Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 45. osvrnuo bih se prvenstveno na stav 3. Predloga zakona. U stavu 3. piše da u slučaju vanrednog ili ratnog stanja predsednik Republike može odlučiti da se lice kome je istekla civilna služba, po ovom zakonu, neposredno po izvršenju civilne službe, zadrži u civilnoj službi kao lice u rezervnom sastavu.
U članu 45. predviđeno je da lica u civilnoj službi, takođe, imaju obavezu do šezdesete godine života. Lično smatram, pošto smo imali sličan amandman u Predlogu zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, predložio sam da granica bude 55 godina, a zaista ovde ne vidim ozbiljan razlog zašto bi u šezdesetoj godini bilo kakvu osobu aktivirali ako imamo veliki broj mladih ljudi koji bi mogli da odgovore i fizički i psihički i na bilo koji drugi način.
Rekao bih, osim u članu 45, uopšte u celom zakonu, koji je predložen i stavljen u skupštinsku proceduru, da ovaj zakon ima i jednu drugu političku pozadinu. Uveren sam da je ovaj zakon vrbovanje mladih ljudi u funkciji DS.
SRS se takvim stvarima nije bavila i nikada se i neće baviti. SRS bi mogla da kaže – hajde da porušimo vojsku, da ne postoji, ne treba nam civilna služba. Verujem da bismo od jednog dela biračkog tela dobili veliki broj glasova, međutim SRS nema nameru da se odrekne svoje politike, svoje ideologije i nema nameru da jednog trenutka narušava borbenu gotovost Vojske Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 46. i podsetio bih recimo na stav 4. Predloga zakona koji glasi: „Izuzetno, za vreme vanrednog ili ratnog stanja, predsednik Republike može odlučiti da se angažuju: 1) lica u rezervnom sastavu koja su završila vežbu u trajanju propisanom odredbom stava 2. ovog člana; 2) lica u rezervnom sastavu koja su navršila godine života iz člana 45. stav 1. ovog zakona.''
Zaista, mislim da je ovo neprimereno, da ljude koji imaju preko 60 godina ili 60 godina, bez razlike da li se radi o vojnoj obavezi ili o civilnoj službi ili o civilnoj zaštiti, pozivati ih, upućivati ih ili zadržavati ih za vreme ratnog stanja. Pitam se kakve će koristi imati civilna služba, kakve će koristi imati Vojska Srbije ako se upućuju ljudi tih godina i hteo bih da kažem da, ne daj bože, dođe situacija za nekih 10- 15 godina do bilo kakvog rata na ovim prostorima, budite sigurni da ćemo imati preko tri miliona ljudi u civilnoj službi, civilnoj zaštiti, a pitanje je da li ćemo imati i 3.000 vojnika da brane otadžbinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 47. i ono što sam mogao da primetim jeste da se u članu 47. uglavnom regulišu određena pitanja koja su vezana za prekid ili oslobađanje ili odlaganje vojne vežbe, naravno vezano za zakon o civilnoj službi.
Ovde ima toliko navedenih razloga, kamo sreće da ste dali više razloga za one koje bi iz rezervnog roka morali da idu na vojne vežbe, mnogo ste više prostora dali civilnoj službi, ali šta da radimo, vi imate nameru da ovaj zakon tako sprovodite.
Koliko primećujem i koliko je meni poznato, zakon o civilnoj službi uglavnom je predviđen za lica koja su odlučila da ne služe vojni rok zbog prigovora savesti. Da ste kojim slučajem, gospodine ministre, barem jednim stavom ili jednim članom u Predlogu ovog zakona ubacili da se može služiti civilna služba, a civilna služba da se može služiti sa oružjem, da im poklonite hekler, da im poklonite neko lagano vatreno oružje, pištolj CZ, škorpion ili bilo šta, pitam se da li bi tada zaista izrazili želju da imaju prigovor savesti. Zahvaljujem.
Gospodine ministre, možda je to smešno, slažem se sa vama da je smešan uopšte ceo zakon, ali bih voleo da dobijem od vas jedno obrazloženje, da mi kažete da li je to zaista neka stručna ekipa ili ste i vi učestvovali u sastavljanju ovog predloga zakona o civilnoj službi. Možda sam pogrešio u samom startu što nisam zamolio predsedavajućeg da današnjoj sednici, kada raspravljamo o ovom zakonu o civilnoj službi, da bude ovde prisutan predlagač ovog zakona.
Gospodine ministre nigde ne vidim da se pominje Vojska, a na poslednjoj strani Predloga zakona to svi poslanici imaju, to mogu da pokažem, jasno piše koje predlagač ovog zakona. Pročitaću vam: ''Zakon o civilnoj službi je u svojim odredbama usklađen sa: Rezolucijom 337 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope; Preporukom 78 (1967) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope; Preporukom 816 (1977) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope; Preporukom br. R (87) 8 Veća ministara Saveta Evrope; Rezolucijom 1042 (1994) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope,'' ima i nekih engleskih, francuskih itd, da ne čitam. Ovo su predlagači. Očekivao sam da će se danas pojaviti neko od ovih predlagača. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ispred Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. stav 2. i predložio da pripadnik Vojske Srbije i drugih snaga odbrane ima pravo da odbije usmeno naređenje pretpostavljenog lica, ako je siguran da je naređenje suprotno Ustvau, zakonu i pravilima međunarodnog humanitarnog prava.
Moram da skrenem pažnju da je u Republici Srbiji još uvek na snazi zakon koji reguliše obavezno služenje vojnog roka, da se kao regruti u Vojsku upućuju uglavnom mlađe osobe, koje nisu studirale ni domaće ni međunarodno pravo i nisu u obavezi da znaju da li svojim delovanjem vrše krivično delo, suprotno Ustavu, zakonu i pravilima međunarodnog humanitarnog prava.
Očigledno da je predlagač zaboravio da u regrutnom kadru ima i nedovoljno obrazovanih lica kojima su ova pravila potpuno nepoznata. Dužnost pretpostavljenog lica, odnosno oficira, jeste da prvo upozna pripadnike Vojske Srbije sa osnovnim pravilima i, drugo, da takva naređenja ne izdaje i spreči delovanje pojedinca ili grupa, suprotno Ustavu, zakonu i pravilima međunarodnog humanitarnog prava. Ako bi dozvolili da pripadnik Vojske Srbije i drugih snaga odbrane samostalno procenjuje i odlučuje o ovim pitanjima može se desiti da odbije učešće u određenim akcijama, pod izgovorom da su naređenja suprotna Ustavu, zakonu i pravilima međunarodnog humanitarnog prava, čime bi doveli u pitanje čitavu operaciju. Zahvaljujem. (Aplauz.)
Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 9. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i predložio da Ministarstvo odbrane tek nakon odluke Narodne skupštine Republike Srbije može da ostvaruje aktivnosti predviđene članom 9, odnosno da zaključuje sporazume u kojima se uređuju pitanja od zajedničkog interesa u oblasti odbrane i vojne saradnje.
SRS smatra da samo Narodna skupština Republike Srbije, kao najviši zakonodavni organ, ima pravo da odlučuje koji su zajednički interesi u oblasti odbrane i saradnje i sa kojim državama će se ta saradnja ostvarivati.
SRS sumnja da se u predlogu amandmana koji je dostavila Vlada radi o prikrivenim aktivnostima sa zločinačkom organizacijom NATO pakt kao strateškim partnerom. Ako se izbor država i način saradnje prepusti Ministarstvu odbrane, na čijem čelu je član DS, uveravam građane Srbije da će naši iskreni i tradicionalni prijatelji i partneri iz ove, za Srbiju, i te kako važne oblasti za opstanak Republike Srbije biti u potpunosti potisnuti.
Predlažem da prihvatimo ovaj amandman kako bismo izbegli rizik od neadekvatne odbrane države, njenih građana i zavere protiv Republike Srbije, kako nam se ne bi ponovila afera poput afere "Satelit". Zahvaljujem. (Aplauz.)
U ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 10. stav 2. stav 3. i stav 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i predložio:
– u stavu 2. da Vlada Republike Srbije reguliše pitanja vezana za obrazovanje i ukidanje vojnih izaslanstava odbrane i vojnih predstavništava.
– u stavu 3. predložio sam da umesto ministra odbrane Vlada Republike Srbije postavlja i razrešava dužnosti izaslanike odbrane i vojne predstavnike, mada ne bih imao ništa protiv da to bude i na predlog ministra odbrane.
– u stavu 4. predložio sam u ime Poslaničke grupe SRS da uslove, postupak, finansiranje i njihove aktivnosti u inostranstvu uređuje Vlada Republike Srbije, a ne ministar odbrane.
Dame i gospodo, ako pogledate član 10. stav 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani biće vam jasno da se radi o diplomatskoj funkciji.
Mene sada interesuje – kakav je odgovor Vlade Republike Srbije na pitanje ko uspostavlja diplomatsku funkciju i daje imunitet našim vojnim predstavništvima u inostranstvu? Da li je to moguće na nivou Ministarstva odbrane ili se imunitet uspostavlja na nivou Vlade preko Ministarstva inostranih poslova?
Prema tome, ako diplomatski imunitet ostvaruje na nivou vlada, bilo bi sasvim normalno da Vlada uređuje, obrazuje, vrši izbor, odnosno postavlja i razrešava dužnosti, reguliše pitanje finansiranja i ukidanja vojnih izaslanstava i vojnih predstavništava. Zahvaljujem. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i predložio da se zabrana oko upotrebe naziva, simbola i drugih obeležja Vojske Srbije odnosi na sve građane i pravna lica, preduzetnike i udruženja, odnosno da ministar nema pravo da odobri upotrebu ovih simbola licima koji nisu pripadnici Vojske Srbije.
Simboli koje koristi Vojska Srbije kao znak raspoznavanja moraju biti zakonom zaštićeni i iz tog zakona ne može biti niko izuzet, pa čak mi ministar odbrane.
Poslaničkoj grupi SRS nije jasno koji bi to razlozi bili opravdani da ministar odbrane dozvoli pojedinim kategorijama upotrebu naziva, simbola i obeležja Vojske Srbije. Ako je pisac teksta predvideo da je zbog tesne saradnje Vojske Srbije i određenih pravnih lica, preduzetnika i udruženja, neophodno korišćenje zajedničkog prostora ili ulazak u vojne objekte, kasarne, pomenute kategorije mogu dobiti privremenu dozvolu sa vremenski ograničenim rokom i najkasnije dok ta saradnja traje.
Upotreba naziva, simbola i drugih obeležja Vojske Srbije od strane lica koja nisu pripadnici Vojske Srbije, mogla bi da ugrozi bezbednost pripadnika oružanih snaga, vojne tehnike i objekte Vojske Srbije. Zato predlažem da Skupština ovaj amandman usvoji. Zahvaljujem. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 24. stav 2. i predložio da lica koja obavljaju poslove planiranja odbrane i da rukovaoci planova odbrane u državnim organima, organima autonomnih pokrajina, jedinicama lokalne samouprave, privrednim društvima, drugim pravnim licima i preduzetnicima od značaja za odbranu, podležu psihofizičkoj, a sada bih dodao, i stručnoj proveri.
Predlagač je u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani u članu 24. stav 2. predložio da lica podležu bezbednosnoj proveri. Termin „bezbednosna provera“ je prevaziđen, korišćen je u vreme totalitarnog režima, za vreme komunističke vladavine, kao moralno- politička pogodnost. Rekao bih da su ta vremena daleko iza nas i da se na odgovorne funkcije ili organe u planiranju i rukovanju određenim strukturama vezanim za odbranu zemlje biraju lica koja su stručna i psihofizički sposobna, a ne prema moralno-političkoj sposobnosti.
Ako ne prihvatite ovaj amandman, to bi značilo da ćemo se opet deliti na partizane i na četnike, i da svako lice koje nije član DS, bez razlike na stručnu osposobljenost, nema mogućnost da bude izabrano na odgovorno mesto od značaja za odbranu Republike Srbije. Zahvaljujem. (Aplauz.)
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SRS smatra da je nepotrebno da u stavu 1. u tački 14) piše da je predviđena novčana kazna za sva lica koja koriste naziv, simbole i druga obeležja Vojske Srbije bez odobrenja ministra odbrane. Tu se predlagač poziva na član 33. stav 3.
Želim da napomenem da je Poslanička grupa SRS podnela amandman na član 33. stav 3. Zakona o odbrani, koji glasi – ''Zabranjena je upotreba naziva, simbola i drugih obeležja Vojske Srbije pravnim licima, preduzetnicima i udruženjima.'' U skladu sa predloženim amandmanom na član 33. stav 3, koji je podnela Poslanička grupa SRS, smatram da je ovlašćenje koje se pominje u ovom stavu suvišno i da ga treba brisati. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
U članu 5. stav 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani piše sledeće: ''Zabranjeno je isticanje i nošenje znaka, simbola i drugih obeležja iz stava 1. ovog člana na način kojim bi se narušio ugled Ministarstva odbrane.'' Kao što vidite kada je u pitanju Ministarstvo odbrane ministar nikome nije dozvolio da bilo koga ovlasti da može da koristi oznake, simbole i druga znamenja. Čak, i u sopstvenom ministarstvu nema ta ovlašćenja. To se može zaključiti i u delu koji predviđa kaznene odredbe, u stavu 5, koji glasi – ako ističe i nosi znak, simbole i druga obeležja Ministarstvo odbrane na način kojim se narušava ugled Ministarstva.
A pogledajte kako glasi stav 3, odnosno tačka 6) kaže – ako bez odobrenja ministra odbrane koristi naziv, simbole i druga obeležja Vojske Srbije.
Pitam se – zašto postoje dvostruki aršini, tako što ministar u sopstvenom ministarstvu ne dozvoljava nikome da nosi obeležja Ministarstva odbrane, a dozvoljava da se koriste obeležja Vojske Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 1. i predložio da se iz teksta Predloga eliminišu suvišne i nepotrebne reči, kako bi član 1. dobio formu i polaznu osnovu kao temelj ostalih članova ovog zakona.
U najboljoj nameri, predložio sam da se tekst promeni i da se iz prve rečenice, posle reči „vojna obaveza“ brišu reči „regrutna obaveza, obaveza služenja vojnog roka; rezervni sastav“. Opšte je poznata činjenica da reči „vojna obaveza“ predstavljaju opšti pojam koji je definisan u članu 3. Predloga zakona i da u sebi podrazumeva obaveze izvršavanja, regrutne obaveze, obaveze služenja vojnog roka, kao i služenje u rezervnom sastavu Vojske Srbije.
Predlagač je, takođe, u ovaj član uneo jednu nedefinisanu kategoriju vojnih obveznika, koji bi trebalo da budu raspoređeni, takođe, u nedefinisanu formaciju bez jasnih zadataka i ciljeva.
Pojam „radna obaveza“ u jedinicama radne obaveze je jedinstven i nepoznat u vojnoj terminologiji i formaciji, a predviđen je samo za lica koja su svesno i namerno izbegavala služenje vojnog roka.
Jedinice radne obaveze nisu vojna formacija, već civilne službe, a predlagač zakona ima nameru da se ad hok formiraju prema potrebi, i to prvenstveno od lica koja su neraspoređena u rezervni sastav Vojske Srbije, odnosno lica koja bi prema vašem predlozima vojni rok zamenila civilnom službom.
Predlažem da se prihvati ovaj amandman koji sam podneo ispred Poslaničke grupe SRS, a sve u cilju jačanja Vojske, odnosno odbrambene moći Vojske Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem. U ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. i predložio da se posle stava 3. doda stav 4. koji glasi – izvršenje vojne obaveze u uslovima vanrednog ili ratnog stanja odnosi se i na lica sa dvojnim državljanstvom koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Ovaj amandman je i te kako važan i ja očekujem da će ga ministar bez razmišljanja prihvatiti, jer je u potpunosti u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Da bih argumentovao i potkrepio obrazloženje i potrebu za usvajanjem ovog amandmana moram da navedem činjenicu da u Republici Srbiji ima na stotine hiljade građana sa dvojnim državljanstvom koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a koji potiču iz drugih republika bivše Jugoslavije. Takođe, nije zanemarljiv broj građana Republike Srbije koji imaju svojstvo dvojnog državljanstva Republike Srbije i nekih uglavnom zapadnih država, a koji žive i borave u Republici Srbiji.
Predlog da se usvoji ovaj amandman ima za cilj da se spreči da se građani Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije, sa dvojnim državljanstvom, pozivaju na državljanstvo druge države i da na taj način izbegnu obaveze iz člana 2. stav 2. Predloga zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.
Ukoliko ne prihvatite ovaj amandman direktno biste bili odgovorni za podrivanje borbene gotovosti, slabljenje obrambene moći i sprečavanje obaveza koje po Ustavu ima Vojska Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem. Dame i gospodo, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona i predložio da se stav 1. menja a da sledeći glasi – vojna obaveza je opšta i podležu joj svi državljani Republike Srbije, a sastoji se od regrutne obaveze, obaveze služenja vojnog roka i obaveze u rezervnom sastavu, koja se vrši pod uslovima propisanim ovim i posebnim zakonom. SRS smatra da obaveza vršenja civilne službe, kao zamena za služenje vojnog roka po bilo kom osnovu, umanjuje borbenu gotovost i odbranu suvereniteta i celovitosti Republike Srbije.
Osim toga, civilno služenje vojnog roka, kako se u prevodu može reći, u suprotnosti je sa članom 21. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji glasi: ''Pred Ustavom i zakonom svi jednaki.''
Voleo bih da ministar objasni kako su to svi građani pred zakonom i Ustavom jednaki, ako neko mora da brani otadžbinu, pa čak i život položi za nju, dok druga vojno sposobna lica tu obavezu nemaju.
Molim vas, gospodine ministre, pogledajte u ovom istom članu, u stavu 1. Predloga zakona, gde predlagač kaže: „Vojna obaveza je opšta i podležu joj svi državljani Republike Srbije“. Da li mislite da će oružane snage Vojske Srbije imati neke koristi, u vezi sa odbranom zemlje, od lica koja su vojni rok zamenila civilnom službom zbog nekog, navodnog, prigovora savesti i šta će se desiti ako se ogromna većina izjasni i zbog prigovora savesti vojni rok zameni civilnom službom. Zahvaljujem.