Na to je predsedavajući trebao da upozori one koji su mi to dobacili.
Dakle, preduzeću „Aroma plast“ iz Jermenovaca je dato 200 hiljada evra subvencija od Fonda za subvencioniranje novih tehnologija u Vojvodini i to je činjenica i to nije nikakva teška reč. Naprosto, to je fakt.
To preduzeće je taj iznos od 200 hiljada evra vratilo tako što je po nalogu pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj…

Zahvaljujem povredu Poslovnika, čula sam zaista. Zahvaljujem, znam da se nećete ljutiti. Zahvaljujem zaista, rekli ste u čemu je povreda Poslovnika.

Evo još samo dve rečenice.

možda bi ministra zanimalo šta se dešava u našoj pokrajini.

Ovo nisu čarke, ovo su primeri…

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 106. Poslovnika, koji predviđa da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Razumem potrebu poslanika bivšeg režima da politički zloupotrebljavaju svaki predlog zakona koji dođe pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali mislim da biste vi, gospodine predsedavajući, trebali da ukažete gospodi koja su do 2012. godine vodila ovu državu kakva su pravila u parlamentu i o čemu može da se govori. Vi ste lepo skrenuli pažnju da na dnevnom redu nije predlog zakona o sprečavanju nasilja u sportu, nego Predlog zakona o zabrani i upotrebi dopinga u sportu. Ovo o čemu je govorio gospodin Stefanović nema nikakve veze sa tačkom dnevnog reda.
Ono što zanima poslaničku grupu SNS, to je da nam gospodin Stefanović odgovori koliko košta popravka automobila A6, koji je slupao, a koji je vlasništvo Republike Srbije?

Samo jedna rečenica. Ako gospodin Stefanović ima pravo da postavlja pitanja gospodinu Udovičiću, ja sada njega pitam u ime poslaničke grupe SNS, koliko će koštati građane Republike Srbije i poreske obveznike to što je on slupao… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje Vlade je sasvim na mestu, a mislim da gospodin Dušan Petrović čisto pravnički nije u pravu. Evo zbog čega. On je tačno rekao da umišljaj može da bude, vratio se gospodin Petrović, drago mi je, direktni i eventualni. To je tačno, ali je pomešao eventualni umišljaj sa nehatom.
To što je on govorio odnosi se na nehat, gospodine Petroviću. Direktan umišljaj postoji onda kada vi znate da vašim činjenjem ili nečinjenjem možete da prouzrokujete krivično delo i hoćete njegovo izvršenje. Eventualni umišljaj postoji kada znate da vašim činjenjem ili nečinjenjem može da se izvrši krivično delo, pa pristajete da se desi zabranjena posledica, a nehat je ono o čemu ste vi govorili vezano za eventualni umišljaj, znate da nešto može da se desi što je suprotno zakonu ali olako držite da se neće desiti.
Dakle, to je prva greška koju ste napravili. Pomešali ste eventualni umišljaj i nehat, verovatno zato što se jedno vreme ne bavite advokaturom, nego politikom pa vam je malo znanje o tome izbledelo, ali nije ništa strašno.
Ono što sam još hteo da kažem, a vezano je za član 16, gospodin Petrović je govorio da ovde treba koristiti termine iz krivičnog prava. Član 16. vrlo jasno kaže – disciplinske mere koje se izriču zbog povrede antidoping pravila jesu, pa onda nabrojane, jedan, dva, tri, četiri, pet. Dakle, ovde se ne radi o krivičnim sankcijama. Ovde se radi o disciplinskim merama, što je, priznaćete, suštinska i drastična razlika.
Šta je Vlada ovim htela da postigne i zašto poslanička grupa SNS smatra da je obrazloženje Vlade sasvim na mestu? Prvo, ovo što je rekao gospodin Udovičić, ministar u Vladi RS je potpuno tačno. Mi imamo obavezu kao država da uskladimo naše zakonodavstvo sa međunarodnim standardima koji važe u ovoj oblasti i nema sumnje da se ovim zakonom to postiže. Naravno da ovaj zakon nije puko prepisivanje bilo kog Svetskog kodeksa. Ovaj zakon je zakon u klasičnom smislu te reči. On sadrži pravne norme kao i svaki drugi zakon koji je donet ili koji će biti donet u ovoj Narodnoj skupštini.
Ne razumem kako nešto da uskladimo sa međunarodnim standardima, a da baš ni u jednom članu zakona ne prihvatimo baš nijednu formulaciju koja je sadržana u Svetskom etičkom kodeksu. Taj deo ne razumem.
Ono što je Vlada takođe tačno primetila i ono što poslanička grupa SNS podržava je da jedno lice može da bude krivo ako postupa ili iz namere ili zbog nepažnje. Očigledno da je Vlada ovde htela da pooštri krivicu pa je rekla – lice je krivo ako postupa ili iz namere ili iz nepažnje.
Intencija Vlade, ako sam ja to dobro razumeo, ide ka tome da se pooštri odgovornost lica koja koriste, odnosno sportista koji koriste nedozvoljena doping sredstva. Dakle, Vlada je vrlo jasno rekla – lice je odgovorno ako postupa ili namerno ili iz nepažnje. Vi sada hoćete da obrišete ovo – namerno ili iz nepažnje iz meni potpuno nepoznatih razloga. Ne radi se ovde o pukom prepisivanju. Ovde se radi o preciziranju krivice.
Dakle, neko je kriv ako postupa ili namerno ili iz nepažnje i to SNS podržava, jer sutra možete da dođete u situaciju da neko kaže – nisam ja to namerno uradio, nisam znao, neko me je nagovorio, nisam dovoljno upućeni itd.
Na to može praktično svako da se pozove i onda u praksi možete da dođete u jednu vrlo čudnu situaciju. Niko neće da kaže da je namerno koristio doping sredstva, uvek može da kaže – pa nisam znao, nisam imao dovoljno informacija da li je nešto zabranjeno ili nije zabranjeno.
Vlada ovakvim predlogom potpuno razvejava svaku sumnju, dakle, ili ste namerno uradili ili iz nepažnje. Ako obrišemo ove reči koje vi predlažete da se brišu, doći ćemo u situaciju da ovaj zakon u praksi apsolutno neće imati bilo kakvog smisla, odnosno doći će do čitavog niza zloupotreba.
To ni poslanička grupa Srpske napredne stranke, niti Vlada Republike Srbije ne žele da dozvole i zato mi podržavamo u potpunosti obrazloženje koje je Vlada dala zašto ne prihvata ovaj amandman.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Dokazali smo da gospodin Dušan Petrović ipak ne zna u čemu je razlika između eventualnog umišljaja i nehata.
Ono što hoću da kažem, ono što je mnogo važnije, hajde da ovu stvar posmatramo malo šire. Tu je ministar koji je bio profesionalni sportista, pa neka me ispravi ako grešim. Ovaj zakon se pre svega donosi zbog onih koji se profesionalno bave sportom. Dakle, profesionalni sportista i te kako ima saznanja šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno. Ne donosi se ovaj zakon zbog dece koja u uzrastu od 12 do 16 godina igraju fudbal u nekoj zonskoj ligi, ovaj zakon se pre svega donosi zbog sprečavanja dopinga u profesionalnom sportu, gde se i postižu vrhunski rezultati. Nadam se da se slažemo oko toga.
O kakvoj konkretnoj situaciji se radi? Radi se o tome da je sportista bio podvrgnut doping kontroli i utvrđeno je da u njegovoj krvi ili urinu se nalaze nedozvoljena sredstva koja su predviđena odgovarajućim propisima kao doping. Dakle, nađeno je kod čoveka nešto što nije dozvoljeno i sada vi kažete – ali, postoji pretpostavka nevinosti. Pretpostavka nevinosti važi u krivičnom pravu, ali ovde ne može da važi zato što ovo nije krivično-pravna materija, o tome se radi. Kako vi da kažete – jeste, u mojoj krvi ili urinu je pronađeno anti doping sredstvo, ali vi dokažite da ja nisam kriv. To je potpuno besmisleno. On treba da dokaže da nije kriv zato što se u njegovoj telesnoj tečnosti, krvi ili urinu, nalazi odgovarajuće doping sredstvo.
Vi stalno mešate krivično-pravnu materiju sa jednom materiju koja nema veze sa krivičnim pravom, što iz člana 16. mnogo jasno proizilazi. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima ovde poslanika SNS koji su išli u, kako je rekao uvaženi govornik, neke pravne škole, samo ja ni u jednoj pravnoj školi nisam čuo da se u sudu vodi disciplinski postupak. Znam da se u sudu vodi krivični postupak, vodi se parnični postupak, vodi se izvršni postupak, vodi se vanparnični postupak, ali još nisam čuo da sudija vodi disciplinski postupak protiv nekoga ko je upotrebio neko doping sredstvo.
Srpska napredna stranka ovim samo hoće da ukaže da je obrazloženje Vlade potpuno na mestu, a da oni koji stoje iza ovog amandmana s jedne strane ne razumeju potrebu Republike Srbije da svoje zakonodavstvo u oblasti zabrane dopinga uskladi sa međunarodnim standardima, a sa druge strane prave velike pravničke greške time što ovu materiju gledaju kroz prizmu krivičnog prava, što apsolutno nije na mestu.
Ovde se radi o disciplinskom postupku. Na disciplinski postupak ne mogu da se primene bukvalno instituti krivičnog prava, niti je Vlada Republike Srbije imala takvu nameru. Da je takva namera postojala ili kod Vlade, pa na kraju krajeva i kod relevantnih međunarodnih organizacija, ne bi se koristili termini - namera i nepažnja, nego bi se koristili krivično-pravni pojmovi – umišljaj i nehat. Dakle, ovde je potpuno jasno o čemu je reč, radi se o disciplinskoj odgovornosti koja se ne utvrđuje ni u kakvom sudu…
(Dušan Petrović, s mesta: Englesko pravo.)
Znači, vi ste, gospodine Petroviću, sada postali ekspert i za englesko pravo. Super, samo mi kažite u kom engleskom sudu…

Evo, naučio sam nešto novo, gospođo Gojković, pa mi je uvek drago kad naučim nešto novo, da se u engleskim sudovima vode disciplinski postupci.

Završavam.

Dakle, Srpska napredna stranka podržava obrazloženje Vlade i nećemo prihvatiti ovaj amandman. Smatramo da je ono što je Vlada predložila u članu 16. apsolutno u interesu i sporta u celini, ali i svakog pojedinačnog sportiste, kao jedna važna mera upozorenja da se vrhunski sportski rezultati ne mogu postizati upotrebom zabranjenih doping sredstava.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici bivšeg režima uvek imaju potrebu da ono što su oni radili prebacuju na Vladu Republike Srbije koju vodi gospodin Aleksandar Vučić. Vlada koju vodi gospodin Aleksandar Vučić je počela da smanjuje broj agencija, a bilo bi dobro da nam stranke bivšeg režima objasne zašto su i zbog čega formirali veliki broj potpuno nefunkcionalnih agencija.
Ono što bih ja gospodine ministre, a i drugi poslanici SNS voleli da čujemo, to je kada se već priča o troškovima i koliko šta košta, da treba da se racionalizuju troškovi itd. Mene veoma interesuje koliko košta popravka, samo ne znam šta ono beše, da li Škoda super B ili Audi A6, koji je razlupao gospodin Borislav Stefanović. To mnogo košta. To su automobili koji su prilično skupi i kada su polovni, a pogotovo ako se ima u vidu činjenica da ih je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa kupila kao nove. Sada kada razlupate jedan tako skupoceni automobil, to košta. Popravku tog automobila ne verujem da će da plati gospodin Borislav Stefanović, platiće država. Vi znate kako se država finansira i ko državu finansira. Dakle, državu finansiraju građani i finansiraju privredni subjekti koji plaćaju poreze, doprinose, takse i druge javne dažbine.
Tako je da oni koji govore o troškovima i o smanjivanju troškova bilo bi dobro da krenu od sebe kad već nisu ukinuli silne agencije koje su formirali, hajde da makar više ne lupaju te skupocene skupštinske automobile, skupo ih je država platila i mislim da bi sa njima trebalo domaćinski da se upravlja.

Bilo bi dobro gospodine Stefanoviću da mi objasnite kojih ja to pet plata primam, a takođe bi bilo dobro da mi objasnite hoćete li to što ste oštetili državni automobil vi da platite ili će da plati država Srbija. Ako vi iz bivšeg režima stalno držite lekcije o tome kako treba da se štedi, kako treba da se ukidaju agencije, hajde krenite od sebe. Dakle, platite štetu koju ste prouzrokovali državi Srbiji.
Zašto vi niste ukinuli agencije koje ste sami formirali …
(Predsednik: Molim vas meni se obraćajte, a ja ću preneti poslaniku Stefanoviću.)
Potpuno se slažem sa vama, gospođo Gojković. Dakle, moje pitanje je, nadam se da se slažete sa mnom, kako neko može da postavlja pitanje ministru u Vladi Republike Srbije koja je počela da smanjuje broj agencija, a sam je učestvovao u formiranju velikog broja ne funkcionalnih agencija, sa jedne strane.
Sa druge strane, poslanici bivšeg režima čini mi se da se dobro ne pripremaju za ove sednice. Zašto? Kao što je ministar Udovičić lepo objasnio, ovo nije agencija u smislu Zakona o javnim agencijama. Ova agencija je definisana kao ustanova i funkcioniše u skladu sa Zakonom o javnim službama koji u pravnom sistemu Republike Srbije postoji od 1991. godine.
Dakle, ova agencija ima status ustanove, kao npr. škole, vrtići, domovi zdravlja, bolnice. Da li sam u pravu, gospodine ministre? Ovo nije agencija za koju je donet specijalni zakon, Zakon o javnim agencijama 2005. godine, pa od 2005. do 2012. godine imali ste jednu eksploziju u formiranju broj agencija. Ova agencija je javna služba i posluje u skladu sa Zakonom o javnim službama. Bilo bi dobro da oni koji kritikuju Vladu pre nego što to učine i pre nego što se bace kamenom na ljude koji nešto dobro rade za ovu državu makar pročitaju šta piše u Predlogu zakona.