Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, evo za ovo kratko vreme koliko nam je preostalo, ja ću da kažem samo nekoliko rečenica koje bih želeo da uputim građanima Srbije, a pre svega poljoprivrednim proizvođačima.
Oni koji ih danas plaše ovim Predlogom zakona doveli su srpsku poljoprivredu u situaciju u kojoj se ona danas nalazi. Dakle, 2001. godine, Demokratska stranka je donela Zakon o privatizaciji. Prema članu 3. tog Zakona, poljoprivredno zemljište je bilo izuzeto iz postupka privatizacije zato što je proglašeno dobrom od opšteg interesa.
Posle toga, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, na čijem se čelu nalazio Aleksandar Vlahović, izdalo je službeno mišljenje po kome se poljoprivredno zemljište koje koriste poljoprivredni kombinati u društvenom vlasništvu, može da bude predmet privatizacije i svi problemi u srpskoj poljoprivredi kreću od tada, od 2001. godine. Koliko je to eskaliralo, evo ja ću vam izneti samo na jednom primeru.
Demokratska stranka, koja tvrdi da nikada nije bila vlasti u Srbiji i da nizašta nije odgovorna, je uradila sledeću stvar. Dakle, na osnovu ovakvog pogrešno protumačenog Zakona o privatizaciji, desila se sledeća stvar – 2003. godine, dakle, kada je Demokratska stranka bila na vlasti, u opštini Odžaci jedan biznismen kupio je poljoprivredno preduzeće „Ratkovo“, između ostalog, i preko 2.000 hektara najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta, da bi 2009. godine, u vreme kada je predsednik Vlade bio Mirko Cvetković, pre toga, izvršni direktor konsultantske firme „CES Mekon“, pa direktor Agencije za privatizaciju, pa zamenik ministra za privredu i privatizaciju, pa ministar finansija, pa na kraju predsednik Vlade Republike Srbije. Toliko o tome da Demokratska stranka nizašta nije kriva.
Dakle, te 2009. godine, ovaj odžački biznismen preprodaje ovo poljoprivredno preduzeće kompaniji „Žito grupa“ iz Osijeka. Formalni vlasnik je Marko Pipunić, stvarni vlasnik, dame i gospodo narodni poslanici i poljoprivredni proizvođači, Branimir Glavaš, koji je 2010. godine osuđen kao ratni zločinac zbog zločina nad Srbima u Osijeku 1991. godine.
Oni koji danas prete Vladi Srbije kako će oni zajedno sa poljoprivrednim proizvođačima iz Vojvodine, mislim na Bojana Pajtića, da dođu ispred Skupštine Srbije i da blokiraju rad Skupštine Srbije, evo šta su i kako su vodili srpsku ekonomiju, pa između ostalog i srpsku privredu i kako su se navodno borili za to da zaštite srpsku privredu od stranih investitora, sa kojima danas plaše građane Srbije.
Dakle, u periodu od 2000. pa do 2012. godine, pogledajte šta su radili genijalci iz Demokratske stranke. Govorim o spoljnotrgovinskom odnosu između Srbije i Hrvatske. Hrvatska je u Srbiju uložila 658 miliona evra, Srbija za to vreme 40 miliona evra u Hrvatsku. U tom periodu, 195 hrvatskih kompanija je poslovalo u Srbiji, a svega 12 srpskih kompanija u Hrvatskoj. Onda ste dobili poražavajući bilans.
Tako su danas u vlasništvu Atlantik grupe, čiji je vlasnik Emil Tedevski, čuveni srpski poljoprivredni brendovi kao što su „Grand kafa“, „Bonito kafa“, bananica, smoki, čokoladica „Najlepše želje“, čokoladica „Svit“, napolitanke „Fazon“, „Prima štapići“, „Štark napolitanke“, „Bakina tajna“, mineralna voda „Karađorđe“. Zamislite kakav nonsens. To je danas u vlasništvu hrvatskih kompanija, ovih koji nam prete kako će da dovedu traktore pred Skupštinu Srbije, zato što navodno štite malog poljoprivrednog proizvođača od stranih investitora.
Dalje, „Agrokor“, Ivica Todorić, veliki prijatelj Miroslava Miškovića i Bojana Pajtića, videćete kasnije i kako, u vlasništvu firme „Agrokor“, čuveni srpski poljoprivredni brendovi, „Frikom sladoledi“, „Frikum smrznuti program“, ulje „Dijamant“, „Dijamant margarin“, margarin „Dobro jutro“, „Dijamant majonez“, Multivita „Nivela“, Ivan Ergović, Neksegrupa, takođe hrvatski investitor, veliki prijatelj DS, kupili IGM Stražilovo u Sremskim Karlovcima, „Polet“ IGK, „Polet“ keramiku, Tvornicu, odnosno Fabriku cigala u Novom Bečeju, „Jelen do“, Tvornicu gipsa kod Požege, „Nekse beton“ u Novom Sadu, itd.
Za to vreme, „Kroacija osiguranje“ kupila „Milenijum osiguranje“, „Dukat“, Ivica Todorić je kupio „Somboled“, Pastor grupa, takođe jednog hrvatskog tajkuna, kupila beogradski „Gasop“ i „Vatrosprem“ i firma „M profil“ Ivana Ergovića kupila proizvodnju netkanog tekstila „Inteks“. Sada će oni, ovi koji su sve ovo uradili, da štite malog poljoprivrednika u Srbiji.
Ovde se danas postavilo pitanje od strane DS u različitim agregatnim stanjima – zašto niko od predstavnika SNS nije posetio paore koji navodno štrajkuju u Vojvodini? Evo, ja kao zamenik predsednika poslaničke grupe SNS kažem da to nije tačno. Te paore je posetio predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević. Šta je tamo zatekao? Kada je došao do traktora, koji nisu traktori, kao što je rekao Borislav Stefanović da vreme 200 evra, to su najsavremeniji traktori koji koštaju po 100, 150, 200.000 evra. Kada je došao do tih ljudi pored traktora i pitao ih – ljudi, zašto štrajkujete, jesu li to vaši traktori, čime ste nezadovoljni? Oni su rekli – to nisu naši traktori, mi samo radimo kod ljudi koji imaju ove traktore. A zašto ste ovde? Pa, zato što nam je plaćena pljeskavica i dato nam je 1.000 dinara dnevnice.
To je istina o štrajku u Vojvodini. Ko stoji iza tog štrajka? Demokratska stranka i Bojan Pajtić. Zašto? Pa, približilo se vreme izbora, došlo je vreme da se položene računi i građanima Vojvodine i građanima Srbije i sad hajde da se uhvatimo za to kako navodno zla i pokvarena Vlada Aleksandra Vučića hoće našu vojvođansku zemlju da proda strancima.
Evo šta je radio Bojan Pajtić, 2011. godine, gospođo ministarka, Fond za razvoj Vojvodine i Fond za razvoj Srbije formirali su tzv. „Tesla“ štednu banku u Zagrebu na volšeban način. Fond za razvoj Vojvodine upisano je vlasništvo 75% akcija „Tesla“ banke u Zagrebu. Ta banka je imala za cilj, koji nikada nije ostvaren, da pomaže obnovu ruralnih područja u Hrvatskoj iz kojih su proterani Srbi u zločinačkoj akciji „Oluja“ 1995. godine. Ali, šta se desilo? Umesto da pomažu Srbima koji su ostali u Hrvatskoj i da pomažu Srbima da se vrate na svoja vekovna ognjišta, šta je uradio Bojan Pajtić? On je preko „Tesla“ banke davao kredite Ivici Todoriću da kupuje firme po Srbiji i na taj način je Ivica Todorić, odnosno njegova firma „Agrokor“ kupila „Frikom“, kupila „Somboled“, kupila „Dijamant“, kupila njive, itd.
Prema podacima koje mi imamo, a to zna i DS, Ivica Todorić je za tu uslugu koju mu je učinio Bojan Pajtić i DS za izbore 2012. godine dala 60 miliona evra na tajne račune DS i to treba da znaju srpski vojvođanski seljaci.
Dakle, nemojte da dozvolite da oni koji su upropastili srpsku poljoprivredu, oni koji su vam oteli njive, oni koji su vam doveli Tedeskija, Todorića, Ergovića, Branimira Glavaša itd, nemojte da vam oni budu kolovođe, nemojte da vas po ko zna koji put prevare ne bi li sačuvali svoje fotelje.
Dakle, pljačku srpske poljoprivrede uradila je DS 2001. i 2003. godine, u periodu od 2008. do 2012. godine. Da ne govorim o tome kako Mirko Cvetković nizašta nije kriv. Čovek bio izvršni direktor konsultantske firme „CES Mekon“. Ljudi, evo imam podatak, „CES Mekon“ je učestvovao u pružanju tzv. konsultantskih usluga u postupku brze aukcijske privatizacije kod privatizacije „Telekoma Srbije“, „Knjaz Miloš“, „Frikom“, „Zmaj“, „Somboled“, Pivara „Pčelarevo“, Mlekara „Šabac“, koju je kupio Miroslav Bogićević, gle čuda, „Srbijanka“, „Trajal“, „Beograd film“, „Pekarska industrija Pančevo“, „Danubius“ Novi Sad, a koliko je tu para oprano za račun DS govori samo jedan podatak. Po ugovoru o pružanju konsultantskih usluga, koji je zaključila jedna od vlada DS, 38 lica iz jedne strane konsultantske kompanije za 10 do 50 radnih dana, a i to je veliko pitanje da li su toliko radili, naplatili su po osnovu dnevnica, poštovani srpski poljoprivrednici, 1.125.000 evra.
Ako će Bojan Pajtić, Mirko Cvetković da vas brane, bolje da vas ne brane i nemaju od čega da vas brane. Ovim zakonom vaši posedi biće apsolutno zaštićeni.

Vama će se omogućiti da nastavite da radite, da unapređujete svoju poljoprivrednu proizvodnju, da ostanete na selu, da od poljoprivrede možete da hranite i sebe i članove svojih porodica.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne plašim se ja tužbi Bojana Pajtića i DS. Vaša uvažena koleginica, Gordana Čomić, dok je bila potpredsednik Skupštine i dok je imala priliku da predsedava kaznila me je u periodu između 2008. i 2012. godine sa, brat bratu, jedno 3.500 evra, tako da sam navikao da mi DS zavlači ruku u džep.
Ono što je mnogo važnije jeste da je DS pokazala svo licemerje koga inače ima u neograničenim količinama. Kada su Ivica Todorić, Emil Tedeski, Ivan Ergović, Branimir Glavaš kupovali zemlju po Vojvodini, to je bilo evropski, to je bilo u duhu dobrosusedskih odnosa, a sada su odjedanput problem strane investicije u srpskoj poljoprivredi.
Ja vas pitam – kako vam to nije smetalo 2001, kako vam to nije smetalo 2003, kako vam to nije smetalo 2009. godine? Kako to da vam strane investicije u srpsku poljoprivredu smetaju u 2015. godini, i to baš u godini kada vi niste na vlasti? Onda vam je to zgodna prilika da plašite srpske poljoprivrednike kako će navodno Vlada Srbije oteti zemlju i dati je nekom strancu, a to nigde u zakonu ne piše.
Nije tačno da Bojan Pajtić nije najavio da će doći sa traktorima ispred Skupštine Srbije. Ne znam da li zna ili ne zna da vozi traktor, ali je danas, za vašu informaciju, to možete da proverite na internetu, održao sastanak sa navodno 17, da li je tako, raznih asocijacija paora iz Vojvodine i rekao kako će on za dva dana da dođe ispred Skupštine Srbije i da blokira rad Skupštine Srbije, zamislite, to je sila, Bojan Pajtić ima 5% glasova, i pozvao predsednika Republike da ni slučajno ne potpisuje ovaj zakon zato što je, po njegovom mišljenju, protivustavan. Prema tome, konsultujte vašeg predsednika oko toga čime se bavi i šta radi u radno vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS dužan sam da kažem nekoliko rečenica vezano za izbor javnih tužilaca.
Pre svega, ovde je najvažnije da se javni tužioci, da su javni tužioci predloženi i da će javni tužioci biti izabrani po važećim propisima po Ustavu RS i po važećem zakonu koji reguliše izbor na javnotužilačku funkciju.
Ono što ne razumem i ono što ne razumeju moje kolege iz SNS, to je, da je sada odjedanput problem kada Vlada i Narodna skupština žele da poštuju proceduru koja je propisana Ustavom i koja je propisana zakonom. Dakle, nisam čuo od predstavnika bivšeg režima koji je to pravni propis prekršen u postupku predlaganja, odnosno u postupku izbora javnih tužilaca bez obzira da li su u pitanju kandidati za tužioce za organizovani kriminal, za ratne zločine, za osnovne javne tužioce ili za više javne tužioce.
Prvi put čujem da kao kritiku upućenu na račun Vlade i na račun skupštinske većine, da je mana i da je greška kada radite po Ustavu i kada radite po zakonu. Ja tu vrstu kritike zaista ne razumem. Dakle, ovde su Ustav i zakon sprovedeni do kraja. Predstavnici bivšeg režima uvek pate od tog problema naknadne pameti. Oni su se gospodine ministre, setili da postoji Venecijanska komisija 2015. godine, u decembru 2015. godine i sada kada slušate ljude iz bivšeg režima kako pričaju o izboru javnih tužilaca shvatite da je po njima osnovni argument to šta Venecijanska komisija misli ili ne misli o tome kako bi trebalo birati javne tužioce u Srbiji.
Ja sam, pripremajući se za ovu raspravu malo informisao o istorijatu Venecijanske komisije. Venecijanska komisija je, dame i gospodo narodni poslanici, i poštovani građani koji pratite ovaj prenos u stvari kolokvijalni naziv za Evropsku komisiju za demokratiju putem prava. Pazite, Evropska komisija za demokratiju putem prava. Venecijanska komisija je formirana kao savetodavno telo odlukom Odbora Saveta ministara EU još od 10. maja 1990. godine. Dakle, Venecijanska komisija postojala je i 2006. godine kada je usvajan važeći Ustav Republike Srbije, a usvojen je tako što su se tri tada najjače političke stranke u Narodnoj skupštini dogovorili o njegovoj sadržini i to ne može niko da demantuje i tako što je taj Ustav potvrđen na referendumu krajem oktobra 2006. godine. To je prva stvar.
Druga stvar, Venecijanska komisija je postojala i 2008. i 2009. godine kada je u Srbiji usvajan set zakona iz oblasti pravosuđa za vreme bivšeg režima, tada jedinstvene DS i ta Venecijanska komisija je takođe postojala u vreme kada su vršeni izbori za sudije i za javne tužioce 2009. godine. Ja nisam čuo ni 2006. godine, ni 2008. ni 2009. godine da postoji bilo kakav problem kada je u pitanju Venecijanska komisija i njihova mišljenja o sadržini našeg Ustava i o sadržini našeg zakona koji regulišu oblast pravosuđa uključujući tu naravno i sudove i javna tužilaštva. Sada kada je ministar pravde Nikola Selaković, potpredsednik SNS sad je odjedanput ključni kriterijum mišljenje Venecijanske komisije. To nije politički korektno i to nije politički dosledno. Na kraju krajeva, to nema i ne predstavlja bilo kakvu pravnu argumentaciju, to je jedan jedini politički argument koji u principu neće doneti bilo kakve rezultate.
Kada sam slušao predstavnike bivšeg režima, ja sam se zapitao da li to znači da mi treba da sačekamo sa izborom i tužioca za organizovani kriminal i tužioca za ratne zločine i viših javnih tužioca i osnovnih javnih tužilaca dok ne promenimo Ustav i dok ne promenimo zakone iz oblasti pravosuđa. Da li to znači da mi treba da čekamo naredne dve ili tri godine da se taj posao završi, pa da tek tada izaberemo javne tužioce. Čekajte, šta će biti sa pravnim sistemom u Republici Srbiji, kako će funkcionisati javno-tužilačka organizacija, kako će funkcionisati sudovi, šta će biti sa ljudskim pravima i slobodama ako mi budemo čekali da promenimo Ustav i dok promenimo zakone koji se odnose na izbor javnih tužioca? To bi izazvalo bukvalno kolaps našeg pravnog, a posebno sistema pravosuđa.
U tom smislu, ja ovde ne vidim da je bilo šta sporno sa stanovišta važećih propisa. Dakle, ovde je Vlada poštovala Ustav i Vlada je poštovala Zakon o javnom tužilaštvu. Ustav je donet 2006. godine, Zakon o javnom tužilaštvu je donet 2008. godine u vreme bivšeg režima. Nije mi jasno da je tada 2008. godine sve bilo odlično, sve je bilo u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, ovde su se predstavnici bivšeg režima hvalili kako je to najdemokratskije, najevropskije, najbolje moguće rešenje u oblasti sudske vlasti, javno-tužilačke organizacije, zaštite ljudskih prava i sloboda. Sada kada Vlada Republike Srbije u liku ministra pravde predstavlja kandidate za nosioce odgovornih funkcija u javno-tužilačkoj organizaciji, sad je odjedanput problem i Ustav, sad su odjedanput problem i naši zakoni, sad je odjedanput problem i otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU. Dakle, u 2015. godini je problem, a u 2008. i 2009. godini to nije bio problem.
Ja tu vrstu političke logike, gospodine ministre, ne razumem, ali to su politički argumenti. Bivši režim i to je ono što je možda najvažnije, nema nikakve pravne argumente vezano za izbor kandidata koji su predloženi u okviru javno-tužilačke organizacije, opet kažem bez obzira da li je u pitanju tužilaštvo za organizovani kriminal, za ratne zločine, osnovna javna tužilaštva, viša javna tužilaštva. Tu ne postoji bilo kakav pravni argument, tu postoje samo politički argumenti.
Ovde sam čuo jednu neverovatnu stvar, da ovde faktički treba ukinuti izbornu funkciju Narodnoj skupštini i da Narodna skupština ne treba da ima bilo kakve veze sa izborom između ostalog i javnih tužilaca. Hajde, da pogledamo šta piše u našem Ustavu. U našem Ustavu u članu 4. stavu 3. kaže se – da odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Te tri vlasti, kao što je lepo rekao i ministar Selaković su zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Dakle, u Republici Srbiji sa jedne strane važi načelo podele vlasti, ali to načelo nije apsolutno načelo, ono je dopunjeno jednim drugim principom, da se tri grane vlasti međusobno kontrolišu i da tu postoji ravnoteža.
Na kraju krajeva, ako ćemo da idemo u političku teoriju i ako ćemo da idemo u političku istoriju, pa britanski politički sistem koji je kolevka parlamentarne demokratije, politički sistem od koga su učili mnogi evropski i vanevropski narodi počiva na sistemu tzv. kočnice i ravnoteže. Dakle, ni jedna vlast ni zakonodavna, ni izvršna, ni sudska nije apsolutno nezavisna jedna od druge, tu postoji neki balans.
U tom smislu ja ne razumem primedbu da treba prekinuti svaku vezu između Narodne skupštine koju su izabrali građani na neposrednim i tajnim izborima, što je važno da se naglasi i javnih tužilaca. Stvar možemo da postavimo i na drugačiji način. Po važećim zakonima, po Zakoniku o krivičnom postupku, po Zakonu o parničnom postupku u čije ime sud donosi presudu? U ime naroda. Da li će neko da mi kaže da zato što sud donosi presudu u ime naroda, ne u ime Visokog saveta sudstva, ne u ime Državnog veća tužilaca nego u ime naroda, narod je politička kategorija, narod je politički pojam, ne pravni pojam, pravni pojam su građani. Kada kažete narod to je politička kategorija. Ako sudovi mogu da donose krivične i parnične presude u ime naroda, onda ja zaista ne razumem logiku kolega iz bivšeg režima koje kažu, pa šta ima Narodna skupština da se pita oko izbora javnih tužilaca.
Treba da se pita zato što su narodne poslanike izabrali građani, odnosno političkim rečnikom izabrao nas je narod. Zašto narod ne bi trebalo da se pita ko će biti glavni tužioci u Republici Srbiji? Dakle, tu vrstu političke argumentacije ne razumem.
Ono što bih želeo da kažem u ime poslaničke grupe SNS to je da ćemo mi u danu za glasanje naravno da se opredelimo, svaki narodni poslanik će da se opredeli u skladu sa svojim slobodnim uverenjem nema nikakvih političkih pritisaka na bilo koga.
Želeo bih samo u ime poslaničke grupe da, svi oni koji budu izabrani u danu za glasanje, na javno tužilačke funkcije svoj posao rade u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom, u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji, da rečeno biblijskim jezikom, ne gledaju ko je ko, nego da vode računa isključivo o poštovanju važećeg pravnog poretka u Republici Srbiji.
Posebno bih želeo da istaknem ulogu budućeg tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala. Mislim da je to jedna od najvažnijih tužilaštava u Republici Srbiji, vas tu tek očekuje veliki posao.
Vlada Republike Srbije koju predvodi Aleksandar Vučić, je prva Vlada u modernoj srpskoj istoriji koja je krenula sa bespoštednom borbom protiv kriminala i korupcije, protiv organizovanog kriminala i, u toj borbi nije bila ni u jednom slučaju selektivna i mi smo pokazali čak i na primeru nekih bivših poslanika SNS, da ne gledamo da li je neko član ove ili one političke stranke i da li je neko blizak ovom ili onom političaru.
Dakle, borba protiv kriminala i korupcije mora da bude u potpunosti u skladu sa zakonom, mora da bude bespoštedna i u toj borbi mora da se ide do kraja.
I u tom smislu, Tužilaštvo za organizovani kriminal i tužilac za organizovani kriminal imaće u budućem periodu u narednih šest godina, ogroman posao pred sobom, veliki posao da u Srbiji konačno odgovaraju svi oni koji su državu opljačkali, svi oni koji su građane doveli u stanje ekonomskog siromaštva, socijalne bede i svi oni koji su na bilo koji način bili organizovani da bi sistematski urušili ekonomsku moć Republike Srbije, nažalost taj proces je trajao suviše dugo.
I nema tog čarobnjaka na ovom svetu, nema tog političara, nema tog predsednika Vlade, nema tog ministra koji može iz tako teške ekonomske situacije da jednu državu izvuče iz krize preko noći, ali mi smo na dobrom putu i mislim da će posebno značajna uloga biti novog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala.
Što se tiče funkcionisanja Tužilaštva za ratne zločine, mi iz SNS se iskreno nadamo da će i tu posao da se nastavi, ali da će se voditi računa i da se procesuiraju svi oni koji su odgovorni za zločine nad srpskim narodom, koji su počinjeni od 1991. pa do 1999. godine i u Hrvatskoj i BiH i na KiM, zato što je to važno ne samo zbog poštovanja ljudskih prava i slobode, ne samo zbog pijeteta prema nevino postradalim pripadnicima srpskog naroda, nego i zbog toga što mora da se ispravi jedna iskrivljena slika koja nažalost postoji u jednom delu Međunarodne zajednice, a nadam se da ćete se gospodine ministre složiti samnom i da će se samnom složiti većina građana Srbije. Jedna iskrivljena slika o tome da su za propast bivše Jugoslavije i za građanski rat koji je zahvatio bivšu Jugoslaviju prevashodno krivi i Srbi, to jednostavno nije tačno.
I u tom smislu Tužilaštvo za ratne zločine ma ko da bude bio izabran za tužioca imaće obavezu da povede računa naravno i o žrtvama ljudi koji su pali od srpske ruke, ali isto tako da povede dovoljno računa i o onima koji su stradali u Hrvatskoj, BiH, na KiM, a bili su pripadnici srpskog naroda.
Poslanička grupa SNS, i time završavam, dakle smatra da je važeća procedura koja je propisana Ustavom i zakonom sprovedena do kraja. Državno veće tužilaca, Vlada Republike Srbije, Resorni odbor u Skupštini Srbije uradili su svoj deo posla i na Narodnoj skupštini u danu za glasanje da odgovorne javno tužilačke funkcije izabere najbolje moguće kandidate, a ko god da bude izabran, mi iz poslaničke grupe SNS mu želimo svu sreću, želimo mu puno uspeha u radu, želimo mu da svoj posao radi zakonito, objektivno i nepristrasno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega gospodine ministre, dozvolite da vam u ime poslaničke grupe SNS čestitam na tome što su juče otvorena dva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom i to je najbolji dokaz činjenice da je Vlada Srbije uspela da sve svoje reformske napore finalizuje time da je Srbija nepovratno krenula putem evropskih integracija. I kao zamenik predsednika poslaničke grupe, kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao vaš stranački i lični prijatelj i kolega želim vam da u sledećoj godini se otvore i pregovaračka poglavlja koja se odnose na one društvene oblasti za koje ste vi resorno zaduženi.
Što se tiče predloga zakona koji su danas na dnevnom redu, za razliku od mojih uvaženih kolega koji su bili ovlašćeni predstavnici drugih poslaničkih grupa, sem ako se ne varam, sa izuzetkom gospođe Besarović, ja nisam advokat i neću govoriti sa stanovišta advokata, pa će možda moja diskusija biti malo drugačija.
Pre svega, ono što želim da pohvalim, to je rešenje iz Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju. Naime, u važećem Zakonu o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, pod izvršnom ispravom se pre svega podrazumevala pravnosnažna sudska presuda.
Ono što je nedostajalo, to je da se kaže da je ta pravnosnažna sudska presuda istovremeno i izvršna i u praksi su se ponekad postavljala pitanja da li uopšte izvršni dužnik ima pravo da dobrovoljno izvrši sudsku presudu koja se na njega odnosi, zato što u zakonu nije stajalo da je izvršna isprava, pored toga što mora da bude pravnosnažna, istovremeno i izvršna.
Vi znate da se prinudnom izvršenju pristupa tek kada protekne rok za dobrovoljno izvršenje onoga što u, pre svega, sudskoj presudi piše, u postojećem zakonu iz 2011. godine, takve formulacije nema. Vi ste stavili u ovaj predlog zakona da se pod izvršnom ispravom, pre svega podrazumevaju izvršne sudske odluke i to je dobro rešenje.
Ono što je takođe dobro rešenje i što želim posebno da istaknem, ovaj predlog zakona je uspeo da napravi jedan fini balans između činjenice da je potrebno obezbediti efikasno izvršenje, pre svega, sudskih odluka, pored toga što se u izvršnom postupku izvršavaju i neki drugi akti, npr. upravni akti ili upravna poravnanja, ako glase na novčanu obavezu, ali mi smo, pre svega, na terenu sudskog postupka i sudskih odluka. Dakle, u izvršnom postupku je neophodno obezbediti da se efikasno izvršavaju sudske presude. Efikasnost jednog pravosuđa meri se ne samo činjenicom u kojim rokovima se donose sudske presude, nego i činjenicom u kojim rokovima se te sudske presude izvršavaju.
Ja se sećam jednog citata iz udžbenika profesora Borivoja Poznića, koji je napisao jedan sjajan udžbenik iz građanskog procesnog prava, koji je rekao da je parnični postupak u stvari pravo na ratnoj nozi. Dakle, to što ja imam neko pravo po zakonu još uvek ne znači da mogu efikasno da ga koristim, zato što postoji mogućnost eventualnog spora, pa mi onda parnični postupak, ako naravno u njemu uspem omogućava da se tim svojim pravom zaista u praksi i koristim.
E, sad, izvršni postupak je još više pravo na ratnoj nozi, u onom najpozitivnijem smislu te reči. Dakle, postupak se ne završava donošenjem presude. Postupak se završava izvršenjem onoga što u presudi piše. Mislim da se oko toga svi slažemo.
Sasvim je neophodno obezbediti mehanizme da se sudske presude, pre svega, efikasno izvršavaju u razumnim rokovima. Vi ste rokove propisali ovim predlogom zakona i rokovi su zaista takvi da omogućavaju da izvršni postupak bude efikasan i da se vodi bez odugovlačenja.
Ono što takođe želim da istaknem, što je velika prednost ovog predloga zakona u odnosu na važeći zakon iz 2011. godine, vi ste vodili računa i o pravima i interesima izvršnog dužnika, dakle, ne samo izvršnih poverilaca, nego i izvršnih dužnika.
Šta je bio problem? Nadam se da ćete se složiti sa mnom, a mislim da je to i utisak koji imaju i građani Srbije. Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju je bio takav da je bukvalno predviđao ekonomsku i finansijsku egzekuciju nad izvršnim dužnicima. Dakle, dužan si, nema tih mehanizama koje izvršni poverilac ne može da upotrebi da bi naplatio svoja potraživanja. Moramo da vodimo računa o činjenici da živimo u državi koja se suočava sa brojnim ekonomskim i socijalnim problemima.
Ono što mi se veoma dopada u ovom predlogu zakona, to je da on i te kako ima sluha za vreme u kome će se ovaj zakon primenjivati. Kad su jednog starog grčkog državnika pitali koji je zakon i koji je politički sistem najbolji, on je odgovorio – kažite mi najpre za koji narod i za koje vreme.
Dakle, ovaj predlog zakona se donosi za Srbiju koja se nalazi u vrlo ozbiljnim ekonomskim i socijalnim problemima, za državu u kojoj se građani nalaze u ekonomskim i socijalnim problemima. Zato potpuno razumem intenciju Ministarstva pravde da se Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju inovira tako da se povede računa ne samo i o, naravno, potpuno legitimnim interesima izvršnih poverilaca, nego i izvršnih dužnika. Zato pozdravljam, gospodine Selakoviću, to što ste u Predlog zakona uneli i mogućnost žalbe.
Oni koji su prigovarali zašto u izvršnom postupku treba da postoji institut žalbe, odnosno oni koji su vam upućivali tu vrstu kritike da je žalba nepotrebna, ja prosto moram da skrenem pažnju na odredbu člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji predviđa da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Izvršni postupak je postupak, bez obzira da li se vodi pred sudom ili ga vodi javni izvršitelj. Da li je tako? Ali, to je neki postupak i to je neki javni postupak. U javnom postupku, koji pre svega ima sudski karakter ili je pak posledica prethodno završenog parničnog postupka ili nekog drugog pravnog postupka, npr. upravnog postupka, ako upravni akt glasi na izvršenje novčane obaveze, dakle, u postupku vi morate imati predviđenu mogućnost zaštite svojih prava. Jedini pravni mehanizam kojim to možete da obezbedite jeste propisivanje žalbe. Ja pozdravljam to što ste vi u Predlogu zakona predvideli da je u izvršnom postupku moguće izjaviti žalbu, a pozdravljam i to što ste predvideli da žalba nema suspenzivno dejstvo.
Moja uvažena koleginica Marjanović vam je, ako se ne varam, to prigovorila, ali ako hoćemo da imamo jedan efikasan izvršni postupak, onda opet moramo da vodimo računa o ravnoteži dve strane u postupku – izvršnog poverioca i izvršnog dužnika.
Izvršni poverilac ima benefite u tom smislu što se propisuju rokovi u kojima je neophodno izvršiti radnje koje se propisuju u izvršnom postupku, a s druge strane, izvršni dužnik ima taj benefit da može da izjavi žalbu, a opet izvršni poverilac ima benefit da žalba nema suspenzivno dejstvo. Dakle, vodilo se računa mnogo više nego u važećem zakonu iz 2011. godine o uslovno rečeno ravnoteži prava i interesa i izvršnog poverioca i izvršnog dužnika i to je rešenje koje mi se veoma dopada, kao što mi se dopada, i to sam možda mogao i na početku da kažem, to što ste primenili, odnosno vratili na snagu neka rešenja koja su važila u Zakonu o izvršnom postupku iz 1978. godine.
Zašto ovo govorim? Mi Srbi imamo jednu lošu osobinu, da sve ono što je bilo ranije odbacujemo, pa u vreme socijalizma ništa nije valjalo što je bilo u vreme kraljevine, pa u vreme kraljevine nije ništa valjalo što je bilo pre toga itd. Dakle, moramo da se manemo nekih ideoloških i političkih predrasuda.
Ta 1978. godina, gospodine ministre, nadam se da ćete se složiti sa mnom, važna je i zbog jednog drugog zakona koji je i dan danas na snazi i moje subjektivno mišljenje je da je to jedan od najboljih zakona, ne samo u građanskoj materiji, nego jedan od najboljih zakona našeg pravnog sistema uopšte, koji je izdržao probu vremena.
Kada kažem da Zakon o obligacionim odnosima, koji je donet 1978. godine, sa određenim izmenama i dopunama važi i dan danas, a pri tom imate u vidu kakve su se sve društvene, političke, ekonomske promene desile, da ne govorim o promenama u međunarodnom okruženju, od 1978. godine na ovamo, i zakon i dalje važi i itekako se primenjuje i dobar zakon, kvalitetan zakon, onda se potpuno slažem sa vama što ste omogućili da se u naš pravni sistem vrate neka rešenja koja su se u ono vreme pokazala kao efikasna, ali zbog te naše srpske potrebe da odbacujemo sve ono što je nekada bilo ranije, su u važećem zakonu iz 2011. godine bila zanemarena.
Ono sa čim ne mogu da se složim jeste, takođe, primedba moje uvažene koleginice Vesne Martinović, pardon, ja stalno govorim Marjanović, imate isto prezime kao ja, čudi me da sam pogrešio, oko dostavljanja. Dakle, ispravno je rešenje iz Predloga zakona da je lično dostavljanje neophodno samo prvi put, a da se svaki sledeći put, ako ne uspe prvi put lično dostavljanje, to vrši putem oglasne table suda.
Znate, ako želimo jedan efikasan izvršni postupak, onda moramo da predvidimo i odgovarajuće efikasne mehanizme dostavljanja. U protivnom, plašim se da bi došli u situaciju da pojedini izvršni dužnici mogu da zloupotrebljavaju prava koja imaju u izvršnom postupku i da praktično odugovlače dostavljanje rešenja, pri čemu treba voditi računa o činjenici da je izvršni postupak samo finalizacija nečega o čemu je već odlučeno sudskom presudom. Dakle, nije baš izvršni dužnik u situaciji da on prvi put saznaje šta piše u nekom izvršnom aktu, odnosno u izvršnoj ispravi kada je prethodno vođen prvostepeni parnični postupak, pa je vođen drugostepeni postupak itd. Dakle, on veoma dobro zna kakve su njegove inicijalne obaveze. U tom smislu, ovo rešenje oko dostavljanja mislim da ima svoje puno opravdanje.
Primedbe gospodina Homena nisam uopšte na najbolji način razumeo. Prvo, to da se ukida prigovor, to nije tačno. To ne da nisam razumeo, nego mogu da kažem da to nije tačno, zato što Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa institut prigovora, kao što se ne slažem ni sa gospodinom Homenom, koji kaže da je ovaj zakon zakon o neizvršenju, odnosno da se ovim zakonom isključivo vodi računa o interesima izvršnih dužnika. To nije tačno. Ovim zakonom se uspostavlja ta neophodno potrebna ravnoteža između prava i obaveza kako izvršnih poverilaca, tako i izvršnih dužnika.
Ja razumem kolege koji su advokati, zato što advokati uvek, nadam se da se moj kolega Dragan Nikolić i moja koleginica Biljana Pantić Pilja neće naljutiti, ali advokat uvek vodi računa i kada govori o predlozima zakona, kao da nastupa pred sudom i brani interes svoje stranke. Ako advokat u svojoj sudskoj praksi, odnosno pravosudnoj praksi uglavnom zastupa izvršne poverioce, njemu je u interesu da u zakonu postoje samo takva rešenja koja štite prava poverioca, a šta me briga za izvršnog dužnika. Ali država, u ovom slučaju Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije, kao neko ko je sačinio nacrt odnosno predložio ovaj zakon Skupštini, mora da vodi računa i o interesima jedne i o interesima druge strane. U tom smislu mi se čini da su ponekad argumentacije koje imaju moje kolege advokati pomalo subjektivne. Nadam se da mi ove reči neće uzeti za zlo.
Što se tiče izlaganja koleginice Batić, moram da kažem da kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo apsolutno ne prihvatam ocenu da je bilo šta, da je bilo koja norma koja je predviđena u svakom od ovih predloga zakona neustavna. Jednostavno, to nije tačno.
Sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo je protekla tako da su svi prisutni članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo jednoglasno se izjasnili da su svi predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu, dakle ovaj set pravosudnih zakona, da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Ono sa čime ja ne mogu da se složim to je da ako se sednica, govorim konkretno o sednici Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca, zatvori za javnost, da je ona po definiciji tajna. To nije tačno. Sednica nije tajna ako je isključena javnost. Zašto? Zato što je zakonom predviđeno, čak je zakon i inovirao ono što je pisalo u važećim zakonima, dakle, odluke, bez obzira na to da li se donose na sednici kojoj prisustvuje javnost ili se donose na sednicama sa kojih je isključena javnost, odluke se objavljuju u „Službenom glasniku“ Republike Srbije i na internet prezentaciji Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Dakle, odluka nikako ne može da bude tajna i da građani Srbije ne znaju kakva je odluka doneta. To što je javnost isključena iz samog procesa donošenja odluke, ne znači da je sama sednica tajna i da su odluke tajne. To nije tačno. U državi Srbiji nijedan državni organ ne radi po principu tajnosti i neki vid javnosti u radu državnih organa je obezbeđen, čak i kada su sednice formalno zatvorene za javnost.
Ono što takođe želim da istaknem – Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu sudeći organi. Dakle, to nisu organi koji svojim odlukama neposredno tangiraju građane i u tom smislu potpuno razumem intenciju Ministarstva pravde da se u određenim situacijama isključi javnost i tako što će se Poslovnikom propisati mogućnost da se javnost isključi i u nekim drugim situacijama, mimo onih situacija koje su zakonom predviđene.
I na kraju, neka niko ovo ne shvati kao malicioznu primedbu, ja sam danas čuo od jedne moje uvažene koleginice mnoge teške reči na račun Pravosudne akademije – ne valja ništa, tamo se ništa ne nauči, to je formalnost, znanje je katastrofalno, šta će nam Pravosudna akademija itd. Ta Pravosudna akademija, ako se ne varam, uvedena je u vreme kada je državom Srbijom upravljala jedna druga stranka, kada je državom Srbijom i srpskim pravosuđem upravljala pre svega Demokratska stranka. Koleginica koja je ovako žustro danas kritikovala Pravosudnu akademiju i maltene pledirala da se ona ukine, te 2012. godine bila je na listi Demokratske stranke.
Kao što je rekao i gospodin Selaković, mislili mi o Pravosudnoj akademiji ovo ili ono, ja lično, recimo, te 2008. godine, kada je uvođena Pravosudna akademija sam smatrao da je ona nepotrebna, ali, ona je postala deo našeg pravnog sistema. Evropska unija koja vrši monitoring naše harmonizacije, odnosno harmoni-zacije našeg pravnog sistema sa pravnim tekovinama EU, smatra da je institucija Pravosudne akademije nešto što treba da ostane u pravosudnom sistemu Republike Srbije i ja tu činjenicu poštujem.
Mi sada ne možemo da ukinemo Pravosudnu akademiju i ne bi bilo dobro da je diskreditujemo time što ćemo da iznosimo paušalne ocene kako se tamo ne radi ništa, kako se tamo ocene dobijaju na „lepe oči“ itd, nego da radimo na tome da se unapredi rad Pravosudne akademije i da svi zajedno učinimo sve ono što je do nas, bez obzira da li smo narodni poslanici ove ili one partije, da li smo u ministarstvima koja su resorno zadužena za ovu oblast, da li smo u pravosuđu, da li smo u tužilaštvima itd, da svi zajedno uložimo jedan dodatni napor da srpsko pravosuđe u celini i sve one pomoćne delatnosti koje prate srpsko pravosuđe, i advokaturu, i javno beležništvo, i javne izvršitelje, učinimo kvalitetnijim, efikasnijim, racionalnijim i da time pomognemo Vladi Republike Srbije da sledeće godine, kad se budu otvarala pregovaračka poglavlja koja se odnose na pravosuđe, na oblast ljudskih prava i sloboda, pomognemo da se ta pregovaračka poglavlja otvore, ali i da se zatvore što pre i da po tom pitanju nemamo nikakvih problema. To će biti u najboljem interesu države Srbije i svih njenih građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto me je nekoliko kolega iz stranaka bivšeg režima prozivalo kako sam uradio ne znam ni ja šta, evo da objasnim, zbog njih i zbog građana Srbije.
Prvo, nisam se bavio nikakvom škrabomanijom, kako je rekao Zoran Živković, na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Sednica je počela na vreme. Razmatrali smo oko 416 ili 417, nemojte mi uzeti za zlo ako sam pogrešio broj, ali mislim da je 417 amandmana na sve predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Sednici je prisustvovala i moja uvažena koleginica, gospođa Gordana Čomić iz DS koja apsolutno nije imala bilo kakvu primedbu na način vođenja sednice. Gospođa Čomić je učestvovala u glasanju u skladu sa svojim političkim opredeljenjem, tako da je sednica protekla u skladu sa Poslovnikom i te aluzije kako je neko nešto šarao na sednici Odbora, zaista ne razumem i ne znam o čemu je Zoran Živković govorio i šta je mislio time da kaže. Ako je mislio da ispadne duhovit, mislim da mu to nije pošlo za rukom.
Što se tiče brige o tome kako će građani Vojvodine da žive, kome su građani Vojvodine ukazali poverenje, moram da ispravim koleginicu iz DS koja je rekla da navodno Vlada Srbije uskraćuje nekakva prava Vojvodini kada su u pitanju javne finansije, jer po njenom mišljenju građani Vojvodine nisu glasali za SNS, nego su glasali za DS, pa ih sada Vlada Srbije zbog toga kažnjava. Nije mi jasno o čemu se radi.
U martu 2014. godine, dakle, na poslednjim parlamentarnim izborima, na teritoriji AP Vojvodine, pošto govorimo o budžetu, a budžet je skup broj, ja ću se izraziti jezikom brojki koji svi razumeju. Lista SNS koja se zvala Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo dobila je na teritoriji Vojvodine, odnosno osvojila je 414.683 glasa ili u procentima 46,27% glasova. Lista DS osvojila je na teritoriji AP Vojvodine 52.490 glasova ili u procentima 5,86% glasova. Na teritoriji celokupne Vojvodine osvojila je 5,86% glasova, a od 45 vojvođanskih opština i gradova lista DS nije prešla cenzus, nije osvojila ni 5% glasova u 19 opština i gradova. Nije prešla cenzus čak ni u najuspešnijoj, najevropskijoj, najgenijalnijoj opštini na svetu u kojoj je DS pokazala sav svoj potencijal, sve svoje znanje i umeće kako se na kvalitetan način vodi jedna opština, po njihovim rečima, u opštini Inđija.
Slušali se od 2000. godine, od kako je Goran Ješić postao predsednik opštine Inđija, da je tamo sve super, investitori se dovode, otvaraju se nova radna mesta, niko ne može drugi da vodi opštinu Inđija sem DS, ali kada dođoše izbori u martu 2014. godine, DS u toj istoj Inđiji nije prešla cenzus. To vam se desilo u još 18 vojvođanskih opština i gradova. Ta primedba kako Vlada Srbije kažnjava građane Vojvodine zbog toga što su glasali za DS je smešna. Ta primedba je potpuno besmislena. Građani Vojvodine su apsolutno podržali SNS i to će učiniti na predstojećim pokrajinskim izborima.
Što se tiče finansiranja AP Vojvodine, član 184. propisuje da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Demokratska stranka, LSV godinama namerno i svesno pogrešno tumače i obmanjuju građane Vojvodine da to znači da je Vlada Srbije dužna da iz budžeta Republike Srbije prebacuje, kako oni to kažu, 7% u budžet AP Vojvodine.
Onako kako ja tumačim odredbu Ustava, to je stav 4. člana 184. i to znači da Ustav Republike Srbije na neki način formuliše finansijske granice i prihodne i rashodne strane budžeta AP Vojvodine. Dakle, na neki način mu daje određene konture, da on mora da iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije.
Kao što je juče lepo rekao dr Dušan Vujović, budžet ima prihodnu i rashodnu stranu i ovih 7% znači da on po svom obimu treba da iznosi najmanje 7% u odnosu na budžetske prihode Republike Srbije i najmanje 7% u odnosu na budžetske rashode Republike Srbije. Ovaj stav ima svoj nastavak da se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda. Tu u stvari dolazimo do srži problema finansiranja AP Vojvodine. Nije problem u Vladi Republike Srbije, problem je u Pokrajinskoj vladi, odnosno, kako se to nekad zvalo, izvršnom veću AP Vojvodine.
Ono što ste vi proglašavali kapitalnim rashodima nisu bili kapitalni rashodi. Gospođice Jerkov, svesni ste kao i ja, krečenje osnovnih škola, krečenje domova kulture po selima, nasipanje atarskih puteva po cenama koje su bile tri puta, 10 puta, 20 puta veće od tržišnih nisu kapitalni rashodi.
Vi ste to vodili kao kapitalne rashode, ali to nisu kapitalni rashodi. Fond za kapitalna ulaganja koji je trebao time da se bavi, najvećim delom se time nije bavio. On se bavio ispumpavanjem novca na najbezočniji mogući način za potrebe finansiranja kampanje DS. Mi smo to pokazali na hiljadu primera, ne samo kada je u pitanju onaj famozni dvorac „Heterlend“ u Novom Bečeju i kada su u pitanju deca ometena u razvoju.
Pitajte gospodina Nebojšu Malenkovića, pitajte gospodina Momčila Milovića, kako su trošili novac iz Fonda za kapitalna ulaganja. Pored dvorca „Heterlend“ imate malverzaciju u Nižoj muzičkoj školi „Filip Višnjić“ u Šidu, imate malverzacije u Kulturno obrazovnom centru Šid, imate malverzacije u svakoj opštini i gradu gde je na vlasti bila DS i gde su kapitalnim ulaganjima proglašavane neke investicije koje apsolutno nisu bile kapitalne i koje, što je najgore, nisu ni realizovane, ali su pare prebačene, a radovi nikada nisu izvedeni. I za to do sada niko nije odgovarao.
To je problem sa kojim se suočavaju građani Vojvodine. Nije vama kriva Vlada Republike Srbije. Kada kažem vama, mislim na DS koja i danas vodi, nadam se još koji mesec, AP Vojvodinu. Dakle, nije problem u tome što Vojvodina nema dovoljno novca, problem je što se tim novcem upravlja na kriminalan način, što se od novca koji pripada građanima Vojvodine kupuju stanovi, kupuju se vinogradi, kupuju se nekakve nekretnine u inostranstvu. I za to postoji bezbroj dokaza da su akteri tih afera, upravo najviši funkcioneri DS.
Gospodin Marjan Rističević vam je govorio o vašoj ministarki zdravlja u senci, koja je vršila brojne pronevere u KC Vojvodine. Predsednik UO KC Vojvodine u to vreme bio je Dušan Elezović. O čemu vi govorite? Zagledajte se malo u ogledalo pa pogledajte šta rade vaši ljudi.
Da odgovorim kolegama iz SDS, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je neke njihove amandmane oglasio da nisu u sladu sa Ustavom i pravnim sistemom, ne zato što je to bio bilo čiji hir, nego zato što njihovi amandmani nisu bili u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o budžetskom sistemu. Imate odluku Ustavnog suda koja govori o tome, da ustavni sistem mora da bude konzistentan i da zakoni moraju da budu jedni sa drugima usklađeni.
Mi kada usvajamo budžet, mi vodimo računa o jednom krovnom zakonu, o Zakonu o budžetskom sistemu. Amandmani gospodina Đurišića i njegovih kolega, neki njihovi amandmani, nisu u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o budžetskom sistemu i to je problem. Pravo je Odbora da da mišljenje da li su neki amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, kao što je i pravo Skupštine da amandmane prihvati ili odbije. Ja u tome ne vidim ništa sporno. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Istini za volju mene je gospodin Pajtić već tužio.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: I opet će.)
Dobro.

Tužiće me opet. Nemam ništa protiv. Nadam se samo da me neće streljati. Da je ovo 2000. godina verovatno bi me i streljao. Pošto više ne može da strelja, da hapsi, da batina onda može da tuži. Neka tuži, nije problem.
Gospodin Vučić je rekao da će Vlada Srbije da obnovi toalete u osnovnim i srednjim školama, da će da obnovi toalete u domovima zdravlja, bolnicama, kliničkim centrima, ali nikada to nije nazvao kapitalnim ulaganjima. To ste vi u Vojvodini krstili – kapitalnim ulaganjima i pri tom se ta kapitalna ulaganja ili ulaganja bilo kakva u stvari nikada nisu ni desila. Nikada nisu ni realizovana. Pare su potrošene, a od radova ništa.
Pokazivali smo vam slike dvorca „Heterlend“ u Novom Bečeju. Sada vas pitam, nije sporno, Bojan Pajtić će da tuži mene, može da me tuži 50 puta, ali da li će roditelji dece ometene u razvoju da tuže Bojana Pajtića, Igora Rebu, Milivoja Grebalova itd. zbog toga što njihova deca nemaju gde da budu smeštena.
Što se tiče opaski na rad Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, imamo pravo kao Odbor da ocenimo da li je neki amandman u skladu sa Ustavom i ono što neke kolege iz bivšeg režima zaboravljaju – pravnim sistemom. Dakle, ne samo sa Ustavom nego i pravnim sistemom. Pravni sistem čine svi zakoni i podzakonski opšti akti u Republici Srbiji koji međusobno moraju da budu usklađeni, odnosno moraju da budu komplementarni jer Ustavni sud Republike Srbije, koji je na kraju krajeva i danas spomenut u izlaganjima nekih kolega, daje poslednju reč o tome da li je nešto u skladu sa Ustavom ili ne.
Imate odluku Ustavnog suda koja kaže da pravni propisi u Republici Srbiji moraju međusobno da budu usklađeni i Ustavni sud vodi računa o jedinstvu pravnog poretka i o tome vodi računa i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Mi cenimo da li je nešto u skladu sa Ustavom, ali da li je i nešto u skladu sa pravnim sistemom, sastavni deo pravnog sistema Republike Srbije jeste i Zakon o budžetskom sistemu. Vaši amandmani su …

Završavam.
… da li su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom zato što nisu u skladu da odgovarajućim odredbama Zakona o budžetskom sistemu. To sam vrlo jasno rekao.

Dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, nije ovde problem u tome što se ministar Vujović navodno ne izražava jezikom koji narod ne razume, ovde je gospodine Vujoviću problem mnogo teži. Problem je u tome što oni koji vas danas kritikuju su državu doveli u stanje u kakvom je ona zatečena 2012. godine. Oni su je opljačkali, i kao što su opljačkali Republiku Srbiju, tako i dan-danas pljačkaju AP Vojvodinu.
Kada im srpski kažete da su kriminalci, lopovi, onda su se dosetili da vas tuže.

Evo, gospodine Bečiću, da vam objasnim o čemu se radi.
Dakle, kada kriminalcu u Srbiji kažete da je kriminalac, a to je vrlo jasna srpska reč, onda vas taj kriminalac tuži i kaže da je pretrpeo duševne bolove visokog intenziteta. Neka me isprave gospoda iz DS-a. Na konferenciji za novinare vlade u senci, gospodin Bojan Pajtić je rekao da će da tuži gospodina Aleksandra Jovičića zbog pretrpljenih duševnih bolova, jer mu je rekao da je kriminalac, da je lopov, da vodi kriminalni režim u AP Vojvodini, ne baš 20 godina, ali bogami punih 15 godina.
Dakle, tužiće gospodina Jovičića na iznos od milion dinara, tako je rekao. Dakle, nema tu ni agregatne tražnje ni bilo kakvih teških ekonomskih pojmova. Čovek mu je rekao da je na čelu kriminalnog režima, tužiće ga i za to traži milion dinara.
Mene je već tužio, u junu mesecu ove godine. Tražio je malo manje para, 500.000 dinara opet zbog pretrpljenih duševnih bolova i to kaže pretrpljenih duševnih bolova visokog intenziteta zato što sam ja takođe tvrdio i kao što tvrdi naravno SNS da je Bojan Pajtić koji je predsednik DS zaista na čelu jednog kriminalnog i korumpiranog režima, koji je u velikoj meri doprineo teškoj ekonomskoj i finansijskoj situaciji u kojoj se nalaze svi građani Republike Srbije.
Kolega iz DS kaže da gospodin Vujović se ne izražava tako da ga srpski narod razume. Ja koliko znam srpski narod za onog ko ima duševne bolove kaže da je duševni bolesnik, da li je tako? E sad, ti koji trpe jake duševne bolove zato što im na srpskom jeziku kažete da su opljačkali, da su na čelu kriminalnog režima, ovde optužuju Vladu Republike Srbije da je navodno ona odgovorna za situaciju u kojoj se građani Srbije danas nalaze, što jednostavno nije tačno.
Evo ja ću vam pokazati kako predsednik DS, kako je DS, između ostalog opljačkala i to sistematski i sa namerom opljačkala građane AP Vojvodine, a mogli smo ovih dana da čujemo priče o tome kako se budžetom Republike Srbije za 2016. godinu uskraćuju sredstva AP Vojvodini da, razvlašćuje se Pokrajinska vlada, građani Vojvodine će zbog ovog budžeta navodno teško da žive. Podstiču se poljoprivrednici da traktorima dolaze u Beograd, da se navodno spreči donošenje kriminalnog zakona o poljoprivrednom zemljištu, itd.
Evo, ja ću vam sada na prostom srpskom jeziku, koji nadam se svi razumeju, da vam objasnim kako je čovek koji je trpeo duševne bolove visokog intenziteta zbog Jovičića, zbog mene, zbog Zorana Babića, itd, kako je on zajedno sa svojim partijskim drugovima opljačkao građane Vojvodine o kojima toliko brine i građane Vojvodine koje podstiče, pre svega poljoprivredne proizvođače, da traktorima dolaze u Beograd.
Ja da sam na njegovom mestu, pozvao bih paore iz Vojvodine da dođu pred Pokrajinsku vladu, jer građane Vojvodine i seljake iz Vojvodine nije opljačkala Vlada Republike Srbije nego Bojan Pajtić i DS.
Kako? Evo vrlo jednostavno. Opljačkali su Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, koji je formiran 2006. godine.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Gospodine Bečiću?)
Od 2006. godine …
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ima li Poslovnik? Šta je ovo?)
Evo vidite, čim spomenete pljačku …

Zahvaljujem se gospodine Bečiću, ali ipak moram malo da vas ispravim. Za razliku od gospodina Božovića koji je govorio paušalno, ja ću govoriti sa vrlo preciznim podacima i ciframa da pokažem i vama i poslanicima bivšeg režima, ali pre svega građanima Srbije tehnologiju pljačke građana Vojvodine.
Dakle, od 2006. godine, a čuli smo, maločas su dobacivali gospođa Joksimović, kako oni tada nisu bili na vlasti. Dakle, od 2006. godine Fond za kapitalna ulaganja je finansirao ukupno 1.306 projekata u ukupnoj vrednosti od 66 milijardi 412 miliona 581 hiljadu dinara.
Šta se dešavalo sa tim parama? Raznim fiktivnim, simulovanim ugovorima, raznim simulovanim poslovnim odnosima novac iz Fonda za kapitalna ulaganja je ispumpavan iz tog Fonda. Nešto je odlazilo Bojanu Pajtiću, nešto je odlazilo Dušanu Elezoviću, nešto je odlazilo centrali DS u Beograd, nešto je odlazilo izvođačima radova koji su imali maltene ekskluzivno pravo da rade, odnosno da izvode radove po ugovorima koje su potpisivali sa Fondom za kapitalna ulaganja.
Pa ste na primer imali ekskluzivnog izvođača radova na polju putne infrastrukture, to je bio Dušan Borovica, a kada je u pitanju visokogradnja imali ste čuvenog Igora Rebu i njegovu firmu „Gardi“ DOO iz Novog Sada koja je između ostalog opljačkala opštinu Novi Bečej.
U Opštini Novi Bečej nalazi se onaj čuveni dvorac „Heterlend“, koji je trebao da bude obnovljen po ugovoru iz 2011. godine za smeštaj dece ometene u razvoju. Do dan danas taj dvorac, inače na terenu jedna polusrušena kuća bez krova, bez prozora, bez vrata, itd. u kojoj ne da ne mogu da stanuju deca ometena u razvoju, nego ne mogu da stanuju ni ptice zato što je to objekat koji je apsolutno neuslovan.
Dakle, Bojan Pajtić i njegove kolege iz Pokrajinske vlade omogućili su preduzeću „Gardi“ DOO iz Novog Sada da pribavi protivpravnu imovinsku korist, gospodine Bečiću, od 61 miliona 722 hiljade dinara, a Igoru Rebi, vlasniku ovog kriminalnog preduzeća protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 12 miliona 877 hiljada dinara.
Evo, ja sada koristim prisustvo ministra unutrašnjih poslova, doktora Nebojše Stefanovića da proveri da li je ovo što ja tvrdim tačno ili nije tačno. E sada, ta firma „Gardi“ DOO iz Novog Sada, koja je opljačkala preko dvorca „Heterlend“ Opštinu Novi Bečej, uplela je svoje prste i u mahinacije u opštini Šid, gde je trebala da navodno renovira nižu muzičku školu „Filip Višnjić“, pa je ovom preduzeću „Gardi“ DOO iz Novog Sada pribavljena protivpravna imovinska korist u Šidu od tri miliona i 300 hiljada dinara.
Molim vas gospodine Stefanoviću, ako vam nije problem, pribeležite ove cifre. Ja sam se trudio da budem precizan, pa proverite da li je ovo što ja govorim tačno ili nije tačno.
Onda, takođe u Šidu kada je u pitanju obnova kulturno-obrazovnog centra „Šid“, naneta je materijalna šteta Fondu za kapitalna ulaganja od 29 miliona 472 hiljade dinara, a Opštini Šid 98 miliona 243 hiljade dinara. Šta je bilo? Fond za kapitalna ulaganja je dao pare, Opština Šid dala pare, radovi nisu izvedeni, pare završile malo kod Pajtića, malo u DS, malo kod vlasnika ovih firmi koje su trebale da izvode radove.
E sada, koja je bila cena? Tadašnji direktor Fonda za kapitalna ulaganja je bio Momčilo Milović, inače blizak kadar i blizak prijatelj Bojana Pajtića, Dušana Elezovića, itd. Ja mislim gospodine Bečiću da vi znate o čemu ja govorim zato što je Momčilo Milović, ako se ne varam, iz opštine Vrbas, da li je tako? Njega je na čelo Fonda za kapitalna ulaganja doveo upravo Dušan Elezović.
E sada, Momčilo Milović je 2007. godine, zamislite kakva koincidencija, gospodine Stefanoviću, Momčilo Milojević je 2007. godine od ovog Igora Rebe koji je navodno trebao da adaptira „Heterlend“ u Novom Bečeju za decu ometenu u razvoju, dakle 2007. godine kupio stan za iznos od 16 miliona 555 hiljada dinara. Znate li kada je prestao da plaća cenu za kupljeni stan? U vreme kada je počeo da sklapa ugovore sa firmom „Gardi“ DOO iz Novog Sada i njegovim vlasnikom Igorom Rebom.
Praktično, stan je dobio besplatno, pod uslovom da potpisuje kriminalne ugovore za adaptaciju Heterlenda Novi Bečej, za adaptaciju Kulturno-obrazovnog centra Šid, za adaptaciju niže muzičke škole „Filip Višnjić“ u Šidu i takvih projekata, gospodine Stefanoviću i gospodine Bečiću, imate koliko hoćete.
E, sad idemo dalje. Gospodin Bojan Pajtić, čovek koji trpi jake duševne bolove zbog svega ovoga pretpostavljam, opljačkao je i Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj. Kako? Pa, na sledeći način. Od 2006. godine do 31. decembra 2012. godine Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj uložio je tri milijarde 220 miliona 367 hiljada dinara za nekakve projekte sufinansiranja tehnološke pripreme i izgradnje novih kapaciteta u oblasti novih tehnologija u opštinama na teritoriji AP Vojvodina. Plasirano je ukupno 114 kredita, od kojih su 55 krajnje kriminalni.
Izvesnog gospodina, Aleksandar Laćerlek iz Bačke Palanke, protiv tadašnjeg pokrajinskog sekretara Dragoslava Petrovića podneo je krivičnu prijavu zbog zloupotreba prilikom sufinansiranja ovih projekata, a znate o čemu se radilo? Mi smo o tome iz SNS mnogo puta pričali. Ovi iz Pokrajinskog sekretarijata su davali pare, ovi koji su dobili kredite umesto da vrate pare, šta su uradili? Vraćali sifone, creva za vodu, četkice za zube, itd. Gospodin Aleksandar Laćerlek je zbog toga protiv Dragoslava Petrovića podneo krivičnu prijavu zbog zloupotreba kod davanja kredita preduzećima kao što su „Eko tejp“ d.o.o. iz Novog Sada, „Dendi pro d.o.o.“ iz Novog Sada, sve žute firme, dakle ispumpavali novac za kampanju, „Biopetrol d.o.o.“ iz Užica, „Garant d.o.o.“ iz Futoga, „Merkator d.o.o.“ iz Vršca, „Zobeks kompani internešnl d.o.o.“ iz Banatskog Karlovca, „Nedin produkt d.o.o.“ iz Banatskog Sokolca, itd.
Idemo dalje, nije ovde kraj.

Gospodine Bečiću, sve ovo što ja govorim i te kako ima veze sa budžetom za 2016. godinu. Zašto? Budžet za 2016. godinu, kao i budžet za 2015. godinu, je lek za srpsku ekonomiju, a uzroci bolesti srpske ekonomije su, između ostalog, kriminalci iz DS koji su te probleme i tu bolest prouzrokovali.
Idemo dalje. Gospodin koji trpi jake duševne bolove, a srpski narod kaže za to da je onda valjda duševni bolesnik …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Idi bre dođavola, čoveče, koji ti je đavo?)
Pa, to piše u tužbi, da trpi jake duševne bolove.

Dakle, u Fondu za razvoj AP Vojvodine do 30. juna 2013. godine …
(Narodni poslanik Dragan Šutanovac prilazi stolu predsedavajućeg.)

Pustite, gospodine Bečiću. Nemojte mnogo da se brinete. Njih boli istina. Šta da se radi?
Dakle, u periodu do 30. juna 2013. godine Fond za razvoj AP Vojvodine je kroz 50 konkursa plasirao sredstva za ukupno 1.059 kredita, od kojih su 209 kredita krajnje sumnjiva, da ne kažem kriminalna. Za te sumnjive kredite, zaključno sa 30. junom 2013. godine dospela glavnica iznosila je, pazite, kolike su to cifre u pitanju. Zamislite da su ta sredstva otišla seljacima, deci ometenoj u razvoju, socijalno ugroženim porodicama, za izgradnju socijalnih stanova, itd. Otišla su u privatne džepove.
Sada, pogledajte kolike cifre su u pitanju. Mogu da se ljute poslanici bivšeg režima koliko žele, ali ovo su egzaktni podaci. Ja molim ministra unutrašnjih poslova da proveri da li je ovo tačno ili nije tačno. Ovo radi čovek. Oni se ljute kad ja kažem da čovek trpi duševne bolove. Tako je napisao u tužbi protiv mene. Onaj ko trpi duševne bolove, za njega srpski narod kaže da je duševni bolesnik.