Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li ste razmišljali da mi date odgovor na prethodno pitanje – da li je ovaj zakon uslov za evropsku integraciju?
Ali, svejedno, bez obzira na to, SRS je podneo amandman na član 22. Radi lakšeg razumevanja pročitaću šta piše u predlogu, a zatim objasniti na koji način je podnet amandman. U članu 22. piše: "Odlikovanje može nositi samo odlikovano lice, na propisani način".
To "na propisan način" je za nas sporno i želimo da to preciziramo, zato što želimo da zakonske propise razumeju svi građani Srbije, a ne samo oni koji su radili predloge i ne samo oni koji treba da usvoje taj zakon, pre svega mislim na narodne poslanike. Jer, nepoznavanje zakona škodi. To je vama, gospodine ministre, jasno i poznato.
Šta je predložio SRS? Preložio je da taj stav 1. člana 22. glasi: "Odlikovanje može nositi samo odlikovano lice, na način propisan ovim zakonom kao i podzakonskim aktima u skladu sa njim''.
Vlada nije prihvatila taj amandman i u obrazloženju kaže sledeće: ''Amandman se ne prihvata. ''Propisani način'' podrazumeva postupanje koje je u skladu za zakonskim i sa odredbama podzakonskih akata donetih za sprovođenje zakona''.
Ne pate poslanici SRS od toga da njihovi amandmani budu prihvaćeni, nego da zakonski predlozi budu što jasniji i na korist građanima Srbije. Nama bi bilo sasvim svejedno, kao što ste to više puta do sada učinili, da je prihvaćen isti ovakav ili možda sličan amandman koji je podneo neko ko čini skupštinsku većinu. Za nas je suština da nam zakonski propisi budu jasni i primenjivi u praksi, a ne da izazivaju zabunu i da ponekad niko živ ne može da se snađe u tim propisima.
I kada pokušavamo da preciziramo i jasno definišemo određene zakonske predloge, vi to ne prihvatate. A kao epohalno otkriće i veliki značaj ove vlade predstavljate to što će uskoro biti ukinuto ne znam ni ja koliko zakonskih propisa, a zatim će i Vlada ukidati svoje uredbe. Šta nam to znači kad izazovemo veliku zabunu, kada unesemo nesigurnost, a u momentu kada se donose zakoni, vi nećete to da prihvatite i nećete da poslušate.
Od ovog amandmana pa mislim i nadalje zakonske mogućnosti ministra Markovića mogu da dođu do izražaja, može da predloži prihvatanje ovih amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je SRS jasno iznela svoj stav po pitanju civilnog služenja vojnog roka, međutim, danas kad govorimo o angažovanju Vojske Republike Srbije u multinacionalnim operacijama, tu imamo utemeljenje u članu 140. Ustava.
Gospodine ministre, član 140. se mogao direktno primenjivati na taj način što bi Narodna skupština Republike Srbije u svakom konkretnom slučaju otvorila raspravu i donela odluku o tome da li da uputimo pripadnike naše vojske u mirovne misije, a ne u multinacionalne operacije, i onda bismo imali konkretan slučaj u vidu.
Međutim, tu ima jedan problem. Gospodine ministre, vi ste se izdigli iznad svog srpskog naroda. Ukazujemo vam, već treći dan, na određene stvari, vi ste to i poslušali. Mi ovde iznosimo svoj vrednosni sud o nekim stvarima, a vi onda kasnije ulazite u polemiku, ja bih rekao srpskim narodnim rečnikom, čak, u svađu sa narodnim poslanicima.
Rekli ste juče, pred kraj rasprave, narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću, koji je vrhunski patriota, par ekselans intelektualac, mlad čovek, da je nevaspitan, a on je samo pričao, iznosio vrednosni sud, svoj lični i stranke kojoj on pripada, ali kvalitetno pripada. Pošto niste imali nijedan drugi argument, onda ste rekli da je nevaspitan i mislite da ste time rešili taj problem.
Niste, najviše vi ovde treba da pokažete hrabrost kao ministar vojni. Ne osporavamo, možda vi to zaista i jeste, ali niko ne može biti ni moderniji, niti može biti humaniji od pripadnika i članova SRS.
Za nas možda nije moderna i nije prihvatljiva gej parada, ali tradicija na kojoj mi pre svega temeljimo svoju svetlu budućnost, ne sme da bude zaboravljena. Niste mi to osporavali …(Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da se primetiti da želite aktivno da učestvujete u raspravi o amandmanima. Mi podnosimo amandmane iz razloga što se ovaj zakon, po oceni i stavu SRS, suštinski mnogo razlikuje od onoga što vi zastupate. Navešću dva, veoma bitna, razloga. Prvi razlog – vi želite da Vojsku Srbije uvedete u NATO. Doduše, niste jedini, postoji određen broj bivših članova SRS, koji, takođe, danas žele to da učine.
Drugi razlog – mi duboko poštujemo član 45. Ustava Republike Srbije, koji govori o prigovoru savesti. Vi, čini mi se, na jedan pogrešan način, želite da date osnova za primenu tog zakona.
Aktivan i pasivan rezervni sastav mi želimo da zamenimo jednom kategorijom, a to su profesionalni vojnici u rezervi, koji predstavljaju obučen rezervni sastav, koji se mogu angažovati na određenim mestima, i ostali deo teksta člana 54. ne razlikuje se mnogo ni po našem konceptu. Suštinski, ne možemo reći da aktivan sastav, koji se angažuje 45 dana u obuci, da se mnogo razlikuje od pasivnog, koji bi se angažovao u toku jedne godine 15 dana.
Prihvatili smo angažovanje i raspored profesionalnih vojnika u rezervnom sastavu po teritorijalnom principu. To je sasvim logično i u redu, i na tome se u dobrom delu temelji izlaganje i diskusija kolege Mirka Munjića, zbog čega to ima efikasnog i praktičnog smisla. Znači, raspoređivanje po teritorijalnom principu je apsolutno u redu.
Angažovanje profesionalnih vojnika u toku jedne godine na otklanjanju elementarnih i drugih nepogoda. To je, takođe, nešto što mi u potpunosti podržavamo, ali podelu na aktivan i pasivan sastav, to ne možemo da prihvatimo. Pre svega, član 139. Ustava mi duboko poštujemo i najtoplije preporučujemo i vama, napravite zaokret i više iščitavajte član 139. Ustava nego član 45. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Član 75. govori o jednom dokumentu, SRS nema ništa protiv toga, ali stav 4. za nas je principijelno neprihvatljiv. Taj dokument, koji reguliše član 75, jeste vojna knjižica i tu se govori ko dobija vojnu knjižicu, kada je čuva i gde je čuva.
Zanimljiv je stav 3. kaže: „Zabranjeno je iznošenje vojne knjižice iz Republike Srbije.“ A piše tamo da je zabranjeno i unošenje alkohola, ali neki unesu, a neki malo i gucnu, probaju.
''Obrazac vojne knjižice i način njenog izdavanja propisuje ministar odbrane.'' Mi smo predložili, u stavu 4, da to radi Ministarstvo.
U članu 71. stav 1. kaže „O vojnim obveznicima jedinstvenu evidenciju vodi Ministarstvo odbrane“. Ovde su članovi u suprotnosti i nema nijednog razloga da Ministarstvo ne bude nadležno za izdavanje obrasca vojne knjižice. Šta će se desiti?
Recimo, bili neki izbori, skupštinska većina je izabrala ministra odbrane i on je došao i treba za tri dana obrazac vojne knjižice. Ko to bolje od njega zna? Pa, znaju zaposleni u Ministarstvu, zato oni to treba i da urade.
Ne bi nas iz SRS iznenadilo kada bi bio donet jedan zakon, odnosno predložen, i da kaže, ja, ministar vojni umesto svih vas služiću vojsku. Zbog čega bi to eventualno mogao da uradi ministar vojni? Iz razloga što bi, ako bi samo on bi vojnik, lakše bilo da završi proces uništavanja srpske Vojske.
Ali, dok je građana Srbije, patriotski opredeljenih, Srpske radikalne stranke na političkoj sceni, takav zakon neće biti moguć i ovim vašim predlozima mi ćemo se uvek energično suprotstavljati. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, sintagma ''selo gori, a baba se češlja'' apsolutno je primenjena u ovom domu. Ministar je prisutan ovde prisutan sve vreme i to je nešto što je u redu, ali je puno neformalne komunikacije sa poslanicima, puno gestikulacije, što nije primereni i nije dobro. Danas smo ovde očekivali, i inače kada se raspravlja o Zakonu o vojsci i Zakonu o odbrani, da jedna grupa vojnika na odsluženju vojnog roka sa oružjem sedi na balkonu ovog visokog doma. Pretpostavljam da bi i kolegi Konstantinu Arsenoviću zaigralo srce, kao i mnogima od nas koji smo služili vojni rok sa oružjem.
Međutim, kolega Ostojiću, nije slučajno da se ovde pričaju neke priče koje nemaju mnogo veze sa ovim zakonima. Da bi prošlo nešto olako i jednostavno, ali sećamo se jučerašnje priče – deda je učestvovao u Cerskoj bici, pokazao junaštvo, nije otišao tamo i pozvao nekoga iz belog sveta da bi se tu obračunali, nego je branio svoju otadžbinu, a unuče danas sedi ovde, ili u kontinuitetu određeno vreme, i baš ga briga što prolazi ovakav zakon.
Ispred SRS nismo imali drugu mogućnost nego da podnesemo amandman na član 32. ovog zakona o civilnom služenju vojnog roka. Vidite šta se tu kaže – licu u civilnoj službi u toku vršenja službe može se odobriti putovanje u inostranstvo za vreme redovnog ili vanrednog odsustva, pa stoji dalje ko to odobrava.
Ministre, ne morate uopšte da odobravate odlazak u inostranstvo. Motel „Šarić“ na Ibarskoj magistrali je mnogo bliži nego bilo koje inostranstvo. Sve što treba da uradite ili završite tamo možete i ovde. Setite se, imate prijatelje koji su 2001. godine, odnosno malo kasnije, odlazili tu na preuzimanje vrlo važnih vojnih dokumenata, pa možete sada da to obavite ovde, da ne šaljete te koji navodno služe vojni rok u civilu da bi i ovo Vojske što ima sada na neki način dotukli.
Rekli ste, između ostalog, da se povećao broj lica koji žele da služe vojni rok sa oružjem.
Nije se povećao zbog vas kao ministra vojnog, nego, nažalost, povećao se zbog saznanja koliko je ova država ugrožena, kao i zbog mogućnosti i ljubavi da se odbrani svoja otadžbina. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, i vi i javnost Srbije mogli ste se uveriti da Poslanička grupa SRS poseduje zavidno znanje iz ove oblasti. Imali smo dilemu kada je u pitanju član 27. da li ga potpuno brisati ili uložiti amandman na njega, da se proba nešto popraviti. Jer, u članu 24, 25. i 26. se reguliše i stil služenja vojnog roka, mi bismo tako rekli. A stil može biti: sa oružjem ili bez, dužina trajanja, najranije kada se može otići na odsluženje vojnog roka i rekao bih, najkasnije u životnom dobu jednog čoveka, odnosno vojnog obveznika.
U članu 27, kažete: ''Regrut koji zahteva da bude upućen na služenje, odnosno dosluženje vojnog roka.'' Ukoliko imamo ovakav zakon, posebno imajući u vidu odredbu člana 24, 25. i 26, onda nema potreba da upućuje zahtev.
Na osnovu ovoga je stvorena i obaveza, odnosno izuzetak pod određenim uslovima. I onda, u skladu sa potrebama Vojske, u skladu sa ovim zakonom, odlazi se na odsluženje vojnog roka.
Zbog čega smo amandmanski intervenisali? Više zbog stava 2. člana 27, nego zbog stava 1, iako smo neke izmene predložili u kompletnom članu. Stav 2. kaže: ''Regrut koji se sa odobrenog privremenog boravka u inostranstvo vrati u zemlju i zatraži da bude upućen na služenje vojnog roka, upućuje se u prvom uputnom roku.'' Mi smo rekli –''upućuje se u skladu sa zakonom.''
U obrazloženju zbog čega se ne prihvata ovaj amandman navodi se – da je neko otišao privremeno u inostranstvo, pa se vratio da odsluži vojni rok. Ne, neko je mogao da ode sa 18 godina, kada inače po ovom zakonu ne može biti vojni obveznik, ne može služiti vojsku, i ako se vratio, ne možemo ga slati u narednom roku, ali može da se desi još jedan praktičan problem. Ako postoji odlazak na odsluženje vojnog roka u decembru, i ako su sve pripremne radnje završene, recimo, uslovno, da je to 10. decembar, a on se vraća iz inostranstvo 29. ili 30. novembra. Prvi uputni rok je ta klasa u decembru, a sve pripremne radnje su završene. Da, biće to sledeći, a onda smo mi rekli, da bismo precizirali, da ne bismo izazvali nikakvu zabunu i nedoumicu, dakle – ''u skladu sa zakonom''. A to bi već bio sledeći uputni rok.
Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti. On bi u dobrom delu poboljšao i pojasnio ovu odredbu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, od vas tražim da me dobro pratite, a nisam iz Čačka, Čačak je lep, kao uostalom i cela naša otadžbina, ali sam video da se trudite da razumete principe SRS, no, niste to u dovoljnoj meri savladali, zbog toga samo i tražim da me pratite.
Kada je kolega Munjić podneo amandman na član 42, i tražio da to radi Ministarstvo odbrane, a ne neko drugo ministarstvo, vi ste to rekli – pa da me onda kritikujete. Ne, vi niste razumeli princip SRS. Ministarstvo odbrane je postojalo i pre ministra Dragana Šutanovca, i sada, postojaće, naravno, i posle toga.
Podneo sam amandman na član 47. stav 2, ovog zakona, i nismo rekli da Ministarstvo odbrane nema pravo da donese odluku u vezi posebnih prava vojnika koji služe sa oružjem. Inače, da vas podsetim, po nama članovima SRS, prava regruta i vojnih lica su opšta i posebna, posebna su, za nas je pre svega, služenje vojnog roka pravo, pa tek onda vojna obaveza. To je uspostavljeno zakonom. Ali, postoji posebno pravo vezano za novčanu naknadu i samo da to ne čini pojedinac, da ne čini ministar, nego da čini Ministarstvo odbrane.
Ukoliko ste pažljivo slušali, gospodine ministre, od danas pa nadalje, naučićete jedan princip SRS. Zahvaljujem vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, svoju raspravu moram ponovo započeti pitanjem - da li ste vi ministar u kapacitetu koji može sasvim odgovorno da predstavlja i zastupa ovaj zakon u ime Vlade?
Naime, ne želim da osporim vaše lične kvalifikacije, kako smo se jednom razumeli. Vi ste doktor ekonomskih nauka, doktorirali ste kao vrlo mlad čovek, to cenim, ali se postavlja pitanje da li adekvatno možete da odgovorite na sve primedbe koje su se čule u toku ove rasprave i koje će se čuti u narednom periodu vezano za raspravu o Predlogu zakona o odlikovanjima. Mogli ste da vidite da iz svih stranaka, čak i onih koje čine skupštinsku većinu, ima ozbiljnih primedbi po pitanju ovog zakona, a posebne su primedbe od strane članova SRS, kao i drugih koji su trenutno u opoziciji.
Ako biste pitali poslanike SRS da li treba ovaj zakon da stoji u pravnom sistemu Republike Srbije, mi bismo rekli da treba da stoji. Ali, da li on ima svojih nedorečenosti, da li ima svojih mana? Ima i te kako, ima ih mnogo. Vi ste u uvodnom izlaganju rekli da je to kratak, jednostavan i precizan zakon. Suprotno je svemu tome.
Ovaj zakon ima dva člana više nego važeći, ima puno nejasnoća i nije precizan. Izgleda da ste imali nameru diskontinuiteta sa prethodnim zakonom, a zadržali ste tehniku i proceduru prilikom predlaganja, dodele, nošenja i oduzimanja odlikovanja. Apsolutno je identična važećem zakonu SRJ iz 1998. godine, samo ste broj odlikovanja, i po vrsti i po stepenima, smanjili i upodobili verovatno novom sistemu vrednosti.
Za divno čudo, sada se promoviše nešto što se zove emocija i što se želi sugerisati, pre svega poslanicima SRS – ne unosite emocije kad diskutujete o predlozima zakona koji dolaze iz Vlade Republike Srbije. Naprotiv, mi jesmo emotivni ljudi, ispoljavamo svoje emocije na drugim mestima, ali ovde vrlo pragmatično nastupamo, proučavajući zakonske predloge i dajući svoja mišljenja u vezi sa tim predlozima.
Krenuo bih u analizu ovog zakona i moram da kažem da nekoliko kategorija, veoma temeljnih, nikada i ni u kom slučaju ne smeju da se zaborave i moraju biti naglašene bar u ovakvim zakonima, a to su Vojska Srbije, Srpska pravoslavna crkva i Skupština Republike Srbije.
Neko je ovlaš pomenuo Skupštinu Republike Srbije, odnosno rekao da se ovim zakonom uopšte ne pominje, osim što će doneti ovaj zakon, gde bi ona trebalo da ima svoje mesto u praksi. Trebalo bi da ga ima u dodeli, jer se moglo predvideti, ovaj zakon se donosi na neodređeno vreme, na neodređen broj slučajeva, kao neko ko će odlučivati o dodeli priznanja predsedniku Republike. Ne mislim Borisu Tadiću, nego institucionalno predsedniku Republike. Ako znamo šta piše u ovom zakonu, kako se dodeljuju ta odlikovanja, i ako predsednik Republike bude kandidovan za takvo odlikovanje, onda bi jedino merodavno telo ili organ mogla da bude Skupština Republike Srbije.
Član 3. Predloga zakona u stavu 1. i 2. kaže: „Odlikovanja mogu biti dodeljena državljanima Republike Srbije, domaćim pravnim licima i drugim subjektima. Odlikovanja mogu biti dodeljena i posmrtno.“ To je u redu. Želim da komentarišem stav 3, koji kaže: „Odlikovanja mogu biti dodeljena i stranim državljanima, stranim pravnim licima i međunarodnim organizacijama.“
Možda ovaj stav ne bi izazvao toliku pažnju kod mene da prethodna dva dana nismo imali, kolokvijalno nazvano, raspravu o vojnim zakonima u ovoj sali. Pošto smo imali tu raspravu, moram da komentarišem i opravdano sumnjam da možda na brzinu donošenje ovog zakona i jeste ovaj stav 3. člana 3. Predloga zakona.
Podsećam da je 13. marta 1999. godine u Briselu održan tajni sastanak rukovodstva NATO-a, gde su bili prisutni, između ostalih, general Klaus Nauman, Vesli Klark, general Švarckopf, general Anderson, general Rozman, Žak Klajn, Vilijam Voker i Bernar Kušner. Na tom tajnom sastanku je doneta odluka da se bombarduje SRJ 17. marta, ali je zbog nepovoljnih vremenskih prilika to odloženo za 24. mart.
Šta je dogovoreno na tom tajnom sastanku? Tu je doneto nekoliko, mislim oko pet zaključaka. Posebnu pažnju izaziva četvrti zaključak, ali vredi pomenuti i ostale. Stvoriti najoptimalnije uslove, to je prvi zaključak te grupe, za agresiju na Jugoslaviju operacijom „Aligator“, poniziti Jugoslaviju, poraziti vojsku, poraziti policiju na KiM i u Jugoslaviji.
Drugi zaključak – u slučaju pružanja otpora, Jugoslaviju razarati najubitačnijim sredstvima, uz korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnim bombama.
Zaključak treći – formirani međunarodni sud u Hagu treba da presuđuje po brzom postupku političkom, vojnom, policijskom rukovodstvu Jugoslavije.
Zaključak četiri zaslužuje posebnu pažnju – u slučaju otpora Jugoslavije, treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode. Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu. Vinču ne treba štedeti jer se rušenjem reaktora stvaraju mogućnosti za brzu kapitulaciju Jugoslavije. Aktivirati i operaciju „Potkovica“, odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog življa koji će se povlačiti prema Albaniji i Makedoniji, gde će čekati televizijske ekipe najvećih medijskih kuća u svetu kako bi se ovo ovekovečilo kao navodna zverstva jugoslovenske vojske i policije.
Zaključak peti – stvoriti uslove za stvaranje nezavisne države Kosovo, koja će funkcionisati samo uz prisustvo NATO, i to će se zadržati, po njihovoj proceni, oko 20 godina.
Postoji i šesti zaključak – ukoliko dođe do brze kapitulacije Jugoslavije, odrediti pravce povlačenja vojske, zarobiti vojna tehnička sredstva i proglasiti ih ratnim plenom OVK.
Pročitao sam ovih nekoliko imena. Želim unapred da saopštim javnosti Srbije da nikada nikome ne padne na pamet da ove ljude, a znajući aktuelni režim i izvršnu vlast Republike Srbije, realno je očekivati da ovi učesnici tajnog sastanka, koji su doneli odluku o bombardovanju Jugoslavije, mogu možda biti potencijalni kandidati za dodelu jednog od odlikovanja po zakonu koji skupštinska većina treba da usvoji u nekom narednom periodu.
U obrazloženju stoji da je jedan od razloga za donošenje zakona da bi predsednik Republike, u skladu sa članom 112. Ustava Republike Srbije, mogao da obavlja jednu od svojih aktivnosti. Čini mi se da potrebe za donošenje ovog zakona mogu da se svrstaju u dve grupe.
Jedna je da se sadašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić ojačao dodelom još jednog, po poimanju SRS, ozbiljnog posla dodeljivanja odlikovanja, ali mi smatramo da ta odlikovanja treba zaslužiti. Mogli ste da čujete vrlo kvalitetno izlaganje kolege Munjića, koji je, kao ovlašćeni predstavnik SRS, u uvodnom izlaganju rekao ko sve to zaslužuje. Naravno, to je propisano u proceduri, ali samo u nekim kvalifikacijama, kao narodni poslanik, ko bi mogao da se nađe kao potencijalni kandidat za dobijanje tog odlikovanja sa jedne strane, a sa druge strane, možda čak i oni koji ne zaslužuju da uđu na teritoriju Republike Srbije da budu kandidati za dodelu tih priznanja.
Ne smemo to dozvoliti, ali period od šest godina, u kojem je Boris Tadić na čelu Republike Srbije kao njen predsednik, mogao je da dovede skupštinsku većinu ili predlagača da imamo kvalitetniji predlog zakona vezano za dodelu ovih odlikovanja.
Kada je u pitanju nošenje priznanja i odlikovanja koja su dodeljena od strane drugih država ili međunarodnih organizacija, može da se komentariše i zbog čega se postavilo takvo pitanje, ali mi smatramo da bi bilo dovoljno od strane Ministarstva za inostrane poslove jednom odobriti to nošenje i da se ono nosi u svim drugim prilikama kada je to propisano.
Kada je u pitanju član 8, gde su tačno propisani ordeni koji se uspostavljaju ovim zakonom, mogli smo da preuzmemo skoro sve ordene koje predviđa i sadašnji zakon o odlikovanjima iz 1998. godine, izuzev nekoliko koji zbog prestanka postojanja SRJ, zbog naziva, ne bi bili adekvatni, a svi ostali ordeni su mogli da se zadrže.
Jer, svejedno što u opisu za pojedine ordene kažemo da se dodeljuju za hrabrost, ako postoji poseban orden za hrabrost, onda je to veća motivacija.
Ako postoji orden rada u svakoj oblasti, njega možemo dodeliti, ali sigurno je da ako postoji i kao specijalno predviđen orden rada, onda ćemo motivisati veći broj potencijalnih kandidata da se takmiče, da imamo pozitivno takmičenje, pozitivno stvaralaštvo.
Ali, ukinuti veliki broj drugih priznanja, kao što su medalje… Ova godina je promovisana kao godina našeg naučnika Milutina Milankovića, pa i Nikole Tesle, što je postojalo ranije a sada nema, i mnogih drugih.
Juče je jedan narodni poslanik ovde postavio pitanje nama, pre svega misleći na poslanike SRS, da li znamo gde su granice Republike Srbije.
Svakako znamo i uvek kažemo, kao što i građani Srbije znaju, da su granice Srbije i Kosovo i Metohija, ali izostavljanje Medalje Obilića ukazuje da neki o tome i ne misle, jer nas to istorijski vraća u taj period i sada čini jednu pozitivnu depresiju na građane Srbije da KiM uvek i u svakom momentu jeste Srbija i da kroz ova odlikovanja koja su predviđena ovim zakonom moramo da znamo da je to tako.
Da biste popravili kvalitet ovog predloga zakona, SRS je podnela 18 amandmana.
U suštini, to neće moći da bude dobar zakon, da bude primenljiv na neodređeno vreme, jer predlog nije dozvolio takvu mogućnost, ali kada bi ministar Milosavljević hteo mene da demantuje sa početka moje debate, da on ima kapacitet da meritorno može da odlučuje o onome što ovde zastupa, on bi onda rekao da ovaj zakon treba povući, doraditi ga i ponovo vratiti u skupštinsku proceduru.
Slažemo se da se ne čeka dug vremenski period, nego da to bude u relativno kratkom periodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne smeta poslanicima SRS da rade nedeljom i da rade noću, nego prosto pomislim da sam izgubio kalendar, da danas možda i nije nedelja.
Malopre ste prozvali gospodina Vlahovića, on čovek nije svestan ni da se nalazi možda ovde, kaže - ne, nisam ja.
Da se vratimo na amandman koji sam podneo na član 5.

Ne pravim kvalifikaciju narodnih poslanika, nego sam prisutan svaki dan u ovoj skupštini kada ona radi, kada zaseda, i nisam imao priliku ni u jednom radnom danu da vidim ovoliko poslanika iz pozicije, ali to nije uopšte ni bitno. Drago mi je da vodim raspravu pred ovako punom salom.
Podneo sam amandman na član 5. zakona o državnom premeru i katastru i predložio sam da se u članu 5. stav (7), gde se kaže da se godišnji plan radova objavljuje na Internet stanicama Republičkog geodetskog saveta, doda "i u sredstvima javnog informisanja".
U obrazloženju predlagač se poziva da drugi državni organi takođe svoje planove rada i programe objavljuju samo na sajt stranicama i kao da je to dovoljno.
Reći ću vam šta se u praksi dešava. Građani Srbije ne mogu da ostvare svoja prava, na šta ih inicira Republika Srbija dodelom nekih sredstava, samo zbog toga što se objavljuju na sajt stranicama, a kada bi javno bili objavljeni onda bi situacija bila sasvim drugačija.
Imam osećaj da se ovo čini prosto iz razloga da građani Srbije ne bi iskoristili neka svoja prava, jer samo u tim slučajevima, ukoliko su upoznati sa nečim, mogu da apliciraju na određene stvari i da konkurišu.
Srbija je i ono mesto i ono selo, a sasvim slučajno postoji u opštini iz koje dolazim jedno selo –pošto je i sledeći amandman moj, predlažem da istovremeno govorim četiri minuta – u kojem je učenik koji pohađa tu školu i najbolji i najlošiji, samo iz razloga što postoji jedan učenik.
Mi smo imali priliku da čujemo na sednici koja jeste u toku, a kada se raspravljalo o prosvetnim zakonima, koliko ima pismenih, odnosno nepismenih građana Srbije, a koliko ih je u poziciji da koristi kompjutere uopšte. Zbog toga i iz praktičnih razloga treba ovo objavljivati i u sredstvima štampe.
Sada želim da govorim o amandmanu koji je SRS podnela na član 8. ovog zakona i tu se govori o stručnim poslovima koje radi državna uprava. Uglavnom, najveći broj zadataka iz ovog člana predviđeno je da obavlja Geodetski zavod, ali u izuzetnim slučajevima to rade i neki drugi organi, pa je u stavu (3) člana 8. predviđeno da geodetske radove, izradu topografskih karata, razmere jedan prema 25.000 i sitnijih razmera, kao i vođenje posebnih evidencija o nepokretnostima, koji se obavljaju, izrađuju i služe za vojne potrebe, vrši organ nadležan za poslove odbrane, u skladu sa posebnim propisima.
Predlažemo da se doda "ovim zakonom" i ostaje posebnim propisima. Nelogično je da se postupa po određenom zakonu, a da ne važe odredbe tog zakona za postupanje po tim zakonima, te stoga predlažemo da ukoliko vojni organi rade ove poslove, da važe i posebni propisi za njih, a naravno i odredbe ovog zakona da se primenjuju za te organe.

Poslovi premera i katastra su državni poslovi. Oni su u nadležnosti Zavoda za geodetske radove, odnosno geodetsku upravu. Predložio sam u ime SRS da se tačka 14) ovog člana briše, gde se predviđa u nadležnostima Geodetskog zavoda i procena i vođenje vrednosti nepokretnosti.
Smatramo da Zakon o eksproprijaciji, zakon o premeru i katastru, zakon o planiranju i izgradnji treba da imaju određene odredbe koje su zajedničke, a zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji je bio na dnevnom redu Skupštine pre nekoliko meseci i tamo je predviđeno ko vrši procenu nepokretnosti.
Predlažemo i sada da se ovo briše, a mislimo da bi poreska uprava znatno kvalitetnije vršila procenu vrednosti nepokretnosti i da ovo što je u nadležnosti Geodetskog zavoda treba da bude u nadležnosti poreske uprave.

Ovim amandmanom predlažemo da geodetska organizacija ne može da obavlja određenu vrstu poslova. Član 27. se nalazi u Trećoj glavi, gde se govori o tehničkoj dokumentaciji, projektovanju, izvođenju, stručnom nadzoru nad izvođenjem građevinskih radova. Za nas je državni premer i katastar posao od par ekselans važnosti za državu i za sve njene građane.
Šta stoji u članu 27? Idejni projekat podleže stručnoj kontroli revizione komisije koju obrazuje Zavod. Glavni projekat podleže tehničkoj kontroli. Stav 3: tehničku kontrolu glavnog projekta za izvođenje geodetskih radova iz člana 25. ovog zakona vrši Zavod, iza sledi ovo što mi predlažemo da se briše, ''ili geodetska organizacija koju odredi investitor i koja ispunjava uslove iz člana 17. stava 1. ovog zakona''. U članu 17. je predviđeno koje uslove treba da ispunjava geodetska organizacija.
Zbog čega mi predlažemo da se ovo briše, odnosno da geodetska organizacija ne može da vrši ovaj deo posla? Nama je poznato da je u Srbiji veliki broj kooperantskih preduzeća u vlasništvu ljudi koji rukovode određenim državnim organima i upravo favorizuju ta svoja preduzeća. Ne smatramo da ovde može nedostajati stručnosti, ali zbog eventualne povezanosti smatramo da geodetske organizacije ne treba da rade ove poslove.
Nešto bih predložio ministru da je tu, da se ovo sasvim ozbiljno izgovara, ''vodi evidencija o otvaranju zdravstvenih ustanova, bolnica itd.'', i u tom slučaju, kada bi se znalo tačno koje su sve ustanove otvorene, ne bi nam se desilo da i Đilas i gospodin Dačić otvaraju istu bolnicu.
Ne bi bilo loše da o tome razmislite i da ovo prihvatite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu određenih odredaba ovog zakona geodetska organizacija je ovlašćena da radi izradu elaborata i nakon urađenog elaborata ovim članom 118. je propisano da ga predaje Zavodu.
Zavod vrši pregled elaborata. Ako elaborat nema nedostataka, Zavod će overiti prijem elaborata. Ukoliko postoje određeni nedostaci, onda je u nadležnosti Zavoda da u postupku pregleda elaborata utvrdi nedostatke, zapisnikom se naloži geodetskoj organizaciji da u ostavljenom roku otkloni nedostatke. Ovde smo precizirali, ostavljeni rok apsolutno ne znači ništa. Postavljamo pitanje, ko ima diskreciono pravo u ime Zavoda ili nekog drugog organa da propiše koji je to optimalan rok za otklanjanje nekih nedostataka.
Taj rok mi preciziramo i kažemo, u roku od osam dana geodetska organizacija treba da otkloni sve nedostatke koje je utvrdio Zavod. Vi kažete da ponekad taj rok od osam dana može da bude kratak, ponekad nije dovoljan da bi se otklonili ti nedostaci.
Mi smatramo da zainteresovane strane moraju da znaju u kom vremenskom periodu mogu da ostvare svoja određena prava, te je stoga rok od osam dana apsolutno primeren i prihvatljiv i ne menja vam koncepciju ovog zakona.
Mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana dobili jedan član koji bi bio sasvim korektan i ne bi mnogo uticao na geodetske organizacije. Zavod bi i te kako imao ažurnu dokumentaciju u slučaju prihvatanja ovog roka. Ne vidim nijedan razlog da ovaj amandman ne bude prihvaćen.

Gospodine ministre, mi ovde govorimo o premeru i o katastru nepokretnosti. Nepokretnosti su podložne prometu, naravno, na osnovu zakonskih odredaba. Član 119. govori o praćenju nastalih promena nepokretnosti i u cilju obezbeđenja ažurnosti katastra nepokretnosti, Zavod po službenoj dužnosti prati promene sve koje se pojavljuju na nepokretnostima.
Praćenje može da se vrši povremenim aviosnimanjem, periodično na celoj teritoriji Republike Srbije. Naravno, može da se vrši i na drugi način, praćenjem tih promena nepokretnosti koje mogu da budu česte.
Državni i drugi organi i preduzeća i ustanove i druge organizacije dužne su da Zavodu dostave isprave koje su od uticaja na podatke o nepokretnostima i prostornim jedinicama. Zbog preciznosti, ovde se radi o čisto pravno-tehničkoj potrebi da se ovaj član ispravi, kaže se - pored ovih organizacija i lica koja su predviđena stavom (3) člana 119, SRS predlaže da imaju pravo intervencije, pravo predlaganja određenih promena nad nepokretnostima sva zainteresovana lica.
Znači, samo dodajemo pored ovih organizacija i zainteresovana lica. Pravno-tehnička intervencija je poželjna i prihvatljiva, ne menja suštinu ovog zakona. Mislim da je ovaj amandman celishodan i kvalitetan.

Dame i gospodo narodni poslanici, stiče se utisak da vi ovo otaljavate. Malopre je dokaz predsednica i ona to nije namerno verovatno, ali premor je uticao, poziva na amandman koji je već raspravljan.
Mi o ovome želimo da vodimo kvalitetnu raspravu u ime miliona građana Srbije koji poseduju nepokretnosti, pre svega mislim na zemljište kada to kažem.
Malopre me gospođa Vjerica Radeta dobro podsetila da još možda ove godine to, možda do jeseni, a onda će naši vlasnici poljoprivrednog zemljišta biti spremni da ga poklone tajkunima. Ne da ga prodaju, nego da ga poklone zbog toga što neće moći ni porez da plaćaju na njega.
Treba da znate činjenicu, gospodo, da je kilogram kupine, sada je sezona berbe kupine, 13 dinara. Nema račun neko da je bere da ode u tuđi kupinjak. Mi smo uradili jednu takvu situaciju.
Kada predlažemo i male, sitnije promene, vi niste spremni da učestvujete u tome, što bi moj kolega Stevanović rekao, interaktivno, pa da date određeni doprinos.
Evo, ovde sam u ime SRS, preciznosti radi, predložio jednu intervenciju u članu 128. stav (1), gde se kaže - upis u katastar nepokretnosti vrši se danom donošenja rešenja. Mi predlažemo da bude - danom podnošenja zahteva za upis.
Jer vrlo često u praksi, imajući u vidu neažurnost, ne Ministarstva nego ljudi koji rade u katastrima, imajući u vidu tu neažurnost, možda i zbog prevelikog broja zahteva, ne želim da kažem jer tamo veoma često sede veoma stručni i odgovorni ljudi i u svakom momentu su spremni da izađu u susret strankama, ali prođe ponekad mnogo vremena od dana podnošenja zahteva do dana donošenja rešenja. Da bi izbegli to vreme, koje sada ne mogu da preciziram koliko traje, da li traje nekoliko godina, ali bi trebalo promena da se evidentira od dana podnošenja zahteva, a ne od dana donošenja rešenja. Nadam se da će ovaj amandman biti prihvaćen, te se stoga zahvaljujem predlagaču.