možete da gatate, a na kraju krajeva, gatanje i nije baš u hrišćanskoj tradiciji. Ovo ponavljam zbog građana, ne zbog vas jer vama ne vredi pričati, vama čovek može da da hiljadu argumenata, a vi terate po svome i opet nemam ništa protiv toga. Dana 7. aprila 2015. godine predsednica Narodne skupštine je pozvala sve poslaničke grupe da predlože kandidate za poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Vaša poslanička grupa to nije uradila. Rekao sam – ne dovodim u pitanje to vaše pravo. Imali ste pravo da predložite, niste ga iskoristili, nemam ništa protiv. Poslaničke grupe koje sam naveo su to učinile.
Vi ste u svakom trenutku u periodu od 7. aprila do 28. aprila mogli da se informišete kod predsednice Narodne skupštine koja je i pozvala poslaničke grupe da predlože kandidate, da je pitate – izvinite, gospođo predsednice, a ko je kandidat poslaničkih grupa za poverenika za zaštitu ravnopravnosti? Gospođa predsednica Maja Gojković bi, ili da ste pitali nekog od potpredsednika, ja sam ubeđen, dobili biste odgovor na to pitanje, dobili biste biografiju gospođe Brankice Janković.
Dakle, ovde apsolutno ništa nije sporno. Poštovan je Zakon o zabrani diskriminacije, poštovan je Poslovnik Narodne skupštine, uredno ste obavešteni. Gospođa Brankica Janković je pozvana na sednicu Odbora. Mogli ste da je pitate sve što vam je na duši, svaki detalj iz njene biografije. Koliko se sećam, vi to niste uradili, a koliko se takođe sećam, niste glasali protiv gospođe Brankice Janković.
Dakle, mene sada čudi ova negativna argumentacija da odjedanput, preko noći gospođa Brankica Janković nije baš podobna da bude kandidat za Poverenika zaštitu ravnopravnosti, zato što je to, kažu neke nevladine organizacije ili koalicije nevladinih organizacija. Ja sada prvi put čujem za taj izraz koalicija nevladinih organizacija, ali ajde, svaki dan naučim nešto novo.
Ovde se postavlja jedno elementarno pitanje, da li Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predlaže Odbor za ustavna pitanja, a bira ga Narodna skupština ili mi imamo obavezu da konsultujemo nevladine organizacije o tome ko će biti Poverenik za zaštitu ravnopravnosti? Tu je moja koleginica, Vesna Rakonjac. Vesna, koliko ono mi u Srbiji imamo nevladinih organizacija? Evo, imamo 15.700 nevladinih organizacija.
Jel vi mislite, gospodine Veselinoviću, da sam ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja, a svi su inače eksperti za zaštitu ljudskih prava, svi su, znači posisali svu pamet sveta kada je u pitanju zaštita ljudskih prava, od Nataše Kandić, pa redom, svih 15.700. Svi znaju sve o zaštiti ljudskih prava, svi su eksperti, svi imaju, ne znam ni ja kakve sertifikate itd. Da li mislite da sam ja trebao kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ili predsednica Narodne skupštine, da sad obavim razgovor sa 15.700 predstavnika nevladinih organizacija, njihovih koalicija, pitaj Boga čega, pa da na bazi njihovog mišljenja kreiram sliku o tome da li gospođa Brankica Janković treba da bude Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ili ne? Vi sami znate da to prosto nije bilo moguće, ali na kraju krajeva zakon ni Poslovnik ni mene ni predsednicu Narodne skupštine na to ne obavezuju.
Znate, gospodine Veselinoviću, kada god koristite taj argument da nešto kaže neka nevladina organizacija, verujte mi na reč, to su vam tanki argumenti. Jako tanki argumenti zato što kod nas postoji jedno šarenilo različitih nevladinih organizacija. Niču kao pečurke posle kiše. Niko ne zna kako se finansiraju, šta rade, čime se bave. Svaki dan se neko od nevladinih organizacija javi da nam soli pamet, te treba ovako, te treba onako, te ovaj potez Vlade je dobar, te ovaj potez Vlade nije dobar, te Brankica Janković je dobra, te Brankica Janković nije dobra itd.
To se ne dešava ni u jednoj demokratskoj državi. Evo, kaži te vi meni gospodine Veselinoviću, kada se u Nemačkoj biraju neki državni funkcioneri, jel neko tamo pita nevladine organizacije, ko će biti izabran? Jel neko pita u Francuskoj? Jel neko pita u SAD? Jel neko pita u Italiji, u Španiji? Ne, to je postalo pomodarstvo u Srbiji. Skupi se nekoliko ljudi, verovatno iz nekih komercijalnih razloga, naprave neku nevladinu organizaciju i sad su oni, Bože moj, bogom dani da se pitaju za sve i svašta u Republici Srbiji, od toga kakva će ekonomska politika da se vodi, pa do toga ko će biti kandidat za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Dakle, ti argumenti oko tih vaših nevladinih organizacija i njihovih koalicija su vam jako tanki i to uopšte nisam razumeo ni koliko ih ima ni koliko godina imaju iskustva u oblasti zaštite od zabrane diskriminacije itd. Sve ste vi to pomešali i broj nevladinih organizacija i godine iskustva i moje godine i vaše godine itd.
Dakle, procedura je poštovana ništa nije sporno, građani Srbije buditi potpuno spokojni, predložen je u ovom trenutku najbolji mogući kandidat i ja gospođi Brankici Janković želim puno sreće i uspeha u budućem radu.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Ja sam pažljivo slušao izlaganje gospođe Gordane Čomić i zaista ne želim da se ponavljam kada je u pitanju procedura. Ja sam detaljno objasnio da je procedura po zakonu i po Poslovniku Narodne skupštine sprovedena do kraja i u potpunosti i sa tim pitanjem više ne želim da se bavim.
Što se tiče aluzija i insinuacija da gospođa Janković nema 10 godina radnog iskustva u oblasti zaštite ljudskih prava, to naprosto nije tačno. Gospođa Brankica Janković, evo ja sam sada precizno izračunao, čitajući njenu biografiju, ima najmanje 12 godina radnog iskustva i svih tih 12 godina radnog iskustva odnose se isključivo na različite oblasti zaštite ljudskih prava.
Ono što ne mogu da razumem, i pored najbolje volje, to je kada neko kaže, neko ko je dugogodišnji poslanik i neko ko se dugo godina bavi politikom, socijalna politika nije oblast zaštite ljudskih prava. Izvinite, a šta je? Kada ste neposredno zaduženi za sprovođenje socijalne politike koja podrazumeva različite vidove državne pomoći socijalno ugroženim građanima, zaista mi nije jasno kako to nema veze sa zaštitom ljudskih prava i sloboda.
Gospođa Brankica Janković se u svojoj karijeri, a da podsetim, kada je dama u pitanju onda je malo nezgodno licitirati i pominjati godine, ali u pitanju je relativno mlada žena, gospođa Brankica Janković je rođena 1973. godine… U svojoj profesionalnoj karijeri iz njene biografije, koju mogu da pročitam ja, kao što možete i svi vi drugi narodni poslanici, vrlo jasno se vidi da se gospođa Brankica Janković bavila ne samo socijalnom politikom, nego da je učestvovala nekada kao šef tima, nekada kao učesnik, u različitim projektima koji se odnose na zaštitu žena od porodičnog nasilja, nemojte mi reći da to nije oblast zaštite ljudskih prava, da se bavila zaštitom duševno obolelih lica, nemojte mi reći da to nije zaštita ljudskih prava, da se bavila zaštitom dece, nemojte mi reći da to nije oblast zaštite ljudskih prava.
Rekao sam da sam pažljivo slušao gospođu Gordanu Čomić, evo, ja sada postavljam jedno pitanje, neka bude retoričko, da ne bude upućeno gospođi Čomić. Kažite mi, ako sve ovo nije iskustvo u oblasti zaštite ljudskih prava, onda koje je to radno mesto u ovoj državi za koje vi možete pouzdano da kažete – e, to radno mesto je jedino radno mesto gde čovek stiče 10 godina radnog iskustva sa završenim pravnim fakultetom u oblasti zaštite ljudskih prava.
Socijalna politika, to nisu ljudska prava, zaštita duševno obolelih lica, nisu ljudska prava, zaštita žena od porodičnog nasilja nisu ljudska prava, zaštita dece nisu ljudska prava. Šta su onda ljudska prava? Onda ja o ljudskim pravima, kao neki doktor pravnih nauka, stvarno ne znam ništa. Kažite mi koje je radno mesto u ovoj državi ili nekoj drugoj državi gde možete sa potpunom sigurnošću da kažete da je samo to radno mesto ekskluzivno u smislu da se na tom radnom mestu može steći 10 godina radnog iskustva u oblasti zaštite ljudskih prava.
Slušajući gospođu Gordanu Čomić, stičem utisak da ni jedan čovek, da ni jedan muškarac i da ni jedna žena u Republici Srbiji nema kredibilitet da bude Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, jer nema 10 godina radnog iskustva u oblasti zaštite ljudskih prava, a ta zaštita ljudskih prava je definisana tako da se u stvari ne zna šta su ljudska prava.
Šta je zaštita ljudskih prava, ako to nije socijalna politika, briga o duševno obolelim licima, o invalidima, o deci, ženama? Nije mi jasno šta su to ljudska prava, na koji način se štite, ko ih štiti i koje su to institucije gde čovek treba da radi pa da bi imao 10 godina radnog iskustva u oblasti zaštite ljudskih prava.
Što se tiče ovih čisto političkih insinuacija, a koje su očigledno bile upućene na moj račun, Zakon o zabrani diskriminacije je usvojen 2009. godine, da li je tako, ministar je bio, ako se ne varam, gospodin Svetozar Čiplić i, kada gospođa Čomić govori o kontekstu, ja ću da upotrebim tu čarobnu reč. Šta je bio kontekst Zakona o zabrani diskriminacije? Parada ponosa, odnosno nametnuta teza da se u Republici Srbiji krše prava pripadnika tzv. LGBT populacije. To je bio kontekst u kome je donet Zakon o zabrani diskriminacije.
Tu su moje kolege koje su 2009. godine, takođe, kao i ja, bili narodni poslanici i celokupna rasprava o Predlogu zakona, koga je tada u Narodnoj skupštini, ali onoj tamo u Kralja Milana, zastupao tadašnji ministar gospodin Svetozar Čiplić, bila je svedena na to da li u Srbiji treba da bude održana Parada ponosa i da li su u Srbiji ugrožena prava pripadnika LGBT populacije. Tad su vam bili popularni razni predstavnici gej udruženja, lezbijskih udruženja, itd. Nisu se skidali sa malih ekrana, držali su konferencije za novinare, itd. Pod pritiskom tih nevladinih organizacija u Narodnu skupštinu je došao Predlog zakona o zabrani diskriminacije.
Dobro se sećam, na kraju krajeva, to može da se proveri preko stenografskih beležaka, 90% svih diskusija u Narodnoj skupštini bio je skoncentrisan na to da li su u Srbiji ugrožena prava pripadnika LGBT populacije ili ne. Malo je bilo reči o ženama koje trpe porodično nasilje, malo je bilo reči o deci, malo je bilo reči o pripadnicima romske nacionalne manjine koji u Srbiji, ali ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu, žive teško. Fokus pažnje svih narodnih poslanika je bio na pripadnicima LGBT populacije.
Predstavnici tih nevladinih organizacija su, ako se ne varam, čak i dolazili u Narodnu skupštinu, donosili neke svoje peticije, predloge, dokaze o tome kako su diskriminisani, itd. Celokupna priča o zabrani diskriminacije se svela na zabranu diskriminacije jedne brojčano relativno male društvene grupe, pripadnika LGBT populacije.
Ono što se meni uzima za zlo, tako ja bar razumem, a me vi ispravite ako grešim, ja sam tada javno rekao i ja iza tih reči stojim i dan danas, ja svoj stav o tome nisam promenio. Nemam ništa protiv nijednog građanina Republike Srbije koji ima hajde da kažem, drugačiju seksualnu orjentaciju, odnosno čija je seksualna orjentacija usmerena ka osobi istog pola. Nemam ništa protiv. Nemam ništa protiv da se takav građanin Republike Srbije upiše u školu, da završi fakultet, da se zaposli, da ostvaruje sva druga građanska prava, da ide u bioskop, da ide u pozorište.
Nemam ništa protiv toga, ali ono što zaista ne mogu da razumem, to nisam razumeo ni 2009. godine, to ne razumem ni 2015. godine, evo sada govorim kao građanin, govorim kao otac, govorim kao pojedinac, ne govorim kao poslanik SNS, zaista nisam razumeo ni 2009. godine, kao što ne razumem ni 2015. godine, potrebu da neko javno manifestuje svoju seksualnu orjentaciju na način da direktno provocira one koji nemaju istu seksualnu orjentaciju kao on i koji sve te skupove organizuju svesno sa namerom i sa ciljem, da se izazovu incidenti, sukobi sa policijom, sukobi sa onima koji nisu iste seksualne orjentacije kao oni.
To sam rekao 2009. godine i to ponavljam i 2015. godine. Ako ste na to mislili, da sam bio protiv Zakona o zabrani diskriminacije, jer sam bio protiv javnog manifestovanja, drugačije seksualne orjentacije ili bilo kog oblika seksualne orjentacije, onda ste u pravu. Mislim da je to nedolično, mislim da je to nepotrebno.
Država Srbija to sam rekao, država Srbija ima mnogo većih problema i te 2009. godine, kao što ih ima i 2015. godine od toga da li će u Beogradu biti ili neće biti održana „gej parada“. Ta 2009. godina je praktično bila druga godina svetske ekonomske krize u koju je nažalost stupala i Republika Srbija. Rekao sam Srbija ima prečih briga od toga da se bavi izmišljenom tezom o tome da su ugrožena prava LGBT populacije. Rekao sam celokupna nacija je u problemu, svi kao građani imamo ogromne probleme, pre svega ekonomske i socijalne. Nemoguće da je u Srbiji svima dobro, a samo su ugrožena prava LGBT populacije. To sam rekao. To kažem i danas.
Danas je u Srbiji teško da se živi. Muka je, malo svi imamo para, nedovoljno je radnih mesta. Vlada Srbije čini sve što je do nje, mi narodni poslanici koji je podržavamo činimo sve do nje da otvorimo nova radna mesta. Juče su pitali poslanici - šta će biti sa radnicima koji će ostati bez posla u firmama koje su restrukturiranju Borimo se da im obezbedimo nova radna mesta. Juče je gospodin Janko Veselinović posredno govorio „Kalcedoniji“. Šta je 60 radnih mesta? Šta je samo 100 radnih mesta?

Evo, završavam. Dakle, borimo se da Srbiju izvučemo iz ekonomske i finansijske krize, ali molim vas, kao što sam rekao i 2009. godine, da li to radite svesno ili ne svesno, nemojte sami svoju zemlju da prikazujete kao zemlju u kojoj se bilo ko diskriminiše.
Ja sam bio u opoziciji 2009. godine kada je Vladu vodio Mirko Cvetković, sada sam poslanik vladajuće koalicije kada Vladu vodi Aleksandar Vučić, i tada i sada branim Srbiju od teze da je Srbija država u kojoj se ugrožavaju bilo čija ljudska, građanska i manjinska prava. To jednostavno nije tačno, mi nismo zemlja diskriminacije. Mi prosto kao nacija nemamo u svom mentalitetu to da nekoga terorišemo i diskriminišemo. Ne govorim o pojedincima, ne govorim o grupama. Pojedinaca i grupa imate u svakoj zemlji, ali generalno Srbija je demokratska država, Ustav se poštuje, ni jedna društvena grupa nije sistematski i sa namerom diskriminisana od strane Vlade Republike Srbije, od strane bilo kog državnog organa. To sam rekao i 2009. godine kada sam bio oštar kritičar Vlade Mirka Cvetkovića, to kažem i danas kada branim Vladu Aleksandra Vučića. Dakle, budite iskreni do kraja.
U kom kontekstu je vođena rasprava o Zakonu o zabrani diskriminacije? Cela priča je svedena, ugrožena su prava LGBT populacije. Ja sam tada rekao da nisu ugrožena, to kažem i danas. Nisu ugrožena.

Zahvaljujem se gospodine potpredsedniče Narodne skupštine.
Ja sam rekao, ako ste me pažljivo slušali da govorim u svoje lično ime. Znam da pripadnici tzv. LGBT populacije imaju pravo da javno ispoljavaju svoju seksualnu orijentaciju, ali dozvolite da ja kao građanin imam pravo da kažem da mi to nije dolično ponašanje. Na kraju krajeva, na Pravnom fakultetu sam naučio jednu latinsku sentencu koja kaže – Ono što ne zabranjuje zakon, zabranjuje stid.
Te 2009. godine sam rekao da nije u duhu morala našeg naroda, da nije u duhu naše tradicije javno ispoljavanje bilo kakve, ne samo drugačije, bilo kakve seksualne orijentacije, a poštujem sva prava koja imaju ove grupe koje su navedene u Zakonu o zabrani diskriminacije.
Nikada ni jednom rečju, nikada ni jednim delom neću dovesti u pitanje život, zdravlje, integritet bilo kog čoveka koji učestvuje npr. u „gej paradi“, ne pada mi na pamet, ali imam pravo da kažem da se sa tim ne slažem. Nemojte mi reći da sada nemam pravo. Imam pravo i to sam rekao i 2009. godine i to kažem sada 2015. godine. postoji nešto što se zove moral. Postoji nešto što se zove ukorenjene moralne vrednosti. Postoji nešto što se zove moralni kod jednog naroda.
Vi sad možete doneti 1000 zakona, ali činjenica je da najveći deo građana Srbije, evo izvršite sada anketu, takav vid javnih manifestacija ne podržava. To što vi silom zakona nešto pokušavate da nametnete, u zakonu može da piše i poštujem to što piše, ali šta vredi kada građani to ne podržavaju.

Gospodine Pavićeviću, evo još jedna latinska mudrost za vas. Qui proficit in litteris, sed deficit in moribus, plus deficit, quam proficit. Ko napreduje u naukama a nazaduje u moralu, više nazaduje nego što napreduje.
Ja da sam predložio na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo Borisa Tadića za poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kolege iz bivšeg režima bi rekle – a zašto Boris Tadić? Dakle, to je ono što je u mentalitetu jednog dela našeg naroda, po rečima Branka Ćopića, da bude antiprotivan.
Da sam predložio vas, da sam predložio Zorana Živkovića, da sam predložio ne znam doktora Bradića, a što Blagoje Bradić, a što Živković, tako i ovo, a što Brankica Janković. Sada ja mogu da se ubijem na Odboru objašnjavajući da je poštovana procedura. Da, gospođa Brankica Janković ima sve uslove da bude Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, da je procedura sprovedena do kraja, da je poštovan Zakon o zabrani diskriminacije. Vi uvek možete da kažete – da, ali eto gospodin Janko Veselinović je u pravu, a vi Martinoviću niste u pravu.
Ono što takođe ne mogu da razumem, dobar deo vašeg izlaganja je bio prepričavanje onoga što je rekao gospodin Janko Veselinović. Možda je on vama dao punomoć da vi budete njegov politički advokat, pa da vi sada nama date neke dodatne argumente u prilog onome što je govorio Janko Veselinović. Lično mislim da je takav način političnog dijaloga poprilično besmislen i da ne može da da neki koristan rezultat, ali ono što mogu da ponovim, to je da će poslanička grupa Srpske napredne stranke glasati za gospođu Brankicu Janković, zato što ispunjava zakonom propisane uslove.
I, samo ako dozvolite gospođo Gojković jedna mala napomena koju sam zaboravio da kažem. Ovde je bilo reči o tome kako Brankica Janković nema uslove, nije radila na poslovima zaštite ljudskih prava. Pa, čekajte, a na kojim poslovima je radila Nevenka Petrušić? Bila žena profesor na Pravnom fakultetu u Nišu. Kakve sada to veze ima sa zaštitom ljudskih prava? Po toj logici onda vi gospodine Pavićeviću možete da budete Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, jer ste docent na Fakultetu političkih nauka, isto koliko i Nevenka Petrušić mogla je takođe da bude na toj funkciji.
Ne vidim ja tu neku veliku logiku i neku veliku vezu. Radi se o tome da prosto ovo je predlog vladajuće većine, pa hajde da budemo protiv i onda iz malog mozga izvlačimo razloge, pa nam malo smeta procedura, malo nam smeta Brankica Janković, malo nam smeta Vučić, malo Martinović, malo Babić, ali u suštini sve je to tanka argumentacija. Gospođa Brankica Janković će biti izabrana, procedura je sprovedena do kraja i ja se nadam da će ona uspeti da odoli svim izazovima zato što posao koji je očekuje nije ni malo lak.

Hvala gospođo predsednice.
Mogu samo da ponovim ono što sam rekao u toku današnjeg dana. Mi smo danas mnogo toga čuli od gospodina Janka Veselinovića i od poslanika bivšeg režima, a jedino što ja nisam čuo, koji član Poslovnika je konkretno povređen kada je sprovođena procedura kandidovanja gospođe Brankice Janković na funkciju poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Povređen je Ustav, te povređen je zakon, te povređen je Poslovnik, a ja nikako da čujem koji član Poslovnika sam povredio kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo?
Ja sam vama iz bivšeg režima lepo citirao član 203. koji sam sproveo do kraja, uključujući i stav 3. člana 203. za koji možda nisam bio u obavezi da ga sprovedem, ali sam ga sproveo.
Dakle, pozvao sam gospođu Janković da dođe na sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i tamo ste svi vi i koji ste članovi Odbora za ustavna pitanja i vi koji niste članovi Odbora, mogli da postavite sva moguća i nemoguća pitanja gospođi Brankici Janković, vezano za njeno obrazovanje, profesionalnu karijeru, o tome da li ispunjava uslove za izbor na funkciju poverenika, o svemu onome što vas zanima. Gospođa Brankica je bila na sednici Odbora, nijedno pitanje niste postavili. Nije tačno da niste znali ko je kandidat poslaničkih grupa koje podržavaju Vladu Republike Srbije.
Znali ste, znali ste da je to gospođa Brankica Janković, a da ste hteli da se informišete, mogli ste od predsednice Narodne skupštine da dobijete biografiju gospođe Brankice Janković.
Što se tiče izbora prethodne Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođe Nevenke Petrušić, o toj gospođi ne želim zaista da kažem nijednu ružnu reč, nema ni potrebe, jer ona više nije Poverenik.
Samo da vas podsetim, ovih dana se u medijima vodi hajka protiv SNS i protiv poslaničke grupe SNS, organizuju se okrugli stolovi i ponovo nevladine organizacije različitog tipa vode debatu o tome da li je hitan postupak demokratski ili nedemokratski, zašto se zakoni usvajaju po hitnom postupku?
Gospodine Veselinoviću, Nevenka Petrušić je izabrana 5. maja 2010. godine na sednici na kojoj je bilo 95 tačaka dnevnog reda i to je izabrana po hitnom postupku. Ja danas govorim skoro ceo dan, moje kolege i ja iz Poslaničke grupe SNS, kada ste vi bili na vlasti, predsednik Odbora za ustavna pitanja, kada je trebalo da kaže koju reč o kandidatu, gospođi Nevenki Petrušić, nije rekao ni jednu jedinu reč, što bi rekao naš narod, vi ste to onako „smandrljali“ tek onako, da se kaže, eto, izabrali smo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Niti ste njegove izveštaje čitali, niti ste ga usvajali, niti ste vodili računa o bilo čemu što vam je gospođa Nevenka Petrušić ukazivala da treba da uradite na osnovu preporuka koje vam je davala.
Za razliku od toga, gospođa Brankica Janković je u svom dosadašnjem radu, tu takođe da ne bi bilo nikakvih zabuna, poštovala gotovo sve preporuke koje je davala gospođa Nevenka Petrušić, preporuku pod rednim brojem 4, 13. i preporuku pod rednim 14. Dakle, sve preporuke koje je mogla da sprovede dok još nije došla na funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a obavljajući važne društvene i odgovorne poslove koji se nalaze u njenoj biografiji.
Sve ovo što ste vi danas pričali je jedna politička demagogija prilično jeftinog tipa i vi ste krenuli tim političkim putem i sumnjam da ćete daleko stići.
Za razliku od vas, SNS je pokazala odgovornost kada je u pitanju izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Imali smo hrabrosti i smelosti da pozovemo sve poslaničke grupe da daju svoje kandidate. To što vi vaše pravo niste iskoristili, to je vaša stvar.
Odbor za ustavna pitanja je, poštujući član 203. Poslovnika Narodne skupštine, predložio Narodnoj skupštini gospođu Brankicu Janković za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i iz njene biografije se jasno vidi da žena ima više od 12 godina radnog iskustva na poslovima zaštite ljudskih prava, kao diplomirani pravnik, ispunjava sve zakonom propisane uslove. I da više ne bih ponavljao jedno te isto, pozivam sve poslanike u Narodnoj skupštini, pa i vas gospodine Veselinoviću, pošto i vi na sednici Odbora za ustavna pitanja niste glasali protiv Brankice Janković, da u Danu za glasanje glasate za gospođu Janković, zato što je ona u ovom trenutku ne samo jedini, nego ja mislim, najbolji mogući kandidat za ovu odgovornu i važnu državnu funkciju.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Kao izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ja ću u kratkim crtama da iznesem ono što je suština Predloga za autentično tumačenje odredbi člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju.
Naime, narodni poslanik Vladimir Orlić je podneo predlog za donošenje autentičnog tumačenja člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, i u tom predlogu gospodin Orlić je ukazao da postoji nedoumica koja je nastala u primeni navedenog člana zakona u smislu da li ovu odredbu treba tumačiti tako da isto lice u istoj visokoškolskoj ustanovi može biti imenovano za organ poslovođenja najviše dva puta ili više od dva puta.
Postavljalo se pitanje da li promene naziva visokoškolske ustanove, odnosno promena imena ili prezimena lica koje je dva puta već birano za organ poslovođenja visokoškolske ustanove omogućava da to lice bude birano u toj visokoškolskoj ustanovi više od dva puta, zatim da li donošenje novog zakona, izmena i dopuna važećeg zakona utiče na računanje broja mandata za lice koje je dva puta bilo birano za organ poslovođenja visokoškolske ustanove, s obzirom na to da je u primeni Zakona o visokom obrazovanju uočena pojava da se isto lice u istoj visokoškolskoj ustanovi bira na tri, pa u nekim situacijama i više od tri puta na istu funkciju, tj. na funkciju poslovodnog organa visokoškolske ustanove. Da bi bilo jasnije, kada kažemo poslovodni organ, mislimo na dekane fakulteta i rektore univerziteta.
Prema Predlogu za donošenje autentičnog tumačenja, da bi se obezbedila dostupnost javne funkcije rektora, odnosno dekana, tj. direktora visokoškolske ustanove, ograničenje broja mandata, zatim sprečavanje zloupotrebe te funkcije, kao i sprečavanje korupcije, što je svrha odredbe člana 54. stav 1, tu odredbu zakona treba razumeti tako da isto lice u jednoj visokoškolskoj ustanovi može biti imenovano za poslovodni organ najviše dva puta u toku radnog veka, bez obzira na to da li je u međuvremenu došlo do izmene naziva institucije, imena ili prezimena osobe koja je na funkciji poslovodnog organa ili je pak došlo do promene zakona, sve dok zakon propisuje ovo ograničenje.
Da bi se navedena odredba zakona o visokom obrazovanju razumela, treba imati u vidu da je ograničenje broja mandata za dekane fakulteta, odnosno rektore univerziteta uvedeno u sistem visokog obrazovanja Republike Srbije još Zakonom o visokom obrazovanju iz 2002. godine i ovo ograničenje broja mandata je na odgovarajući način preuzeto i u važećem Zakonu o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine sa naknadnim izmenama i dopunama, kao jedno trajno opredeljenje i predlagača zakona, tj. Vlada Republike Srbije, i zakonodavca, tj. Narodne skupštine Republike Srbije, kada je u pitanju vršenje funkcije poslovodnog organa u sistemu visokog obrazovanja Republike Srbije.
Ograničenje broja mandata treba da obezbedi podizanje kvaliteta rada visokoškolske ustanove, da smanji mogućnost korupcije i da obezbedi veću mogućnost za dostupnost javne funkcije koju obavlja organ poslovođenja, tj. dekan fakulteta, odnosno rektor univerziteta.
Članom 107. stav 1. tačka 3a. Zakona o visokom obrazovanju propisano je kao prekršaj da će se novčanom kaznom kazniti visokoškolska ustanova ako izabere poslovodni organ suprotno odredbama ovog zakona, konkretno, suprotno odredbi člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je povodom Predloga za davanje autentičnog tumačenja narodnog poslanika Vladimira Orlića zauzeo sledeći stav – da odredbu člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju treba razumeti, odnosno tumačiti isključivo tako da se lice koje je izabrano za poslovodni organ jedne visokoškolske ustanove, prema ovom zakonu, može još samo jednom ponovo izabrati za poslovodni organ iste visokoškolske ustanove, odnosno, i to je suština ovog autentičnog tumačenja, najviše dva puta u toku radnog veka, bez obzira na to da li je sledeći, odnosno drugi mandat uzastopan ili je između dva mandata došlo do pauze, kao
i bez obzira na to da li je došlo do promene imena i prezimena lica koje je obavljalo ili još uvek obavlja funkciju poslovodnog organa ili je pak došlo do izmene naziva same visokoškolske ustanove, odnosno ukoliko dođe do izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje se ne odnose na ukupan broj mandata organa poslovođenja, u smislu člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, time i završavam, zauzeo je stav da, shodno članu 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, nema osnova da isto lice bude izabrano više od dva puta za poslovodni organ jedne visokoškolske ustanove. Ponavljam, radi se o dekanima fakulteta, odnosno direktorima fakulteta, odnosno visokih škola strukovnih studija, odnosno radi se o rektorima univerziteta.
Dakle, suština predloga autentičnog tumačenja člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju je da jedna lice u toku svog radnog veka može biti izabrano najviše dva puta na funkciju poslovodnog organa u konkretnom fakultetu, visokoj školi strukovnih studija, odnosno univerzitetu. I, predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije da ovaj predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju prihvati. Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.

Gospodine …

Zato što je spomenuta Srpska napredna stranka, kao u jednom krajnje negativnom kontekstu.
Dakle, ja sada ne govorim kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, nego kao zamenik predsednika poslaničke grupe.
Ono što je gospođica Jerkov pokušala da zavije u sto kora pa da se ne zna, da se vlasi ne dosete o čemu se radi, evo ja ću to da kažem prostim srpskim jezikom.
Na meti je dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Rade Doroslovački. Je li tako gospođice Jerkov? Smrtni greh tog čoveka je što je zamislite usudio se da govori na mitingu Srpske napredne stranke.
(Janko Veselinović, s mesta: Kao dekan.)
Kao dekan.

Gospodine Veselinoviću vi, što se smejete, kažite mi molim vas predsednik Pokrajinske vlade, ko je? Bojan Pajtić. Je li čovek pre neki dan izabran za vanrednog profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu? Je li neko rekao jednu reč protiv toga? Jel čovek predsednik Demokratske stranke? Pa kuda ćete veću kumulaciju zloupotreba funkcija u jednom čoveku i niko nije rekao reč protiv te činjenice?
Ovde je na meti jedan čovek, zato što je kao profesor Univerziteta, kao dekan Fakulteta tehničkih nauka govorio na mitingu Srpske napredne stranke. To je na onoj listi smrtnih grehova Demokratske stranke, verovatno pod brojem jedan.
Ja bih hteo vas da podsetim, iz DS, iz SDS iz ne znam više kako se zovete, sećate se pre nekoliko godina, ja iz dužnog poštovanja prema toj gospođi koja je bard srpskog glumišta, neću da joj kažem ime, kada je na mitingu DS podelila građane Srbije na građane prvog reda i na građane drugog reda i obratila se pristalicama…

Samo malo gospodine Bečiću.
Obratila se pristalicama DS, kaže – vi dragi građani prvog reda, a svi ostali koji ne glasate za DS, vi ste neke parije, vi ste niko i ništa, ni u šta se ne razumete itd.