Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o zabrani diskriminacije i predložio sam da se brišu reči "isključivo ili uglavnom".
Nisam pročitao mnogo zakona, možda nekih dvadesetak unazad, od kako sam izašao iz Haškog tribunala, ali do sada u praksi nijednom nisam našao da sam u bilo kom zakonu mogao da pročitam isključivo ili uglavnom može ili ne može, levo ili desno, prihvatljivo ili neprihvatljivo.
Poznata mi je činjenica iz dosadašnje prakse da se uglavnom u bilo kom zakonu tačno prezentira na šta se odnosi, da bi građanima bilo sve sasvim jasnije.
Na primer, u članu 9. diskriminacija postoji ako se prema licu, u ovom slučaju licu gospodina Vojislava Šešelja, predsednik SRS u Haškom tribunalu, vrši diskriminacija ili grupi lica, neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima.
Ovde imamo jednu najjaču političku stranku u Srbiji, koja je diskriminisana na taj način što je najčešće opominjana, što ima najviše kazni. Može to i da se proveri u svim spisima.
Želeo bih da naglasim takođe da se vrši izvesna diskriminacija i prema drugim građanima Srbije. Dao bih primer da se diskriminacija vrši nad 973 lica građanina Republike Srbije, koji su ostali sticajem okolnosti bez državljanstva iz perioda SRJ, koji su svesno ili nesvesno napravili možda jedan propust i grešku ...
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime SRS sam podneo amandman na član 1. Predloga zakona o zabrani diskriminacije i predložio da se u članu 1. posle stava 2. doda novi stav 3. koji glasi: ''Republika Srbija jamči neotuđivost ljudskih i manjinskih prava i preko svojih organa je garant očuvanja ljudskog dostojanstva i ostvarivanja pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava i na teritoriji AP Kosovo i Metohija''.
Predloženi amandman utemeljen je u članu 19. i članu 21. Ustava Republike Srbije.
Član 19. Ustava Republike Srbije glasi: ''Jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava''.
Član 21, pročitaću samo stav 1. koji glasi: ''Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije''.
Zbog ograničenog vremena nisam u mogućnosti da podrobnije branim amandman, ali želim da naglasim da se stavom 3. u članu 1. predloženog zakona regulišu i prava na zabranu diskriminacije u Pokrajini Kosovo i Metohija. Zato predlažem da se prihvati ovaj amandman. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman na član 2. stav 1. tačka 2) predloženog zakona o zabrani diskriminacije i predložio brisanje reči "ili je lice bez državljanstva".
Za mene je pojam "bez državljanstva" u Predlogu ovog zakona potpuno nedefinisan. Strani državljani to sigurno ne mogu biti, jer prilikom ulaska u našu zemlju moraju pri sebi imati putnu ispravu, odnosno pasoš kojim dokazuju svoj identitet i državu iz koje dolaze.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime SRS-a sam podneo amandman na član 60. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i predložio njegovo brisanje, jer SRS smatra da se jedna šira pravna oblast, kao što je predloženi zakon, razbija na više malih celina i da se za svaku od tih celina donosi poseban zakon.
Krajnje nerazumnim ponašanjem vladajuće koalicije, razbija se pravni sistem Republike Srbije i jedinstvo pravnog sistema Republike Srbije. Umesto da korigujete ili izmenite Zakonik o krivičnom postupku, vi ste pristupili inoviranju sistema kroz ovaj zakon. Zbog svega navedenog, SRS smatra da je neprihvatljivo komadanje pravnog sistema i da je ovaj predlog štetan, pa predlaže brisanje člana 60, kao i povlačenje iz procedure Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime SRS-a sam podneo amandman na član 19. Predloga zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Ono što na početku želim da naglasim, jeste da smo mi, inače, policijska država i primenom člana 19. predloženog zakona samo bismo stavili pečat, kao potvrdu policijske države.
Obraćam se demokratama, odnosno vladajućoj koaliciji – kako vam kada padne na pamet, tako namećete obavezu da utvrđujete identitet. Kakva je onda uloga policije? Povrh svega, Zakonom o igrama na sreću je već propisana obaveza utvrđivanja identiteta lica koja ulaze u igračnicu. Dakle, vi tu istu materiju sada ponovo regulišete ovim zakonom, prepisujete, bez ikakve logike, propise birokrata iz EU i na taj način uvodite haos u naš pravni sistem. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, građani Srbije, u ime SRS-a sam podneo amandman na član 8. predloženog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. SRS smatra da je potpuno pogrešno formulisana pretpostavka da se, ako nema podataka o uzajamnosti, pretpostavlja da uzajamnost postoji. To posebno stoji u stavu 2. člana 8.
Takva formulacija nije u interesu Republike Srbije, jer bi se tada međunarodna pravna pomoć pružala i onda kada to nije potrebno. Možda bi bilo povezano i s velikim troškovima.
Tu bi pretpostavku ili trebalo potpuno izostaviti, s obzirom na to da je teško zamisliti slučaj da nema podataka o postojanju ili nepostojanju uzajamnosti, ili je trebalo formulisati potpuno suprotno, pa bi član 8. stav 2. trebalo da glasi: ''Ako nema podataka o uzajamnosti, pretpostavlja se da uzajamnost ne postoji, sve dok se suprotno ne utvrdi, u skladu sa stavom 1. ovog člana, ili dok država molilja ne podnese dokaze o postojanju uzajamnosti''. Iz tih razloga, u ime SRS-a, predlažem brisanje člana 8. Hvala.

Poštovana predsednice gospođo Đukić - Dejanović, samo bih vas zamolio da mi ne gledate tačno tri minuta jer će moje izlaganje trajati možda i do pet minuta, kako se ne bih javljao ponovo. Gospodine Mićunoviću, ovo je jedna celina informacija koje su izuzetno bitne. Zamolio bih to predsednicu.
Ukoliko mi ne dozvolite, ja ću se javiti ponovo, ali bih želeo samo da upoznam poslanike Skupštine Republike Srbije, da upoznam Vladu Republike Srbije, da, naravno, tražim i odgovor na neka pitanja, a da upoznam i uopšte srpsku javnost o načinu rada Haškog tribunala.
Od kada je formiran međunarodni sud, naravno nelegalni, ad hok, tužilaštvo Haškog tribunala napisalo je ukupno 161 optužnicu. Mi danas imamo sve dokaze da je to ne samo politički, nego i sud selektivne pravde. Da je ova tvrdnja tačna, pokazaće vam i sledeći parametri.
Pred tim sudom vodio se jedan predmet i optužena su dva lica makedonske nacionalnosti. Što se tiče zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji, Tribunal je u tri odvojena predmeta podigao sedam optužnica protiv šest pripadnika šiptarske ozloglašene paravojne formacije OVK. U dva predmeta, sa šest optuženih lica, Tribunal je dva lica oslobodio.
Pred Žalbenim većem je slučaj Haradinaj, koji je takođe prvostepenom presudom oslobođen krivice. Od sedmoro optuženih i peti ratni zločinac Rahim Ademi oslobođen je krivice odlukom Županijskog suda u Zagrebu, u predmetu koji je ustupljen od strane Haškog tribunala. Za sve zločine nad Srbima, njihove patnje i strahote na Kosovu i Metohiji, pravosnažno je osuđeno samo jedno lice, sa 13 godina zatvora.
Što se tiče građanskog rata u Bosni i Hercegovini, Međunarodni sud u Hagu je, u pet predmeta, optužio devet osoba, Srba muslimanske veroispovesti. Žalbeno veće donelo je drugostepenu presudu za sedmoro optuženih, dok se pred Žalbenim većem nalazi samo još jedan predmet, a to je predmet Rasima Delića koji je osuđen na tri godine zatvora u prvostepenoj presudi. Oslobađajuće presude dobila su tri optužena lica: Naser Orić, Zejli Delalić i Sefer Halilović. Ukupnu kaznu, od 38 i po godina zatvora, dobila su četiri optužena muslimana.
Sada da se malo upoznamo i sa odlukama Haškog tribunala prema našoj braći Srbima katoličke veroispovesti. Haški tribunal vodio je ili vodi postupak protiv 27 optuženih lica. Jedan predmet, sa dva optužena lica, ustupljen je hrvatskom pravosuđu. To je predmet Rahim Ademi i Mirko Norac. Dva predmeta, sa devet optuženih, nalaze se u fazi izvođenja dokaza optužbe ili odbrane.
Haški tribunal doneo je 20 pravosnažnih presuda, Hrvatska dve. Na zatvorsku kaznu, od ukupno 199 godina, osuđeno je 15 (Predsednik: Vreme.), dok je oslobođeno krivice... (Predsednik: Gospodine Petkoviću, govorite minut duže nego što je predviđeno Poslovnikom.) Dobro, javiću se kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da nastavim prethodno izlaganje. Pre nego što postavim pitanja resornim ministrima Vlade Srbije, želim i vama da saopštim da je u Haškom tribunalu, u 50 predmeta, optužen više od 81 Srbin pravoslavne veroispovesti, protiv 28 lica Haški tribunal je u različitim fazama izvođenja dokaza, a dva lica, na svu sreću, nisu dostupna Haškom tribunalu.
Osuđeno je 51 lice, od čega je Haški tribunal pravosnažno osudio 37 lica, koja su dobila 595,5 godina zatvora. U predmetima koje je Haški tribunal prosledio državnom sudu BiH, od deset optuženih lica, šestorica su pravosnažno osuđena na ukupno 126 godina zatvora. Na odluku Žalbenog veća u Haškom tribunalu čekaju tri Srbina nakon prvostepene presude od ukupno 85 godina zatvora.
Haški tribunal je doneo samo jednu oslobađajuću presudu, u predmetu Vukovar, ali je zato doneo i jednu doživotnu kaznu, srpskom generalu Stanislavu Galiću. Haški tribunal je odgovoran i za smrt više osoba srpske nacionalnosti. Ne bih navodio sva imena, ali znate za slučaj Slobodana Miloševića, Milana Babića, Slavka Dokmanovića itd.
Na kraju želim da postavim nekoliko pitanja resornim ministrima Vlade Republike Srbije. Da li je Vladi Republike Srbije poznata činjenica da je za sva zverstva počinjena nad Srbima na KiM kažnjen samo jedan pripadnik šiptarske separatističke OVK, sa kaznom od 13 godina?
Drugo pitanje – da li je Vladi Republike Srbije poznato da za sve stravične zločine nad Srbima pravoslavne veroispovesti u BiH nije pravosnažno osuđeno nijedno lice u Haškom tribunalu? Za zločine nad Srbima pravoslavne vere u BiH osuđen je jedino Rasim Delić, na tri godine zatvora, ali ovu odluku Apelaciono veće može da preinači, kao u predmetu Nasera Orića.
Kaznu zatvora od 35,5 godina Srbi muslimanske veroispovesti dobili su za zločine nad Srbima katoličke veroispovesti u BiH.
Pitanje je – da li Vlada Republike Srbije zna da za strahote srpskog naroda u Hrvatskoj, za etničko čišćenje, progon više od 250.000 Srba, veliki broj nezapamćenih zverstava i ubistava, nakon kojih je ostalo na hiljade dece bez roditelja... (Predsednik: Vreme.) Postaviću još jedno pitanje, dozvolite mi da završim. (Predsednik: Možete.)
Dakle, ostalo je na hiljade dece bez roditelja i invalida, a Haški tribunal nije doneo nijednu optužujuću presudu. Od 192 godine zatvora, koliko su u tom građanskom ratu dobili Srbi katolici, a odnose se na zločine protiv Srba muslimana, muslimanske veroispovesti u BiH, jedino je Županijski sud u Zagrebu osudio Mirka Norca na sedam godina zatvora, dok je Rahim Ademi oslobođen odgovornosti.
Srbi pravoslavne veroispovesti u Haškom tribunalu osuđeni su na 595,5 godina zatvora, u BiH na 126 godina zatvora i 85 godina u prvostepenim presudama pred Haškim tribunalom. Srbi su do sada kažnjeni sa ukupno 806,5 godina zatvora. I to nije sve, jer se u Haškom tribunalu sudi još dvadeset osmorici Srba i četvorici u BiH. Imamo i Gorana Hadžića i Ratka Mladića, koji su, na svu sreću, još uvek slobodni. (Predsednik: Hoćete li da privedete kraju? Govorite pet minuta.)
Poslednje pitanje – da li je Haški tribunal, sa ovakvim selektivnim presudama, zaista sud pravde?
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde su sve presude u Haškom tribunalu. Ako iko sumnja u verodostojnost mojih izjava, mogu da mu ih dam na uvid, jer se ne radi ni o kakvim tajnim dokumentima.
Molim predsednicu Skupštine Srbije da mi dostavi stenogram sa današnje sednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog vrlo velikog uznemirenja građana vezano oko sukoba između ministra odbrane gospodina Šutanovca i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ponoša želeo bih da dobijem odgovore na neka pitanja, a vezano pojedinačno za generala Ponoša, kao i za ministra Šutanovca.
Dozvolite mi da postavim temelj mojih pitanja i da kažem, kao prvo, da je vrlo neveštim upravljanjem, usled nekompetentnosti i nezainteresovanosti ministra odbrane, gospodina Šutanovca, kao i njihovih saradnika, vojska postala žrtva dnevno-političkih razmirica unutar vladajuće koalicije, a posebno frakcija koje se nalaze u DS. Sistematski se ruši ugled vojske i u narodu se stvaraju velike, mnogobrojne afere vezane za armiju, a posebno se podstiče nezadovoljstvo profesionalnog sastava Vojske Srbije.
Dozvolite mi da kažem da rukovodstvo svih država ovog sveta, bez obzira na politički sistem koji je zastupljen u državi, posebnu pažnju posvećuju dužnosti načelnika Generalštaba, jer je to najviša dužnost u vojsci, za koju su povezana značajna ovlašćenja. Na ovu dužnost se postavljaju oficiri koji su vođeni na komandnim dužnostima, koji su prethodno uspešno obavljali dužnosti komandanta jedinica na taktičkom i operativnom planu. Ovo pravilo je važilo i u Vojsci Kraljevine Jugoslavije, i u JNA i Vojsci Jugoslavije. Ali, sada više ne važi, samo u ovoj zemlji, samo sa ovom vlašću.
Sadašnji načelnik Generalštaba u prethodnoj vojničkoj karijeri najvišu komandnu dužnost koju je obavljao jeste dužnost komandira voda. To je osnovna komandna dužnost oficira po završetku Vojne akademije. Preskočio je sedam komandnih dužnosti: komandira čete, zamenika komandanta bataljona, komandanta bataljona, načelnika štaba puka brigade, komandanta puka brigade, načelnika štaba korpusa i komandanta korpusa ili slične operativne grupacije i direktno je uleteo na dužnost zamenika, a potom i načelnika Generalštaba.
Uz to, išlo se na munjevito napredovanje. Za šest godina, od čina potpukovnika do čina general-potpukovnika, sve kroz vanredna unapređenja. Koje to posebne kvalitete poseduje general Ponoš? To je jedno od osnovnih pitanja. Zašto su ti kvaliteti odjednom postali vidljivi otkada se Boris Tadić počeo baviti vojskom.
Na kraju, želeo bih da dodam, da započeti proces privatizacije vojske od strane (Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.) DS krunisan je dolaskom Dragana Šutanovca na dužnost ministra odbrane i postavljanjem biranog kadra DS na ključne dužnosti u vojsci i Ministarstvu.
Što se tiče vojske, nedvosmisleno se može zaključiti da se favorizuje kadar (Predsedavajuća: Četiri minuta.) naklonjen DS. Nastaviću kasnije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih samo da dopunim onaj deo iz prepodnevnog mog izlaganja i pitanja koja sam postavio pre pauze. Želeo bih samo da kažem građanima Srbije da DS, koja je na vlasti od 2000. godine do današnjeg dana, nije vršila depolitizaciju armije, što bi inače bilo u skladu i sa Zakonom o vojsci Jugoslavije, u skladu sa Ustavom, a i načelima koje sve političke partije imaju u svom programu.
Nama, na primer, ostaje nejasno kojim se kriterijumima vodila DS pri postavljanju lica na ključne dužnosti u Ministarstvu odbrane. Kako objasniti izbor npr, Bojana Dimitrijevića na dužnost pomoćnika ministra za ljudske resurse. Imenovani je po profesiji istoričar, dakle, profesionalno je orijentisan ka prošlosti, a postavljen je na dužnost na kojoj treba kreirati kadrovsku vojsku u budućnosti.
Zatim, koristeći pogodan vetar DS-a odjednom je visoko uzleteo i Zoran Jeftić, aktuelni državni sekretar, kućni prijatelj Zdravka Ponoša. U prethodnoj podeli vlasti, sa dužnosti referenta je uzleteo na dužnost pomoćnika ministra za ljudske resurse, sa koje je smenjen nakon nezakonitog postavljanja i penzionisanja velikog broja oficira, najpre generala iz 2006. godine.
Među izabranim kadrom ostao je iz prethodnog perioda Aleksandar Stojanović, samoproklamovani ekspert iz G17+, koji se brine o finansijama u Ministarstvu odbrane.
Oficiri, starija generacija, znaju ga kao prosečnog iz perioda dok je bio u Vazduhoplovnom zavodu "Moma Stanojlović" i iznenađeni su njegovim iznenadnim vaskrsnućem u svojstvu eksperta.
Prema našim saznanjima, svi pokušaji da se uspostave kriterijumi za vođenje oficira u službi, pa i penzionisanje, pali su u vodu dolaskom Šutanovca na dužnost ministra odbrane. U odsustvu jasno definisanih kriterijuma, ostavio sam mogućnost da se sve svede pod diskreciono pravo trojice ključnih u lancu odlučivanja - načelnika Generalštaba, ministra odbrane, predsednika Republike. Ako nam je poznata politička pripadnost navedene trojke, da li možemo govoriti o depolitizaciji vojske.

Po Poslovniku, čl. 225. i 226. Dame i gospodo narodni poslanici, danas sam imao prilike da se uverim da su gospodin Aleksandar Vučić i gospodin Tomislav Nikolić na neki način izvojevali i svoju prvu pobedu, a vezano oko razbijanja SRS i umanjivanja i sprečavanja odbrane gospodina Vojislava Šešelja pred Međunarodnim sudom u Hagu.
Naime, danas je sud u Hagu doneo odluku da se ubuduće više ne mogu poverljiva dokumenta i informacije stavljati na raspolaganje izvesnim članovima pravnog tima, kao što su gospodin Zoran Krasić i gospodin Slavko Jerković. Time smatram da su ih oni indirektno isključili iz rada pravnog tima, ljude koji su čitavo vreme radili intenzivno na pripremi njegove odbrane. Smatramo u SRS da je ovo prva pobeda, da gospodin Vučić i Tomislav Nikolić vode sa 1:0, a mi ćemo naći načina i vremena da taj rezultat izjednačimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja sam pre skoro mesec dana tražio odgovor od resornog ministra Vlade Republike Srbije na određeno pitanje. Danas bih postavio po drugi put ista pitanja, nadam se da će stići u narednih 30 dana.
Pre više od mesec dana, postavio sam nekoliko pitanja, a odnose se, konkretno, na to koliko je dokumenata do sada traženo, a koliko je dokumenata stavljeno na raspolaganje Tužilaštvu Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu, i to od strane nekih državnih, da ne kažem, kompletno, svih državnih institucija, a naročito Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, Specijalnog suda za ratne zločine, policije i ostalih institucija?
Takođe, tražim odgovor na pitanje koliko je dokumenata stavljeno na raspolaganje odbrani Srba koji su optuženi pred tim istim Haškim tribunalom?
Zahtevam da mi se odgovori i na pitanje koliko je do sada odbijeno zahteva Tužilaštva Haškog tribunala od strane odbrane optuženih Srba pred Haškim tribunalom? Zahvaljujem.

Po članu 225. i 226. Poslovnika. Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vas upoznam sa jednom vrlo bitnom činjenicom. Nadam se da su članovi DS i predsednik, gospodin Tadić, sinoć pratili suđenje gospodinu Vojislavu Šešelju, na kome je definitivno dokazana činjenica – da je gospodin Zoran Đinđić učestvovao u satanizaciji SRS i da je gospodin bivši premijer, pardon, premijer iz 2000. godine, direktno učestvovao u pisanju optužnice gospodina Vojislava Šešelja.
Danas više ne postoji nikakva dilema da je transkript koji je izašao u knjizi gospođe Karle del Ponte verodostojan i tačan. Mi smo sinoć imali priliku da čujemo jednog časnog i čestitoga građanina koji je, definitivno, sinoć to i potvrdio.
Nadam se i očekujem od predsednika Republike da se ogradi od politike gospodina Zorana Đinđića koju je vodio u to vreme, da se izvini SRS i porodici gospodina Vojislava Šešelja. Zahvaljujem.

Član 226. Dame i gospodo, poštovane kolege narodni poslanici, očekujem objašnjenje i odgovor resornog ministra Vlade Republike Srbije ili Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom na nekoliko pitanja.
Postavio bih pitanje i tražim odgovor: koliko je do sada ukupno dokumenata Tužilaštvo dobilo od strane srpskih državnih organa, bilo da je u pitanju Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom ili bilo koji organi Vlade Republike Srbije?
Takođe me interesuje koliko je dokumenata do sada dobila odbrana srpskih političara, generala, policijskih i vojnih, sasvim svejedno, koji su optuženi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu?
Dalje me interesuje koliko je ukupno zahteva za različita dokumenta uputilo Tužilaštvo srpskim organima, a koliko je ukupno dokumenata tražila odbrana srpskih optuženika pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu?
Interesuje me koliko je ukupno zahteva Tužilaštva odbijeno od strane državnih organa Republike Srbije i da li je uopšte odbijen bilo koji zahtev?
Posebno me interesuje koliko je zahteva odbrane srpskih optuženika, odnosno optuženika pred Međunarodnim sudom u Hagu odbijeno? Takođe me interesuje koliko je Tužilaštvo čekalo na odgovor ili dokument koji je potraživalo od strane srpskih vlasti, a koliko je čekala odbrana?
Jer, prema mojim informacijama, nekoliko meseci je odbrana čekala na određeni dokumenat, čak možda u nekom momentu taj dokument više nije bio ni validan, niti je bio neophodan, jer je prošlo vreme da bi se taj dokument upotrebio.
Molim odgovore na ova pitanja, jer prema mojim informacijama, za koje ne tvrdim da su tačne, ogromna je razlika u broju dokumenata koje je dobilo Tužilaštvo od strane srpskih državnih organa i dokumenata koje je dobila odbrana. Prema mojim informacijama, Tužilaštvo je do sada dobilo ukupno ili okvirno 1.787 različitih dokumenata, dok je odbrana dobila samo osam. Molim da dobijem odgovore na postavljena pitanja. Zahvaljujem.