Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7290">Sreto Perić</a>

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

Amandman na član 83. je istovetan kao i amandman na član 48, koji je podnela SRS. Pošto smo primetili da poslanici DS vrše ozbiljne konsultacije da u danu za glasanje glasaju za taj amandman, a jasno nam je da vlast u ime građana Srbije vrše neodgovorni pojedinci i te pojedince želimo da malo disciplinujemo, i imamo potrebu još samo jedno dodatno objašnjenje da učinimo njima da bi glasali za taj amandman.
Ustav, Zakon o državnoj upravi i Zakon o ministarstvima prepoznaju ministarstvo kao državni organ, ali ne i ministra kao starešinu tog organa.
S obzirom, još jednom ponavljam, da vlast u ime građana Srbije u istoj napaćenoj Srbiji vrše neodgovorni pojedinci, smatramo da bi to trebalo da radi ministarstvo umesto ministra, pogotovo što se ovde radi o povereniku nadležnom za izvršenje kazne rada u javnom interesu i bilo bi dobro usvojiti ovaj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, pretpostavljam da sada vi uviđate i svoju odgovornost za prethodna dva dana kada ste najurili ovlašćene ministre iz ove sale Narodne skupštine. Tada ste rekli, govoriće, objašnjavaće kada bude rasprava u pojedinostima.
Evo sada dobrog demantija za vas. Mi sad raspravljamo o nekoliko krivičnih zakona, da ih tako jedinstvenim imenom nazovem, niko ne predstavlja Vladu, što nije isključena mogućnost da će se desiti i u danu kada budu na dnevnom redu oni zakoni čije ste vi predstavnike, a kao ministri u Vladi Republike Srbije, najurili iz ove sale.
Predložio sam u ime SRS amandman na član 12, gde umesto reči „policijskih poslova“ stoji „unutrašnjih poslova“. To je odbijeno. Vlada nije prihvatila taj amandman. A da ne želite uopšte da na interaktivan način, kako to voli moj kolega Dragan Stevanović da kaže, da raspravljate sa poslanicima SRS, na najbolji način vas demantuje stav 3. člana 12. ovog zakona, gde se kaže – ministar nadležan za unutrašnje poslove, a ne kaže se, ministar nadležan za poslove policije.
Stoga da bi ovi zakoni imali smisla, treba da bude jednoobrazan, da tekst bude prihvatljiv i razumljiv za one koji će ga i čitati i primenjivati. Bilo bi sasvim normalno i dobro da se ovaj amandman prihvati.
SRS se suprotstavlja stavu predlagača, tj Vladi Republike Srbije, a preko Ministarstva pravde – da lica zaposlena u posebnim odeljenjima može da prebacuje na rad, a po predlogu upravnika, u druga mesta, jer se ovde vidi da je zaposlenost ugrožena.

Imamo situaciju da sudije više ne mogu da računaju na poštovanju ustavne odredbe. Sada zaposleni u zavodima za izdržavanje sankcija ne mogu takođe biti sigurni u svoje zaposlenje. Ono sa Palića „čuvajte svoja radna mesta motkama“ više ne može izgleda da bude sprovodivo i realizovano. Ako i dođe do određenih premeštanja za zaposlene u posebnim odeljenjima, onda će to izazivati velike finansijske i ekonomske troškove za poreske obveznike Srbije i za budžet Republike Srbije.

Stoga sa aspekta SRS član 6. Predloga ovog zakona nije prihvatljiv.
Poštovani građani Srbije, ovo je najbolja slika kako neodgovorna vlast ima odnos prema veoma važnom zakonu. Mi raspravljamo u pojedinostima na ZKP, a mnogi od onih koji su u prilici da prate ovaj prenos znaju šta to sve reguliše i šta sve treba da se uradi.
Imaćemo situaciju da će gospodin Homen, kao državni sekretar, vrlo brzo izaći na neke TV i radio emisije i govoriti o ovom zakonu. Sa aspekta demokratskih principa, čini mi se i sa aspekta principa SAD, ako se ministar pravde nalazi danas upravo kod njih, to je čini mi se vis maior, viša sila, i stoga je postojalo dosta ozbiljnih razloga da se danas po ovom pitanju ne obavlja rasprava. Ne bih da uvredim ljubitelje golubova, ali ne donosimo zakon o udruženju golubara nego ZKP.
SRS smatra da u članu 15. treba intervenisati, a on se odnosi na član 71. ZKP, gde je tačno i decidno pobrojano u kojim slučajevima se po službenoj dužnosti određuje branilac, ukoliko to lice koje u postupku samo ne odredi branioca. Tu su tačno pobrojani načini. Mi tu nemamo intervenciju.
Predlog u članu 15. jeste kada, u kojim slučajevima i na koji način će biti određen branilac po službenoj dužnosti i mi tu imamo praktično veoma ozbiljnu primedbu. Rečeno je da će Advokatska komora dostaviti organima unutrašnjih poslova i sudu spisak advokata po azbučnom redosledu koji će biti angažovani kao branioci po službenoj dužnosti. Mi smo predložili da se povremeno dostavlja izveštaj od strane sudova i od strane organa unutrašnjih poslova, odnosno policijske stanice ili policijske uprave, kako i na koji način oni angažuju branioce. Jer, vi kažete da je sud, odnosno predsednik suda obavezan da angažuje branioca po azbučnom redosledu, a nema sankcije šta ako ne uradi.
Mi u SRS odgovorno tvrdimo, jer to znamo iz prakse, da postoji korupcija i da postoje privilegovani advokati, koji su uvek angažovani po službenoj dužnosti i oni koji neće nikada biti angažovani.
Mi ne tvrdimo da je ovo uobičajena praksa, da je u svim slučajevima. Veliki broj sudija i predsednika sudova svoju pravosudnu funkciju obavljaju na vrlo korektan način, dostojan onome što rade. Ali, ima i drugačijih slučajeva.
Mislim da je gospođa Vjerica Radeta dala dovoljno argumenta. Sada sam ovo uključio kao viša sila da se o ovome prestane raspravljati, nego kada budemo imali adekvatnog predstavnika Vlade.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj zakon meni više liči na zakon o političkim strankama nego na zakon o kulturi i sa aspekta pravničke struke ću pokušati da vam to objasnim i dokažem.
Podneo sam amandman na član 48. stav 1, gde ste rekli – lice koje obavlja umetničke, programske ili stručne poslove u ustanovi, zasniva radni odnos ugovorom o radu na period do tri godine. Dakle, ne ni tri godine, nego na period od tri godine. U stavu 4. istog člana ste rekli – izuzetno, ako umetnik ili stručno lice ima 20 godina penzijskog staža ili 17,5 ukoliko se radi o ženi, može zasnovati radni odnos na neodređeno vreme.
Ovaj zakon i ova odredba su neustavni. Uslov u pogledu trajanja radnog staža može da bude prilikom zasnivanja odnosa sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima ili na radnim mestima gde je potrebno posebno radno iskustvo. Ovde se radi o licima gde je iskustvo to koje jeste. Dakle, radi se o umetnicima.
Sami sebe negirate u obrazloženju ovog zakona. Kažete da se on donosi zbog jednog osnovnog cilja, ne samo tog, ali to je jedan od osnovnih ciljeva, poboljšanja položaja svih subjekata u kulturi. Subjekti u kulturi su svakako umetnici i ljudi koji rade programske ili stručne poslove.
Vi ovde imate jedan nekorektan odnos prema zaposlenima u kulturi. Činjenica da niste imali nameru da donesete dobar zakon ukazuje i to što je podneto ukupno 169 amandmana, 29 je prihvaćeno, 140 nije, a svi amandmani su podneti u cilju da se poboljša ovaj tekst zakona.
Nadalje, ako se ima u vidu ko može biti osnivač kulturnih ustanova, a zna se da je to Republika, autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave, onda se daje jasno zaključiti koji vam je bio cilj sa ovakvom odredbom u članu 48. stav 1, i pogotovo ako se ima u vidu da će upravnici ili direktori ustanova kulture moći da odlučuju kada će nekome davati otkaze.
Onda se zna šta je krajnji cilj. Krajnji cilj i znamo dobro kako ste došli na vlast, došli ste uz pomoć automatskog naoružanja, a sada pokušavate na jedan perfidan, znam o čemu govorim, način preko Zakona o kulturu obezbedite određeni broj glasača ne bi li bio nešto veći od 1%. Građani Srbije i poslanička grupa SRS je odlično razumela vaše poruke preko zakona o kulturi i sigurno vam to neće proći.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, meni je posebno zadovoljstvo da učestvujem u debati kada vi predsedavate, jer se zajedno trudimo da razvijamo demokratske principe, a i da ih poštujemo.
Pred poslanicima SRS stoji još jedna velika obaveza, a to je, da smo odgovorni pred građanima Srbije koji su nas birali na ove funkcije.
Moram da vam kažem da sam pre dolaska u ovaj visoki dom, koji izuzetno cenimo i ja i poslanici SRS, razgovarao sa desetinama građana koji rade u hladnjačama, razgovarao sam i bio u malinjacima od jutra i razgovarao sam sa određenim brojem radnika iz ''Partizanskog puta'' koji rade na deonici puta Osečina-Ljubovija, i svakako, pitali su me šta danas imamo na dnevnom redu. Kada sam im rekao da je Predlog odluke o razrešenju i imenovanju predsednika i članova Republičke izborne komisije delegirali su mi na desetine pitanja, koja su daleko prioritetnija od ovih.
Mi u SRS smatramo da RIK može dobro da obavi svoj posao, ali ono o čemu je govorio i kolega Martinović, pošto je ovo vanredna sednica, on je izvanredno dobro govorio, koji uticaj RIK može da ima, odnosno – šta vi smerate da uradite u narednom periodu.
Prošlo je vreme kada su pare iz inostranstva stizale u Srbiju i na dobar način obučavali građane Srbije da na jedan manipulantski način iznose stavove buduće vlasti. Oni su nekada plaćali te koje su obučavali, to neki od kolega poslanika znaju, čak su bili i na tom platnom spisku, sada se oni nalaze u Republičkom parlamentu kao predstavnici ''Otpora''. Sada ćemo u RIK, odnosno u državnoj izbornoj komisiji, nakon ukidanja RIK, imati predstavnike CESID-a, u najvećoj meri, a oni su izmislili jednu genijalnu formulu, imamo matematičara ovde, nije gospodin Šami tu, on bi se zadivio, kaže – jedan plus jedan jednako je dva. To je jedan fantastičan projekat CESID-a i mi ćemo najveći broj takvih predstavnika imati u državnoj izbornoj komisiji.
Moja namera danas kada govorim o ovoj temi nije da govorim o tome kako je majka podnela ostavku na mesto u RIK, a toga se prihvatio njen mlađani sin, to rade političke stranke koje imaju pravo da predlože i mi u SRS uzdržavamo se od takvog komentara, ali se plašimo onoga što ste vi namerili i onoga do čega ćete dovesti. Vi sada kažete da to nije aktuelno, da to neće biti tako, a mi vam odgovorno tvrdimo da hoće biti tako.
Svedoci smo u poslednje vreme da je za direktora Komisije za korupciju izabrana žena koja je dobar prijatelj predsednika Helsinškog odbora, a mi znamo da je situacija promenjena, da su najveći donatori civilnog društva tj. nevladinih organizacija oni koji izuzetno negativan efekat imaju na standard života građana u Srbiji, a najviše sredstava im se upućuje iz budžeta Republike Srbije i to sa linije 481. Poznato vam je da je u 2006. godini izdvojeno 42 miliona evra za finansiranje nevladinih organizacija. Istina, ima tu nevladinih organizacija koje ta sredstva sasvim zaslužuju, u 2007. godini izdvojeno je 62 miliona evra.
A te nevladine organizacije, koje se sada mnogo više finansiraju iz budžeta Republike Srbije, začete su sredstvima iz inostranstva, odnosno do njihovog razvoja i bujanja došlo je uz pomoć sredstava iz inostranstva.
Ali, kakav će uticaj imati i ova RIK to zna kolega Vujadinović, koji se ovog momenta nalazi u sali, da je za devet meseci vlasti u prethodnom sazivu, u njegovom rodnom gradu Kosjeriću učestvovala jedna politička stranka koja učestvuje i na republičkom nivou, i ima četiri ili pet ministara, i nijedan za devet meseci nije došao u taj njegov gradić da pomogne ne samo njemu nego i građanima Kosjerića, ali kada su raspisani izbori svi su došli, čak je bio i predsednik te stranke, ne znam, kolega Vujadinoviću, da li imate sada najava od Vlade da će se pomagati vama kao kandidatu za predsednika opštine, građanima opštine, od strane ministara koji su dolazili. E, na takav način se vi posebno zalažete i na takav način vlast samo u dane izbora, odnosno Vlada pokazuje građanima Srbije da želi da bude odgovorna, a od toga nema ništa.
A šta su rekli ljudi sa kojima sam ja od jutros, pre dolaska ovde, kontaktirao, šta bi trebalo da budu veoma interesantne, važne i neodložne teme na današnjoj sednici Parlamenta? Pa, mogla je da bude i otkupna cena maline i cena pšenice, mogla je da bude i pomoć roditeljima, građanima Srbije, kako i na koji način da školuju svoju decu i niz drugih stvari. Mogla je da bude tema kako i na koji način da pomognemo zaposlenima u privrednim subjektima, ali mi smo se setili da posle 15 dana pauze u Republičkom parlamentu na dnevni red stavimo tačku o izboru novih članova RIK od stranaka koje žele da pokažu kako su tobože visokomoralne.
Ne može neko biti moralan ukoliko nije pre svega ispoštovao stav 2. član 102. Ustava Republike Srbije, gde se kaže da je narodni poslanik slobodan da pod uslovima određenim zakonom neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika. Onaj ko ne poštuje ovo sveto slovo ne može da priča ni o kakvoj moralnosti i on ne da ne polaže, nego se čak i ne trudi da položi računa građanima Srbije koji su ga izabrali i poslali u ovaj parlament.
Ali, kada poslanici SRS upozoravaju na određene nepravilnosti, onda se vama čini da mi prizivamo nešto što ne postoji.
Mi smo, kada je bio na dnevnom redu Zakon o ekonomskoj regionalizaciji, na ozbiljan i stručan način upozoravali do čega to može da dovede. Rekli ste da se tu radi o statističkim regionima, da tu nema ozbiljnijih promena, a sada već vidimo kada se formiraju neki forumi narodnih poslanika kako i na koji način vi to vidite.
Prestaje obaveza Parlamenta, zapravo, nije Parlament u obavezi da definiše te statističke regione, to će uraditi Vlada, a ta vlada je verovatno već nešto obećala tim poslanicima. Ne možemo da prihvatimo da u Republičku ili u državnu izbornu komisiji uđu ljudi ili njihovi predstavnici koji su autori nekih knjiga, kao što je npr. ''Samoizolacija, realnost ili cilj Srbije'', gde je Helsinški odbor napravio crnu listu sa tzv. ''neprijateljima'' evropskog puta.
Poslanici SRS će biti neprijatelji puta između dva naša gradića ukoliko se voze neispravni automobili, ukoliko se voze onom brzinom koja nije dozvoljena, gde ćemo izgubiti i jedan ljudski život. Da, svakako ćemo biti protiv tih evropskih puteva i takvih integracija koje samo štete građanima Srbije. Sve što je od koristi, sve što je dobro za građane Srbije, mi ćemo to prihvatiti i podržati.
Moram odavde i sa ovog mesta, s obzirom na to da je tema izbor članova RIK, da pozovem sve obespravljene radnike, sve poštene seljake, studente, profesore, lekare, sve građane Srbije da prilikom izbora ne veruju više lažnim obećanjima, da je to jedini dan između dva izborna ciklusa kada glas jednog poljoprivrednika, seljaka, vredi koliko i univerzitetskog profesora.
Poštovani građani Srbije, imajte ovo u vidu kada budu došli izbori u narednom periodu, ukažite poverenje onima koje ste prepoznali da nesebično štite i brane vaše interese u Parlamentu Republike Srbije, a za sada je to jedino i moguće tu, jer ste vi uveli i mraku i tami u sredstvima informisanja i na svim drugim mestima.
Umeće SRS, preko prostora koji nam je ostao ovde, da zaštiti vaše interese. Zahvaljujem. (Aplauz.)
Dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SRS je na osnovu stručne analize konstatovala da je ovaj predlog zakona neustavan, a zatim, ako se i pređe preko toga, vidi se da dovodi do neravnopravnosti i u praksi će biti veoma skup. S obzirom na to da ne možemo na drugi način da vam ukažemo da je ovaj zakon neustavan, opredelili smo se da podnesemo određeni broj amandmana i da kroz raspravu o amandmanima probamo da vas na osnovu činjenica uverimo da ovaj zakon ne treba da bude donet u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
U vezi sa tim, podneo sam amandman na član 27. Predloga zakona gde se govori o kontroli upotrebe sredstava prinude, pa se u prvom stavu člana 27. kaže da je komunalni policajac u slučaju upotrebe sredstava prinude dužan da sastavi pismeni izveštaj i da ga u roku od 24 časa od upotrebe sredstava prinude preda načelniku komunalne policije.
S obzirom na to da je na član 1. Predloga zakona narodni poslanik Dušan Marić podneo amandman kojim predlaže da ukoliko već mora da se uvede komunalna policija, ona bude uvedene i u opštine, ne samo u gradove, i načelnik komunalne policije donosi određene mere, vezano za sprovođenje disciplinske odgovornosti komunalnog policajca koji je upotrebljavao sredstva prinude, i dužan je da u određenom roku obavesti skupštinu grada, odnosno skupštinu opštine.
Ovde se postavlja još jedno pitanje – šta je cilj donošenja ovakvog zakona? Izražavam opravdanu bojazan, odnosno sumnju da su ovo možda prvi zvanični organi država regija.
Startujemo sa Beogradom i sa drugim gradovima. Istina, u vašem zakonu o ravnomernom regionalnom razvoju nema toliko regiona koliko mi sada imamo opština u statusu grada u državi Srbiji, ali ćete vi verovatno pokušati, preko Beograda i drugih gradova koji imaju status grada, da uvedete komunalnu policiju kao prve zvanične organe tih regija.
Ovde se neopravdano povećava broj zaposlenih, a treba se upitati ko će nama brati maline, ko će žeti žito, ko će kopati u zemlji Srbiji, ukoliko sve budemo zapošljavali u državnoj administraciji?
Da bismo iole otklonili nepravilnosti ovog zakona, predlažem da se ovaj amandman prihvati. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vi ste dama i meni je malo neprijatno da vam uputim dve primedbe. Prva nije toliko bitna, jer nije ovo prvi put da od 15 amandmana, apsolutno ispravnih i dobronamernih, nijedan nije prihvaćen; preko toga mi prelazimo, na to smo navikli. Druga jeste, jer tridesetominutno izlaganje gospodina Vladana Jeremića, zaista argumentovano i stručno, uopšte niste slušali. Ovde ste u ime Vlade da saslušate; ukoliko niste prihvatili amandmane kada smo ih pismeno, a ne elektronski, uputili Vladi, onda bi trebalo bar ovde da saslušate narodne poslanike da biste možda neki amandman prihvatili. Nemojte mi zameriti, dama ste, ali ovo sam morao da iznesem.
Da malo komentarišem moj amandman. Doneli smo Zakon o elektronskom potpisu 2004. godine, zatim sledi Zakon o elektronskom dokumentu, elektronske sednice Vlade; vas je premijer pohvalio za to, verovatno ste dali najveći doprinos, elektronski vam čestitam na tome.
Ali, gde je život u Srbiji? Šta građani Srbije od ovoga imaju? Šta je sa besplatnim akcijama? Vi ste ovde predstavnik Vlade; bez obzira na to što ste na čelu Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, ovo biste morali da znate i da pokrenete na jednoj od sednica Vlade. Šta je sa besplatnim akcijama? Šta je sa otkupnom cenom malina, otkupnom cenom pšenice, otkupnom cenom mleka? Šta je sa penzijama, radnim mestima, porezima, hoće li biti povećanja ili neće? Cena nafte u Srbiji je povećana pet puta u poslednja dva meseca. Da li možemo život elektronski da unapredimo? Sa ovakvom vladom ne možemo da računamo ni na siguran život sutra, a kamoli na neko unapređenje.
Za razliku od vas, pažljivo sam slušao narodnog poslanika Jeremića, mada sam i ja tragao, vezano za ovu oblast. Videli smo da je sistem elektronske komunikacije najslabije razvijen kada su u pitanju zdravstvo i matične službe, a upravo u ovoj sferi bi trebalo da bude najrazvijeniji, ali je zato veoma razvijen u bibliotekarskoj delatnosti, Koliko smo spremni, koliko trčimo da čitamo knjige, to nam je poznato. Trebalo bi da vi kao ministar nešto poradite u ove dve oblasti, u oblasti zdravstva i matičnih službi, da bi građani Srbije imali koristi od toga.
Da li u ovom zakonu ima nešto što je i za nas poslanike SRS, koji u ovom momentu predstavljamo ipak najveći broj građana Srbije, prihvatljivo? Za razliku od mnogih drugih, moram da istaknem dve činjenice. Prva jeste da se (doduše, kratak je zakon, 25 članova) u obrazloženju ne pozivamo na to da nam je ovo obaveza zbog pridruživanja i ubrzanog koračanja ka Evropskoj uniji. Ali, ovo postoji u razvijenim zemljama zapada i sveta uopšte i ovo žele građani Srbije i ovo želi SRS. Znači, ne pozivamo se, ne kažemo da moramo da činimo zbog toga.
I, nešto što je veoma bitno za nas, ovo je jedan od retkih zakona koje je ova vlada predložila, odnosno Vlada u kojoj ste vi ministar, a da se ne uvodi nova agencija, komitet, komisija, ili kako hoćete to da nazovete, gde bi se očekivalo novo zapošljavanje. To je nešto što moramo pozitivno da ocenimo. Ne postoji mesto u ovom zakonu za tako nešto. Ni u drugima ne postoji ni potreba ni mogućnost, kada je u pitanju standard građana Srbije, ali ova vlada je predlagala i skupštinska većina je to usvajala.
Moj amandman je dosta smislen i mislim da je bilo dosta razloga da se on prihvati. Vi to prvobitno niste učinili, a ne bih smeo da konstatujem da to nećete sad uraditi.
Podneo sam amandman na član 10. stav 3. gde kaže: „Podnesak izrađen kao elektronski dokument fizička i pravna lica (stranke) dostavljaju organima vlasti putem elektronske pošte na adresu elektronske pošte koja je od strane organa vlasti određena za prijem elektronskih podnesaka ili drugim elektronskim putem, u skladu sa zakonom.
Organ vlasti koji je primio podnesak iz stava 1. ovog člana elektronskim putem bez odlaganja potvrđuje stranci prijem podneska. Podnesci, rešenja, isprave ili bilo koji drugi akti koje sačine organi vlasti“, predlažem da se ovde doda još i - pravna lica, „dostavljaju se strankama, na njihov zahtev, elektronskim putem.“
Niste prihvatili taj amandman, a u obrazloženju ste rekli da je naslov iznad člana 10. „Dostavljanje elektronskih dokumenata između organa vlasti i stranaka“.
Zaista tako stoji, nisam intervenisao vezano za naslov, ali mislim da je ovaj amandman apsolutno prihvatljiv i verovatno bi kvalitet ovog zakona bio popravljen. Ne samo ovaj amandman, svi amandmani, a njih je ukupno 14 vezano za ovaj zakon, koje je podnela Srpska radikalna stranka apsolutno bi popravili kvalitet ovog zakona.
Predlažem vam da prihvatite kako ovaj, tako i ostale amandmane. Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 22. zakona o udruženju građana koji reguliše nadležnosti skupštine.
Smatrao sam, podnoseći ovaj amandman, da ću uspeti na jedan tehnički način, na kvalitetniji, precizniji način da kažem šta je u nadležnosti skupštine, pa sam, između ostalog, predvideo da skupština, pored donošenja i izmena statuta, bira i razrešava članove drugih organa udruženja.
Međutim, za mene je vrlo interesantno obrazloženje, i to jedna rečenica iz obrazloženja Vlade kojim se ne prihvata amandman, kaže: „Naročito nevladine organizacije ne treba da traže dozvolu od strane javnih vlasti za izmenu svoje interne strukture i pravila.“ Tu zaključujem da se Vlada plaši nevladinih organizacija. Da je to tako, dokazaću kroz nekoliko citata izjava žena koje predvode neke nevladine organizacije.
Moram da kažem da je Srpska radikalna stranka očekivala mnogo više od zakona o udruženjima. Najveći broj razlika između Vlade, kao predlagača ovog zakona, i SRS prelama se u članu 10. To je na dobar način ili, ako hoćete, na perfektno dobar, ili, ako hoćete još preciznije, na evropski dobar način obrazložio narodni poslanik Zoran Krasić.
Mi smo mislili da će se ovim zakonom definisati neke aktivnosti državnih organa koje bi sprečavale ovakve izjave. Jedna nevladina organizacija, Fond za humanitarno pravo, predsednik Nataša Kandić, prisustvovala je proglašenju nezavisne države Kosovo i Metohija, i to kao lični gost Hašima Tačija i podržavala je pesme Mesićeve, ustaške pesme, ali on je nju pre toga odlikovao Ordenom Katarine Zrinske.
Sledeća nevladina organizacija, Helsinški odbor, predsednik Sonja Biserko izjavljuje: „Srbija mora da se suoči sa tim da je Kosovo izgubljeno. Vojvodina je dobrovoljno ušla u Srbiju i posle toga Jugoslaviju. Ona“, misli na Vojvodinu, „ima puno pravo da se izjasni kakav položaj želi.“ Zatim: „Međunarodna zajednica bi trebalo“, to ona takođe izjavljuje, „da podrži tužbu BiH protiv Srbije za genocid. To je jedan od uslova za pravilnu interpretaciju ratova na prostorima bivše Jugoslavije.“
Mi smo očekivali da ovaj zakon stane na kraj ovakvim nevladinim organizacijama, odnosno ovim udruženjima. Teško je kontrolisati oko 30.000 udruženja, od toga svako deseto udruženje otprilike radi one poslove koji se prepliću sa političkim idejama. Osnovni je problem što nevladine organizacije ne izlaze na izbore i ne mogu biti kažnjene od strane biračkog tela neuspehom na izborima, a umnogome odlučuju i trasiraju politiku koja će se voditi u Srbiji. Da je to politika koja koristi građanima Srbije, pa ni po jada, međutim, to je otvoreno razbijanje države Srbije.
Mislim da ovaj zakon, ovakav kakav je predložen, uopšte ne bi trebalo da bude usvojen i prihvaćen. Ne žalim zbog toga što ministar nije tu, jer on ionako ne želi da čuje ono što je suština amandmana koje predlažu poslanici SRS.
Mi ništa ne gubimo, sedeo on tu ili ne, ali to samo govori o predstavniku Vlade, odnosno Vladi u celini, kako poštuje izabrane narodne poslanike. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, da je Vlada prihvatila sve amandmane SRS kojima se načelno zalažemo za to da se strana udruženja izmeste iz ovog zakona, ništa posebno mi ne bismo dobili. Zar nam trebaju neka strana udruženja pored naših, ovakvih kakva jesu?
Moram da podsetim gospodina Milivojevića, mi ne mrzimo nevladine organizacije, naprotiv, smatramo da neke kao deo civilnog društva koriste. Nisu za nas omraženi ljudi koji dolaze sa zapada, mi ne umemo da mrzimo, mi pripadnici SRS, kao što srpski narod u celini to ne zna.
Da je to tako, najbolje pokazuje predsednik naše stranke. Ali, onima koji ne žele dobro građanima Srbije mi se suprotstavljamo na pravne i druge legalne načine. Stoga nama strana udruženja, neprijateljski raspoložena prema Srbiji, pored naših nevladinih organizacija ne trebaju.
Samo ću vas podsetiti na nekoliko stvari. Sonja Biserko je u svojoj knjizi koju je nazvala „Samoizolacija, realnost ili cilj“ (ona je direktor Helsinškog odbora) napravila crnu listu tzv. neprijatelja evropskog puta Srbije.
Na naslovnoj strani te knjige stoji karta Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Na primer, kanonski nepriznata crnogorska pravoslavna crkva je angažovala Biljanu Kovačević-Vučo da je zastupa u interesima protiv Srpske pravoslavne crkve.
Sonja Biserko, Biljana Kovačević-Vučo i Nataša Kandić, sve tri zajedno, u maju mesecu 2007. godine su poslale pisma na 27 adresa zemalja članica EU da nastave sa pritiscima prema Srbiji sve do onog momenta dok ne budu isporučena sva lica za kojima je Haški tribunal raspisao hašku poternicu.
Pored ovakvih nevladinih organizacija nama uopšte ne trebaju međunarodne organizacije. Kada kažem međunarodne organizacije ne mislim na humanitarne organizacije, ne mislim na one koje u svom predmetu delovanja imaju ono što svaki normalni čovek želi da ima, mislim na one koje imaju izrazito antisrpsko raspoloženje, a njih ima i na zapadu, a ima ih i ovde u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, iako vi sa antipatijama gledate na amandmane kojima se predlaže da se brišu određeni članovi ili stavovi određenih članova, ipak sam sa zadovoljstvom podneo ovaj amandman u ime Srpske radikalne stranke, a samo ću javnost da podsetim da se ovde radi o obaveznom osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja.
U stavu 1. se kaže: „Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika dužni su da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja.“
Znači, ovaj stav je neophodan, i onda se govori ko je sve obavezan da zaključi ovakav ugovor, odnosno da se osigura od nesreće prilikom prevoza. Stav 5. glasi: „Vlasnik prevoznog sredstva iz stava 2. ovog člana dužan je da na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i voznoj karti naznači podatke o zaključenom ugovoru osiguranja iz stava 1. ovoga člana, a naročito naziv društva za osiguranje i prava putnika po osnovu tog ugovora.“
Gospođo ministre, ponekad građani Srbije shvate da je ovo zaista dokona Vlada, da nema nekih pametnijih i prečih poslova, pa prosto izmišlja neke namete za te ljude koji pokušavaju na razne načine da se snađu i da obezbede za sebe posao, pošto od vaših obećanja nema ništa. Čudi me da niste predvideli, recimo, da vlasnik taksi vozila ili autobusa, sasvim svejedno, koji prevozi u linijskom ili vanlinijskom saobraćaju mora da stavi na uvid putnicima svoju vozačku ili saobraćajnu dozvolu da se uvere da on poseduje te dokumente.
Ovo je sasvim besmisleno. Dovoljno je da vlasnik vozila ima sklopljen ugovor o zaštiti od nesreće prilikom prevoza, a gde će ga isticati, da li uopšte treba da ga ističe, to je potpuno nebitno. Na taj način, čini mi se, čak favorizujete određena osiguravajuća društva koja bi se na taj način reklamirala u vozilima koja vrše prevoz putnika. Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da objasnim i gospođi ministru u odsustvu – bez obzira na njen ignorantski ili ponekad ciničan stav prema amandmanima koje podnosi Poslanička grupa SRS, kao što je to bilo prethodnog dana, mi iznosimo i suprotstavljamo svoje mišljenje Vladi, vezano za garantni fond.
Da li postoji potreba da se donese zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju? Da, tu ništa nije sporno. Da li ima potrebe uvoditi garantni fond? To je nešto sa čime se SRS ne slaže. Kada bi se dosledno poštovale odredbe zakona, onda garantni fond ne bi trebalo da postoji, ali vi ste izvežbani kako i na koji način i tražite reči koje građanima Srbije prijaju za uši, pa kada kažete garantna pomoć, kada kažete pružanje državne pomoći građanima Srbije, oni pomisle zaista da će ova vlada uraditi nešto dobro za njih, a ona zapravo radi sve suprotno od onog što bi trebalo da uradi.
Kada bi postojala potreba za garantnim fondom i kada bi vaša namera da ravnomerno razvijamo teritoriju Srbije bila iskrena... Moram da vas podsetim na jednu stvar, vi ćete verovatno usvojiti ovaj zakon, jer ćete imati dovoljan broj glasova u danu za glasanje, ali razmislite bar o sledećem. U članu 73. ste rekli da će sedište garantnog fonda biti u Beogradu. Zašto sedište garantnog fonda, ako ga uvedete, ne bude, na primer, u Priboju? Zašto u Priboju? Zbog toga što smo tamo imali velikog privrednog giganta, Fabriku za proizvodnju automobila. Izmestite sedište garantnog fonda iz Beograda u Priboj ili u Valjevo, u Loznicu, u bilo koje drugo mesto; onda bismo vam delimično verovali kada pričate o ravnomernom regionalnom razvoju, da vam je zaista cilj da se na ravnomeran i korektan način razvija cela teritorija države Srbije.
Ali, vi to ne želite, želite samo da uvedete veliki broj institucija i organa. Pošto se privatizacija skoro završava i privodi kraju, osim onih firmi na koje vas je sinoć upozorio predsednik Poslaničke grupe gospodin Dragan Todorović, vi pokušavate sada da osnujete neke fondove, institucije ili institute na koje ćete preneti deo budžetskih sredstava. Predvideli ste da osnovna sredstva za funkcionisanje ovog fonda jesu, između ostalog, i sredstva iz budžeta Republike Srbije. Već u članu 73. jasno ste definisali da će sredstva za početak rada ovog fonda biti obezbeđena u budžetu Republike Srbije, ali kasnije u nekim članovima govorite da postoje alternativni izvori obezbeđenja još nekih drugih sredstava.
Uzećete sredstva od građana Republike Srbije preko budžeta Republike Srbije, plasirati ih u garantni fond, a onda će, umesto isplata od strane osiguravajućih društava, koja su već privatizovana, tu ulogu vršiti garantni fond. Eto novog načina pljačke građana Srbije i nakon prodaje svih firmi koju planirate da uradite još u ovom kratkom vremenskom periodu dok ste na vlasti.
Juče smo pričali o državnoj pomoći građanima Republike Srbije, odnosno o kontroli državne pomoći – nema pomoći građanima Srbije, do božije pomoći i, eventualno, na sledećim izborima, kada ukažu poverenje Srpskoj radikalnoj stranci, kada zajedno građani Srbije i SRS budu preuzeli sudbinu i odgovornost u svoje ruke. Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vi sada pedantno vodite evidenciju koliko amandmana poslanici SRS podnose sa predlogom da se garantni fond briše; kada se završi rasprava imaćete jedan malo ciničan osvrt, vezano za to, ali znam da se vi intimno slažete sa svim tim amandmanima koje je podnela Srpska radikalna stranka, jer ste i sami uočili da je ovaj zakon od dobre ideje pretvoren u nešto što ne liči ni na šta.
Zbog čega? Zbog garantnog fonda sada ne možemo ni da pretpostavimo koliko ljudi nameravate da zaposlite.
Da ostavimo to po strani, jer svi imamo želju da se neko zaposli.
Ali, vi ćete da rasipate novac preko tog garantnog fonda. Što je više institucija u koje će sredstva iz budžeta Republike Srbije da odlaze, sve će teže to da se kontroliše.
Gospodine Čikiriz, pozdravljam ideju srednjevekovnih ribolovaca Italijana, koji su hteli da se obezbede u slučaju nepredviđenih situacija. To bi bilo u redu i kod nas u prva dva slučaja koja ste naveli iz prakse – a ima kolega u SRS koje su neko vreme proveli kao advokati i upravo su radili na tim slučajevima – to je dobro, ali postoji i onaj treći slučaj, gde kažete, kod društava za osiguranje nad kojima se pokreće stečaj, odakle treba da budu nadoknađena sredstva za oštećena lica.
Ne mogu ni da pretpostavim koliko će biti osiguravajućih društava, pošto znamo pod čijom kontrolom se ona nalaze, koja će povremeno, kada se skupi dovoljno sredstava u garantnom fondu, svesno doći u poziciju da se nad njima pokrene stečajni postupak da bi dobila što više nezasluženih sredstava.
Najbolje je to primerom ilustrovao gospodin Krasić kada je rekao koliko se sredstava na godišnjem nivou prikupi po osnovu premija osiguranja, a koliko se isplati. Šta je sa tom razlikom? Da li u današnjim uslovima treba da omogućavamo enormno visoke zarade, s jedne strane, za snalažljive... Ne spori SRS da lepo i zarade, ali mi pokušavamo da se postavimo kao čuvari narodnog novca, čuvari onoga što svi građani Srbije izdvajaju, a da na osnovu toga neki nezasluženo, preko Vlade i ...
Gospodine Čikiriz, ko još veruje u Vladu Mirka Cvetkovića? Siguran sam da će gospođa Diana Dragutinović biti jedna od prvih koji će podneti ostavku na mesto ministra, zbog toga što prolaze mnoge stvari sa kojima se ona ne slaže. Ne želim da osporim njenu ličnu kvalifikaciju, nego njen kapacitet, jer, setite se, ona je govorila, davala izjave u javnosti…
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, da niste doktor ekonomskih nauka, da ne radite to što radite, veoma lepo biste pakovali oblande. Potrudiću se, na osnovu svog skromnog znanja, da vam objasnim kako to izgleda.
U članu 112. stav 3. ste predvideli sredstva za rad fonda i pored ostalog kažete – i druga sredstva. Zar nije logično da druga sredstva budu ona sporedna, ona koja manje koštaju građane Srbije? Vidite šta je predviđeno pod drugim sredstvima: obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, pod jedan; pod dva, sredstva ostvarena privatizacijom društava za osiguranje. Čijih društava? Državnih. Pod tri, druga sredstva koja utvrdi ministar nadležan za poslove finansija.
Došao sam kod člana 112. i do definicije zbog čega imamo ovakav zakon, zbog čega ga branite.
U tom stavu stoji još – i donacije domaćih i stranih lica. Ovo „donacije domaćih i stranih pravnih lica“ može da bude – i druga sredstva, ali ovo što smo pobrojali su sredstva koja se direktno prikupljaju od građana Srbije i to za nas iz SRS ne može da bude prihvatljivo.
I još: „Visinu sredstava iz budžeta Republike Srbije utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija.“
Sve lepše od lepšeg. Pretpostavljam da ste se opredelili za ovaj zakon iz prostog razloga što nevladine organizacije koje postoje u Srbiji, a finansiraju ih oni koji žele da unište Republiku Srbiju, odnosno državu Srbiju, traže od vas da put ka Evropskoj uniji (odnosno mapa puta, o kojoj pričamo da li je dobra ili nije dobra) bude ubrzaniji. Kažete – majke mi, kroz zakon koji je sada na dnevnom redu mi ćemo vama obećati da se zalažemo za to. A kako obećavate, to će moje kolege kada budu komentarisali amandmane koje su podneli na čl. 116. i 117. ovog zakona objašnjavajući kada će pojedine odredbe...
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, možda ste vi dobar čovek, vi pišete pesme, ali vi nemate kapaciteta za rešavanje problema vezanih za zaštitu konkurencije.
Podneo sam amandman na član 79, gde sam predložio da se rok od četiri meseca za donošenje podzakonskih akata skrati na 30 dana. S obzirom na to da već postoji regulativa u tom delu, smatramo da to može da se završi u predviđenom roku.
Gospodine ministre, kad sam rekao da nemate kapacitet da rešavate ove probleme, to se zasniva na sledećim činjenicama. Pretpostavljam, u to sam siguran, da vam je poznato da je za ulazak u kompaniju „Delta“ po bar-kodu potrebno uplatiti 200.000 dinara. Zamislite privredni subjekat koji se bavi pakerajem, ima između 20, 50 ili 70 proizvoda i za ulazak u „Delta“ kompaniju mora da plati po 200.000, ili za „Ideju“ ili „Metro“, gde to košta 50 evra po bar-kodu.
Šta se dalje dešava? Veliki sistemi organizuju nagradne igre. Ko plaća danak? Plaćaju proizvođači. Čiji su to proizvođači? To su srpski građani koji su ko zna kako i na kakav način i u ovih poslednjih devet godina pod vašom vlašću pokušali da se organizuju ili samoorganizuju da bi mogli sebe i svoju porodicu da zaposle. Sada su se pojavili neki lanci koje vi favorizujete, pojavljujete se na njihovim otvaranjima i omogućavate da na taj način guše male i srednje preduzetnike.
Zatim, poznato vam je sigurno da je u maloprodajnoj ceni učešće veleprodaje možda čak i do 40%. Oni diktiraju i uslove, i rabate i sve što je nekad proizvođač dogovarao sa prometnim organizacijama, prometnim privrednim subjektima; sada sve to rade veliki lanci, pod okriljem srpskog ili nekog drugog kapitala, sasvim je svejedno.
Vi niste u situaciji, nemate potencijal, ne vi lično nego ova vlada, da rešavate ove probleme. Zakon je sam po sebi neophodan, ali ovo što ste vi predvideli u njemu neće zaštititi ni građane Srbije, ni privredne subjekte koji imaju sedište u Srbiji i koji su sve svoje životno, radno i svako drugo iskustvo stavili u funkciju poboljšanja uslova života u Srbiji. Zahvaljujem se.