Dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da kažem da SRS neće glasati za predloženi tekst deklaracije iz jednog jedinog razloga: ova deklaracija treba da predstavlja političku veš-mašinu u kojoj treba da se opere savest onih narodnih poslanika koji su glasali pre nekoliko meseci za to da se u Srebrenici desilo nešto što se nije desilo, dakle, da je srpski narod kolektivno odgovoran za navodni zločin genocida nad Muslimanima u Srebrenici.
Kada pročitate tekst deklaracije, prvo što pada u oči jeste da su oni koji su pisali ovaj predlog deklaracije zaista pažljivo vodili računa da deklaracije ne odiše suviše nacionalnim tonovima, da nam sutra neko ne bi zamerio, kad kažem nama mislim, naravno, na skupštinsku većinu koja će ovo da izglasa, da smo bili suviše veliki nacionalisti, da smo bili suviše agresivni i da smo bili suviše ratoborni.
Pa su se pisci Predloga deklaracije dosetili da iskoriste sintagmu - srpski narod i građani Srbije, da slučajno ne piše samo zločini nad srpskim narodom, nego smo se ogradili time što smo rekli – da, desili su se zločini nad Srbima, ali su se desili zločini i nad građanima Srbije.
Čak se u preambuli ove deklaracije kaže da Narodna skupština oseća duboko žaljenje za žrtvama koje su pretrpeli drugi narodi i, zamislite, nacionalne manjine. Sada, kada čovek čita tekst predloga deklaracije, a da ne zna zaista šta se desilo od 1990. godine pa do danas, teško da bi mogao da sabere dva i dva, i teško da bi mogao da dođe do te toliko željene istorijske istine o tome šta se zaista desilo na prostorima bivše Jugoslavije u proteklih 20 godina.
Predlagači ove deklaracije propustili su da objasne građanima Srbije, da objasne svetskoj javnosti kako se u stvari i zašto se u stvari desilo sve ono što se desilo od 1990. godine? O tome u ovoj deklaraciji ni jedne jedine reči.
Zašto su se desili zločini nad Srbima u Hrvatskoj, BiH i na KiM? Zašto su se desili zločini, koje niko ne osporava, i nad Hrvatima i nad Muslimanima? Zato što je neko iz međunarodne zajednice dozvolio da se suprotno povelji UN, da se suprotno međunarodnom javnom pravu raspadne jedna međunarodno priznata država, da se bez uporišta u međunarodnom pravu prizna nezavisnost Slovenije, Hrvatske i BiH, i da se pri tome u političkom smislu, u medijskom smislu, u finansijskom smislu, u smislu neposredne vojne pomoći naoružaju paravojne formacije u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i na KiM. Eto tako je sve počelo.
U svojoj knjizi "Postherojski rat zapada protiv Jugoslavije", poznate beogradske profesorke dr Smilje Avramov, citiran je "Njujork Tajms" iz 1989. godine, pazite 1989. godina, u kome se kaže da će Slobodan Milošević biti najodgovorniji za sve zločine koji će se desiti na teritoriji SFRJ. Dakle, neko je unapred isprojektovao, da je ne samo Slobodan Milošević, nego da će Srbija i srpski narod biti najodgovorniji za raspad bivše Jugoslavije.
Da li ste vi, gospodo iz vladajuće koalicije, skinuli ili pokušali da skinete hipoteku sa leđa srpskog naroda ovim predlogom deklaracije? Niste. O tome u ovom tekstu nema apsolutno ni jedne jedine reči. Zašto su Srbi dobili više od hiljadu godina zatvora u famoznom Haškom tribunalu? Zašto je 16 Srba ubijeno u tom istom Haškom tribunalu u proteklih 15 godina? Zašto se danas ugrožava život na najbezočniji mogući način jednog građanina Srbije, koji nije samo predsednik SRS, koji je građanin Srbije, koji uživa, valjda, sva prava koja uživaju i svi drugi građani Srbije, a u pitanju je Vojislav Šešelj? Zato što postoji hipoteka koju niste ni pokušali da skinete – da su Srbi najodgovorniji za raspad bivše Jugoslavije.
Kada su najodgovorniji, onda nije nikakav problem da se taj najodgovorniji narod bombarduje, da se tom najodgovornijem narodu lepi žig genocida i da se pripadnici tog istog, navodno, genocidnog naroda u Haškom tribunalu osude na 1000 godina zatvora. Da ne postoji nikakva istorija, da ne postoje nikakve deklaracije, da ne postoje nikakve zvanične evidencije o žrtvama, dovoljno je samo uzeti presude Haškog tribunala, pa videti, ako je jedan narod osuđen na 1000 godina zatvora, pa valjda je taj narod zaista i najodgovorniji za ono što se desilo na prostoru bivše Jugoslavije.
Propustili ste, gospodo, u ovom predlogu deklaracije da osudite jedan zločin koji predstavlja uvod u sve druge zločine na prostoru bivše Jugoslavije, a to je zločin protiv mira. SAD, Nemačka, Vatikan, zemlje NATO pakta su najodgovornije zašto mi danas uopšte raspravljamo o deklaraciji o osudi zločina nad srpskim narodom i, kako vi kažete, građanima Srbije. Da te zemlje nisu dozvolile naoružavanje paravojnih formacija u bivšim jugoslovenskim republikama, da separatiste, da teroriste nisu proglašavali oslobodiocima i borcima za demokratiju, mi danas ne bi imali potrebe da o ovom tekstu razgovaramo.
Vrlo ste se trudili, gospodo iz vladajuće koalicije, da kada je reč o zločinima nad srpskim narodom izbegnete reč genocid. Ako i jedan narod može da se označi žrtvom genocida u 20 veku, pored Rusa, Poljaka i Jevreja, onda su to Srbi. U ovom tekstu predloga deklaracije nema apsolutno ni jedne jedine reči, ni jedne jedine rečenice gde se spominje da je nad srpskim narodom izvršen genocid, ali zato genocida ima u Srebrenici, tamo gde ga nije bilo.
Tamo gde ga je bilo na području Republike Srpske Krajine, na području Republike Srpske, odnosno BiH, na KiM, tamo ste izbegli da upotrebite reč genocid. Opet iz jednog politikantskog razloga, da oni sa Zapada koji budu čitali ovu deklaraciju slučajno ne pomisle kako je Narodna skupština Republike Srbije bila suviše militantna u ispoljavanju srpskih nacionalnih osećanja.
Propustili ste da osudite zločine nad srpskim narodom u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i isključivo ste se usredsredili na događaje iz devedesetih godina. Događaja iz devedesetih godina ne bi bilo da se nije desio zločin nad srpskim narodom, nezapamćen zločin genocida nad srpskim narodom u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. U ideološkom, u političkom, u moralnom smislu današnja Republika Hrvatska je u najvećoj meri nastavljač mračne politike Nezavisne Države Hrvatske u periodu od 1941. do 1945. godine.
Možete vi sto puta na dan da kažete da ste za dobrosusedske odnose i da nam je Hrvatska prijatelj i da će nam dati prevode tih famoznih evropskih zakona da bi brže ušli u EU, ostaje činjenica, gospodo iz vladajuće koalicije, vi koji gledate hrvatsku televiziju, koji imate priliku da gledate hrvatsku radio-televiziju, danas u 2010. godini, a tako će verovatno biti i u narednim godinama, nema dana da se na hrvatskoj radio-televiziji na bilo koji način, u političkoj emisiji, u nekoj zabavnoj emisiji, u nekom igranom filmu, u nekom dokumentarnom filmu, ne udari šamar srpskom narodu.
Ako nikako drugačije, na onom famoznom TV Dnevniku, koji uređuje bivši Srbin, a sada veći katolik o Pape, Obrad Kosovac, iz naftalina se izvlače događaji i tzv. domovinskog rata i onda se Srbi optužuju da su odgovorni za zločine koji su se desili u Hrvatskoj.
Snimaju se filmovi danas u Hrvatskoj uz pokroviteljstvo Vlade Republike Hrvatske, u kojima se veličaju ustaški zločinci. Ne znam da li znate da u toj demokratskoj i prijateljskoj Republici Hrvatskoj danas imate ulice koje se zovu po imenu jednog od glavnih ustaških ideologa dr Mile Budaka, koji je proklamovao zvaničnu politiku Nezavisne Države Hrvatske, da jednu trećinu Srba treba pobiti, jednu treba raseliti, a poslednju trećinu treba prevesti u katoličku veru.
Da li je to neko osudio od vas? Da li je neko rekao jednu reč protesta, kad ste se susretali sa predstavnicima sadašnje Republike Hrvatske? Nije. Da li znate da od 1990. godine do danas, uključujući i ovu 2010. godinu, srpska deca se u osnovnim školama u Hrvatskoj izjašnjavaju kao Hrvati. Izjašnjavaju se kao rimokatolici. Ne smeju da pomenu da su Srbi i da ispovedaju pravoslavlje.
Da li je to neko pomenuo kao problem u odnosima sa ovom i ovakvom Republikom Hrvatskom? Nije. To je problem tih Srba koji tamo žive. To nije naš problem. Dajte da oni nama daju te famozne prevedene evropske zakon, a šta se dešava sa srpskim narodom u Hrvatskoj, baš nas briga.
Moje kolege iz drugih poslaničkih grupa su tačno primetile da je deklaracija nepotpuna i zato što se ne pominju zločini u Sloveniji. Taj zločin se zaista desio krajem juna 1991. godine, kad je teritorijalna odbrana Slovenije pucala u vojnike JNA kojima prethodno nije podeljena bojeva municija.
Trebalo je da brane granične prelaze prema Austriji sa praznim puškama. Za to isto vreme, slovenački teritorijalci su ih ubijali, streljali, pucali u potiljak. Imate čak i onu monstruoznu fotografiju na kojoj se vidi kako jednog uhvaćenog vojnika JNA bukvalno okreću na ražnju.
Zbog istorije, vi to niste ubacili u tekst deklaracije, pa to neće ostati kao zvaničan dokument Narodne skupštine Republike Srbije, ali zbog ljudi koji su poginuli u Sloveniji, zbog porodica, želim da podsetim i vas i građane Srbije, da su u junu 1991. godine u Sloveniji mučki ubijeni: kapetan prve klase Anton Mrvak, poručnik Dragan Bubalo, potporučnik Aleksandar Milošević, stariji vodnici Bojanče Obinovski i Milko Brnaušanović, razvodnik Zoran Ješić i vojnici Zoran Stojanović, Ljubo Babić, Branko Bojanić, Dušan Dejanović, Antonije Šumanović, Ratko Jovanović, Mirko Lučić, Goran Maletić, Zoran Marković, Stojan Mitić, Vojko Obradov, Dragan Đokić, Borislav Pevač, Špiro Ponjević, Dragan Rodić, Goran Stanković, Obrad Stevanović, Slobodan Stojković, Muhamed Palić, Doma Gligotovac, Spiro Tati, Kalmi Popaj i mnogi drugi. Kao što vidite, ne samo Srbi, nego i Hrvati i Muslimani i Albanci.
Šta reći za ovaj drugi deo Predloga deklaracije gde ne osuđujete NATO bombardovanje, nego izražavate žaljenje zbog žrtava koje su se desile u toku NATO bombardovanju. Potpisujem sve što je rekao gospodin Dragan Marković Palma i svi smo toga svesni da se desio zločin i na Varvarinskom mostu, i u Grdeličkoj klisuri i da je zverski ubijena mala Milica Rakić u Batajnici.
Sad pitam gospodina Dragana Markovića Palmu, koji trenutno nije u sali, zašto to ne piše u Predlogu deklaracije? Šta vredi sad da se junači i da nas podseća na nevine srpske žrtve u NATO agresiji, kad to ne piše u Predlogu deklaracije za koju će glasati on i svi vi. Što niste smogli tri čiste da to stavite na papir i da kažete da je NATO pakt odgovoran za zločine koji su se desili 1999. godine.
Ako uzmete puni naziv Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu, videćete da je on odgovoran za gonjenje onih koji su počinili zločine na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. godine. Valjda se u taj vremenski tesnac uklapa i NATO bombardovanje 1999. godine. Što niste rekli da je NATO počinio zločin? Ne smete da kažete, zato što po informacijama koje mi imamo, Hilari Klinton prvo što je rekla Borisu Tadiću jeste da nema ništa od ulaska u EU dok Srbija ne uđe u NATO. Da li je to istina?
Da li je neko poveo raspravu o tome? Kako je moguće i gde to u belom svetu u diplomatskoj praksi se razgovori obavljaju, kažu, u četiri oka. Najpre sa gospodinom Borisom Tadićem, a posle toga sa ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem. Ko može da bude svedok razgovora u četiri oka? Možemo li mi da znamo koja je prava poruka gospođe Hilari Klinton, ako zanemarimo ono kurtoazno smeškanje za TV kamere i rukovanje. Možda zbog toga niste smeli da napišete da je NATO izvršio ratni zločin na području SRJ.
Kako razumeti vašu nameru da osudite i da podstaknete druge države da istražuju zločine učinjene nad pripadnicima srpskog naroda i građana Srbije. Kažite mi koji sud u Hrvatskoj, koji sud u BiH, koji sud na teritoriji ove lažne države Kosovo će da pokrene krivični postupak zbog zločina nad srpskim narodom kad mi, u centru Beograda, u sedištu države Srbije puštamo na slobodu čoveka koji je odgovoran za ubistvo oko stotinu vojnika JNA u Tuzli.
Ko ozbiljno nas da doživljava? Ko će da kaže, ovi ljudi zaista veruju u ovo što su napisali. Mi tražimo od drugih država da pokrenu krivične postupke zbog onih koji su počinili zločine nad Srbima, a mi te iste zločince puštamo na slobodu. Smeju nam se u lice.
Da li je kraj ponižavanju Srbije? Da li je kraj zveckanju oružja u Srbiji? Nije. Ako pogledate internet izdanje "Sandžak pres", onda možete, između ostalog, da pročitate i sledeći tekst: "Hoće Srbi sličan rat kao u Bosni, samo što Sandžaklije nisu glupi, videli smo šta ste uradili u Bosni, pa smo svi oružje lagerovali, vi zapucajte, a mi ćemo da nastavimo; ako bude došlo do čega će doći, branićemo se, to sigurno znajte, ima nas koji će i sa strane da dođu; mi koji smo u dijaspori i koji jedva čekamo da se zarati u Sandžaku, da se i to jednom više rješi, kad ne može na miran način da dođemo i da zađemo redom; iz dijaspore bi došlo najmanje 500.000, jer nas ima više od pet miliona, pola Kosova bi došlo u Sandžak, nema sa koje strane nas ne bi stiglo; više vas" misli se Srba "nema u policiji zaposlenih 90% nego 5% i sad na ulicu kad vaši šetaju po ušima su se pokrili, ne smiju da pogledaju nikog, spustili nos, četnici potuljeni".
To se danas objavljuje u Republici Srbiji, u jednom delu Republike Srbije koji se zove Raška oblast. Da li je neko reagovao od zvaničnih predstavnika države Srbije na ovakve tekstove? Nije.
Moram da podsetim moje kolege iz SPO, 1986. gospodin Vuk Drašković je objavio jedan sjajan tekst "Šta to kuva Vjesnik"? Taj tekst je deljen po Beogradu, po intelektualnim krugovima. Sad vas ja pitam, zašto ćutite vi iz SPO? Šta to kuva "Sandžak pres" danas u Novom Pazaru i zašto ćuti država Srbija? Zašto vi ćutite? Zašto se oni, kako sami kažu, lageruju oružje i spremaju se da udare na Srbe i proglašavaju borcima za demokratiju?
Da li znate da "Sandžak pres" poziva EU da pošalje posmatrače u Novi Pazar i da spreči, kako oni kažu, zločine države Srbije nad Bošnjacima. Da li je neko od vas zbog toga reagovao? Nije. Kao što nisu reagovali ni odgovorni u JNA na pravi način, kad su se naoružavale Tuđmanove formacije u Hrvatskoj ili kad su se naoružavale Zelene beretke u BiH.
Sve u svemu, završavam gospođo Čomić, jedan prazan tekst, jedan bezličan tekst, jedan tekst koji ne da neće doprineti utvrđivanju prave istine o tome šta se desilo na području bivše Jugoslavije. Jedan tekst deklaracije koji ćete vi danas da usvojite, koji će samo dodatno da ponizi ionako već ponižen srpski narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, na večito pitanje šta je pravda, stari grčki filozofi su rekli – pravda se sastoji u tome da svako dobije ono što mu pripada.
Sada vas pitam, gospodo iz vladajuće koalicije, da li je moguće da Srbima pripada 1000 godina robije, Hrvatima da pripada oko 150 godina robije, a Albancima 20 godina robije?
Da li je moguće da se na bazi takvih presuda ne može doneti politički zaključak o tome ko je u stvari odgovoran za raspad bivše Jugoslavije?
Gospođo Kolundžija, ne znam da li ste pratili suđenje pokojnom predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, zastupnik tužilaštva gospodin Džefri Najs je kao dokazni materijal protiv Slobodana Miloševića pustio snimak sa skupa na Gazimestanu i pesmu "Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala". Dakle, kao dokaz da je Slobodan Milošević imao plan da stvori etnički čistu veliku Srbiju.
Da li vam toliki broj godina zatvora za Srbe ne govori o tome da je za međunarodnu zajednicu srpski narod odgovoran za raspad bivše Jugoslavije, jer priznaćete nije isto kada sudite čuvarima zatvora, kada sudite običnim vojnicima i kada sudite predsednicima država, predsednicima vlada, ministrima i načelnicima. Zar se ne pitate, gospođo Kolundžija, kako je moguće da se samo na strani srpskog naroda sudi najvišim državnim i vojnim zvaničnicima, a ne sudi se hrvatskim, muslimanskim ili albanskim?
Kako je moguće da nijedan predsednik Hrvatske nije optužen pred Haškim tribunalom ili neki hrvatski ministar ili načelnik Generalštaba hrvatske vojske, a isto to može da se kaže za muslimanske političare iz BiH, ali Tužilaštvo Haškog tribunala nije časilo časa da optuži ljude poput Slobodana Miloševića, Milana Milutinovića, Radovana Karadžića itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine i uopšte ne razumem vas, gospođo Kolundžija, koja insistirate na početku vašeg izlaganja koji civilizovano i razumno…
(Predsedavajući: Gospodine Martinović, molim vas da se ne obraćate narodnim poslanicima. Povredu Poslovnika mogu da učinim samo ja, pa vas molim da se obraćate meni. Hvala.)
Dakle, zaista ne znam zašto oni koji govore u ime vladajuće koalicije imaju potrebu da potpuno izokreću reči koje iznose poslanici SRS i ne znam s kojim pravom bilo ko u ovoj Narodnoj skupštini može da optuži SRS za, kako oni kažu, stotine hiljada mrtvih, za raspad države itd.
Ako se ne varam i dve države su sahranjene otkako je DOS preuzeo vlast, to je Savezna Republika Jugoslavija i Državna zajednica Srbija i Crna Gora, a sad se spremate da sahranite i Republiku Srbiju, jer kako sam razumeo pristajete na razgovore sa takozvanom državom Kosovo iako vam je Hilari Klinton rekla da razgovori ne mogu da se vode o statusu.
Onda ne znam o čemu ćete da razgovarate i nemojte da se hvalite time kao niste de jure priznali Kosovo, to niko od vas i ne traži. Priznali ste ga samom činjenicom da pristajete na razgovore sa lažnom državom Kosovo o svemu, samo ne o statusu. To znači da vi ne poštujete sopstveni Ustav, jer je status rešen Ustavom Srbije i rešen je Rezolucijom 1244.
Želim da podsetim predstavnike vladajuće koalicije da je SRS bila na vlasti u Republici Srbiji dve godine, od 1998. do 2000. godine. U tom periodu snosimo odgovornost za vođenje države, ni pre toga, no posle toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne znam zašto predstavnici vladajuće koalicije uvek imaju potrebu da SRS dovode u kontekst bacanja bombi i proterivanja, stotine hiljada leševa itd. Prvo, ne razumem vas, gospodine Novakoviću, zašto uopšte dozvoljavate takav ton u Narodnoj skupštini.
Pitam gospodina Čanka – da li on ima neku sudsku presudu, bilo kakav dokaz da je bilo koji član SRS bacio nekome bombu u dvorište i da je taj zbog toga napustio teritoriju Republike Srbije? Ako poštujemo princip vladavine prava, ako se zalažemo za to da Srbija treba da bude pravna država, s kojim pravom vi onda možete nekoga paušalno da optužujete?
Što se tiče Ustava, na koji se pozivate na jedan prilično ciničan i ironičan način, za taj Ustav nije glasala samo SRS, glasali su i vaši koalicioni partneri iz DS i ne znam šta je tu problem.
Takođe, gospodine Čanak, vi niste pažljivo čitali Predlog deklaracije koji ste potpisali. Ovde se osuđuju zločini počinjeni nad srpskim narodom i građanima Srbije van Republike Srbije, u Hrvatskoj, u BiH, odnosno na teritoriji Kosova i Metohije. Ovde se ne radi o Vojvodini, ovde se ne radi o Beogradu.
Ono što je SRS htela da naglasi, naravno da su svi građani Srbije ravnopravni i naravno da je Srbija država i srpskog naroda i svih drugih građana koji u njoj žive, ali ovde se radi o tome da su u 99,9% slučajeva žrtve u Hrvatskoj, u BiH i na KiM podneli pripadnici srpskog naroda, a da je vama trebala ta klauzula "građani Srbije" da biste se stranim mentorima opravdali da niste baš jako veliki nacionalisti.
(Predsedavajući: Dva minuta.)
Inače, da nije tako, pitam vas – kada ste doneli Rezoluciju o Srebrenici, zašto u toj rezoluciji niste napisali da su zločini počinjeni nad muslimanskim stanovništvom i drugim građanima Srebrenice…

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da sam bio potpuno jasan. Gospodine Čanak, kažite mi imenom i prezimenom ko je to iz SRS bacao bombe i ko je to iseljavao Hrvate iz 27 sela? Ako možete da mi navedete ime i prezime, bio bih vam duboko zahvalan.
Što se tiče, a to sam rekao i u polemici sa vašom stranačkom koleginicom, uvaženom gospođicom Jerkov, 1991. i 1992. godine, gospodine Čanak, Srbi koji su proterani iz Tuđmanove Hrvatske razmenili su svoje stanove i kuće sa Hrvatima koji su živeli u Sremu i u toj razmeni nekretnina srpski narod je prošao, u 99% slučajeva, gore i lošije nego pripadnici hrvatskog naroda.
Znate i sami koliko su te godine mogle da vrede kuće u Hrtkovcima, Kukujevcima, Golubincima, u Slankamenu, i kuće u Zagrebu, Osijeku, Rijeci, Splitu, Dubrovniku itd. Ljudi su ostavljali kuće koje su tada vredele po nekoliko stotina hiljada nemačkih maraka i razmenjivali kuće koje su u Sremu vredele možda nekoliko hiljada nemačkih maraka. Nije se radilo ni o kakvom proterivanju.
Na kraju krajeva, imali ste primer u toku postupka protiv Vojislava Šešelja, onog lažnog veštaka Eve Tabu, koja je tvrdila da su iz Srema proterani ljudi koji su umrli davno pre 1990. godine i po nekim ludačkim spiskovima ti ljudi su vođeni da ih je proterao Vojislav Šešelj. Vojislav Šešelj je dokazao da to nije tako. Ako se već zalažete za saradnju sa Haškim tribunalom, onda uvažavajte rezultate postupka protiv Vojislava Šešelja u tom istom tribunalu.
Kad sam to rekao da KiM nije sastavni deo Srbije?

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27.
Dakle, gospođo Čomić, meni zaista nije jasno postoje li granice u toj dvostrukoj primeni odredaba Poslovnika.
Da vas podsetim, danas je gospođa Nada Kolundžija, koja je na početku rasprave apelovala na sve narodne poslanike da budu civilizovani, tolerantni, da ovu raspravu ne koriste u dnevno-političke svrhe, za poslanike SRS rekla sledeće – da su iščašeni, da su jadni, da smo odgovorni za smrt stotina hiljada ljudi, za proterivanje. Gospodin Nenad Čanak nas je optužio, bez bilo kakvog dokaza, da smo bacali bombe ljudima u kuće i da smo ih proterivali iz Vojvodine.
Da su te reči potekle od nekog od mojih kolega iz poslaničkog kluba SRS, mi bismo verovatno zaradili neku disciplinsku meru. Ovde kako kome padne na pamet udara po SRS kao po nekoj vreći peska, bez bilo kakvih sankcija.
Dakle, ako ćemo da vodimo civilizovanu raspravu, hajde da je vodimo. Ako ćemo da se vređamo, da li to znači da samo gospođa koja je predstavnik predlagača ima pravo nas da vređa, a mi nemamo pravo da kažemo bilo šta?
Gospodin Nemanja Šarović je na osnovu argumenata, na osnovu dokaza iznosio stavove poslaničke grupe SRS. Niti je rekao za gospođu Kolundžiju da je jadna, ni da je iščašena, ni da je promenila 10 partija od 1990. godine i da je možda ona jedna od onih koji su odgovorni za ono što nam se dešavalo tokom 90-ih godina. Ne, čovek je izneo činjenice, izneo je dokaze na najučtiviji, na najkulturniji, na najcivilizovaniji mogući način.
Dakle, mi ne vređamo nikoga, klanjamo se senima svih koji su postradali na prostorima bivše Jugoslavije, naravno, najviše nas bole žrtve srpskog naroda, ali ovu raspravu danas nismo iskoristili ni u jednom momentu da vređamo bilo kog kolegu iz bilo koje poslaničke grupe koja je predložila ovaj predlog… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put je povređen član 27. Poslovnika Narodne skupštine, zato što je gospođa Nada Kolundžija, mimo bilo koje odredbe Poslovnika, dobila pravo na repliku na izlaganje gospodina Zorana Krasića, koji se javio za povredu Poslovnika.

Hvala.
(Dragan Todorović, sa mesta: Koknu i tebe.)
Narodni poslanik Zoran Ostojić ima reč, posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Nijedan narodni poslanik SRS od kada je počela današnja sednica nije ni na koji način kršila red u Narodnoj skupštini, niti je povredila bilo koju odredbu Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodin Dragan Todorović je na najljubazniji, na najučtiviji način postavio pitanje u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, a onda je gospođa Gordana Čomić bez bilo kakvog pravnog osnova u Poslovniku pokušala da po ko zna koji put sprovede politički teror u Narodnoj skupštini i da zabrani poslanicima SRS da na najlegitimniji mogući način, upute poruku domaćoj i svetskoj javnosti da se u Haškom tribunalu priprema novo ubistvo jednog Srbina.
Ja vas molim gospođo Čomić, nađite mi u Poslovniku, gde piše da je ovo što je uradila SRS zabranjeno? Takođe, pitam vas, s kojim pravom primenjujete dvostruke aršine u Narodnoj skupštini?
Ima jedan poslanik iz DS koji, kada otvori svoj laptop, na poleđini tog laptopa je slika bivšeg predsednika DS. Da li je to kršenje reda u Narodnoj skupštini? Da li je jedan poslanik SRS protiv toga protestovao? Nije.
Zašto onda vi sprečavate poslanike SRS da na civilizovan način, na demokratski način, na human, na ljudski, na hrišćanski način pokušaju da predoče Vladi Srbije, njenim predstavnicima, kolegama narodnim poslanicima, sredstvima javnog informisanja da se zaista Vojislavu Šešelju radi o glavi u Haškom tribunalu i da se krši njegovo osnovno ljudsko pravo da se leči i da ima adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS zaista najoštrije osuđuje relativizaciju, kako su rekla gospoda iz vladajuće koalicije, političkog nasilja i pozivam se na član 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodine Mićunoviću, kako je moguće da je 5. oktobra…
(Predsednik: Molim vas, nemojte se obraćati gospodinu Mićunoviću, nego parlamentu i meni.)
Dobro, obraćam se narodnim poslanicima, obraćam se građanima Srbije. Kako je moguće da je 5. oktobra bilo legitimno ne samo zapaliti Skupštinu, nego odnositi TV, umetničke slike, stolice, oružje itd. Ne znam da li ste videli, gospodo iz vladajuće koalicije, transparent na gej paradi, gde se vidi gospodin Dežer iz Evropske komisije, gospodin Čiplić i ovaj sramni transparent, na kome piše – "Smrt državi".
Šta mislite o kojoj državi se radi, gospodine Mićunoviću? Da li je ovo smrt SAD, Saveznoj Republici Nemačkoj ili Republici Srbiji? Kažite mi, kad ste već govorili o toleranciji i trpljenju, gde su granice poniženja srpskog naroda i građana Srbije? Kažite mi, koja je to donja granica do koje ćete srpski narod bacati u blato.
Ovo je sramota za državu Srbiju. Ovde piše, gospodine Mićunoviću, između ostalog i – "smrt gospodinu Čipliću", jer je on predstavnik države u Republici Srbiji. Kažite mi gde se ovo dešava u demokratskom i civilizovanom svetu? Da li Amerikanci, Francuzi, Nemci tolerišu transparente na kojima piše – "Smrt SAD", "Smrt Nemačkoj", "smrt Francuskoj"?

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću bez podizanja bilo kakve temperature da ovo vreme iskoristim da gospodi iz vladajuće koalicije ukažem da su zaista u jednoj velikoj zabludi.
Nema razlike između ubijanja, između nasilja i kada javno ističete parolu "smrt državi".

Gospođo Đukić Dejanović, javio sam se na osnovu prava na repliku. Po istom pravu je dobio reč i gospodin Mićunović.
Ovde se radi o tome da onaj ko poziva na nasilje, a transparent "smrt državi" je eklatantan poziv na nasilje, nije ništa bolji od onog ko to nasilje fizički izvršava.
Zaista moram da postavim pitanje kao čovek, ne samo kao poslanik SRS – da li smo mi Srbi postali uljezi u rođenoj državi? Iselite nas u Mongoliju, negde daleko na neke meridijane, pa proglasite Srbiju državom homoseksualaca, neka muftija bude predsednik države, ionako ste mu dali pravo da se kandiduje na izborima. Da je to učinio neki episkop SPC ko zna kakvu biste mu etiketu prikačili.
Dakle, šta se ovde dešava sa državom Srbijom? Jesu li za ovakvu državu ginuli Karađorđe, njegovi junaci, knez Miloš Obrenović? Da li se za ovakvu državu borila srpska vojska na Solunskom frontu?
Pitam vas, gospodine Mrkonjiću. Vi ste čovek od iskustva. Da li je ovo država Srbija koju treba da ostavimo budućim generacijama, da pedofili kažu šta treba da radimo u našoj rođenoj državi? Vi niste mogli da dobijete veći šamar od nemačkog ministra spoljnih poslova koji vam u lice kaže – zaboravite da je Kosovo Srbija, a na pitanje novinara da li namerava da zaključi brak sa svojim partnerom, on kaže – sada ne, zato što sada ne živimo u istom gradu.
Gospodine Mrkonjiću, ima li granica poniženju srpskog naroda? Da li zbog EU treba da izbrišemo našu istoriju, našu religiju, naš moral? Da li ćete nas pretvoriti u gomilu robota, bez prošlosti…

Dame i gospodo narodni poslanici, otvorene su ovde sada brojne teme.
Što se tiče gospođice Jerkov, ona je citirala moje reči da se u Sremu i u Vojvodini početkom devedesetih godina nije desio progon nad Hrvatima, nego se desila razmena nekretnina i to tvrdim i dalje.
Gospođice Jerkov, ako želite odvešću vas u Hrtkovce, u Kukujevce, u Golubince, u Slankamen, pa da vidite kuće koje su Srbi iz Zagreba, Osijeka, Splita, Dubrovnika, Rijeke zamenili sa kućama iz tih sela. Ostavili su kuće koje vrede, tada su vredele po nekoliko stotina hiljada nemačkih maraka, a bogami neke su vredele i preko milion, da bi se, recimo, u Hrtkovcima uselili u kuće koje su pravljene od blata pre sto ili dvesta godina.
Što se tiče gospodina Hajdarevića, gospodine Hajdareviću, nema SRS ništa protiv kada su u pitanju Muslimani, odnosno kako vi kažete Bošnjaci u Sandžaku. Bili bismo najveći licemeri na svetu, kada bismo pričali protiv Muslimana, a imamo u našim redovima narodnog poslanika Sulejmana Spahu koji je Srbi muslimanske veroispovesti.
Nemamo mi ništa protiv običnog muslimanskog stanovništva, to su naše komšije, to su naši prijatelji. Kakve veze ima običan Musliman u Novom Pazaru, u Sjenici, Tutinu sa činjenicom da taj vaš muftija ima skladište oružja, da je glavni narkodiler, da je Talibane…
(Predsednik: Sada ću vas zaista zamoliti da se usmerite na sadržaj koji je vezan za parlament. Molim vas, procenite kakve posledice takve vaše konstatacije i rečenice mogu imati, a dogovorili smo se da radimo na stabilizaciji atmosfere i da pređemo na rad po amandmanima. Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.)
Gospođo, ako mogu samo da završim.
(Predsednik: Završite.)
Dakle, gospođo Đukić Dejanović, zaista želim da se stabilizuje stanje u parlamentu i u državi, ali se to stanje neće smiriti ako vi gurate istinu pod tepih. To što znam ja i to što su rekli poslanici SRS, to zna i ministar unutrašnjih poslova. Druga je stvar zašto MUP na jedan način reaguje u Novom Pazaru, a na drugi način reaguje na ulicama Beograda.
Javio sam se za reč da bih objasnio gospodinu Hajdareviću, mom kolegi i mom prijatelju, da SRS nema ništa protiv Muslimana, ali imamo protiv toga da se zvecka oružjem i da se država Srbija lažno optužuje da krši ljudska prava Muslimana, iako se u stvari o tome ne radi. Vi ste prvi, gospođo Đukić-Dejanović, koji ste trebali na to da reagujete. Ovde se ne optužuje SRS da štiti prava Muslimana u Raškoj oblasti, nego država Srbija. Sada vas pitam – koji je to čin, potez, postupak države Srbije gde je povređeno neko ljudsko, manjinsko, versko pravo bilo kog Muslimana u Raškoj oblasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, moje kolege, ne samo iz poslaničke grupe SRS, već i iz drugih poslaničkih grupa, govorile su o tome da je zakon o zaštiti potrošača, koji navodno treba da bude usaglašen sa evropskim standardima, manjkav i nepotpun po mnogim pitanjima, između ostalog, i kad su u pitanju ti famozni potrošački krediti.
Vama je sigurno poznato, gospodine ministre, da su građani Republike Srbije unazad nekoliko godina, tačnije od 2001. i 2002. godine, kada je urušen domaći bankarski sistem, kada je domaće finansijsko tržište širom otvoreno za strane banke, ali i privreda Republike Srbije, izloženi nezapamćenoj pljački.
Želim da vam stavim do znanja da SAD, tačnije u pojedinim federalnim jedinicama SAD, krivično se gone odgovorna lica u bankama koje naplaćuju kredite po kamatnim stopama koje su inače važeće u Republici Srbiji. U SAD takve kamatne stope se smatraju zelenaškim. Oni koji naplaćuju takve kredite, a uračunavaju takve kamatne stope, gone se za teška krivična dela.
U Republici Srbiji je sasvim normalno da kamatne stope iznose 10%, 12%, 15%, 20% ili više procenata, što je nezabeleženo u bilo kojoj državi članici EU. Postavlja se pitanje – kako vi to usaglašavate pitanja zaštite potrošača sa evropskim standardima, kada su evropski standardi nešto sasvim drugo, nešto čega zaista nema u ovom predlogu zakona?
Pitanje tzv. potrošačkih kredita trenutno je u Srbiji potpuno pravno neregulisano. Zakon o obligacionim odnosima ne poznaje termin, ni pojam potrošački kredit, a nijedan drugi zakon to pitanje ne reguliše.
SRS je očekivala, a vidim da su očekivale i druge poslaničke grupe, da zakon o zaštiti potrošača bude taj zakon koji će da reguliše pod kojim uslovima i na koji način banke, odnosno drugi finansijski subjekti mogu da odobravaju građanima potrošačke kredite. Umesto toga, imamo situaciju da građanin u stvari ne zna koji iznos kredita treba da vrati.
Imamo situaciju za koju mislim da nije zabeležena u bilo kojoj civilizovanoj zemlji, da banka naplaćuje kamatu na dospelu, a nenaplaćenu kamatu. To je zabranjeno u svim demokratskim državama. U Republici Srbiji se to dešava. Ugovaraju se neke klauzule, gde čovek uzme kredit u jednom iznosu, pa kada treba da ga vrati, onda to ispadne tri puta veće.
Da ne govorim o tim banalnim stvarima, za koje ste i vi sigurno čuli, gospodine ministre, da je osnovni tekst pisan fontom, recimo, dvanaest, a recimo one najškakljivije stvari, koje najviše tangiraju običnog građanina, pisane su fontom šest. Čovek treba da uzme lupu kada čita taj ugovor, inače tipski ugovor, gde je autonomija volje, praktično, svedena na minimum, da bi saznao šta ga sve čeka, ako uđe u jedan takav kreditni aranžman.
Što se tiče samog amandmana, pokušali smo da vam skrenemo pažnju, ali izgleda bezuspešno. Kada donosite jedan zakon i, ako zaista želite harmonizaciju pravnog sistema, onda morate da vodite računa o pojmovima koje koriste već važeći zakoni u Republici Srbiji.
Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o javnim preduzećima i delatnostima od opšteg interesa koriste pojam opšti interes. Opšti interes je po definiciji javan interes. To je opšti društveni interes. To znači da je on i ekonomski interes, politički interes, socijalni interes i svaki drugi interes.
SRS je imala intenciju kroz ovaj i kroz amandmane koje su podnele druge moje kolege da zakon o zaštiti potrošača u pojmovnom, terminološkom smislu, bude usaglašen sa zakonima koji već važe u Republici Srbiji. To niste hteli da uvažite i sada imamo jednu nemoguću situaciju, da Vlada Republike Srbije hoće da usaglasi zakone koje donosi Narodna skupština sa evropskim propisima, a imamo zakone koji su neusaglašeni sa propisima same Republike Srbije.
Sada imate jedan pojmovni aparat u zakonima, kao što su Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o javnim preduzećima i delatnostima od opšteg interesa. Dakle, nota bene, ministre, opšteg interesa, a ne opšteg ekonomskog interesa.
Sada imate potpuno novu pojmovnu kategoriju koja je data u zakonu o zaštiti potrošača. Smatramo da za tim nema potrebe, da treba voditi računa o tome, da svi zakoni u Republici Srbiji budu između sebe harmonizovani, pa kada vam to pođe za rukom, onda tek možemo da govorimo o tome, da eventualne zakone Republike Srbije usaglašavamo sa nekim međunarodnim standardima.
Ono što takođe SRS želi da vam poruči u vreme ove velike ekonomske krize i u vreme kada Vlada Srbije očigledno namerava da da saglasnost na poskupljenje cene gasa, da se već sada po važećoj ceni gasa vrši jedna svojevrsna pljačka građana Srbije.
Naime, gospodine ministre, ne znam da li vam je poznata činjenica da danas javno preduzeće "Srbijagas" fakturiše građanima koji su potrošači gasa jedno stanje, a naplaćuje neko drugo i to više stanje. Drugim rečima, potrošači gasa u Republici Srbiji plaćaju više nego što su zaista i potrošili.
Mislim da je to nešto čega nema nigde u demokratskom svetu. Bilo bi dobro da se Vlada Srbije najpre pozabavi ovim pitanjima. Ukoliko dozvolite da poskupi gas, da li za 10%, 15% ili 20%, a da prethodno niste raščistili tu situaciju, koje stanje u stvari građani plaćaju – da li ono koje im fakturiše ovo javno preduzeće ili stvarno utrošenu količinu gasa?
Onda će to zaista biti atak ne samo na standard građana Srbije, nego i na pravni poredak Republike Srbije. Gospodine ministre, to bi bilo isto kao kada biste vi došli na benzinsku pumpu, nasuli gorivo za 1.000 dinara, a prodavac vam naplatio 1.500 dinara. Otprilike, to se sada dešava sa računima za gas.
Moje koleginice Nataša Jovanović i Vjerica Radeta su pokušale da vam dočaraju, a i vi to sigurno znate pošto ste potrošač u Republici Srbiji, da biste izvršili analizu računa za utrošenu električnu energiju zaista vam je potrebno neko natprosečno znanje, kojim običan građani Srbije ne raspolaže.
Prvo se koriste neki pojmovi koji su običnim građanima potpuno neshvatljivi. Kada uzmete papir i olovku, vi u stvari ne znate šta plaćate. Koliko ste stvarno struje potrošili, kolika je njena osnovna cena, šta sve ulazi od elemenata u cenu električne energije?
Gospodine ministre, najavljuje se, juče sam gledao generalnog direktora JP "EPS", kako mi već do petka moramo da uvezemo novu količinu električne energije jer je temperatura minus 50, a pri tome imamo račune za električnu energiju koje niko živ u Srbiji ne razume.
Nama zaista nije jasno kako je to sad sve usaglašeno sa evropskim standardima. Gde se to gas u EU naplaćuje kao što se naplaćuje u Srbiji? Gde se to u EU električna energija naplaćuje kao što se naplaćuje u Srbiji? Nigde. Dakle, ovo nije nikakvo usaglašavanje sa evropskim standardima, ovo je donošenje jednog zakona koji ni na koji način neće poboljšati položaj potrošača.
Na kraju svih krajeva, ovo je zakon koji je u situaciji u kojoj se nalaze građani Srbije potpuno nepotreban. Građani Srbije koji žive teško, živeće podjednako teško i sa ovim i bez ovog zakona.
Vlada Srbije, to je naša poruka za građane Srbije, ima stalnu potrebu da javnost Srbije opterećuje temama koje nisu aktuelne i koje nisu najvažnije. U uslovima kada imate očigledan rast svih cena osnovnih životnih namirnica, osnovnih proizvoda i usluga koje su neophodne za normalnu egzistenciju ljudi, kada je očigledno da nema ništa od brzog ulaska u EU, kada je očigledno da će veliki broj građana Srbije u narednom periodu da ostane bez posla, kada je očigledno da i oni koji rade u Republici Srbiji rade za neke nadnice i najamnice koje su potpuno ispod tržišne vrednosti rada, a to vam štrajk zaposlenih u pravosuđu najbolje dokazuje, kada sve to i mnogo štošta drugo imate u vidu, onda vam je potpuno jasno da je ovaj zakon o zaštiti potrošača nešto sa čim sada narodni poslanici treba da se igraju i građani Srbije da se zamajavaju.
Suštinske, one najvažnije teme za život građana nekako odlaze mimo njih. To je razlog, jedan od razloga, zašto SRS ne podržava zakon o zaštiti potrošača, koji je manjkav, koji je prepun rupa i koji na suštinski način uopšte neće moći da popravi ionako težak položaj potrošača, inače, građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Đukić Dejanović, pošto se već nekoliko sati vodi žučna rasprava o tome da li je ovaj predlog odluke u skladu sa Poslovnikom ili ne, a vi ste rekli maločas da je opozicija mogla da podnese amandman na ovaj predlog odluke, moram da vam kažem da niste u pravu i da Poslovnik, koji ste vi usvojili krajem jula, onemogućava da se na ovakav predlog akta podnese amandman.
Da je to tako, vidi se iz člana 161: "Amandman je predlog za izmenu i dopunu predloga zakona". Ovo nije zakon. I sad se postavlja pitanje kako opozicija koja je nezadovoljna može da interveniše da se predlog odluke dovede u sklad sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Ovo je jedna intervencija koja samo govori o tome do koje mere je rasprava, u kojoj učestvuju predstavnici vladajuće koalicije, u velikoj meri obesmišljena samom činjenicom da je predlog odluke suprotan Poslovniku. Onda vi iz jedne povrede Poslovnika uskačete u drugu i onda ulazite u jedan lanac povrede Poslovnika i onda se postavlja pitanje kakav je smisao ovoga što Parlament danas radi.
Smisla nema nikakvog, sem da se verovatno ''spinuje'' javno mnjenje Srbije, da se potpuno skrene pažnja sa zaista ogromnih problema koje država Srbija ima, i onda, evo, neka narod ceo dan gleda da li je u pravu vlast ili opozicija kad je u pitanju članstvo u odborima.
Nije problem ni Kosovo i Metohija, ni nezaposlenost, ni socijalna beda, ni to što se zvecka oružjem u Raškoj oblasti. Ništa to nije problem, problem je da li je do kraja sprovedena proporcija u odborima. Nije, i vi znate da nije, ali mi onda nije jasno zbog čega vodite ovu raspravu. Onda ćutite, pustite neka opozicija kaže to što ima i danas ćete verovatno to izglasati.