Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o amandmanu u okviru vremena poslaničke grupe.

Srpska napredna stranka smatra da se u ovom kontekstu kako su to izneli pojedini poslanici stranaka bivšeg režima, pitanje akademske čestitosti u stvari protura kao kukavičije jaje, kako bi se određeni istaknuti politički funkcioneri SNS, bez obzira da li je reč o gospodinu Nebojši Stefanoviću, da li je reč o gradonačelniku Beograda Siniši Malom, ili o bilo kom drugom, bilo kojoj drugoj političkoj figuri koja u javnosti predstavlja SNS i njenu politiku, unapred optužili i ne samo optužili, nego osudili za nešto što nisu uradili.

Ako ste pažljivo pratili izlaganje poslanika stranka bivšeg režima, šta ste mogli da primetite? Ne, postoji sumnja da je Nebojša Stefanović plagirao svoju doktorsku disertaciju, ne, postoji sumnja da je Siniša Mali to učinio. Ne, Nebojša Stefanović je plagijator. Siniša Mali je plagijator. Dakle, unapred se iznose presude da je neko kriv. Ko to radi? Rade potpuno nekompetentni ljudi. Rade ljudi koji su isključivo politički motivisani da nanesu političku štetu ljudima koji u javnosti predstavljaju SNS.

Ljudi koji to rade mislim da ne vode računa o najmanje dve stvari. Prvo, mislim da ne znaju šta je plagijat. Drugo, jedno je plagijat, drugo je pitanje kvaliteta jednog naučnoistraživačkog rada, jednog naučnog članka ili jedne doktorske disertacije. O tome da li je jedan naučni članak, naučnoistraživački rad ili doktorska disertacija više ili manje kvalitetna, o tome svi ljudi koji se bave tom vrstom nauke, ali napominjem, tom vrstom odnosno tom granom nauke, mogu da imaju svoj subjektivni stav.

Neko može da kaže da je doktorska disertacija Nebojše Stefanovića kvalitetna, neko može da kaže da je manje kvalitetna, ali mislim da niko ko se zaista bavi tom granom nauke ne može da kaže da je gospodin Nebojša Stefanović izvršio plagijat. Plagijat je jedan pravni institut koji postoji još od rimskog prava. To je krađa intelektualne tvorevine. To je kad vi predstavite kao vaše nešto što je u stvari napisao, naslikao, neko drugi. Mi smo primera plagijata imali u našoj nauci jako puno. Neću da navodim imena zato što neki od tih ljudi više nisu živi, a napravili su u toku svoje naučne karijere, da li svesno ili nesvesno, određene greške u pisanju svojih udžbenika, naučnih radova i objektivno to što su oni uradili predstavlja plagijat.

Ali, sa druge strane, kada pogledate čitav njihov naučni opus van konteksta tih grešaka koje su napravili, to su ljudi koji su izuzetno zadužili našu nauku. Ja konkretno mogu da govorim za pravnu nauku, ali neću da govorim imena zato što mislim da, prosto, to nije pristojno u ovom trenutku.

Ovde je problem što se ne brani princip akademske čestitosti radi principa, nego se akademska čestitost koristi kao političko oružje u borbi protiv ljudi koji su na odgovornim položajima u ovoj državi, a predstavnici su SNS. Moram da podsetim i kolege poslanike ali i građane, i stručnu javnost i javnost koja je manje stručna, kako je bila organizovana sednica Odbora za prosvetu sa praktično jednom jedinom tačkom dnevnog reda, a to je pitanje da li je plagirana doktorska disertacija gospodina Nebojše Stefanovića?

Atmosfera koja je napravljena u jednom delu Narodne skupštine, atmosfera koja je napravljena u jednom delu javnosti, atmosfera koja je napravljena u

jednom delu naše akademske zajednice bila je krajnje negativna. Unapred je izrečena presuda da je Nebojša Stefanović kriv i Odbor je organizovan kao neka vrsta suđenja, gde ste imali tužioca i sudiju koji je već izrekao presudu pre početka suđenja i poslanike koji su branili tezu da doktorska disertacija gospodina Nebojše Stefanovića nije plagijat.

Krajnje je neozbiljno, ovo govorim ne samo kao političar, nego i kao neko ko se pomalo bavi naukom, da vi istražujete da li je nešto je nešto plagirano u nečijoj doktorskoj disertaciji tako što ćete da pišete komentare po forumima, po internet sajtovima, što će svoje ocene o tome da li je nešto plagijat ili ne da daju ljudi koji čak i nisu stekli nikakvo ni naučno, ni nastavno zvanje, ljudi koji su studenti, bilo je i takvih slučajeva i onda to celu priču razvodnjava, obesmišljava i umesto da se zaista bavimo pitanjem akademske čestitosti zbog principa akademske čestitosti, mi se ustvari bavimo dnevno političkim borbama.

Ono što je rekla moja uvažena koleginica Aleksandra Tomić to je potpuno tačno. Mi smo stvorili jednu atmosferu opšteg nepoverenja u naš obrazovni sistem, što nije dobro i naša deca masovno, to egzaktno može da se dokaže, odlaze u inostranstvo i to ne samo studenti, dame i gospodo narodni poslanici, nego i đaci. Upisuju srednje škole, gimnazije, o fakultetima da i ne govorim, u inostranstvu zato što se u javnosti bez ikakve potrebe, bez ikakvog dokaza, bez ikakvih valjanih argumenata stvara utisak da je naš obrazovni sistem loš, da ne treba deca da upisuju naše fakultete, nego da odlaze u inostranstvo.

Zašto? Zato što se svesno, ali iz krajnje političkih razloga, ne iz naučnih razloga, ne iz razloga akademske čestitotosti stvara takva atmosfera da je naš obrazovni sistem nakaradan i da od njega treba bežati.

Ono što se takođe postavlja kao pitanje , a što mislim da kolege gube iz vida kada govore o pitanju akademske čestitotosti, pored pitanja da li je nešto plagijat, a mi smo dokazali na Odboru za prosvetu da doktorska disertacija gospodina Nebojše Stefanovića nije plagijat jer smo upoređivali stranice disertacije sa onim stranicama koje su navedene u tekstu koji je objavljen na sajtu „Peščanika“ gde se jednostavno jasno vidi da postoji nepodudarnost između onoga što piše na sajtu i onoga što zaista piše u doktorskoj disertaciji.

Dakle, pored pitanja – da li je nešto plagijat, i pored pitanja kvaliteta, odnosno da kažemo stila izrade jedne doktorske disertacije, kao treće pitanje o kome kolege potpuno gube iz vida i o tome nisu govorile, zato što su preopterećene političkom borbom protiv SNS jeste pitanje – do koje mere su doktorske disertacije ili naučno-istraživački radovi, koji su pisani pre 30, 40,50 godina danas aktuelni? Da li danas imaju ikakvu naučnu vrednost?

To je takođe jedno zanimljivo pitanje. Da li je i to stvar akademske čestitosti. Ovde sede ljudi koji su stekli svoje doktorate pre 50 godina, koji su verovali u ideje Marksa i Engelsa, koji su dokazivali da Jugoslovenski samoupravni-socijalistički sistem nije dovoljno utemeljen na marksističkim idejama, da bi mogao još više da bude utemeljen na idejama Marksa i Engelsa. Ljudi su na tome doktorirali. Šta mislite da bi bilo kada bi neko od nas rekao – hajde da vidimo doktorat tog i tog gospodina, da ga malo pročitamo pa da vidimo da li to predstavlja naučno štivo koje i danas ima naučnu vrednost ili je to bio jedan politički pamflet koji je bio aktuelan u tom istorijskom trenutku, ali koji danas ne znači ništa.

Mislim sada da pitate ne samo đake i studente, iole obrazovanije ljude da vam kažu uopšte ko su bili Marks, Englels, Lenjin, Staljin, ko je šta pričao na kom kongresu komiterne, leva, desna skretanja itd. pitanje da li bi se ljudi uopšte snašli i da li bi znali o čemu se radi.

Ljudi su stekli doktorske disertacije na tome i danas ti isti napadaju Nebojšu Stefanovića, Sinišu Malog itd. da su navodno plagirali svoje doktorske disertacije.

Dakle, kao što vidite, stvar uopšte nije tako jednostavna kao što na prvi pogled izgleda. Vi ste pitanje akademske čestitosti uzeli kao sredstvo da se obračunate sa nekim ko politički ne misli kao vi i on je unapred kriv.

Niste vi ni čitali doktorsku disertaciju Nebojše Stefanovića, a i da ste je čitali, pitanje je da li ste kompetentni da ocenjujete da li je ona plagijat ili ne. Sada meni neko da da doktorsku disertaciju iz medicinskih nauka, što bih ja morao da znam da li je ona plagijat ili ne? U tu materiju se ne razumem. Ovde izlaze ljudi sa srednjom školom ili ljudi koji su politikolozi ili koji su pitaj boga šta, magistri evropskih nauka i kažu – ma, da, Nebojša Stefanović je plagirao doktorsku disertaciju. To su teške reči koje nisu primerene Narodnoj skupštini.

Šta bi bilo sada kada bismo mi tražili – dajte nam te vaše magistrature i doktorate stečene po Beču, po Gracu, po ko zna kakvim univerzitetima itd, da vidimo šta tu piše, ima li tu ikakve nauke? Moramo da biramo reči kada nekoga za nešto optužujemo.

Ovde se stvara utisak da su navodno poslanici bivšeg režima obespravljeni zato što navodno ne smeju da spomenu ime ovog ili onog ministra, gradonačelnika Beograda itd. Naravno da smete i naravno da vam to pravo niko ne dovodi u pitanje, ali je jako ružno kada pokušavate da budete i sudije i tužioci, pri čemu neki od vas apsolutno po svojim stručnim i naučnim kvalifikacijama nisu kompetentni da se time uopšte bave. Pitanje da li je nešto plagijat ili ne je pitanje autonomije univerziteta i time treba da se bave visokoškolske ustanove od strane ljudi koji su kompetentni za određenu naučnu oblast. To nije pitanje dnevne politike, to nije pitanje puke skupštinske debate, to nije pitanje sviđa mi se ili ne sviđa mi se stranka koju predstavlja Nebojša Stefanović ili Siniša Mali ili bilo ko drugi. To su vrlo osetljiva akademska i naučna pitanja o kojima, čini mi se, poslanici stranaka bivšeg režima nisu vodili računa zato što njima, čini mi se, sve ono što govore u stvari imaju jednu političku pozadinu, a to je – da optužimo i da osudimo ministre u Vladi, gradonačelnika Beograda da su krivi za nešto za šta još uvek ne postoje valjani dokazi da su krivi.

Koji su bili argumenti, da vas podsetim, da je Nebojša Stefanović plagirao doktorsku disertaciju? Tekst objavljen na sajtu „Peščanika“, koji ima ukupno nepune četiri strane. Od te četiri stranice, mislim da su dve bile ispunjene tekstom, pošto su na te nepune četiri stranice se nalazile i dve fotografije prilično velike. Dakle, na otprilike dve stranice teksta, objavljen je dokaz da je Nebojša Stefanović plagirao svoju doktorsku disertaciju. To je smešno. Čitali smo to na sednici Odbora za prosvetu i uverljivo pokazali da Nebojša Stefanović nije falsifikovao svoju doktorsku disertaciju, odnosno da ni od koga ništa nije prepisao.

 

Završavam.

Da li neko ima svoj subjektivni stav o kvalitetu nečije doktorske disertacije? Poštujem da ljudi imaju to pravo, ali to pravo mogu da imaju samo oni koji su stručnjaci za oblast iz koje je doktorska disertacija napisana. Sve drugo prosto nije primereno raspravi o jednoj vrlo osetljivoj temi.

Nije dobro, gospođice Jerkov, da se toliko ljutite kada govorimo o stvarima koje su vrlo ozbiljne.

 

Nemojte da stavljate na stub srama čitav naš obrazovni sistem i da dovodite u sumnju njegov kvalitet samo zato što ste politički protivnici stranke kojoj pripadaju ljudi poput Nebojše Stefanovića, mene ili bilo kog drugog građanina Republike Srbije.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, to šta je bila tema sednice Odbora čiji je predsednik uvažena koleginica Jerkov nije nešto što znamo samo ona i ja. Znate, o tome postoje stenogramske beleške, postoje stenogramski zapisi. I nije tačno, to odgovorno tvrdim, to mogu da potvrde i drugi narodni poslanici koji su prisustvovali toj sednici Odbora, nije tačno da je na toj sednici Odbora utvrđeno da nisu ispunjeni formalni uslovi za pristupanje odbrane i doktorske disertacije, nego su se spekulacije o tome pojavile nakon što je završena sednica Odbora.
U medijima su se dokazivali ti formalni nedostaci u procesu odbrane doktorske disertacije. Dakle, mi smo se na sednici Odbora bavili isključivo time jer je prosto sednica bila tako koncipirana da li je doktorska disertacija plagijat ili ne. Mi smo dokazali da nije i sednica je završena.
Posle toga je u medijima nastavljena kampanja protiv Nebojše Stefanovića i u medijima se dokazivalo. Dakle u medijima, i to pojedinim medijima, ne na sednici odbora, da nisu ispunjeni formalni uslovi za odbranu doktorske disertacije gospodina Nebojše Stefanovića. A na sednici Odbora mi smo vrlo uverljivo, na kraju krajeva, sećate se, pa, ja sam donosio tu doktorsku disertaciju, upoređivao brojeve stranica navedene na sajtu „Peščanik-a“ sa brojevima stranica u samom doktoratu i pokazao da tu postoji nepodudarnost. Dakle, da su citirane stvari kojih u doktorskoj disertaciji nema. Jer, hajde opet da se vratimo na sam početak priče.
Dakle, autori teksta na sajtu „Peščanika“ su optužili Nebojšu Stefanovića da je rad plagirao. Vi ste tu tezu prihvatili i hteli da dokažete to na sednici Odbora za prosvetu. Mi smo dokazali da to nije tačno. Sve ono što se desilo kasnije, desilo se nakon završetka sednice Odbora i desilo se u medijima.

Ne želim da polemišem sa gospodinom Živkovićem prosto zato što on nije adekvatan sagovornik na ovu temu, samo hoću zbog građana Srbije da vas podsetim na nekoliko stvari na koje je ukazala i moja uvažena koleginica Aleksandra Tomić.
Ne možete pristupiti odbrani doktorske disertacije na bilo kom fakultetu, bilo privatnom, bilo državnom, na kraju krajeva ovde sede profesori na raznim fakultetima u Srbiji, da vam Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije to nije odobrilo i da se vaša doktorska disertacija ne nalazi na internet prezentaciji fakulteta na kojem doktorsku disertaciju branite. Za to vreme svakome je doktorska disertacija dostupna. Svako može da je pročita i svako može da iznese svoje primedbe. Ono na šta su ukazali poslanici SNS, to je da su se teze o plagijatu doktorske disertacije gospodina Nebojše Stefanovića pojavile godinu dana nakon što je doktorska disertacija odbranjena kada Nebojša Stefanović postao ministar unutrašnjih poslova i kada je krenuo sa odlučnom borbom protiv kriminala i korupcije.
Na kraju krajeva, ovih dana se pokazuje koliko je taj čovek uspešan u svojoj borbi, izručen je u rekordno kratkom roku Republici Srbiji Marko Milićević, optužen za teško ubistvo, otkriven je ubica gospodina Panića koji je izgubio život 2008. godine. Zatim, krenulo se sa smenom nesposobnih načelnika policijskih uprava po celoj Srbiji i vidljivi su rezultati borbe protiv kriminala i korupcije. Neko to sada pokušava da zaustavi time što posle godinu dana setio da kaže ili da optuži Nebojšu Stefanovića da je izvršio plagijat svoje doktorske disertacije. Zašto se ti eksperti nisu javili prošle godine kada je doktorska disertacija po važećem Zakonu o visokom obrazovanju morala da bude na interne prezentacije fakulteta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitam se da li je gospodin Veselinović čuo za opštinu Majdanpek. Juče su građani te opštine potvrdili da je izborna volja građana opštine Majdanpek gotovo identična sa izbornom voljom na parlamentarni izborima koji su održani u martu 2014. godine i to je najbolji dokaz da je Vlada RS uključujući i Ministarstvo zdravlja na dobrom putu.
Ono što mene čudi to je da vas predsedavajući nije prekinuo zato što ste izvršili povredu Poslovnika po nekoliko osnova. Prvo, mislim da ste omalovažili ovlašćenog predstavnika SNS, odnosno da ste omalovažili ljude koji su govorili u prilog podrške ovom zakonu jer ste se isčuđavali kako neko može da pita 20 minuta o zakonu koji ima svega dva člana i pri tom ste postavljali konstantno pitanje ministru Lončaru – šta je to što je on uradio od kako je ministar zdravlja?
Sada vas SNS pita – zašto ste vi iz bivšeg režima srpskom zdravstvu uradili sve ono što ste uradili od 2000. godine pa do 2012. godine? Nema tog doktora Lončara i nema tog genijalca na ovom belom svetu koji može da ispravi sve loše stvari koje su stranke bivšeg režima, uključujući i vašu, učinile ne samo zdravstvenom sistemu, nego i obrazovanju, privredi i svim drugim oblastima društvenog života.
Mislim da ste bez ikakve potrebe širili paniku među građanima i to na jedan krajnje neubedljiv način, navodno sada će građani biti u nedoumici da li će moći da se leče itd. Naravno da neće biti u nedoumici.
Dakle, član je veoma jasan.

Završavam. Republički fond je dužan da do 31. decembra 2016. godine izvrši zamenu isprave o osiguranju, a do potpune zamene isprava o osiguranju svi korisnici zdravstvenog osiguranja će moći da se leče kao što su se lečili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Prema tome, to što ste uradili je bilo krajnje neubedljivo.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je da je čovek prilično politički netalentovan pa da sebi postavi pitanje kakve veze imaju rezultati jučerašnji u Majdanpeku sa temom dnevnog reda. Imaju izuzetno veze zato što ti izborni rezultati pokazuju da građani Majdanpeka, a s obzirom na procenat i građani cele Srbije, podržavaju ono što radi Vlada Republike Srbije, pa i ono što radi aktuelni ministar zdravlja.
Pitali ste i ministra šta je to, šta će on da uradi da bi se popravila loša situacija u srpskom zdravstvu. Čovek vam je lepo rekao, vi očigledno ne želite da slušate, ali ako već ne želite da slušate, možda vam nije teško da pročitate. Pošto ste ovde često puta citirali premijera Vučića, uzmite njegov ekspoze pa ćete videti da se jedan važan deo tog ekspozea odnosi i na reforme u sistemu zdravstvene zaštite.
Ono što vas SNS pita, ne samo ja, i ono što vas pitaju građani Srbije – ko je to procenio da je naš zdravstveni sistem, kako ste vi rekli, najgori u Evropi, da li možda Tomica Milosavljević, čovek koji je vedrio i oblačio od 2002. do 2012, ako se ne varam, srpskim zdravstvom koje je u to vreme bilo do te mere uspešno da se ministar zdravlja lečio u Saveznoj Republici Nemačkoj, odnosno imao je toliko poverenja u sopstveni zdravstveni sistem koji je vodio da je, ako se ne varam, operaciju kičme negde 2009. godine izvršio u SR Nemačkoj? Onda se pojave gospoda iz bivšeg režima u Narodnoj skupštini i kao da nikada nisu bili na vlasti i kao da nikada ništa nisu upropastili u ovoj državi, pitaju ministra, danas Lončara, sutra nekog drugog – šta je to gospodine ministre što ste vi uradili za tri meseca?
Nemoguće je popraviti lošu situaciju u srpskom zdravstvu za ovako kratko vreme.

Ali se Ministarstvo zdravlja trudi, kao što se trude i sva druga resorna ministarstva.
Molim vas, samo još jednu rečenicu, da ne bi bilo nikakve zabune. Moja supruga se porodila 2006. godine i jela je istu hranu koju su jele porodilje i kada je SNS došla na vlast. Kako te 2006. godine je ta hrana bila dobra za porodilje, a kada naprednjaci vladaju Srbijom, odjedanput hrana postaje loša?

Dame i gospodo narodni poslanici, meni zaista nije jasno zašto gospodin Stefanović do te mere preopterećen Aleksandrom Vučićem, u tom svom preopterećenju iznosi čitav niz besmislica i neistina, a kada je upitanju ministarka Udovički mislim i vrlo nekorektnih ličnih uvreda. Ne znam, gospodine Bečiću, da li ćete vi jednog dana biti načelnik upravnog okruga, ali budući da ste magistar ekonomskih nauka, a kakva je situacija u DS, možda ćete uskoro biti i stečajni upravnik u toj partiji.
Ovde je zaista teško pobrojati sve reči koje su krajnje nedolične da se izgovore u parlamentu. Dakle, gomila, ekipa, onda navodno gospođu Udovički treba da je sramota što sedi u ovoj Vladi, a valjda je gospodin Stefanović suviše ponosan ili su njegovi roditelji suviše ponosni ili rodbina što je on šef poslaničke grupe DS koja je upropastila sve čega se dohvatila u ovoj državi uključujući i državnu upravu.
U ova dva minuta ću izneti samo nekoliko besmislica, odnosno osvrnuću se na nekoliko besmislica o kojima je ovde bilo reči. Gospodine Stefanoviću, vi ste ovde nastupili kao neko ko je ekspert za državnu upravu. Znate, ja sam godinama radio u državnoj upravi i sada – šta je ovo, kakvi su ovo papiri, kakvi su ovo zakoni. Kažite mi – po kojim kriterijumima ste vi primljeni u državnu upravu? Sa koliko godina ste vi završili pravni fakultet? Šta je to što je vas preporučilo da radite u državnoj upravi, sem što je stranka u kojoj ste tada i sada član bila na vlasti? Dakle, nikakvi drugi kriterijumi.
Ovde solite pamet te zašto u zakonu piše ovo, te zašto piše ono. Ono što vas SNS pita – ko je doneo sve te zakone koje je poništio ili Ustavni sud ili koji su pali pred Sudom za ljudska prava u Strazburu itd?

Ko vas je sprečavao, gospodine Stefanoviću, da unesete u Zakon o državnoj upravi da državni službenik mora da poznaje engleski jezik, rad na računaru itd. Vi ste se svega toga setili onda kada ste jedva prešli cenzus u martu 2014. godine.

Meni nije jasno, možda nisam čovek neke velike pameti, ali nije mi jasno kako je sve u redu sa javnim konkursom na kome prođe neko ko kaže javno u Narodnoj skupštini da je završio Pravni fakultet sa 28 godina, a bilo je pored njega još hiljadu i nešto kandidata koji su završili verovatno pre njega. Šta vas je preporučivalo da budete primljeni u državnu službu kada ste Pravni fakultet završili sa 28 godina? Ja sam sa 27 godina bio magistar pravnih nauka i sada vi hoćete meni da kažete kako je sve bilo u redu, kako nije bilo nikakvih političkih nameštaljki itd.
Gospodine Stefanoviću, vi prvo ne znate šta je upravni okrug. Dakle, upravni okrug je deo teritorije Republike Srbije za koji se obrazuju područne organizacione jedinice državnih organa. Načelnik upravnog okruga treba da bude funkcioner koga imenuje Vlada, zato što on koordinira rad područnih organizacionih jedinica državnih organa za teritoriju upravnog okruga.
Ono što je sada Vlada predložila, kamo sreće da je to bilo učinjeno ranije, bilo bi više reda u upravnim okruzima, bilo bi više reda na nivou lokalnih samouprava.
Srpska napredna stranka će podržati ovaj predlog zakona zato što takva rešenja postoje i u uporednoj praksi. Kažite mi šta su prefekti u Francuskoj, ako nisu vladini funkcioneri? Takvih primera imate koliko hoćete u evropskim zemljama.
Pričali ste ovde kako su navodno tamo neki žuti, valjda mislite na članove vaše stranke izloženi političkom progonu. Evo, sad vas pitam – hajde navedite mi imena tih vaših žutih koje je ova Vlada Republike Srbije otpustila samo zato što su članovi DS? Gde? Koga? U kom državnom organu su radili ti ljudi? U kom javnom preduzeću? Kažite mi ime i prezime čoveka koji je ostao bez radnog mesta samo zato što je član DS?

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 106. odnosno dostojanstvo Narodne skupštine. Moguće je da je gospodin Stefanović učestovao u nekim oslobodilačkim ratovima, a ja bih voleo da znam u kojim i u kojim ratovima je on učestvovao a koje je prouzrokovala SNS? Hajde, taj zabavni deo u njegovom izlaganju ću ostaviti po strani.
Ono što je neistina, a to je takođe narušavanje dostojanstva Narodne skupštine, kada izlažete kritiku na Predlog zakona onda ne možete da iznosite neistine. Gde piše da načelnik upravnog okruga vrši inspekcijski nadzor? Dakle, gde piše da načelnik upravnog okruga vrši inspekcijski nadzor?

Dozvolite da završim.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, a što se tiče iskonstruisane i ispolitizovane afere oko doktorata Nebojše Stefanovića, aktuelnog ministra unutrašnjih poslova, mislim da su poslanici SNS, kao i jedan deo stručne javnosti, pružili dovoljno dokaza da se radi o jednoj isfabrikovanoj aferi čiji predmet u stvari nije sam doktorat Nebojše Stefanovića, nego namera ministra unutrašnjih poslova, namera predsednika Vlade Aleksandra Vučića da se u Republici Srbiji jedanput zauvek iskoreni kriminal i korupcija.
Mi smo na Odboru za prosvetu, samo da podsetim uvaženu koleginicu koja je govorila pre mene, pokazivali doktorat Nebojše Stefanovića i upoređivali ga sa svim onim navodima koji su se pojavili na sajtu „Peščanika“, a za koje je rečeno da su ga pisali navodni eksperti iz Velike Britanije i to je bila do te mere stručna ekspertiza da je stala na, zamislite, nepune četiri strane od kojih su se na te četiri strane nalazile dve fotografije, tako da je od prilike teksta bilo na jedno dve stranice. Toliko o iscrpnoj analizi doktorata Nebojše Stefanovića.
Mi smo na sednici Odbora za prosvetu dokazali da navodi koji su objavljeni na sajtu „Peščanika“ faktografski i numerički nisu tačni. Ovo govorim ne zbog poslanika bivšeg režima, ovo govorim zbog građana Srbije, zbog javnosti, pa i zbog gospode iz Ministarstva prosvete. Dakle, ta tema je završena. Mi smo dokazali da je doktorat Nebojše Stefanovića autentičan, a da su navodi protiv tog doktorata potpuna neistina i laž.