Rekao mi je čovek da sam rekao nešto što nisam rekao.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pavićeviću, ima jedna knjiga Sigmunda Frojda koja se bavi tumačenjem omaški u govoru i on kaže - kada čovek pravi omaške u govoru verovatno ima nešto u svojoj podsvesti. Vi ste da dva, tri puta spomenuli ime Nikole Selakovića, daj Bože da se varam, ali moguće da imate nekih problema sa zakonom i sa pravosuđem.
Niste u pravu kada ste rekli – da sam rekao gospodinu Đurišiću da on nema pravo da kritikuje Vladu. Imate, hvala Bogu pravo da kritikujete Vladu do mile volje i da kažete da spaljujemo leševe Termoelektrana „Nikola Tesla“, i da je Vlada kriva za poplave, i da su krivi za ovo, i da smo krivi za ono, sve imate pravo, mediji vam stoje na raspolaganju. Dakle, imate sva prava ovog sveta da kritikujete Vladu Republike Srbije. Ali, ja nisam rekao da gospodin Đurišić nema pravo da kritikuje Vladu, ja sam mu rekao da nemam moralno pravo da bilo kome držim lekcije o poštovanju rokova kada sam on i njegova stranka nisu poštovali rokove koji se tiču donošenja zakona koji moraju da budu usklađeni sa Ustavom Republike Srbije. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Pavićeviću, budući da vi niste pravnik, a pričate o kontroli Vlade. Postoje dva instrumenta po Ustavu Republike Srbije koja vam stoje na raspolaganju da na najefikasniji mogući način kontrolišete rad Vlade. To je interpelacija i podnošenje Predloga za glasanje o nepoverenju Vladi. Za interpelaciju vam treba 50 potpisa, za glasanje o nepoverenju Vladi 60 potpisa. Pošto ste tako jaki, moćni sakupite potpise i smenite Vladu. To vam je najbolje.

Pitaju me neki narodni poslanici ko me ovlastio da nešto kažem? Ovlastio me narod, gospodine Pavićeviću, jer je izborna lista na kojoj sam bio osvojila skoro nadpolovičnu većinu glasova, a vi ste bili na listi koja je jedva prešla cenzus.
Ja razumem vašu potrebu i vi stalno pričate o tome da bi vi nekome da sudite. Mi smo videli kako izgleda to suđenje 2000. godine, kada ste palili Skupštinu, Televiziju, kada ste batinali ljude na ulicama, upadali sa automatskim puškama u Narodnu banku, u Upravu carina. Mi smo sve to videli. Tu vrstu prekih sudova mi smo videli.
Ja sada pretpostavljam da vi govorite o nekoj vrsti političkog suda. Ja vam kažem, gospodine Pavićeviću, nema tu mnogo filozofije, uzmite Ustav Republike Srbije i pročitajte koji su instrumenti, kako da sudite Vladi, sakupite ili 50 potpisa za interpelaciju ili 60 potpisa za glasanje o nepoverenju Vladi, obezbedite potrebnu većinu u Narodnoj skupštini i sudite Stefanoviću, Vučiću, Selakoviću, koji vam je stalno u glavi, do mile volje, ali vi tu većinu nemate. Za to vam nije kriva SNS, narod vas je kaznio. Vas narod neće. Nemate vi problem samnom, ni sa Babićem, ni sa Stefanovićem, ni sa Majom Gojković, vas narod neće. Zašto vas narod neće? Stavite malo prst na čelo pa razmislite. Pametan ste čovek.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. i ja moram da reagujem kao zamenik predsednika poslaničke grupe.
Gospođo Hasanović Korać, kažite zbog građana Srbije, zbog javnosti, uz svo dužno poštovanje prema vama kao dami, u koje vreme se desilo nasilje nad vama i ko je bio na vlasti kada ste vi napadnuti na ulici?
(Branka Karavidić, s mesta: Kakve to veze ima?)
Ima veze zato što nam Borko Stefanović i vaši bivši partijski drugovi imputiraju da ste bili žrtva nasilja za vreme vladavine SNS.
Kažite, ko je bio predsednik Republike, ko je bio predsednik Vlade kada ste doživeli nasilje koje ja osuđujem, ali nemojte da držite lekcije poslanicima SNS o nekakvom nasilju i o nasilničkom ponašanju jer ste bili žrtva nasilja u vreme kada je vaša stranka i vaš predsednik Republike i predsednik stranke koji je istovremeno bio i predsednik Vlade i ministar i ko zna šta sve nije bio, vedrio i oblačio ovom državom. To recite.
Osuđujem nasilje, ali onda budite do kraja pošteni i kažite – Doživela sam nasilje za vreme vladavine moje stranke a ne za vreme vladavine SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Janko Veselinović se nekako uvek trudi da bude duhovit, ali mu to nikako ne polazi za rukom.
Ja se nisam maločas javio za povredu Poslovnika, ali pre nego što kažem nešto o amandmanu, moram da kažem da je gospodin Janko Veselinović povredio dostojanstvo Narodne skupštine kada je rekao da gospodin Veroljub Arsić, kada dođe ovde u klupe gde sede ostali narodni poslanici, da govori nekakvim radikalskim rečnikom. To jednostavno nije tačno.
Gospodin Arsić vam je skrenuo pažnju da je DS 2003. godine na protivustavan način uvela vanredno stanje, da je DS preko 15 hiljada ljudi pohapsila bez pravnog osnova, pa je država posle toga morala da plaća ogromno obeštećenje, da su, mislim, do oktobra 2003. godine bili ukinuti TV prenosi sednica Narodne skupštine i da je država bila u stanju potpunog bezakonja.
Na kraju krajeva, o tome nije govorio samo poslanik Veroljub Arsić i drugi poslanici SNS, na to su vas, samo vi to niste hteli da kažete, odnosno možda ste i zaboravili, upozoravale i međunarodne organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, poput Human rights watch, Amnesty international, itd. Oni su vam skretali pažnju šta ste radili te 2003. godine, da ste primenjivali metode koje se nisu primenjivale apsolutno ni u jednoj demokratskoj državi.
Što se tiče ovih vaših malicioznih aluzija na državne i na privatne fakultete, pa sada dobri su oni koji su završili državne fakultete, a loši su oni kadrovi što su završili privatne fakultete, moje pitanje gospodine Veselinoviću i svima vama iz DS u raznim agregatnim stanjima, izvinite, ko je uveo te privatne fakultete u Republiku Srbiju? Da li je predsednik vaše stranke Boris Tadić, kao predsednik Republike, presecao one crvene vrpce raznih privatnih fakulteta? Da li ste se slikali sa raznim rektorima i dekanima privatnih fakulteta, pa ste govorili da je to u skladu sa najnovijim evropskim dostignućima, da je to u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, da će to da unapredi visoko školstvo u Srbiji?
Sada odjednom, kada ste otišli u opoziciju i kada ste jedva prešli cenzus, ne valjaju kadrovi, bez obzira iz koje političke stranke dolaze, koji su završili privatne fakultete. Na primer, ja na tu stvar uopšte ne gledam na taj način.
Sećate se da se pre nekoliko godina desila jedna neviđena afera na jednom, nažalost, državnom fakultetu, Pravnom fakultetu u Kragujevcu, čiji je osnivač Republika Srbija. Afera „Indeks“ i ta afera još uvek nije okončana.
Dakle, nemojte tako mehanički da delite fakultete na dobre i loše, s obzirom na to ko im je osnivač. Kao što ima dobrih profesora i dobrih studenata na državnim fakultetima, tako ima i loših profesora i loših studenata na državnim fakultetima i obrnuto, dobrih profesora i dobrih studenata na privatnim fakultetima, loših profesora i loših studenata na privatnim fakultetima.
Kažete, u ime cele vaše poslaničke grupe i u ime poslaničke grupe DS, podržavate u suštini opredeljenje ministra pravde Nikole Selakovića. Ja tu od vaše poslaničke grupe vidim vas i vidim ovu gospođu što sedi iza vas, gospođu Karavidić. Od ovih vaših bivših partijski drugara, osim Zorana Živkovića, ne vidim nikoga. Tako da nemate sa čime da se posebno hvalite. Ta vaša cela poslanička grupa iz cele poslaničke grupe broje u vrh glave troje ljudi.
Što se tiče amandmana i obrazloženja amandmana, evo trudiću se da upotrebim što blaži izraz, ja besmislenije obrazloženje za ovaj amandman nisam u životu čuo. Kažete – malo je to što je Predlogom zakona predviđeno da se novčano obeštećenje priznaje u visini od 300 evra do 3000 hiljade evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS po predmetu, jer vi smatrate da je 300 evra, kao donji limit, malo i vi predlažete 1000 evra jer, Bože moj, stranka dok plati advokata, pa joj država isplati 300 evra, šta joj ostaje.
Lepo vam je rekao ministar pravde. Vi ste diplomirani pravnik. Završili ste na valjda nekom državnom pravnom fakultetu vaše pravničko obrazovanje, profesor ste prava. Ja vas upućujem na član 27. – nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Gospodine Veselinoviću, onaj ko izgubi u parničnom postupku, on snosi troškove postupka. Ako stranka dobije u sporu državu i dokaže da joj nije suđeno u razumnom roku, pa ko snosi njene troškove? Onaj ko je izgubio spor, Republika Srbija. Nemojte da obmanjujete građane da će oni od svojih, na primer, 300, 400 ili 500 evra, kada dobiju, morati da plate advokate, pa im ništa neće ostati. Ili ne znate elementarne stvari iz parničnog postupka ili namerno obmanjujete građane. Nemojte to da radite.
Ovde ste spominjali, vi inače volite da idete u širinu, legalizaciju, pričate o švajcarskim francima, pitaj Boga šta vam sve ne padne na pamet u tih vaših sedam, osam minuta koliko imate na raspolaganju, ali da vas sada nešto pitam. Vi se na jedan način ponašate kada ste na vlasti, a na drugi način se ponašate kada ste u opoziciji. Sada vas pitam, kao poslanik SNS i kao građanin Republike Srbije, vi koji naričete nad sudbinom građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, ko je uništio bankarski sistem u Republici Srbiji? Ko je uništio domaće banke? Ko je rekao da domaće banke ne valjaju ništa, a da su strane banke odlične? Ko je otvarao te strane banke? Ko je omogućio stranim bankama da u Republici Srbiji, od 2000. godine, da plaćaju kredite po kamatnim stopama koje se u SAD smatraju krivičnim delom, zelenašenjem? Demokratska stranka.
Zašto je sada kriv ministar Selaković ili SNS zbog situacije koju ste vi i vaša partija ili bivša partija dovele bankarski sistem Republike Srbije? Vi koji ste sve upropastili, vi koji ste omogućili stranim bankama da rade to što rade, a sada ste našli u vezi sa ovim Predlogom zakona, koji je inače mali po svom obimu, da ovde držite lekcije ministru pravde i svima nama iz poslaničke grupe SNS o tome kako se vi brinete za interese građana. Vi da se brinete za interese građana, pa ne biste ih opljačkali.
Ko je opljačkao građane Srbije? Demokratska stranka. To sam juče rekao i Marku Đurišiću. Kao sada je veliko pitanje – ko je pokrao izbore? Demokratska stranka. Ko je uveo to kada dođeš na biračko mesto, pa dobiješ 50 evra, pa izneseš glasački listić, pa daš drugom, itd? Demokratska stranka. U Budimpešti su vas školovali 2000. godine pred one izbore u septembru kako da se pokradu izbori. Kažite da nije bilo tako.
Vi svi mislite da građani u Srbiji imaju pileće pamćenje i da pamte šta je bilo u zadnja dva dana. Ja znam šta je bilo 2000. godine. Znam šta ste radili u septembru 2000. godine i u oktobru 2000. godine, kao što znam šta ste radili 2003. godine i 2008. godine i 2012. godine, itd, i kako ste upropastili „Razvojnu banku Vojvodine“, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za razvoj, itd, pa ste kapitalnim investicijama proglašavali krečenje domova kulture, mesnih zajednica, po 10 puta većoj ceni fakturisali ugovore, pa pola tebi, pola meni…

…pola stranci, pola u moj džep, itd. Ko je to sve izmislio? Demokratska stranka u raznim agregatnim stanjima. Zvali se vi DS, SDS, Nova stranka, nebitno je. Ista vlast, isti režim, ista logika, isti sistem, drp sistem. To je jedini sistem koji vi poznajete.
Da ponovim zbog građana, da ne bi bili u zabludi, ako dobiju državu u sporu zato što su dokazali da im nije suđeno u razumnom roku, neće oni plaćati od tih svojih 300 evra advokata, kao što ih vi obmanjujete, platiće država. To je osnovni postulat parničnog postupka. Onaj ko izgubi spor nadoknađuje troškove postupka.

Dame i gospodo, narodni poslanici, evo gospodine Veselinoviću, ja sve priznajem, to što ste vi rekli.
Ja priznajem i da sam devedesete godine bio na vlasti iako sam tada imao 14 godina. Priznajem da je 1990. godine u Srbiji i uopšte u Evropi postojao evro i da je plata bila devedesete godine jedan evro. Isto tako priznajem da je DS imala svoje ministre u Saveznoj vladi 1992. godine, da se Slobodanu Miloševiću pozajmili iz DS Slobodana Radulovića koji je posle bio upleten u razne afere i malverzacije. Kao što isto tako znam da od 2000. godine, a kada je u pitanju Vojvodina od 2000. godine pa u kontinuitetu do dan danas vladate ovom državom i doveli ste je u takvo stanje da je ova Srbija jedno zgarište i da SNS sada treba da pravi državu iz temelja. Dakle sve se porušili. Sve ste popalili, ništa iza sebe niste ostavili, apsolutno ništa.
To stalno pozivanje na devedesete godine, hoćete ja vas da podsetim šta je bilo tih devedesetih godina? Ko je sa kim pravio koalicije i ko je kakve izjave davao? Godine 1992. Sokobanjska deklaracija DS o tome da treba ujediniti ceo srpski narod iz svih srpskih zemalja. Godine 1994. naslovna strana lista „Pogledi“ iz novembra meseca, pamtim ja dobro gospodine Veselinoviću, iako sam mlađi od vas, 1994. godine kaže – ujedinila se opozicija Vojislav Šešelj, Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić, 1994. godine.
Godine 1993. zajedno sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem okrećete vola na Palama i pokazujete mišiće NATO avionima kako ih se ne plašite. Godine 1999. kažete – udrite samo po Srbiji, pre će pasti Milošević. Godine 2000. palite Saveznu skupštinu, palite Radio-televiziju Srbije i 50 ljudi tuče tadašnjeg direktora Radio-televizije Srbije. Vi koji pričate o batinašima, o crnim džipovima itd, to ste vi radili. Sve izbore, sem onih koje ste pokrali do te mere da ste morali na silu boga da pobedite, ste pokrali. Vi ste izmislili tehnologiju izbornih krađa. Demokratska stranka je to patentirala. To će se u udžbenicima izučavati kako se kradu izbori i kako se državni resursi koriste u partijske svrhe. To ste pokazali i pre 20-ak dana kada ste jedan hotel, koji je inače u vlasništvu AP Vojvodine, a ne Bojana Pajtića i Demokratske stranke, iskoristili kao zatvor i koncentracioni logor da držite odbornike da ne bi došli na sednicu Skupštine opštine Inđija. Dakle, to su sve izumi i sve velika demokratska dostignuća vas, gospodine Veselinoviću, i vaših sadašnjih ili bivših partijskih drugova.
Gospodin koji se hvali 2003-om godinom i kako je bio uspešan premijer itd, nije mi samo jasno od svih tih silnih uspeha kako je uspeo da izgubi izbore koji su bili u decembru 2003. godine. Kada je neko tako uspešan, kada u državi nema kriminala, onda valjda pobeđuje na izborima, a ne gubi. On je izgubio te izbore. Kaže - kriminala nije bilo. Nije ga bilo zato što je partijski i državni aparat imao monopol na bavljenje krivičnim delima. Ko je mogao da diluje drogu? Ko je mogao da se bavi švercom nafte? Ko je mogao da radi bilo šta što je suprotno zakonu, sem ljudi iz državnog aparata? Onda kažete - nije bilo kriminala. Nije ga bilo kada ste vi imali monopol na ceo kriminal u državi, kao što sada imate monopol na kriminal u Vojvodini. Pa ko sad, i dan danas krade građane Vojvodine? Oni isti koji su na vlasti od 2000. godine.
Pričate o cenzuri u medijima. Gospodine Veselinoviću, vi kada upalite Radio-televiziju Vojvodine dan danas, ja imam utisak kao da gledam HTV, verujte mi. Tako se ružno govori o Vladi Srbije, tako se ružno govori o tamo nekakvom Beogradu. Ne kaže se Srbija, nego Beograd pljačka Vojvodinu. Vojvodinu pljačkaju oni koji njome, nažalost, vladaju od 2000. godine, a vi ste deo toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se ikoga ne plaši SNS u ovom trenutku, to je DS. Šta ko misli o SNS-u, šta ko misli o DS-u, građani su rekli u martu 2014. godine, građani su rekli na čitavom nizu ponovljenih ili vanrednih lokalnih izbora, pa i pokrajinskih izbora po većinskom sistemu, koje je DS listom izgubila.              
U Vojvodini, gospodine Stefanoviću, ako hoćete precizno, u martu 2014. godine, od 45 vojvođanskih opština i gradova, niste prešli cenzus u 19 opština i gradova. To je od prilike skoro pa polovina. Eto, tako visoko mišljenje imaju građani Vojvodine o DS i o tim vašim velikim uspesima koje ste postigli u Vojvodini za ovih 15 godina vladavine.
Što se tiče onoga što je rekao gospodin Veselinović, tačno je da država Srbija finansira Radio-televiziju Vojvodine, ali DS uređuje Radio-televiziju Vojvodine. Nema dana da se na RT Vojvodine, ne vrti neka emisija u kojoj se na najmaliciozniji način govori ne o Aleksandru Vučiću, ne o SNS, to i nije tako strašno. O Vladi Srbije. O državi Srbiji.
Vi plašite građane koji žive u Vojvodini sa stranim investitorima koji treba da dođu i ulože svoj kapital. Vi koji se hvalite da ste otvorili Srbiju prema svetu, sad se od jedanput plašite tog sveta. Jedan dan vam ne odgovaraju Arapi, ne znam zašto. Hajde sad, razumem, ne odgovaraju vam Arapi, sad vam od jedanput ne odgovaraju ni Nemci. Sad kad Nemac hoće da uloži svoj kapital, ne valja ni Nemac. Kad hoće Finac da uloži kapital u Priboj, ne valja ni on. Niko ne valja, niko ništa ne zna, vi sve znate, vi ste najbolji.

Član 106. gospodine Arsiću, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. U nedostatku argumenata protiv Predloga zakona koga zastupa gospodin Stefanović, gospodin Marko Đurišić je izneo čitav niz neistina i uvreda na račun ministra, na račun Vlade Republike Srbije, na račun SNS.
Što se tiče pitanja ko je pokrao izbore 2012. godine, ja ću da vam kažem, odnosno narod kaže – žuti. Ko je pokrao sve izbore od 2000. godine, pa žuti, nema tu neke velike filozofije.
Što se tiče Darka Šarića, vi ste gospodine Đurišiću, zaboravili da je novcem Darka Šarića dokapitalizovana „Metals banka“ i da je novcem Darka Šarića „Metals banka“ preko noći političkom odlukom Bojana Pajtića pretvorena u Razvojnu banku Vojvodine koju ste do dana današnjeg opljačkali do te mere da nema države u svetu koja može da da primer vlasti koja tako temeljno pljačka banke koje sama osniva.
Što se tiče privatnog života drugih lica vidim da je sada moda u Srbiji nariče nad sudbinom Saše Jankovića. Saša Janković je postao „sveta krava“, ne sme niko da spomene kako to da je u njegovom stanu neko ubijen, ili da se desila neka nasilna smrt. Ali, zato npr. gospodina Nebojšu Stefanovića, stavite kao metu i udrite do mile volje po Nebojši Stefanoviću, kao nesposobnom ministru, o Nebojši Stefanoviću kao čoveku koji je navodno prepisao svoj doktorat, što ste izmislili.
Ne razumem te dvostruke standarde. Kako to da je privatni život svetinja kada je u pitanju Saša Janković, ali nema privatnog života kada je u pitanju ministar unutrašnjih poslova? Možemo da lažemo o ministru unutrašnjih poslova do mile volje, o Saši Jankoviću ne smemo da kažemo ni ono što je istina.
Što se tiče neispunjenih obećanja, da vas podsetim dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, Boris Tadić je rekao u predsedničkoj kampanji 2004. godine – ulazimo u EU 2007. godine.
(Isključen mikrofon.)
(Aleksandar Martinović, s mesta: U izbornoj kampanji 2008. godine kaže – ulazimo u EU 2012. godine. Niti smo ušli 2007. godine, niti smo ušli 2012. godine. Dakle, ako neko treba da se zapita gde mu je odgovornost, vi koji ste upropastili Srbiju od 2000. godine, koji dan danas upropaštavate AP Vojvodinu.)

Dame i gospodo narodni poslanici, hvala vam gospodine Arsiću, ja ću da dam završnu reč u ime poslaničke grupe SNS kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju zato što moja koleginica Marija Obradović, koja je bila ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, trenutno nije u sali.
Krenuću od onoga što je maločas izneto. Nije tačno da ne postoji rešenje za problem huliganstva na našim stadionima i rešenje za taj problem je izneo upravo gospodin Vučić, a to je privatizacija sportskih klubova i izbacivanje dnevne politike iz svih sportskih društava. To je recept koji je dao rezultate u mnogim evropskim zemljama i mislim da može da da rezultate i u Republici Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona, imam utisak da poslanici stranaka bivšeg režima uopšte nisu čitali šta u Predlogu zakona piše. Sve kritike koje su bile upućene, upućene su na račun gospodina Nebojše Stefanovića i MUP, zato što navodno na vreme nisu doneti odgovarajući podzakonski akti.
Međutim, ako pogledate ovaj Predlog zakona koji ima svega pet članova, videćete da se član 1. odnosi na to da se iz privatnog obezbeđenja izuzimaju objekti čiju zaštitu obavljaju državni organi, odnosno čija je zaštita uređena propisima iz oblasti odbrane.
Član 2. odnosi se na izdavanje legitimacije službenika, odnosno na taksu koja se tom prilikom plaća. Gospodin Marko Đurišić, koga trenutno ne vidim u sali, je rekao da je to neustavno. Nije tačno. Zakon o budžetskom sistemu dozvoljava ministru da odredi visinu takse, tako da sa tog aspekta ništa nije sporno.
U članu 3. rok od 18 meseci koji je predviđen za pravna lica i preduzetnike da se usklade sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju zamenjuje se novim rokom a to je 1. januar 2016. godine.
Član 4. isto govori o tom roku od 18. meseci koji se zamenjuje novim rokom, a to je 1. januar 2016. godine, odnosi se na fizička lica koja obavljaju poslove privatnog obezbeđenja, a koja treba da ispune uslove koji su propisani zakonom.
Član 5. odnosi se na stupanje Zakona na snagu. Dakle, MUP je u stvari, ovim Predlogom zakona htelo da izađe u susret fizičkim licima i preduzetnicima koji se bave poslovima privatnog obezbeđenja da bi mogli ispune uslove koji su prilično strogi. Ali, tako treba i da bude kada je u pitanju vršenje poslova privatnog obezbeđenja.
Dakle, nema nikakve krivice države. Nema nikakve krivice ministra, niti MUP, niti Vlade. Radi se o tome da Vlada pokušava da stvori ambijent da se fizička lica i preduzetnici prilagode uslovima koji su zakonom propisani da bi mogli da se bave poslovima fizičkog obezbeđenja. Mi u SNS u tome ne vidimo ništa loše.
Osim toga, ministar je rekao da ozbiljno razmišlja o tome da prihvati upravo jedan od amandmana da taj rok ne bude 1. januar 2016. godine, nego 1. april 2016. godine, i time je apsolutno pokazao dobru volju da se dodatno omogući vreme preduzetnicima i fizičkim licima da ispune zakonom propisane uslove za obavljanje poslova fizičkog obezbeđenja.
Što se tiče onoga što je rečeno u raspravi od strane poslanika bivšeg režima, moram da naglasim sledeće – za vreme dok su oni vršili vlast u Srbiji Šarić, Mišković, Milo Đurašković i drugi tajkuni i kriminalci su kreirali politiku ove države. Zaslugom i Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića Šarić je u zatvoru, protiv Miškovića, Đuraškovića i njima sličnih koji su opljačkali putarska preduzeća vode se sudski postupci, a moram da odam i jedno priznanje gospodinu Nebojši Stefanoviću. Trebalo je da Nebojša Stefanović postane ministar unutrašnjih poslova pa da se otkrije ko je ubio 2008. godine Ranka Panića i ja vam gospodine Stefanoviću na tome čestitam. Niko pre vas to nije uspeo da uradi i time ste pokazali veliku ličnu i političku hrabrost, kao što ste pokazali hrabrost i odlučnost u spašavanju otetog deteta, o kome je Marko Đurišić onako posmešljivo govorio i pitao – da li je to vaš posao? Naravno da jeste. Ja vam čestitam na toj akciji koja je sprovedena munjevito, brzo i ono što je najvažnije, efikasno, i jedna devojčica je praktično spašena od toga da bude žrtva trgovine ljudima i zaista ne vidim razloga da se poslanici bivšeg režima tome podsmevaju.
Ono što hoću takođe da kažem, gospodine Stefanoviću, i vi, dame i gospodo narodni poslanici, bivši režim nam ovde drži predavanje o tome kako Vlada, odnosno resorno ministarstvo na vreme nije donelo odgovarajuće podzakonske propise. Zarad istorije i zarad istine, ja ću da podsetim narodne poslanike i građane koji možda prate ovu sednicu kakve su bile obaveze Narodne skupštine kada je usvojen novi Ustav.
Novi Ustav je usvojen u novembru 2006. godine tj. važeći Ustav RS. U članu 5. Ustavnog zakona koji je donet istog dana kada i Ustav piše – novoizabrani sastav Narodne skupštine će u toku prvog zasedanja nakon izbora Vlade uskladiti sa Ustavnom zakone kojima se uređuju Zaštitnik građana i ostvarivanje prava građana na obaveštenost iz oblasti Zaštitnika građana, organ nadležan za praćenje i ostvarivanje prava građana na obaveštenost, Guvernera Narodne banke Srbije i organe DRI, a u toku drugog zasedanja nakon izbora Vlade Narodna skupština će uskladiti sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva i to zakone kojima se uređuje organizacija i nadležnost sudova, zatim funkcija predsednika sudova i sudija, VSS itd, itd, da ne citiram ceo tekst člana 5.
Pitanje je da li je poštovan član 5. Ustavnog zakona RS? Nije. Ko je za to kriv? Bivši režim. Zašto? Izbori su bili u januaru 2007. godine. Posle toga konstituisana je Vlada RS na čelu sa Vojislavom Koštunicom u kojoj je participirala i DS, i to nekih 20 minuta pred ponoć, pred istek onog roka od 90 dana koji je Ustavom propisan za formiranje Vlade i da nije bilo Tomislava Nikolića i njegovog džentlmenskog odnosa prema politici ta Vlada nikada ne bi ni bila formirana, što možda i ne bi bilo tako loše.
Ono što hoću da naglasim to je da je predsednik Narodne skupštine bio gle čuda Oliver Dulić, istaknuti kadar DS, koji je kasnije postao ekspert za niskogradnju i sada se protiv njega vodi sudski postupak zato što je petljao sa nekim putarskim firmama i proneverio ogroman državni novac i onda oni koji nam drže predavanja o tome kako ministar navodno nije doneo neke podzakonske akte na vreme, SNS ih pita – a zašto DS nije donela ovako važne zakone na koje ih je obavezivao Ustavni zakon? Doneli su ih, ali mnogo kasnije nego što je Ustavni zakon to propisivao. Doneli su nakaradne zakone. Posledica tih zakona je između ostalih bila i seča sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca. Ceo pravosudni sistem u RS je nekoliko godina bio paralizovan i sve odluke Ustavnog suda da se te sudije, odnosno javni tužioci, zamenici javnih tužioca vrate na te funkcije, mi smo imali jedan problem na koji nam je ukazivao između ostalog i sama EU. Tako da lekcije onih koji su opljačkali Srbiju, oni koji nisu poštovali Ustavni zakon nam zaista nisu potrebne.
Ono što takođe želim da naglasim, a o tome je bilo reči u raspravi Marka Đurišića, nemoguće je da samo neki državni funkcioneri u Srbiji imaju status, neka me niko pogrešno ne shvati, svete krave, o kojima ne sme ništa da se kaže, pa čak ni da se iznose činjenice i da se iznose istinite informacije, kao što je na primer zaštitnik građana, ali da zato do mile volje možete da iznosite neistine, uvrede, da se bavite ličnim i privatnim životom i to na netačan način kada su u pitanju Aleksandar Vučić, Nebojša Stefanović, Tomislav Nikolić i drugi funkcioneri SNS.
Ovih dana je u toku, na primer, akcija, koju predvode samozvani pripadnici takozvane intelektualne elite u Srbiji, o tome da se zaštiti zaštitnik građana, navodno zato što ga progoni izvršna vlast i zato što ga progoni SNS. Sada je SNS, sada su Vučić i Nebojša Stefanović, Vladimir Đukanović, Zoran Babić ili Aleksandar Jovičić krivi zato što se utvrdilo da je u stanu Saše Jankovića 1. aprila 1993. godine jedan čovek, pod vrlo čudnim okolnostima, izgubio život. Sada se organizuje peticija zašto o tome uopšte sme da se priča.

Evo, završavam.
Ali zato, kada god nekome padne na pamet, može, na primer, da se bavi spinovanom i izmišljenom temom falsifikovanja doktorata Nebojše Stefanovića i mi sada treba na to da ćutimo, ali zato kada se spomene zaštitnik građana, odmah se postavi pitanje zašto spominjete zaštitnika građana i zašto spominjete navodno samoubistvo u njegovom stanu, a istovremeno pripadnici intelektualne elite su vršili takav pritisak na policiju da se samoubistvo novinarke Dade Vujasinović preimenuje u ubistvo do te mere da je taj pritisak bio prosto neizdrživ. Tu se vide dvostruki standardi. Dakle, postupajte isto u jednakim situacijama.
Evo, za kraj, pošto nemam više vremena, i hvala vam gospodine Arsiću na razumevanju, gospodine Stefanoviću, ja vas molim, mada mislim da nema potrebe da to činim, ali kao zamenik predsednika poslaničke grupe SNS hoću to da učinim, a između ostalog, zato što dolazim iz Vojvodine, molim vas da učinite sve što je do vas, kao ministra unutrašnjih poslova, da se do kraja rasvetle sve kriminalne afere u Razvojnoj banci Vojvodine, u Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine, u Fondu za razvoj Vojvodine, u svim pokrajinskim sekretarijatima, u svim javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač AP Vojvodina, jer tu ima mnogo kriminala i korupcije, ima mnogo pljački i bezakonja, a SNS će, naravno, zajedno sa vama, učiniti sve da one koji su odgovorni za to bezakonje i za tu pljačku politički kazni na izborima koji, kao što ste vi sami rekli, moraju da dođu pre ili kasnije, ma koliko da se ove velike pristalice demokratije plaše izbora.

Gospodine Bečiću, povređen je član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.
Gospodin Zoran Živković je po ko zna koji put govorio van teme dnevnog reda, izrekao jednu bezočnu neistinu da je predsednik SNS, Aleksandar Vučić bilo gde i bilo kada tražio da se pobije 100 Muslimana.
Mislim da ste gospodine Bečiću za ovakvu uvredu i ovakvu klevetu, ne samo Aleksandara Vučića nego i države Srbije, gospodinu Živkoviću morali da izreknete najdrastičniju moguću sankciju koja je predviđena Poslovnikom. To je jedna stvar.
Druga stvar, ako ste primetili danas je taj isti gospodin Zoran Živković na konferenciji za novinare koju je održao u holu Narodne skupštine, rekao da je uslov za ulazak Srbije u EU, to da se odrekne Kosova i Metohije, da je to uslov od 2000. godine, a gospodin Zoran Živković koji sada ovde maše rukama, bio je na nesreću građana Srbije, predsednik Vlade Republike Srbije jedno vreme u toku 2003. godine.
Dakle, on je 2003. godine bio predsednik Vlade koja je strateški bila, barem na rečima opredeljena za ulazak Srbije u EU, a znao je i to je danas priznao da je uslov za ulazak u EU odricanje od Kosova i Metohije. Gospodin Balša Božović je danas rekao kako se oni diče rezultatima prof. dr Bojana Pajtića i da to iz Vojvodine treba da se prenese na Srbiju?
Kažite mi, šta se podrazumeva pod pojmom Srbija? Znači Vojvodina nije Srbija. Gospodin Nikola Selaković je vrlo jasno rekao da je to u stvari programsko opredeljenje DS. Nećete tradicionalne simbole Vojvodine, znači vi vrlo jasno odvajate Vojvodinu od Srbije.
Ja vas molim gospodine Bečiću, prekinite ovo unižavanje dostojanstva Narodne skupštine, ovo vređanje svih građana Republike Srbije, ovaj pokušaj da se nedostatku argumenata da se napadne predlog zakona koji se odnosi na „Beograd na vodi“, zapravo vodi protiv predsednika SNS i predsednika Vlade.

Gospodine Bečiću, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodin Zoran Živković bi na primer, mogao da ode na taj famozni „ju tjub“ i da pronađe svoju fotografiju u kampu Crvenih beretki, gde se slikao tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Republike Srbije Dušanom Mihajlovićem, Legijom i ostalim komandantima koji su tada bili heroji petooktobarske revolucije, da bi 2003. godine postali najgori mogući zlikovci na svetu, jel tako gospodine Živkoviću?
Za vas je gospodin Legija bio heroj, zato što vam je omogućio 5. oktobra 2000. godine da preuzmete vlast u Srbiji. Na „ju tjubu“ ćete naći 1000 slika vas, Dušana Mihajlovića, da ne nabrajam sve funkcionere DOS-a koji su se slikali sa tim istim ljudima. To je jedna stvar.
Druga stvar, nije mi jasno da bi ste veći prijatelj Muslimana od ovih naših prijatelja iz UAE, iz ostalih delova arapskog sveta koji hoće da ulažu u Srbiji. Da je to tačno što vi govorite, nemoguće je da „ju tjub“ samo vi koristite, da se ne koristi u UAE ili bilo gde drugde u arapskom svetu. Vi imate ekskluzivno pravo na korišćenje „ju tjuba“ i samo vi znate da je Aleksandar Vučić rekao da treba pobiti 100 Muslimana. Ja vas sada pitam gde je to rekao, kome je rekao, gde je to bilo? Kažite nam, nemojte nas upućivati na „ju tjub“, kažite rekao je tu i tu, treba uraditi to i to.
A vaše slike, gospodine Živkoviću svedoče o tome kakva je bila vaša vladavina, kriminalna, lopovska i mafijaška.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko stvari. Ja sam čuo da postoji institut - konkursi, ali da postoji institucija koja se zove konkurs, za to nisam čuo do danas, dok me o tome nije obavestio gospodin Pavićević.
Ovde se i danas, a i u načelnoj raspravi građani Beograda i građani Srbije plaše tako što se upotrebljava jedna latinska kovanica „leks specijalis“. Sada kada upotrebite te reči „leks specijalis“, građani Beograda i građani Srbije mogu da pretpostave da ih očekuje nešto strašno.
Ono što poslanici bivšeg režima neće da kažu građanima Beograda i građanima Srbije, to je da se ovim predlogom zakona ne suspenduje Zakon o eksproprijaciji, ne suspenduje se Zakon o planiranju i izgradnji, ne suspenduje se Zakon o opštem upravnom postupku. Dakle, stav 2. člana 1. Predloga zakona lepo kaže – samo ako ovim zakonom nije drugačije određeno, primenjivaće se odredbe Zakona o eksproprijaciji, za kojim su naricali i plakali poslanici bivšeg režima, primenjivaće se odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za kojim su plakali i naricali poslanici bivšeg režima, i primenjivaće se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Doduše, za ovaj zakon sumnjam da su i čuli.
Dakle, nije tačno da je ovo sada neki zakon koji potpuno remeti koncepciju našeg pravnog sistema kada je u pitanju eksproprijacija, kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola, kada je u pitanju sprovođenje opšteg upravnog postupka. Dovoljno je samo da pogledate koliko ovaj predlog zakona ima članova, a ima 17 članova, što je relativno mali predloga zakona po obimu. Dakle, on sadrži samo neka minimalna odstupanja od opšteg režima eksproprijacije i postupka izdavanja građevinskih dozvola radi realizacije jednog projekta koji nije značajan samo za Grad Beograd, nego je značajan i za celu Srbiju, zato što će da podrazumeva upošljavanje kompletne građevinske operative i kompletnog građevinskog sektora u Republici Srbiji, koga je bivši režim, nažalost, sistematski upropastio.
Ono što me takođe čudi, to je da stranke koje se hvale svojom navodno levičarskom provenijencijom, koje pokušavaju da se predstave kao neka srpska verzija Sirize, koji glume Aleksisa Ciprasa, plaše se eksproprijacije, plaše se da nešto postane državno vlasništvo.
Želim da podsetim poslanike bivšeg režima koji su preko noći postali komunisti i nemam protiv toga ništa, to je njihovo pravo. Ograničavanje privatne svojine je propisano još Vajmarskim ustavom iz 1919. godine kojim je obrazovana moderna Nemačka, kada je pobeđen Hitler u Drugom svetskom ratu i kada je donet važeći Ustav Savezne Republike Nemačke koji se zove osnovni zakon.
Tim osnovnim zakonom je propisano da ostaju na snazi odgovarajuće odredbe Vajmarskog ustava iz 1919. godine. Od 1919. godine pa na ovamo, sve demokratske države poput Velike Britanije, poput Francuske, poput Italije, poput Španije, poput SAD poznaju Institut eksproprijacije, dakle, razvlašćivanja privatnog vlasnika u korist države. Ali, to se ne radi u bilo čijem privatnom interesu, to se radi u javnom interesu i predlog zakona tako i glasi, Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Stvar je ovde potpuno jasna. Štiti se javni interes, štite se interesi Republike Srbije, štite se interesi Grada Beograda, a sam projekat „Beograd na vodi“ je u opštem nacionalnom interesu svih građana Republike Srbije. Nikakvu štetu Republika Srbija realizacijom ovog projekta, ne da neće, nego ne može da pretrpi.
Neistina se iznosi kada se kaže da nijedan stručnjak za urbanizam i arhitekturu nije konsultovan kada je upitanju projekat „Beograd na vodi“. Premijer vam je lepo rekao, učestvovao je Zavod za urbanizam Grada Beograda, učestvovao je čitav niz eminentnih arhitekata i urbanista koji su radili na projektu „Beograd na vodi“. To nije nikakva tajna. Ti ljudi su davali izjave u medijima proteklih dana, proteklih nedelja i proteklih meseci, ali za vas je stručna javnost samo onaj deo stručne javnosti koji kritikuje projekat „Beograd na vodi“. Oni koji kažu da je to dobra stvar, vi ih uopšte ne spominjete. Vi ste gospodine Pavićeviću navodili ime nekog vašeg navodnog eksperta iz vaše stranke, dopustite ja nisam stručnjak za urbanizam i arhitekturu, pa nisam čuo za njega ali sumnjam da biste i vi čuli za njega da nekim slučajem nije član vaše stranke.
Dakle, ovde je stvar potpuno jasna. Ustav je zaštićen. Ne suspenduje se opšti režim eksproprijacije, ne suspenduje se opšti režim izdavanja građevinskih dozvola, ne suspenduje se Zakon o opštem upravnom postupku. Ovaj zakon sam, odnosno predlog zakona predviđa samo neka najminimalnija odstupanja u odnosu na ove zakone.
Da vas podsetim gospodine Pavićeviću, vi to ne morate da znate jer niste pravnik, ali oni koji vas savetuju bi to trebali da znaju. Vi imate Zakon o opštem upravnom postupku ali pored tog Zakona o opštem upravnom postupku imate na desetine zakona koji sadrže norme tzv. posebnih upravnih postupaka u oblasti građevinarstva, u oblasti unutrašnjih poslova itd. Nikada niko nije rekao da je to suprotno Ustavu.
Vi iz bivšeg režima ste se prvi dosetili te genijalne ideje, da kada se donosi nešto što se zove poseban zakon „leks specijalis“, da je to suprotno Ustavu. Nije. Zakon o oružju i municiji na primer sadrži odstupanja od režima koji je propisan opštim upravnim postupkom. Zakon o planiranju i izgradnji sadrži neka odstupanja od Zakona o opštem upravnom postupku. Mnogi drugi zakoni u Republici Srbiji sadrže neka odstupanja od opšteg upravnog postupka ali ne može da se odstupi od osnovnih načela opšteg upravnog postupka.
Osnovna načela opšteg upravnog postupka se primenjuju i u ovom predlogu zakona. Da ste ga malo detaljnije čitali mogli ste da vidite i institut žalbe, dakle ne instituciju, nego institut žalbe, institut ćutanja administracije. Institut žalbe u slučaju ćutanja administracije itd. To su sve krucijalna načela opšteg upravnog postupka kojima se apsolutno štite prava građana Srbije, odnosno u ovom konkretnom slučaju prava građana kojima će biti oduzeta imovina u opštem interesu ali uz tržišnu nadoknadu.
Ja vas slušam i juče i danas, vi prećutkujete činjenicu koja je sadržana u ovom predlogu zakona. Niko neće da dođe tamo u Savski amfiteatar i da nekome oduzme kuću. Svako kome bude oduzeta privatna imovina biće data pravična nadoknada po tržišnim cenama i vi to nećete da priznate. A vi gospodine Božoviću, ne znam da li ste nekada bili u tom delu koji se zove Savski amfiteatar.

Kada vas čovek sluša, ispada da su tamo neke vile, da su tamo neke latifundije koje koštaju milijarde evra, pa sad, bože moj, neko će im to oduzeti. Da li je to tako lepo tamo? Jesu li to takve nekretnine takve vrednosti? Pa, što ne živite tamo u Savskom amfiteatru? Što nijedan funkcioner Demokratske stranke ne živi u Savskom amfiteatru? Ako je to takva vrednost koja će biti navodno ugrožena ovim predlogom zakona.

Dakle, obmanjujete građane Srbije, plašite ih i mislite da niko od građana Srbije i da niko iz SNS ne zna šta znači reč „leks specijalis“, da ste vi najučeniji, najobrazovaniji i da vi sve znate. To koliko znate, pokazali ste na žalost građana od 2000-te godine. Sve živo ste upropastili. Napravili ste od Srbije najgoru zemlju u Evropi.

Ne morate vi da pružite ruku koju vam je pružio gospodin Aleksandar Vučić, što se mne tiče ne morate ni da je prihvatite, ali ne možete ni da zaustavite napore ove Vlade da Srbiju izvuče iz blata, iz mulja, iz gliba u koji ste ih vi uveli.