Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7277">Aleksandar Martinović</a>

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, skrećem vam pažnju na činjenicu da je povređen član 194. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže – pravo i dužnost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja svih pitanja iz njene nadležnosti ima predsednik Vlade. Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog odbora.
Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupštine u skladu s ovlašćenjima utvrđenim zakonom. Mi danas raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o državnoj granici. Trenutno, u sali ne sedi ovlašćeni predstavnik Vlade, ministar unutrašnjih poslova. Radi se o jedno vrlo ozbiljnom zakonu i o vrlo ozbiljnim amandmanima. Juče je gospodin Ivica Dačić sedeo u Narodnoj skupštini, aktivno je učestvovao u radu, polemisao s narodnim poslanicima i juče je rad u Narodnoj skupštini bio prilično konstruktivan. Danas je, očigledno, ministar promenio svoj odnos prema narodnim poslanicima, nema ga u sali Narodne skupštine.
Kao što je rekao i moj uvaženi kolega Petar Jojić, državna granica Srbije je ugrožena, ne samo kada je reč o KiM-u, nego, nažalost, i na severu Srbije. Pre nekoliko dana, Skupština Vojvodine donela je protivustavni, odnosno utvrdila je protivustavni predlog statuta AP Vojvodine. Ovih dana, u pojedinim dnevnim listovima mogli ste da vidite ne samo da je Vojvodina odvojena od Srbije, nego se iscrtavaju i karte podela unutar same Vojvodine. Po tim kartama, Srem bi trebalo da bude interesna zona Hrvatske, i deo južne Bačke, ostatak Bačke i veći deo Banata – interesna zona Mađarske.
Možda nekima u ovom trenutku to izgleda prilično daleko, ali upozoravam vas na činjenicu da je Vojislav Šešelj 1991. godine ukazao da se neprijatelji srpskog naroda neće zaustaviti na odvajanju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, da će svoj plan da pokušaju da realizuju i na teritoriji Kosova i Metohije i Vojvodine.
Bilo bi zaista konstruktivno i važno da sednici Narodne skupštine danas prisustvuje i gospodin Ivica Dačić, da bi mogao aktivno da učestvuje u radu, odnosno da daje odgovore na pitanja koja će mu, pre svega, postaviti narodni poslanici SRS-a, koji su u najvećem broju i podneli amandmane na Predlog zakona o državnoj granici.
Shodno tome, gospođo Đukić Dejanović, pozivam vas da ukažete gospodinu Ivici Dačiću da je njegovo prisustvu na sednici Narodne skupštine ne samo njegovo pravo, nego i njegova obaveza.
Dame i gospodo narodni poslanici, suština svih amandmana narodnih poslanika SRS, kada je reč o ovom zakonu, jeste da treba brisati agenciju za borbu protiv korupcije iz Predloga zakona, pre svega iz onih razloga koje smo istakli - da je to institucija vrlo sumnjive pravne prirode koja nema utemeljenje u Ustavu Republike Srbije. Inače, ja moram da se osvrnem na obrazloženje zašto se ne prihvataju amandmani narodnih poslanika SRS. Doduše, jedan nije više narodni poslanik, nego je građanin, ali ovi ostali su i dalje poslanici Srpske radikalne stranke.
Pre svega, gospođo ministre... Gospodine Ćosiću, ja ne znam da li vi više snosite krivicu za objašnjenje za neprihvatanje ovih amandmana ili ministar? (Potvrđuje.) Ako snosite vi, onda ću da se obratim vama. Dakle, gospodine Ćosiću, ja pretpostavljam da ste vi učestvovali u pisanju ovih objašnjenja. Ne kaže se "nezavistan organ", jer je nezavistan onaj koji nikome ne zavidi; treba da se kaže "nezavisan", onaj koji ne zavisi. Povedite malo računa i o terminologiji, pravopisu i gramatici srpskog jezika.
Ovo što ste napisali – da amandmane treba odbiti zato što je klauzula da postoji agencija za borbu protiv korupcije predviđena Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije – smešno je. Možete vi Nacionalnom strategijom da predvidite sve što hoćete ali činjenica je da agencija za borbu protiv korupcije nije predviđena Ustavom Republike Srbije. Ustav Republike Srbije je jači pravni akt nego Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, pogotovo što ta strategija nije nikakav pravni akt, nego jedan politički dokument kojim je Vlada Srbije trasirala neki program za borbu protiv korupcije.
Inače, što se tiče tih strategija koje primenjuje Vlada Srbije, da nije i ova strategija tajni dokument kao što je Akcioni plan – šta će Vlada Srbije da preduzme u vezi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije, pa ambasadore nekih država proterujete, a kod nekih idete po savete. Da vam nije Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije isto što i akcioni plan za hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića, pa niko živi u Srbiji ne zna ko je uhapsio Radovana Karadžića? Kažu, nije ga uhapsila policija, nego neke službe bezbednosti. Na pitanje koje – pa, ne znamo da li domaće ili strane.
Inače, ovo što ste napisali da je agencija za borbu protiv korupcije obrazovana u skladu sa članom 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije takođe ne stoji. Taj član propisuje da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju i rad republičkih organa. Agencija za borbu protiv korupcije nije nikakav organ. Potpuno je nejasno koju funkciju državne vlasti ta agencija vrši; niti je zakonodavni organ, niti je organ uprave, niti organ pravosuđa. Ustav Republike Srbije ni u ovom članu ni u bilo kom drugom članu uopšte ne predviđa bilo kakvu agenciju za borbu protiv korupcije.
Da biste nekako ojačali svoju poziciju vi ste rekli – pa, postoje neki drugi državni organi koje smo mi obrazovali posle 2001. godine, a koji takođe nisu predviđeni Ustavom Republike Srbije. Na taj način sami sebi skačete u usta.
Poverenik za informacije od javnog značaja je takođe, kako ste predvideli, samostalan i, ovde ste napisali, "nezavisni" državni organ, niste napisali da je "nezavistan" i to je dobro.
Taj Poverenik za informacije od javnog značaja takođe nije predviđen bilo kakvim zakonom, ali tu imate neki, makar i dalek, ustavni osnov da poverenik postoji, u članu 51. Ustava koji kaže da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i da su sredstava javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju. Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.
Znači, kod Poverenika za informacije od javnog značaja možda i može da se pronađe neki ustavni osnov; kod agencije za borbu protiv korupcije baš nikakav. Agencija za borbu protiv korupcije je potpuno jedan veštački iskonstruisani državni organ (u stvari, ne znamo da li je organ ili organizacija, da li je javna služba, šta je), koji ste vi izmislili da biste se u javnosti predstavili kao tobožnji borci protiv kriminala i korupcije.
Meni nije jasna jedna stvar: zašto ste nadležnost Ministarstva finansija, RIK-a i Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije supstituisali nadležnošću agencije za borbu protiv korupcije?
Da li vi celu materiju finansiranja političkih stranaka smatrate jednom velikom korupcijom? Doduše, u jednom delu ste u pravu kada je reč o finansiranju, pre svega, Demokratske stranke, tu zaista ima mnogo korupcije. Javna je tajna da Demokratsku stranku finansiraju brojni domaći i strani tajkuni i mafijaši i da vi pored onih sredstava iz budžeta koja vam legalno pripadaju po zakonu sigurno uzimate onoliko koliko vam treba. Pri tome mislim i na budžet Republike Srbije, i na budžet AP Vojvodine i na budžet svih lokalnih samouprava gde ste na vlasti.
Drastičan primer zloupotrebe budžetskih sredstava na teritoriji Vojvodine jeste trošenje prava iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. To je jedna vrlo opskurna i mračna institucija, a ima jedan nevin naziv - za kapitalna ulaganja. U suštini, iza te institucije krije se jedan džak para koji DS koristi kad god se približi vreme predizborne kampanje.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Izvinjavam se, još samo jednu rečenicu. Inače, iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine se kupuju oni žuto-plavi paketići i plaćaju se kamioni kojima se ti paketići prevoze. Da je to tako pitajte vašeg pokrajinskog premijera Bojana Pajtića, on o tome zna bukvalno sve.
Dame i gospodo narodni poslanici, stvar je u sledećem. Gospodine Konstantinoviću, Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije donela je Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Vlade. Vaša uloga, kao i prilikom donošenja svih ostalih akata u Narodnoj skupštini, jeste da na dan za glasanje pritisnete zeleni taster. Pola od vas ovde blage veze nema o tome šta se nalazi u dokumentima koje nam dostavlja Vlada Srbije. To je jedna stvar.
Druga stvar, ni Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, niti Akcioni plan za borbu protiv korupcije nisu pravni akti, to su politički akti, gospodine Konstantinoviću. U Ustavu Republike Srbije nema osnova za postojanje agencije za borbu protiv korupcije. Norme ustavnog prava su kongentne prirode, imperativne prirode, ne mogu se menjati zakonima odnosno pravnim aktima koji su po svojoj snazi niži od zakona. U tome je problem. Ne možete vi svakim novim zakonom da predvidite neku novu agenciju i da kažete - pa jeste, nije predviđeno Ustavom Srbije, ali je predviđeno nacionalnom strategijom ili akcionim planom ovim ili onim. Hijerarhija pravnih akata koja je definisana Ustavom Srbije mora da se poštuje. U protivnom, državu uvodite u haos.
Ova agencija za borbu protiv korupcije je dodatni dokaz da vi u stvari niti želite da poštujete Ustav Srbije, niti je vama iskreno stalo do borbe protiv korupcije. Vama treba jedna institucija, u nizu agencija za koje niko živ u Srbiji ne zna šta rade i kako se finansiraju, da biste u javnosti stvorili sliku kako ste vi veliki borci protiv kriminala i korupcije. U stvarnom životu, u praksi, od borbe protiv kriminala i korupcije neće biti ništa, sem što ćete s vremena na vreme da uhapsite nekog politički nepodobnog funkcionera Demokratske stranke. To i ništa više.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se osvrnem na obrazloženje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka.
Vidite, gospodine Ćosiću, ovim zakonom predviđate osnivanje jednog novog, neću da kažem državnog organa, jer to nije, ali recimo neke nove državne institucije koja do sada nije postojala u pravnom sistemu Republike Srbije. Pretpostavljam da ćete u toj instituciji da zapošljavate određeni broj vaših kadrova. Ta institucija će imati direktora, imaće razne savetnike, pomoćnike direktora itd.
U obrazloženju Predloga zakona kažete ovako: "Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona - Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu". Da li će agencija za borbu protiv korupcije biti na dotacijama na budžetu Srbije, ili kako mislite da tu agenciju finansirate? Možda će vam plate u toj agenciji obezbeđivati Oli Ren, Havijer Solana ili neki drugi zvaničnik EU. To je jedna stvar. Moguće je i Mišković, nije isključeno.
Druga stvar, gospodine Ćosiću, obraćam se vama, jer pretpostavljam da ste vi najvećim delom učestvovali u pisanju ovih obrazloženja. Ako se varam, vi izvinite. "Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku"... Svi ovi zakoni, i zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, i Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za učinjena krivična dela itd., imaju isto obrazloženje, isti su razlozi: "Predlaže se da se zakon usvoji po hitnom postupku, jer će se usvajanjem zakona po hitnom postupku stvoriti svi neophodni uslovi za rad organa i organizacija, čime bi se ispunili neophodni uslovi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji."
Na stranu to što ovo jezički ne valja ništa, ali prosto je neverovatno da Republika Srbija ne može normalno da funkcioniše ako ne formirate agenciju za borbu protiv korupcije. Malo mi je to čudno. Ako smo mogli do sada da funkcionišemo, zašto ne bismo mogli i dalje?
Da nema nijedne primedbe narodnih poslanika Srpske radikalne stranke, da smo mi čak rekli - sve je sjajno u Predlogu zakona, vi biste morali, vi sami, koji se zalažete za EU, da kritikujete ovo što piše u ovom zakonu. Na ovaj način dodatno opterećujete državnu administraciju. Umesto da je smanjujete, vi je povećavate. Ne morate vi da slušate narodne poslanike SRS, možda mi o tome ne znamo ništa, ali poslušajte šta vam o tome govore vaši prijatelji sa zapada, Svetska banka i MMF, iz dana u dan vas upozoravaju da je državna administracija Republike Srbije suviše glomazna, da mnogo košta, da je javna potrošnja u Republici Srbiji izuzetno velika i iznad evropskog proseka. To je jedan od razloga, ali ga vi prećutkuje, zašto se Srbija sporo približava EU.
Najlakše je reći – kriva je Srpska radikalna stranka za to što Srbija nije u EU, ali to je objašnjenje za malu decu. Pravo objašnjenje je da vi iz godine u godinu, iz meseca u mesec, povećavate državnu administraciju, povećavate broj službenika, povećavate budžetska izdavanja za njihove plate, troškove rada itd.
Da ne ispadne da ja sada pričam nešto iz svoje glave i da širim neku demagogiju, evo šta vam kaže Svetska banka: "Prema uporednim podacima Svetske banke, srpska državna uprava kadrovski je predimenzionirana, odnosno broj lica koja rade u državnoj upravi je iznad evropskog proseka. Broj zaposlenih u državnoj administraciji Srbije veći je nego u Finskoj, Češkoj, Mađarskoj i Poljskoj. Uporedni podaci o učešću fonda zarada zaposlenih i funkcionera u državnoj administraciji Republike Srbije i državama centralne i istočne Evrope u ukupnom obimu javne potrošnje takođe su nepovoljni po Republiku Srbiju. U Republici Srbiji samo tokom 2004. godine zabeleženo je veće učešće fonda zarada u ukupnom obimu javne potrošnje nego u Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj." Gospodo, Slovačka je 2004. godine ušla u Evropsku uniju; Rumunija i Bugarska ušle su 2007. godine.
Vi stalno pričate kako zakonodavstvo Republike Srbije i pravni sistem treba da se upodobljava pravnom sistemu Evropske unije. Zašto ga ne upodobljavate? Ko vas sprečava? Vi radite sve suprotno od onoga što pričate. Kažete, vi ste za EU, a ne poštujete same standarde EU. Obmanjujete javnost i baš vas briga i za EU i za evropske i svetske standarde. Vama treba priča o Evropi za izbore, da obmanete narod koji teško živi i da mu kažete - samo što nismo ušli u EU. To pričate od 2000. godine. Sutra, prekosutra, za godinu dana. Godina je 2008, pobeđujete, gospodine Milivojeviću, tako što kupujete glasove, tako što manipulišete biračkim telom koristeći paketiće, kamione itd. Za to vam služi Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine. Doći će istina na videlo.
Ne zanima vas Evropska unija. Vas zanima da na osnovu priče o EU i boljem životu, ako Srbija jednog dana uđe u EU, u stvari na potpuno nelegalan način...
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
... vršite vlast u Republici Srbiji. Ali, narod je pametniji nego što vi mislite, videćete već na sledećim izborima.
Dame i gospodo narodni poslanici, 30-ih godina prošlog veka neki komunistički ideološki čistunci počeli su da prebacuju Staljinu kako u praksi Staljinova država, sovjetska Rusija, odstupa od nekih ustaljenih marksističkih principa. Jedan od tih principa jeste odumiranje države. Dakle, Marks je rekao da je cilj komunizma da država odumre, a u praksi, u Staljinovo vreme, država je bila sve jača i jača. Onda su pojedini sovjetski filozofi, žao mi je što ovde nije Dragoljub Mićunović, on verovatno zna o čemu govorim, došli do genijalne formule da ne idu protiv Staljinove volje, a da budu u duhu marksističke filozofije, pa su rekli da sovjetska država odumire tako što jača.
To su učili svi studenti u Jugoslaviji, u Sovjetskom Savezu, u svim zemljama istočne Evrope, kako sovjetski model države u stvari ne odstupa od Marksove filozofije. To sada radite vi ovde u Srbiji. Vi kažete, mi smanjujemo, racionalizujemo državnu upravu kao što to od nas traži EU. Kako? Tako što je povećavamo. To je filozofija kojom se vi rukovodite.
Inače, ovo što vi kažete da EU od nas traži, da bismo postali njen član, da donesemo ovaj stupidan zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, pa da formiramo agenciju za borbu protiv korupcije itd., to su sve dnevnopolitičke priče na koje građani Srbije više ne nasedaju.
Šta, u stvari, od nas traži EU? Traži ono što je bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri napisao u dnevnom listu "Danas" 6. septembra 2008. godine. Inače, pošto je bio dugogodišnji ambasador u Beogradu, on govori srpski jezik i on je na srpskom jeziku napisao članak za dnevni list "Danas". Pročitaću vam samo nekoliko rečenica: "Ono što je najvažnije, pomoć koju posebno EU pruža Srbiji ima svoju cenu. Evropski lideri očekuju od Srbije da u bliskoj budućnosti uhapsi dva istaknuta begunca koje traži Haški tribunal i da igra manje opstruktivnu ulogu na Kosovu. Ako se ti koraci ne dogode pod sadašnjom demokratskom vladom, entuzijazam za podršku Srbiji unutar krugova EU brzo će se smanjiti."
To je, u stvari, prava suština onoga što EU od nas traži. Baš briga i Havijera Solanu, i Oli Rena, i Montgomerija, i Buša i sve one koji rukovode tim blokom koji je stao protiv Srbije da li u Srbiji postoji nekakva agencija za borbu protiv korupcije, da li u Srbiji pravna lica odgovaraju za krivična dela itd., a ne odgovaraju nigde u svetu. Ovo je prava cena, ovo su pravi, neophodni uslovi, o kojima vi govorite u svim zakonima, da bi Srbija ušla u Evropsku uniju; znači, treba da uhapsimo generala Mladića i Gorana Hadžića, verovatno su to ta dva čoveka na koja se odnosi ovo što Montgomeri priča i, naravno, da priznamo republiku Kosovo.
Vi ste pre neki dan, ne mislim na vas gospođo Čomić, mislim da je predsedavala gospođa Đukić-Dejanović, ovde aplaudirali zbog toga što je u Generalnoj skupštini UN prošla inicijativa da se od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti tzv. republike Kosovo u skladu sa međunarodnim pravom.
Na prvi pogled, kada čovek pogleda, to jeste veliki uspeh srpske diplomatije. Međutim, šta je podmukla i skrivena namera onih koji su podneli tu inicijativu?
Šta će biti ako Međunarodni sud pravde kaže da su Šiptari na Kosovu i Metohiji legalno i u skladu sa međunarodnim pravom proglasili nezavisno Kosovo? Da li znate šta će biti?
Onda će Boris Tadić da kaže – eto, mi smo dali sve od sebe, ali Međunarodni sud pravde je rekao da je to u skladu sa međunarodnim pravom, šta ćete, nemamo kud, moramo da priznamo nezavisno Kosovo. To je suština priče o približavanju Evropskoj uniji.
Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 27. Poslovnika. Gospođo Đukić-Dejanović, rekli ste da su narodni poslanici dovoljno informisani o protivustavnim izjavama Borisa Tadića iz medija, ali vas Ustav Republike Srbije i Poslovnik Narodne skupštine obavezuju da ukažete narodnim poslanicima na činjenicu da Boris Tadić iz dana u dan, kao, nažalost, predsednik Republike krši Ustav Republike Srbije.
Jedan dan izjavi da se Srbija zalaže za podelu Kosova i Metohije, iako Ustav jasno predviđa da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva, evo, sada daje izjavu da ''Srbija pod određenim uslovima može da prihvati misiju Euleksa'', iako o tome ne postoji odluka Saveta bezbednosti UN, niti odluka bilo kog organa Republike Srbije, uključujući i Narodnu skupštinu.
Što se tiče Rezolucije o KiM, očigledno je da se njeno donošenje u Narodnoj skupštini Republike Srbije opstruiše od strane vladajuće koalicije. Vi ćete verovatno tu rezoluciju staviti na dnevni red kada se misija Euleksa već instalira na KiM, naravno, na način koji je direktno protivan i međunarodnom pravu i Ustavu Republike Srbije.
Ono što je dodatno otežalo vašu poziciju jeste činjenica da niste ukazali na antidržavno delovanje Borisa Tadića u trenutku kada je Skupština AP Vojvodine donela jedan potpuno protivustavan Predlog statuta AP, pred našim očima i pred očima cele javnosti. Na severu Srbije stvara se nekakva nova država. Predsednik Narodne skupštine o tome ćuti.
Gospođo Đukić-Dejanović, morali ste da ukažete na činjenicu da Predlog statuta Vojvodine, koga je pre dva dana usvojila Pokrajinska skupština, sadrži čitav niz rešenje koja su direktno protivna Ustavu Republike Srbije. Vojvodina se, da vas podsetim, definiše kao nekakva demokratska evropska regija, koja ima svoja diplomatska predstavništva u Briselu i u zemljama Evrope, ima svoju vladu, zaključuje međunarodne ugovore, ratifikuje međunarodne ugovore. Dakle, ima čitav niz atributa suverene države.
Izjava Borisa Tadića došla je u trenutku kada je na delu u Vojvodini očigledno ozbiljna namera da se od Vojvodine napravi, za početak, najpre, federalna jedinica, a sutra, možda, i potpuno nezavisna država.
Vi ste, gospođo Đukić-Dejanović, član partije koja baštini tradicije tzv. ''jogurt revolucije''. Vaši čelnici su 1988. godine isterali iz Skupštine Vojvodine Boška Krunića, Živana Berisavljevića itd. Evo, u 2008. godini, 20 godina posle ''jogurt revolucije'', vaši poslanici u Skupštini Vojvodine glasaju za ustav nezavisne države Vojvodine! To je skandalozno!
Zadivljen sam gospođo Đukić-Dejanović, vašim poznavanjem latinskih sentenci, vi ste učena žena, ali to ne može da sakrije činjenicu da ste ipak prekršili član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Vas Poslovnik obavezuje da ukažete narodnim poslanicima na sve one činjenice, okolnosti, radnje i izjave, ma od koga one stizale, čak iako je u pitanju predsednik Republike, kojima se krši Ustav Republike Srbije, odnosno kojima se dovode u pitanje elementarni državni i nacionalni interesi.
Ne smeju narodni poslanici samo iz medija da čuju da predsednik Republike daje protivustavne izjave. To je, pre svega, trebalo da čuju od vas. Vi ste dužni da alarmirate Narodnu skupštinu i javnost u Srbiji kad god se u Srbiji dešava nešto što dovodi u pitanje njen ustavni poredak. Ja nisam postavio pitanje Vladi Srbije, vi ste mene izgleda pogrešno razumeli, dakle, ja ne postavljam poslaničko pitanje Vladi ili nekom ministru, mi Vladu Srbije imamo samo formalno, u suštini, niko od njih ne vodi politiku. Svako od ministara u Vladi Srbije samo izvršava naloge Borisa Tadića.
Dakle, postavio sam pitanje, zašto vi, kao predsednik Narodne skupštine, niste obavestili Narodnu skupštinu o tome da Boris Tadić u kontinuitetu daje izjave kojima se dovode u pitanje osnovni ustavni postulati ove države: državno jedinstvo, teritorijalno jedinstvo, suverenost itd. O tome sa radi.
Ovo što pitamo nije nikakva opstrukcija u radu Narodne skupštine. Zaista ne razumem ova dobacivanja gde sede predstavnici vladajuće koalicije. Ovo su pitanja koja i te kako zanimaju građane Srbije.
Tačno je da je Narodna skupština zakonodavno telo, ali nije samo to. Evo, gospodin Mićunović zna, od antičkih vremena, Skupština je pre svega mesto u kome se debatuje o aktuelnim političkim pitanjima.
Pa gde će narodni predstavnici da govore o činjenici da predsednik Republike dovodi u pitanje Ustav Srbije i krši državno i nacionalno jedinstvo i teritorijalni integritet zemlje, sem u Narodnoj skupštini. Je l' treba po parkovima da držimo mitinge ili na nekim drugim mestima? Gde, ako ne u Narodnoj skupštini?
Ta teza da poslanici samo služe da pričaju o predlozima zakona, koji su, uzgred budi rečeno, jako loši, i da ni o čemu drugom ne treba da pričaju, jeste nešto što je potpuno suprotno duhu demokratije.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, podsetio sam vas pre nekoliko dana, apropo krađa mandata od strane ''Tomislava Berluskonija''. Kad javni tužilac, kad do njega dopre glas da je učinjeno neko krivično delo, on je dužan da preuzme određene korake, ne mora niko da podnosi krivičnu prijavu. Tako isto i vi, kada čujete i kada saznate da je Boris Tadić ili neko drugi od državnih funkcionera...
(Predsednik: Vreme.) završavam
...dao neku izjavu koja je protivna Ustavu Srbije, pa vi odmah morate da reagujete, ne smeju narodni poslanici na to da vas upozoravaju. Vi ste prvi među jednakima, vi ste najodgovorniji za to da se u Narodnoj skupštini poštuje Ustav Republike Srbije i njen Poslovnik.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, u pojedinostima. Moram da priznam da rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona potpuno pomeraju ustaljena shvatanja o krivičnoj odgovornosti, kako na doktrinarnom, odnosno teorijskom planu, tako i na normativnom planu i na planu sudske prakse.
Šta je do sada ustanovila krivičnopravna teorija? Ustanovila je da samo fizička lica mogu da budu krivično odgovorna. Zašto? Zato što krivična odgovornost, mislim da se slažete, gospođo Malović, podrazumeva svest i volju, svest o tome da je jedno delo protivpravno, odnosno da je krivično delo, i volju da se to delo čini.
Drugim rečima, samo fizičko lice koje ima te psihološke elemente – svest i volju, može da bude krivično odgovorno. Pravno lice ne
može da bude krivično odgovorno, iz prostog razloga što nema biološki subjektivitet. Pravno lice nema svoju volju, u psihološkom smislu te reči. Ono nema svest, u psihološkom smislu te reči. Pravno lice je jedna pravna konstrukcija. Samo fizička lica koja poseduju biološki subjektivitet mogu da budu krivično odgovorna.
Zato je celokupna koncepcija Predloga zakona o odgovornosti pravnih lica sporna sa stanovišta, pre svega, krivičnopravne teorije. Ono što piše u ovom predlogu zakona potpuno anulira ona dostignuća do kojih je došla teorija krivičnog prava, ne samo u Srbiji nego svuda u svetu.
Mislim da je problem generacije gospođe Malović i moje generacije, pretpostavljam da smo studirali u isto vreme, što je iz naših udžbenika proterana klasična srpska pravna misao. Između ostalog, bili su proterani Slobodan Jovanović i Toma Živanović. Posle Drugog svatskog rata komunistički teoretičari su hteli da od njih počne istorija, pa i na planu pravne nauke. Sve ono što su napisali velikani srpske pravne misli do Drugog svetskog rata, na neki način je gurnuto u zaborav.
I, otprilike, Predlog zakona je na tragu tog zaboravljanja klasičnih dostignuća, ne samo srpske nego i evropske pravne teorije.
Zašto to kažem? Čuveni krivičnopravni teoretičar, srpski, Toma Živanović ustanovio je nešto što se zove triparticija krivičnog prava. Krivično pravo je sistem koga čine tri osnovna elementa: krivično delo, krivična sankcija i krivična odgovornost. Toma Živanović je rekao, to ponavljaju svi pravni teoretičari, da samo fizička lica, dakle, lica koja poseduju biološki subjektivitet, koja imaju svest i volju, mogu da budu krivično odgovorna.
Krivična odgovornost pravnih lica je potpuno nepoznata u pravnoj teoriji.
Ono što piše u obrazloženju zašto se moj amandman ne prihvata deluje prilično smešno za svakog ko se imalo razume u materiju krivičnog prava. Dakle, Predlog zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, o tome mi danas raspravljamo, napisao sam amandman da se član 1. Predloga zakona briše.
Vlada kaže ovako: ''Vlada ne prihvata amandman iz razloga što predmet Predloga zakona'', pazite genijalnost onih koji su pisali ovo obrazloženje, a verujem da to nije gospođa Malović, ona verovatno bolje poznaje ovu materiju, kaže, ''nije krivična odgovornost pravnih lica, nego odgovornost pravnih lica za krivična dela''.
Voleo bih da mi neko objasni kakva je suštinska razlika kada se kaže ''krivična odgovornost pravnog lica'' i ''odgovornost pravnog lica za krivična dela''. Nikakve tu razlike nema, ni jezičke, ni pravne. Ovde se ustanovljava neki potpuno novi institut krivičnog prava, a to je, da i pravna lica koja nemaju biološki subjektivitet, koja nemaju svest i volju, mogu da budu krivično odgovorna.
U obrazloženju amandmana dalje se navodi da je ovde reč o jednom posebnom vidu objektivne odgovornosti pravnih lica. Osnovno dostignuće, gospođo Malović, nadam se da se slažete sa mnom u tome, teorije krivičnog prava jeste da je krivična odgovornost potpuno subjektivna kategorija. Ne može biti u krivičnom pravu odgovornosti za radnje drugih lica.
Objektivna odgovornost države dopuštena je samo u oblasti građanskog prava.
Dakle, ako neki državni službenik građaninu namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu, za tu štetu po principu objektivne odgovornosti odgovorna je država, ali država nakon toga ima pravo da se regresira od državnog službenika koji je tu štetu počinio. Dakle, građansko pravo dopušta objektivnu odgovornost. Krivično pravo ne da je ne dopušta, nego je strogo zabranjuje.
Krivična odgovornost može da se pripiše samo fizičkom licu koje je izvršilo krivično delo, pod uslovom da je posedovalo određeni stepen svesti i volje da izvrši to krivično delo.
Ovo što piše u Predlogu zakona potpuno odstupa od nekih ustaljenih elementarnih postavki krivičnopravne teorije, i krivičnopravnog zakonodavstva i krivičnopravne sudske prakse. Nemoguće je da pravno lice bude krivično odgovorno. Ne može, između pravnog lica i fizičkog lica postoji jedna ogromna razlika; fizičko lice poseduje svest i volju, pravno lice svest i volju ne poseduje.
S druge strane, uvoditi objektivnu odgovornost u krivično pravo to je jedna vrlo opasna avantura. Tu je gospodin Zoran Krasić i on će verovatno da me dopuni, u tu avanturu krenuo je Haški tribunal. Komandna odgovornost, kao institut krivičnog prava, i ovaj, neki, novi, izmišljeni, institut ''zajedničkog zločinačkog poduhvata'', nisu ništa drugo nego objektivizirana krivična odgovornost.
Dakle, možete da budete odgovorni iako niste počinili nikakvo krivično delo, a ako je neko drugi kome vi navodno komandujete izvršio neko krivično delo, onda ste vi krivično odgovorni, po principu komandne odgovornosti. A ako ste učestvovali u nekom ''zajedničkom zločinačkom poduhvatu'', niste morali apsolutno da izvršite nijedno krivično delo. Bitno je da se dokaže da ste deo udruženog zločinačkog poduhvata i vi ste krivično odgovorni.
Šta to znači na konkretnom primeru? Dovoljno je da ste rekli početkom '90-ih godina – srpskom narodu na prostorima bivše Jugoslavije preti novi genocid, već ste u opasnosti da vas neko svrsta u pripadnike nekog zajedničkog zločinačkog poduhvata, da ste vi planirali da se izvrši genocid nad pripadnicima drugih naroda.
U optužnicama Haškog tribunala i protiv Slobodana Miloševića i protiv Vojislava Šešelja i protiv Milana Martića navodi se veći ili manji krug lica koja su učestvovala u tzv. ''udruženom zločinačkom poduhvatu''. I Slobodan Milošević, i Vojislav Šešelj, i Veljko Kadijević, i Blagoje Adžić, i Milan Martić, i Milan Babić, i Radovan Karadžić itd, svako od njih je po tom principu krivično odgovoran samo zato što je deo nečega što se zove ''udruženi zločinački poduhvat'', iako, možda, taj pojedinac lično nije počinio bilo kakvo krivično delo.
Dakle, gospođo Malović, ovaj predlog zakona, i to je suština mog amandmana, odstupa od dve osnovne postavke krivičnog prava. Jedna je da samo fizička lica mogu da budu krivično odgovorna. Krivična odgovornost pravnih lica potpuno je nezabeležena. Druga postavka, koja se ruši ovim predlogom zakona, jeste da je krivična odgovornost isključivo subjektivna kategorija, da za krivično delo može da odgovara samo ono lice koje ga je izvršilo.
Objektivna odgovornost nema uporišta u krivičnopravnoj teoriji. Svi eminentni teoretičari krivičnog prava objektivnu odgovornost odbacuju.
I kritičari Haškog tribunala ukazuju na činjenicu da je princip komandne odgovornosti u Haškom tribunalu i suviše široko postavljen, preširoko u odnosu na sudsku praksu od vremena Nirnberškog procesa, Tokijskog procesa itd.
Vi sada ovde unosite elemente tribunalizacije našeg krivičnog zakonodavstva. Sada tribunalizujete krivičnopravni sistem Republike Srbije. Vi se ovde pozivate na neke međunarodne dokumente, na konvencije itd. Vi se, u stvari, pozivate, samo što to niste smeli javno da kažete, na Statut i na praksu Haškog tribunala. To je suština cele priče. Tamo je ustanovljena objektivna odgovornost u vidu komandne odgovornosti i u vidu tzv. ''zajedničkog zločinačkog poduhvata''. Vi sada tu praksu pokušavate da ugradite u pravni sistem Republike Srbije.
Vi ste, u stvari, hteli da, na neki način, zamaskirate vašu pravu nameru, pa ste rekli da se ovde radi o objektivnoj odgovornosti pravnih lica, drugim rečima, o odgovornosti pravnog lica za radnju koju u njegovo ime učini odgovorno lice u pravnom licu.
Gospođo Malović, vi sami sebe demantujete, ne mislim vi lično nego oni koji su pisali ovaj predlog zakona, zato što ste u članu 7. u stavu 2. napisali da pravno lice odgovara, čak, i ako je obustavljen krivični postupak protiv odgovornog lica ili je optužba odbijena. Drugim rečima, pravno lice postaje odgovorno samo po sebi i bez toga da je odgovorno lice, dakle, fizičko lice u pravnom licu, učinilo neko krivično delo. Kako može neko ko nema biološki subjektivitet, nema svest i nema volju da bude krivično odgovorno, čak, i u situacijama kada je krivični postupak protiv odgovornog fizičkog lica obustavljen ili je optužnica odbijena.
Prosto, ono što ste napisali u članu 1. Predloga zakona, ono što ste napisali u obrazloženju zašto se ne prihvata moj amandman i ono što ste napisali u članu 7. stavu 2. Predloga zakona blage veze nema jedno sa drugim. Ono što ste napisali u članu 7. to direktno potire čitavu koncepciju vašeg Predloga zakona da je krivična odgovornost pravnog lica odgovornost za drugog, za odgovorno fizičko lice u tom pravnom licu.
Zato je čitava koncepcija ovog zakona na staklenim nogama, neutemeljena u krivičnopravnoj teoriji, neutemeljena u zakonodavstvu, neutemeljena u sudskoj praksi.
Ovaj zakon, čak iako ga vi ovde usvojite, biće jako teško da se primeni, biće velikog voluntarizma u praksi, biće odstupanja od njega. Sudska praksa da bi prilagodila ovaj beživotni zakon pravnom životu moraće od njega da odstupa. Onda ćete imati veću štetu od koristi koju ste ovim predlogom zakona hteli da postignete. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da smo mi već dovoljno elaborirali činjenicu da ono što piše u članu 7. i ono što piše u članu 1. Predloga, apsolutno nema veze jedno sa drugim, odnosno da stav 2. člana 7. anulira kompletnu koncepciju Predloga zakona o odgovornosti pravnih lica za krivično delo.
Međutim, ovde se postavlja jedno drugo pitanje. Pre svega, gospođo Malović, morate kad pišete predlog zakona da se pomalo i uživite u jednu životnu situaciju. Zamislite, ne postoji odgovornost odgovornog lica, u prevodu, mi bismo rekli direktora ili starešine koji stoji na čelu nekog pravnog lica. Dakle, ili je optužba odbijena ili je krivični postupak obustavljen.
Na koji način mislite da sud može da vodi krivični postupak protiv pravnog lica, dakle, to je jedan kolektivitet koji nema svoju biološku egzistenciju, a istovremeno ne postoji odgovornost odgovornog lica. Na koji način će takvo pravno lice uopšte da odgovara? Kako ćete protiv njega voditi krivični postupak? Ko će to pravno lice da zastupa?
Ne možete vi, recimo, jedno preduzeće, ako je u pitanju preduzeće kao pravno lice, što je po koncepciji ovog zakona moguće, da izmestite u sud i da mu sudite. Ne možete da sudite zidovima. Ne možete da sudite zaposlenima koji rade u tom pravnom licu. Ne možete da sudite kompjuterima, automobilima, itd. A sve je to pravno lice.
Pravno lice je jedna pravna konstrukcija. Ljudi su hteli da stvore koncepciju pravnog lica, jer je to potrebno za funkcionisanje pravnog sistema, i u sistemu javnog i u sistemu privatnog prava. Međutim, ovo što ste sada napisali u članu 7. u stavu 2. jednostavno, čovek postavlja pitanje, kako je tehnički moguće voditi krivični postupak protiv pravnog lica u situaciji kada ne postoji krivična odgovornost odgovornog fizičkog lica. To je jedna stvar.
Druga stvar. Skrenuo bih pažnju gospođi Malović, a i svima onima koji pišu obrazloženja predloga zakona koji dolaze pred narodne poslanike, u svakom predlogu zakona o kojima ovih dana raspravljamo, naravno, razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, to je neka uvrežena formulacija koju sadrži svaki predlog zakona: ''Donošenjem ovog zakona po hitnom postupku predlaže se zbog toga da bi se što pre stvorili svi neophodni uslovi'', zamislite formulaciju, ''za rad organa i organizacija, radi ispunjenja obaveza Republike Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.''
Gospođo Malović, ne može svaka budalaština, ponovo se ograđujem, ne kažem da ste vi za to odgovorni, ali ne može svaka budalaština da se tretira kao neophodan uslov da bi Republika Srbija ušla u EU.
Zaista nisam čuo, ispravite me ako grešim, ni Oli Rena, ni Havijera Solanu, niti bilo kog drugog evropskog zvaničnika da je rekao Borisu Tadiću, Božidaru Đeliću, Dinkiću itd. – Republika Srbija može da uđe u EU ako donese zakon da su i pravna lica krivično odgovorna. Nisam čuo. Možda nisam dovoljno informisan, ispravite me ako grešim.
Čuo sam nešto drugo. Čuo sam da su rekli: ako ne izručite tog i tog Haškom tribunalu ne možete da uđete u EU; ako ne priznate nezavisnost republike Kosovo ne možete da uđete u EU. Čuo sam da su rekli da su to neophodni uslovi da Srbija uđe u EU, ali, zaista, nisam čuo da pravno lice mora da bude krivično odgovorno zato što, tamo, neki zvaničnik u Briselu, administracije EU, zahteva da postoji jedan takav institut u našem sistemu krivičnog prava.
Ove tradicije na koje se pozivate i koje je dobro primetio moj kolega Sreto Perić zaista su smešne. Ja ću da citiram te zakone.
Dakle, pojedini propisi bivše FNRJ koji su doneti posle Drugog svetskog rata, kao što je Zakon o krivičnim delima protiv naroda i države.
Inače, po tom zakonu svi oni koji su ostali lojalni zvaničnim organima Jugoslavije i koji se nisu priklonili partizanskom pokretu bili su neprijatelji naroda i države. Dalje, Zakon o vrstama kazni i Krivični zakonik sadržali su odredbe o odgovornosti pravnih lica za krivična dela; član 16. Krivičnog zakonika propisivao je da su pravne osobe, zamislite, opet...
Gospođo Đukić-Dejanović, javio sam se o amandmanu kolege Srđana Spasojevića. On je ...
Gospođo Đukić-Dejanović, koristim vreme od 15 minuta koje pripada poslaničkoj grupi SRS za diskusiju o amandmanu narodnog poslanika koji ne pripada našoj poslaničkoj grupi. To što su amandmani istovetni, to je tehnička stvar. Nama po Poslovniku pripada pravo, kao poslaničkoj grupi, da pričamo 15 minuta o svakom amandmanu. Naša je stvar da li ćemo da pričamo ili ne.
A gde to piše?
Mislim da vam je tumačenje vrlo pogrešno, ali, evo, dozvolite mi, gospođo Đukić-Dejanović, morate da priznate jednu činjenicu, evo, ja sad ne pričam o izjavi Borisa Tadića da treba podeliti Kosovo.
Ne pričam o izjavi Borisa Tadića da će on dozvoliti misiju Euleks. Pričam o temi koja je na dnevnom redu i mislim da je vrlo zanimljiva, pokušavam da objasnim stav poslaničke grupe SRS o krupnim nelogičnostima koje su sadržane u Predlogu ovog zakona.
Dakle, zaista se trudim da budem konstruktivan, onoliko koliko umem. Nisam čovek neke naročite pameti, ali ono što znam, evo, ja pokušavam za skupštinskom govornicom da kažem. Znam da u poslaničkim redovima gde sede poslanici DS ima većih eksperata od mene, meni je to jasno, ali čekam njih da izađu i pokušaju da mi objasne ingenioznost koja je sadržana u ovom predlogu zakona.
Dakle, član 16. Krivičnog zakonika propisivao je da su pravne osobe, zamislite koji termin – pravne osobe, krivično odgovorne samo za ona krivična dela za koja je u Zakonu izričito određena njihova odgovornost. Sad zamislite ta tradicija, koja je vrlo bogata i na koju se poziva predlagač ovog zakona, trajala je celih šest godina.
Naime, već 1951. godine prestale su da važe odredbe odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Toliko o tradiciji.
Dakle, ta bogata tradicija na koju se poziva predlagač ovog zakona, zašto u pravnom sistemu Republike Srbije treba da postoji krivična odgovornost pravnih lica, trajala je punih šest godina i to je sasvim dovoljan istorijski osnov da se i u 2008. godini, pozivajući se na tradicije Titovih nesvršenih pravnika i onih koji su pre Drugog svetskog rata čuvali goveda, pa 1945. godine postali generali i profesori univerziteta, donese, zamislite, kao uslov za ulazak u EU, jedan ovakav zakon.
Dakle, gospođo Malović, vas je neko obmanuo i to na jedan vrlo perfidan način. Dao vam je vruć krompir u ruke da vi ovde obrazlažete što niko živ u Srbiji ne može da obrazloži.
Studentima pravnog fakulteta je jasno da je ovaj zakon, čak i ako se usvoji, mrtvorođenče. Prosto, neće moći da bude primenjen u praksi. I sada je vama zapalo da ga vi obrazlažete. Vaša situacija je vrlo teška i ja ću se truditi koliko je god u mojoj moći da vam pomognem i da vam olakšam vašu poziciju.
Sumnjam da ćete imati podršku od vaših partijskih kolega iz DS i vladajuće koalicije. Njihov zadatak je ovde jedino da vrište kada se pomene ime Borisa Tadića, a da pričaju o predlozima zakona – šta ih briga. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, samo želim da skrenem pažnju na jednu činjenicu o kojoj je vrlo dobro govorio moj uvaženi prethodnik.
Zaista se trudim da shvatim intencije onih koji su pisali Predlog ovog zakona i da dokučim šta su oni u stvari hteli da postignu ovim predlogom zakona. U obrazloženju Predloga zakona, između ostalog, stoji i sledeća rečenica: ''Odgovornost pravnog lica za krivična dela je novi institut u savremenom pravnom sistemu i njegovo postojanje neophodno je u borbi protiv privrednog i organizovanog kriminala. Npr. u izvršenju krivičnog dela trgovine ljudima često su uključena pravna lica koja se bave različitim delatnostima (prevozom, pružanjem usluga, posredovanjem pri zapošljavanju...). S toga je potrebno da se stvori zakonska mogućnost procesuiranja pravnih lica za krivična dela.''
Gospođo Malović, zamislite da neko avionom JAT-a prokrijumčari neko ljudsko biće, ženu, dete, muškarca, nije bitno, kao trgovinu ljudima. Da li biste išli na to da likvidirate ceo JAT?
Ovde morate da vodite računa o jednoj stvari. Prvo, u pravnom sistemu Republike Srbije, već sad i bez ovog zakona, nemoguće je da postoji kao registrovano preduzeće firma koja se, recimo, bavi trgovinom ljudima, koja se bavi prostitucijom, prodavanjem opojnih sredstava itd. Ovaj zakon vam ne treba. Već sad takvo preduzeće ne može da bude registrovano.
Postavlja se pitanje – šta ako krivično delo izvrši neko fizičko lice u okviru pravnog lica koje je registrovano za nešto sasvim drugo, a ne za vršenje krivičnih dela? Zašto biste vi išli na prestanak tog pravnog lica ako ono inače obavlja potpuno regularnu delatnost koja je registrovana kod nadležnog organa? Kakav je onda smisao ovog zakona, pogotovo u situaciji na koju smo vam već skrenuli pažnju, da pravno lice može da bude odgovorno čak iako ne postoji krivična odgovornost fizičkog odgovornog lica.
Zaista se trudim da shvatim šta ste vi, odnosno oni koji su pisali Predlog zakona, hteli da kažu, ali mi to ne polazi za rukom. Zamolio bih da već na početku ove rasprave objasnite šta je smisao ovih rešenja.
Ponovo vam skrećem pažnju, najlakše je napisati u obrazloženju predloga zakona da je zakon potrebno doneti zbog približavanja EU, ali EU je daleko.
Ako usvojite ovaj zakon, vi ćete ga dati u ruke sudijama, tužiocima, advokatima ovde u Republici Srbiji. Pitam vas – kako će ti ljudi ovde, koji žive u Republici Srbiji, koji su školovani na određenim pravnim tradicijama, moći da primenjuju ovaj zakon. To će unapred biti nemoguće.
Ovaj zakon, ili će ostati mrtvo slovo na hartiji, ili će morati da se menja u skorije vreme ili će u praksi da doživi deformacije, jer sudovi i tužilaštva neće -moći da ga primenjuju u onakvoj formi kako je napisan.