Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, ovde postoji nekoliko stvari na koje treba vrlo jasno ukazati pažnju. Pre svega, ja se čudim licemerju DS i LSV, i njihovoj lamentaciji nad sudbinom poljoprivrednika u Srbiji, a pre svega poljoprivrednika u Vojvodini.
Što se tiče Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao što je rekao gospodin Marijan Rističević, on nije potpisan između Republike Srbije i EU, on je potpisan između Republike Srbije i svake članice EU. Kao što je srpski parlament morao da ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, budući da je to međunarodni ugovor, to je radio parlament svake države članice EU.
U Ustavu Republike Srbije odmah iza Ustava, po pravnoj snazi su potvrđeni međunarodni ugovori. Narodna skupština Republike Srbije je potvrdila SSP kao međunarodni ugovor i to što priča danas LSV, to što priča DS, to je puko obmanjivanje građana Srbije.
Vi ste trebali, gospodo, u procesu pregovaranja sadržine SSP-a, da ugradite zaštitne klauzule, ne samo kada je u pitanju srpska poljoprivreda, nego i kada su u pitanju druge grane srpske privrede. Vi to tada niste uradili.
Samo da podsetim građane Srbije, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je potpisan 29. aprila 2008. godine. U Republici Srbiji su održani izbori 11. maja 2008. godine, i jedini razlog zašto je na brzinu navrat nanos, bez ugrađivanja bilo kakvih zaštitnih klauzula, potpisan taj čuveni SSP, bilo je da se da vetar u leđa, pre svega, tadašnjoj DS i Borisu Tadiću, ne bi li oni kod građana Srbije prikupili politički kapital i rekli – evo, mi smo potpisali SSP, mi smo jedina stranka koja može da uvede Srbiju u EU. Sada je stvar završena.
Sada ne možete da uradite ništa, zato što su otvorena pregovaračka poglavlja. To bi vi, kao vatreni zagovornici EU, trebali da znate.
Država Srbija je kandidat za članstvo u EU, otvorena su pregovaračka poglavlja, SSP je ratifikovan. Sada je Republika Srbija u jednoj međunarodnom pravnom smislu, vrlo delikatnoj situaciji.
Sada oni koji nam drže lekcije o tome šta smo trebali i kako trebali da uradimo sa poljoprivrednim zemljištem, o tome su trebali da misle 2007. i 2008. godine.
Što se tiče toga ko je glasao, a ko nije glasao za SSP, ja sam živi svedok ko je glasao, a ko nije glasao za SSP. Ja tada nisam bio poslanik SNS, nisam bio poslanik ni poslanik ni poslaničke grupe Napred Srbijo, ali ni poslanička grupa Napred Srbijo nije glasala za SSP. To možete da proverite u stenografskim beleškama, u zapisnicima sa sednica Narodne skupštine.
Jedan od razloga, jedan od razloga za raskol o podele u SRS, je bilo upravo to da li treba ili ne treba glasati za SSP. Tadašnja jedinstvena SRS je podnela veliki broj tzv. interpretativnih amandmana na Predlog zakona o potvrđivanju SSP-a, da se svi oni članovi SSP-a, u kojima se pominje Kosovo i Metohija, tumače tako da se Kosovo i Metohija tretira kao sastavni deo Republike Srbije.
To je bio dogovor unutar poslaničke grupe. Kada je trebalo da se glasa doneta je odluka od strane predsednika SRS da se ne glasa. Na kraju za SSP nisu glasali ni poslanici radikala ni poslanici naprednjaka. Za SSP su glasali poslanici DS, i to u onoj euforiji Božidara Đelića, ajmo, ajmo, svi u EU, mahao penkalom sa kojim je potpisao SSP, LSV, itd.
Sada, što se tiče ove lamentacije kako će neki zli i pokvareni stranci da kupe poljoprivredno zemljište, gospođo Papuga, pa već su ga kupili. I, to su ga kupili za vreme vaše vlasti. Vi treba da pitate Borisa Tadića, Bojana Pajtića, Mirka Cvetkovića, pa i vašeg partijskog šefa, zašto su omogućili da se poljoprivredno zemljište u Srbiji kupuje od 2001. do 2012. godine, iako je to bilo u suprotnosti sa i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu i Zakonom o privatizaciji.
Ko je omogućio brojnim kompanijama iz Hrvatske, pre svega, da postanu vlasnici, ne samo srpskih poljoprivrednih industrijskih brendova, ne samo srpskih poljoprivrednih kombinata, nego i poljoprivednog zemljišta?
Ja sam vam dao samo jedan u nizu primera, gde je služba za katastar nepokretnosti uknjižila kao vlasnika, ne kao korisnika, kao vlasnika, kompaniju iz Hrvatske 2009. godine, kada je predsednik republike bio Boris Tadić, kada je predsednik Vlade Vojvodine bio isti ovaj, Bojan Pajtić, vojvoda od Heterlenda.
Tada ste 2009. godine, preko 2000 hektara zemljišta u opštini Odžaci, u selu Ratkovu, uknjižili na preduzeće „Žito grupa“ iz Osijeka. Formalni vlasnik u papirima je bio Marko Pipunić, a stvarni vlasnik protiv koga je tada vođen postupak zbog ratnih zločina nad Srbima u Osijeku, je bio Branimir Glavaš. Dve hiljade desete godine taj isti Branimir Glavaš je pravnosnažno osuđen za zločine nad Srbima. Njegova firma je kupila kombinat u Ratkovu i 2013 hektara zemlje, 2009. godine. Što tada niste pitali sami sebe kako je to moguće i ko je prodao Hrvatima zemlju u Vojvodini koju vi sada tako srčano branite.
Od 2000. godine, od onog petooktobarskog puča, do 2012. godine upropastili ste, ne samo srpsku poljoprivredu, srpsku spoljnu trgovinu, spoljnotrgovinski deficit sa Hrvatskom je ubitačan za srpsku privredu, 195 Hrvatskih kompanija je prisutno na srpskom tržištu, a svega 12 na hrvatskom. Svi srpski poljoprivredni brendovi su pokupovani od strane Emila Tedeskog, Ivice Todorića, i još nekolicine hrvatskih biznismena. Svi, i to svi, u vreme vaše vlasti, DS, LSV itd.
Šta su Hrvati još uradili. Evo, šta je urađeno, gospođice Jerkov. Kada su uvedene sankcije EU, odnosno kada je EU uvela sankcije prema Rusiji, a Rusija odgovorila kontramerama, hrvatska poljoprivreda i hrvatska prehrambena industrija našla se u velikom problemu, „Podravka“, „Belje“, PIK Vrbovec, više ne mogu direktno da uvoze u Rusiji, ali su Hrvati i te kako prisutni na ruskom tržištu. Kako? Pa, tako što ste im vi to omogućili, tako što ste im prodali srpske poljoprivredne kombinate, tako što ste im prodali „Frikom“, „Dijamant“, „Smoki“, „Sokoštark“, i ti proizvodi su danas prisutni na srpskom tržištu, a u vlasništvu su hrvatskih kompanija, i Hrvatska je namagarčila i Srbiju i Rusku Federaciju, tako što je bočno ušla na rusko tržište, jer su Hrvati kao stari latinski lisci se dosetili, pa nisu menjali nazive srpskih brendova. Nikome nije palo na pamet da promeni naziv Smokija, čokobananice, „Frikom“ sladoleda. I, oni su sada tamo na ruskom tržištu, kao srpski proizvodi, a vlasnici ljudi iz Zagreba.
Sada nam vi iz DS i lige LSV držite lekcije o tome kako se štite interesi sprskih poljoprivrednika. Vi koji niste mogli da skupite 100 protestanata ispred Skupštine Srbije, sa sve pokrajinskim poslanicima, sekretarima, šefovima stranaka, Sašom Radulovićem, itd.
Koga vi predstavljate? Čije ste vi vođe? Čiju zemlju vi branite? Vi koji ste prodali crno ispod nokta, kada je u pitanju srpska privreda. Više nam ništa nije preostalo, pa sada, i da hoćemo nešto da prodamo, šta da prodamo? Šta da prodamo u zemlji u kojoj ste sve rasprodali? U kojoj ste rasprodali ono što se po Ustavu i po zakonu nije moglo prodati, poljoprivredno zemljište.
Ja očekujem da policija reaguje, da reaguju tužilaštvo i sudovi, da se procesuiraju oni koji su omogućili da se kao vlasnici poljoprivrednog zemljišta uknjiže strane kompanije, bez obzira iz koje države dolaze. A u tome, u toj nečasnoj raboti kupovine srpskog poljoprivrednog zemljišta i te kako ima prstiju i ljudi iz bivšeg režima. Zato SNS ne prihvata da joj lekcije o zaštiti srpske poljoprivrede drže oni koju su srpsku poljoprivredu upropastili, koji su srpsku poljoprivredu bukvalno predali u ruke ili domaćim tajkunima, ili hrvatskim tajkunima, ili već nekim trećim tajkunima, samo je nisu dali onima kojima su trebali da je daju, srpskim poljoprivrednicima.

Mislio sam da se javim, gospođo Gojković, u okviru replike, ali plašim se da mi dve minute neće biti dovoljno, pa ako mi dozvolite da pričam u okviru amandmana.

Moram, zato što ovo što su iznele moje uvažene koleginice iz stranaka bivšeg režima zahteva malo detaljnije obrazloženje.

Zahvaljujem.
Što se tiče SSP, SSP je loše ispregovaran i to je suština problema sa kojima se suočava Republika Srbija. Nije stvar u tome da li je neko za ili protiv SSP, SSP je jedna od etapa ka priključenju svake države EU i nema nikakve dileme oko toga da je SSP trebalo potpisati.
U Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je trebalo uneti, ako već želite to što vi pričate, odgovarajuće zaštitne klauzule, odnosno neki prelazni vremenski period od pet ili deset godina, da bi se srpski pravni prilagodio onome što piše u SSP. Problem je što vi to niste uradili, odnosno onaj ko je pregovarao u ime Republike Srbije, a to je bio Božidar Đelić, to je bio Boris Tadić. Oni su loše ispregovarali SSP.
Što se tiče komentara oko toga kako i zašto je nastala SNS, ja moram da ponovim, za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju su bili i Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić. U toku leta 2008. godine SRS je angažovala određeni broj eksperata za međunarodno javno pravo, koji su nam pomagali da napišemo tzv. tumačeće, interpretativne amandmane na čitav niz članova SSP u kojima se pominje KiM i u kojima mi poslanici tumačimo te članove tako da je KiM sastavni deo Republike Srbije.
Dakle, i Šešelj i Tomislav Nikolić su bili za Sporazum o stabilizaciji pridruživanju i za glasanje o SSP. U jednom momentu Vojislav Šešelj se predomislio zato što je Vojislav Koštunica rekao otvoreno da neće glasati za SSP i u strahu, verovatno, da Vojislav Koštunica u javnosti ne ispadne veći Srbin od njega, Šešelj se predomislio. Tomislav Nikolić je ostao dosledan, budući da je za skupštinskom govornicom rekao da će poslanička grupa SRS da glasa. Ispalo je da nisu glasali ni jedni ni drugi. Dakle, ni radikali ni naprednjaci nisu glasali za SSP. Vi ste glasali za SSP. Hajde što ste glasali, nego što je taj SSP loše ispregovaran.
Ono što priča gospođica Jerkov, nađite mi gde u SSP piše komisija koja će tajkunima…, pa ne piše nigde, ali u SSP piše da će stranci moći 2017. godine da postanu vlasnici nekretnina u Republici Srbiji. To piše, gospođice Jerkov, a nekretnina vam je i poljoprivredno zemljište.
Sada vas mi pitamo – ako ste već protiv toga da stranci postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, zašto ste onda u procesu pregovaranja, odnosno zašto niste ugradili neke mehanizme da bi i srpska poljoprivreda i srpska privreda, pa ako hoćete i srpsko tržište nekretninama, bili spremni za situaciju da će im kroz nekoliko godina stranci moći da kupuju i poljoprivredno zemljište i stanove i kuće i lokale itd? Dakle, ovde se ne radi samo o poljoprivrednom zemljištu. Ovde se radi o nekretninama, a poljoprivredno zemljište je samo jedan deo nekretnina u Republici Srbiji. Vi o tome tada niste razmišljali. Vama je bilo tada samo daj brže, bolje da se potpiše SSP, čekaju nas izbori za dve nedelje i hajde da u onoj euforiji Božidara Đelića, hajmo juriš svi u EU, potpišemo to što nam je tamo ponuđeno i da osvojimo još jedan mandat.
U takvoj atmosferi je potpisan SSP, a vi se malo zagledajte sami u sebe, pa ćete videti da li je ovo što ja govorim tačno ili nije tačno. Potpuno je tačno, kao što je tačno da ste vi već omogućili strancima da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, pa i u Vojvodini. Dakle, vi ste im to omogućili. Oni su već uknjiženi i ja ne znam čemu sada ovo plašenje građana Vojvodine da će Aleksandar Vučić da proda zemlju strancima. Vi ste već to učinili. Vi ste već to uradili. Zemlja je već uknjižena. Hiljade i hiljade hektara je uknjiženo na ime Pipunića, Todorića, Tedeskog, pitaj Boga kako se svi zovu, već je uknjiženo.
Ono što je možda i najvažnije i da se više ne vraćamo u prošlost, ministarka poljoprivrede je lepo žena rekla - Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, izmenama i dopunama, se ne omogućava strancima da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Ja razumem da je DS u panici, da je u očaju, da se bori za cenzus. Čovek koji je u očaju je spreman na sve. Spreman je i da laže, i da iznosi neistine, i da kleveće, i da vređa, i da podnosi tužbe i da…

Ono što mislim da ni jedna stranka, koja želi da bude ozbiljna, nema pravo da radi jeste da obmanjuje sopstvene građane. Neko je valjda glasao i za DS, doduše mali broj 5,86% u Vojvodini 2014. godine, ali ja poštujem i te ljude koji su glasali za DS. Nemojte da ih obmanjujete da u zakonu piše nešto što ne piše.
Dakle, u zakonu lepo piše da stranci neće moći da kupuju poljoprivredno zemljište. Cela vaša kampanja protiv ovog zakona svodi se na to da Vučić hoće da proda vojvođansku zemlju strancima, a mi je ne damo. Vi ste je prodali ili dali ili je prodali po ko zna kojim cenama koje su dogovorene u ko zna kojoj kafani. Vi pričate o nekoj transparentnosti, o nekim tenderima koji su zakoniti. Gde ste vi zaključivali vaše tendere? Gde ste vi potpisivali uslove za vaše tendere? Po „Maderi“, po „Mažestiku“, po „Moskvi“, po novosadskim kafanama…

Neću više da se vraćam na to.
Zakon je vrlo jasan. Zakon je u interesu poljoprivrednika i onih u Vojvodini i onih u ostalim delovima Srbije. Ono što je važno da se naglasi, u diskusijama DS i nekih drugih poslaničkih grupa ponovo provejava jedna vrlo opasna ideja da se Srbija podeli po ovom pitanju. Ispada da će ovaj zakon separatno da važi samo na teritoriji Vojvodine, a on će da važi na celoj teritoriji Republike Srbije. Isti pravni režim će biti i za zemlju u Sremu, Banatu, Bačkoj, Mačvi, Pomoravlju, Ponišavlju, itd.
Nije tačno da je ovaj zakon zakon koji se odnosi isključivo na jedan deo naše teritorije, na Vojvodinu. Odnosi se na celu Republiku Srbiju. Svi će pod istim uslovima moći da zakupljuju poljoprivredno zemljište. Nikome zemlja neće biti prodata, pogotovo ne strancima. Usvojen je, to je bitno da se kaže, amandman Odbora za poljoprivredu da će ljudi koji imaju 30 hektara zemlje, već sada, moći da kupe još 20 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta na period od 10 godina.
To je izuzetno važan benefit za naša poljoprivredne proizvođače. Mi ćemo time omogućiti i da se ukrupne posedi i da mladi ljudi ostanu da žive na selima i da na selima stvaraju svoju egzistenciju. Dakle, zakon je dobar i SNS će ga podržati, jer je u interesu srpskog poljoprivrednika i onog u Subotici, i onog u Mitrovici, i onog u Šapcu, i onog u Lapovu i u celoj Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, ko o čemu Zoran Živković o poštenju u poljoprivredi. U akciji „Rezač“ priveden je Dobrivoje Sudžum, tadašnji pomoćnik ministra poljoprivredne koji se tereti da je zloupotrebio službeni položaj u periodu od 7. avgusta 2007. godine do 8. februara 2008. godine. Između ostalog, Vinariji „Živković“ omogućio nezakonito sticanje…

Dakle, omogućio je da Vinarija „Živković“ protivzakonito dobije 41 milion dinara, a vinarija izvesnog gospodina Đorđevića više od 77 miliona dinara. Sve ono što je pričao moj uvaženi kolega Marijan Rističević o kriminalu u režiji Zorana Živkovića ispostavilo se da je tačno.
Naime, na osnovu odredbi Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje interne revizije u javnom sektoru i godišnjeg plana rada grupe za internu reviziju od 9. februara 2015. godine izvršena je revizija u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Predmet interne revizije bio je postupak izdavanja rešenja broj 320-05-4572/2007-06 od 15. novembra 2007. godine o dodeli podsticajnih sredstava po osnovu Uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada sa naslonom vinove loze i hmelja za 2007. godinu, „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 64/2007 i 97/2007 u daljem tekstu uredba.
Sada da ne pitam sve, pošto ima dosta, između ostalog se kaže, - na osnovu uvida u Registar poljoprivrednih gazdinstava utvrđeno je da je registracija poljoprivrednog gazdinstva broj 801747002642, Vinarija „Živković“ d.o.o. izvršena tek u julu 2007. godine. Prema gore navedenom proizilazi da ovo gazdinstvo nije imalo osnov za sticanje prava na podsticajna sredstva u 2007. godini, tj. da nije ispunjavalo osnovni uslov za podnošenje zahteva. Obzirom na to da se zahtev odnosi na površinu zemlje koja u trenutku podnošenja zahteva nije u posedu ovog pravnog lica, a unos ovog zemljišta u Registar poljoprivrednih gazdinstava je morao biti izvršen u periodu od januara do marta tekuće godine, odnosno 2007. godine. U skladu sa gore pomenutim članom 13. stav 1. tačka 1) Uredbe o registru poljoprivrednih gazdinstava iz navedenog je takav zahtev morao biti odbijen kao neosnovan.
Dakle, gospodin Živković je protivpravno prisvojio više od 41 miliona dinara i sad nam drži lekcije o tome kako bi trebalo da se uredi poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji.
Ministarka ga je pitala zašto on nije promenio Zakon o poljoprivrednom zemljištu? Pa, zato što se on i nije bavio poštovanjem zakona i primenom zakona, nego kršenjem zakona i sticanjem protivpravne imovinske koristi na način koji je suprotan svim važećim propisima u Republici Srbiji.
Ono što gospodin Živković ne razume ili neće da razume, to je da se ovim zakonom pokušava podići nivo poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji na način da prestanemo da budemo izvoznici puke sirovine.
Dakle, da prestanemo da budemo izvoznici pšenice i kukuruza u Sloveniji, pa onda od njih uvozimo proizvode upakovane koji se prodaju u našim prodavnicama, našim supermarketima, našim dućanima. Zato se u zakonu pominju investicije, biznis planovi. Zato se formira neka komisija.
Ja razumem predstavnike bivšeg režima. Oni se plaše svih tih postupaka gde se nešto odlučuje po nekom postupku gde se podnose neki biznis planovi gde neko gleda vaše papire itd. Najbolje je ispod žita.
Najbolje je tajno, da niko ne zna, dogovoriš se tamo sa nekim pomoćnikom ministra, trebao si da registruješ do marta 2007. godine ti si registrovao u novembru, nema veze, ne isplate ti se podsticajna sredstva od 41 miliona dinara i onda se pitamo zašto je situacija u poljoprivredi takva kakva jeste, a zato što je naša poljoprivreda sistematski opljačkana. Zato što su je pljačkali ljudi iz bivšeg režima, zato što ju je pre svega pljačkala DS.
Ja sam o tome govorio i načelnoj raspravi. Ljudi iz DS u svim svojim agregatnim stanjima sadašnje demokrate, bivše demokrate, Nova stranka, Socijaldemokratska stranka, pitaj Boga kako se sve zovu.
Dakle, od 2002.-2008. godine Vlada Republike Srbije…

Privodim, privodim kraju. Dakle, Vlada Republike Srbije, a gospodin Živković je u jednom periodu bio, na žalost ove zemlje, predsednik Vlade.
Dakle, Vlada Republike Srbije je, preko Agencije za privatizaciju u periodu od 2002-2008. godine konsultatskim kućama za usluge privatizacionih savetnika isplatila skoro četiri milijarde dinara. I onda su imali, da kažem, ekskluzivne privatizacione savetnike, to su bile četiri firme.
Prva, „Sitadel finelšel Edvajzeri“; Duvanska industrija „Niš“, Duvanska industrija „Vranje“, JAT ervajz, to su im bile mušterije.
Kompanija „Zdravlje“, „Polet“, „Cementara“ i „Jelen d.o.o.“, „Mobi 063“, Robne kuće „Beograd“, Vojvođanska banka, Niška banka, Panonska banka, Elektroprivreda Srbije i čuveni „CesMekon“, Mirko Cvetković, „Telekom Srbija“, „Knjaz Miloš“, „Frikom“, „Zmaj“, „Somboled“, Pivara „Čelarevo“, Mlekara „Šabac“ kupio kako se beše zove, gospodine Bečiću, Miroslav Bogićević…

...“Srbijanka“, „Trajal“,PI Pančevo, „Danubius“, pa onda DDO „BC Eksel“, RTB BOR, „Geneks“, „Robne kuće Beograd“, Srpska fabrika stakla „Paraćin“, BIP, „Hisar“ Prokuplje, „Beopetrol“, JU banka a.d….

Evo završavam, DDOR Novi Sad, tri cementare „Kosjerić“, „Novi Popovac“, „Beočin“, Zavod za izgradnju grada Beograda. Pazite i to su hteli da privatizuju. „Radijator“ Zrenjanin, i onda „Rajfajzen investment“, NIS, BPI, Frikom, Polet, „Jelen dol“, Kolubara, „Gas beton“, Veterinarski zavod, Vršački vinogradi, „Mitros Srem“, „Litas“, i kako su završene sve te privatizacije, do 2008. godine, to građani Srbije najbolje znaju, a u džepovima ljudi koji su bili bliski tadašnjim vladama Srbije, koje je sve vodila DS, završilo je više od 4 milijarde dinara građana Srbije.
Kad se podvuče crta, ko je za to odgovoran, isti oni koji danas kritikuju Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji nam sole pamet o tome, kako sve znaju, samo u svoje vreme, ništa od te svoje pameti nisu uspeli da primene, da bi bilo bolje građanima Srbije, nego su sve stavljali u svoj džep.

Zahvaljujem se gospodinu Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo ističem da ovaj amandman ne treba prihvatiti. On apsolutno nema bilo kakvog smisla. Ono što piše u Predlogu zakona je dobro, zato što srpsku poljoprivredu valja unaprediti, u nju treba uneti transparentne postupke i u srpsku poljoprivredu treba uvesti princip tržišne konkurencije. Zato pojmovi kao što su investicije, biznis plan i te kako imaju smisla.
Ovde je bilo reči o tome šta je ko radio 1992, 1993, 1997. godine. Godine 1992. i 1993. sam bio učenik gimnazije. Godine 1997. sam bio na trećoj godini Pravnog fakulteta.
Gospodin Živković je 1992. godine bio, ako se ne varam, postao član DS, 1997. godine je bio gradonačelnik Niša i u buretu palio račune za električnu energiju i time pokazao kako se ponaša u skladu sa evropskim standardima. Godine 2000. se grlio i ljubio sa Legijom, Miletom Lukovićem, onim Đurom mutavim, kako su se već sve zvali, da bi 2003. godine posle ubistva Zorana Đinđića postao veliki protivnik navedene gospode.
Pre toga se slikao sa njima u Kuli, pevao i đuskao na koncertu „Crvenih beretki“ u sedištu jedinice za specijalne operacije. Tako da, ko je gde bio i ko je šta radio tih devedesetih godina i dvehiljaditih godina, ja mislim da je za Zorana Živkovića bolje da se ne spominje.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Ja moram da odgovorim na nekoliko stvari. Prvo, što se tiče tog famoznog protesta, tu se skupilo, gospodo iz bivšeg režima u Srbiji i gospodo iz sadašnjeg režima u Vojvodini, brat bratu jedno sto, sto pedeset ljudi. Poljoprivrednici su preko noći postali Bojan Pajtić, Nenad Čanak, Saša Radulović, pokrajinski poslanici, pokrajinski sekretari itd. Tu ljudi koji se stvarno bave poljoprivredom daj bože da je bilo jedno pedeset, a i oni su tu dovedeni verovatno zato što su bili obmanuti vašim netačnim informacijama kako će neko navodno da im oduzme zemlju.
Ali, to su sve videli građani Srbije. Nema potrebe da se time posebno bavimo. Taj vaš protest koji je Bojan Pajtić najavljivao – dolazi 17 asocijacija poljoprivrednika, traktorima blokiramo Beograd, tražimo od Tomislava Nikolića da ne potpiše zakon, mi ćemo stopirati donošenje zakona itd. Tu se sastala šačica sadašnjih pokrajinskih funkcionera, neki bivši ministri, neki sadašnji narodni poslanici, pokrajinski poslanici i manje-više na tome se taj famozni skup i završio.
Ali, ja bih sada hteo da postavim jedno drugo pitanje. Gospođo ministarka, ako dobro razumem poslanike bivšeg režima i ovog sadašnjeg režima u Vojvodini još koji mesec, oni su sad protiv toga i vode maltene rad protivpravnih lica. Sad su odjedanput pravna lica neprijatelj broj jedan ove države, treba ih ukinuti, ne treba im dati nikakva prava, kada je u pitanju zakup, dakle zakup, ne prodaja, ne otuđivanje, zakup poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji. Ja te iste pitam – kako je onda moguće da na nivou AP Vojvodine, evo, pitam i pokrajinskog sekretara, pravna lica tamo nisu problem, čak pravna lica tamo moraju i jedina su ovlašćena da dobiju sredstva iz pokrajinskih fondova.
Evo, na primer, na osnovu javnog konkursa od 17. marta 2011. godine Pokrajinski skeretarijat za nauku i tehnološki razvoj, tada je pokrajinski sekretar bio onaj bivši kadar Ante Markovića, prof. dr Dragoslav Petrović, je zaključio ugovor sa pravnim licem i to je bio jedan od uslova konkursa, d.o.o. Maranta Sombor, Bukovac 133, PIB taj i taj, matični broj taj i taj, ukupna vrednost investicije je 50 miliona, pazite, 50.530.000 dinara, za sufinansiranje pogona za proizvodnju pogrebne opreme u Somboru, 50 miliona dinara za finansiranje pogona za proizvodnju pogrebne opreme u Somboru. Što niste stavili u javni konkurs da može i fizičko lice da dobije 50 miliona dinara? Kakve se to savremene tehnologije koriste u proizvodnji mrtvačkih sanduka? Dakle, očigledno je da je reč o pranju para. To je 2011. godina. Godine 2012. su trebali izbori, laiku je jasno o čemu se ovde radi, pola pije, pola šarcu daje.
Ovaj čovek, odnosno vlasnik ove firme je verovatno pola para morao da vrati tom istom Dragoslavu Petroviću, odnosno DS, za izbornu kampanju. Ne znam koje se to tehnologije svemirske koriste u proizvodnji mrtvačkih sanduka.
Dalje, kako vam to pravna lica ne smetaju npr. kada dajete, takođe po ovom javnom konkursu od 17. marta 2011. godine, zaključen je ugovor između Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, opet Dragoslav Petrović i d.o.o. vinarija, pa hajde sad, poznat je muzičar i pevač, pa da mu ne spominjem ime. Tu je ukupna vrednost investicije 87.577.763,80 dinara. Toliko košta nabavka nove linije za proizvodnju vina i, zamislite, linije za punjenje flaša sa stelirizatorom i linije za etiketiranje flaša Enos star due. Pri tome, firma tek treba da bude osnovana, jer se u članu 6. kaže – korisnik sredstava se obavezuje da uloži svoj deo kapitala u predmet ugovora preciziram u članu 1. ovog ugovora u visini od 67.577.000 dinara itd. To je u stvari ovaj novac. Dakle, on ne ulaže svoj kapital. Kaže da ulaže svoj kapital, a to su u stvari pare iz budžeta Vojvodine, odnosno 77% ukupne investicije završi pogon, pazite, završi pogon. Slušajte, gospođo Čomić, malo, da završi pogon, a ovde se kaže – zaključuje se ugovor o sufinansiranju pogona. Pa, valjda je pogon već napravljen.
Njega, u stvari, gospodo, nema, on tek treba da se napravi. Koji je rok? Evo, piše u ovom vašem zaključku. Kaže – mora da bude napravljen do 30. septembra 2011. godine. Vi ste fiktivne ugovore zaključivali niti pogona, niti vinarije, niti vina, niti flaša, nema ničega, samo date pare. Sada vam tu pravna lica nisu smetala. Zašto? Pa, preko pravnih lica ste najlakše mogli da operete novac i pravna lica nisu toliko bola oči nego da ste dali 80 miliona dinara nekom fizičkom licu. Sada odjedanput rat protiv pravnih lica, kako pravna lica mogu da dođu u zakup poljoprivrednog zemljišta? Pa, kažite mi jednu državu u EU u kojoj ne mogu da dođu? Kažite mi na koje to svetsko tržište poljoprivredno mi možemo kao Srbija da izađemo ako zemlju u zakup dobijaju samo individualni poljoprivredni proizvođači?
Na kraju krajeva, pitanje na koje niko od nas iz SNS nije dobio odgovor – kako to da vam 2001, 2002, 2003, 2008, 2009, 2010. i 2011. godine nisu smetali svi oni tajkuni iz inostranstva, pre svega iz Hrvatske, kojima ste prodavali i poljoprivredne kombinate, i državno poljoprivredno zemljište i uknjižavali te strane kompanije kao vlasnike zemljišta pre svega na teritoriji AP Vojvodine? Gde vam je tada bila briga za malog seljaka? Što tada niste blokirali Skupštinu Srbije? Što tada niste blokirali Skupštinu AP Vojvodine? Gde su vam tada bile asocijacije malih poljoprivrednih proizvođača? Vi koji ste prodali sve, više nema šta da se proda.
Dakle, gospođo ministar, moj vam je dobronamerni savet, ne znam da li se toga sećaju ovi narodni poslanici sadašnji DS, bivši lider i predsednik DS, ali mislim da je bio mnogo sposobniji političar nego ovi sadašnji, Milan Grol, je 1945. godine u tadašnjoj Ustavotvornoj skupštini FNRJ – ne znam što se vi komunisti stalno javljate za reč i stalno nešto pričate, pa, dovoljno je jedanput da se javite za reč, jedanput nešto kažete i više ne morate da se javljate za reč, jer vi stalno pričate jedno te isto.
Tako i vi iz Demokratske stranke. Uhvatili ste se nečega što nigde u zakonu ne piše, da će navodno Vlada da prodaje poljoprivredno zemljište strancima. To nigde u zakonu ne piše i mi danima, nedeljama i mesecima slušamo jedno te isto. Hajde, smislite makar još jednu laž, pored ove jedne koju ste već izmislili, pa da nam makar ovaj skupštinski rad bude malo zanimljivi, nego što je sada.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Evo, ja ću pokušati u ove dve minute da odgovorim, pre svega, gospođici…

Samo ću da kažem da znam šta me čeka, verovatno 56 tužba Bojana Pajtića protiv mene, nije problem.
Što se tiče gospodina pokrajinskog sekretara i toga da on navodno ne razume kakve veze ima zakup poljoprivrednog zemljišta sa novim tehnologijama, evo kako vam glasi javni konkurs u AP Vojvodini iz 2011. godine – javni konkurs za sufinansiranje pogona, pazite pogona, za primenu novih tehnologija u AP Vojvodini. Dakle, po definiciji, ovde jedini učesnici konkursa mogu da budu pravna lica. Što pojedinac, što fizičko lice ne može da primenjuje novu tehnologiju, pa da po tom osnovu dobije određena sredstva. Ne, vi ste unapred isključili fizička lica i predvideli da sredstva u prilično velikim iznosima mogu da dobijaju isključivo pravna lica koji su, navodno, vlasnici nekih pogona.
Ja sam vam pokazao iz onog ugovora da ste vi skoro 90 miliona dinara dali privrednom društvu koje vinariju uopšte i nema, koja tek treba da bude napravljena do 30. septembra 2011. godine i koja treba da uloži 67 miliona dinara od 87, koliko je dobio, a to je 77% kapitala u izgradnju pogona za proizvodnju vina.
Dakle, u praksi na terenu ne postoji ništa. Postoji nešto što je registrovano u APR, i to je sve. Ne postoji nikakva vinarija. Vi toj nepostojećoj vinariji dajete skoro 90 miliona dinara. Zbog toga sam vas pitao – kako tu kad delite pare iz pokrajinskih fondova, isključivo moraju da budu pravna lica, za neke nove tehnologije, kao što su mrtvački sanduci, a kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, onda vam pravna lica smetaju?