Srpska radikalna stranka se zalaže za poštovanje propisa, ali od državnih organa i nosilaca političkih funkcija traži da rade u interesu tih građana.
Amandman na član 183. Srpska radikalna stranka podnela je iz razloga o kojima je već govorio gospodin Martinović. Predlažemo da se organizacije geodetske kazne za ono što je propisano članom 183, a to je za ne ispunjavanje uslova za rad, ako ne pružaju usluge ili naplaćuju usluge koje pružaju, ne u skladu sa propisima, nego na neke druge načine i želeli smo da se smanji taj raspon kazne.
Predlažemo da se 50.000 poveća na 100.000 to je minimum, a maksimum je 500.000, s tim što smo za odgovorna lica i za osnivača geodetske organizacije predvideli da kazna ostane onolika kolika je i predviđena u Predlogu zakona.
Deset puta raspon između minimalne i maksimalne kazne zaista ostavlja mogućnost sudijama za prekršaje, a imaćemo imenovanje nosilaca i tih funkcija, pa će sigurno i politička pripadnost ili bar političko simpatizerstvo omogućiti nekima da dođu na te funkcije i onda će prilikom izricanja ovih mera, između ostalog, imati i to u vidu.
Da do toga ne bi dolazilo predlažemo da se ovaj iznos od 50.000 poveća na 100, gornji da ostane taj i da rasponi budu do pet puta, to smo predvideli i u prethodnom amandmanu na član 182.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imajući u vidu da želite interaktivno da učestvujete u ovoj raspravi, upravo smo sad u poziciji i mi narodni poslanici, a i javnost Republike Srbije da vidi koliko štetne posledice je imalo ono u onom danu kada ste vi najureni iz Narodne skupštine.
Podneo sam amandman na član 2. stav 1. tačka 16) u nameri da se na jedan adekvatniji način precizira naseljeno mesto. Moram da ukažem, ne znam koliko je ministar učestvovao u ovome, ali Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije pati od toga da u svom 2. članu mnogih zakona definiše određene pojmove koji se kasnije koriste i operativni koriste u tom zakonu, pa je tako i u ovom zakonu oko 40 pojmova definisano na razne načine, a u ranijem zakonu o planiranju i izgradnji iz 2003. godine vidi se da je tu obuhvaćeno oko 30 pojmova. Apsolutno su neki nepotrebno razrađivani, nepotrebno precizirani ovim članom 2.
Predložio sam za definiciju "naseljeno mesto" da se prihvati da je to "izgrađeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeđeni uslovi za život i rad ljudi i zadovoljavanje zajedničkih potreba stanovnika", s tim što je u Predlogu zakona dato "sa urbanim elementima, na teritoriji jedinice lokalne samouprave".
Postavlja se pitanje - ukoliko znamo kakva su nam naseljena mesta u Srbiji, da su mnogi gradovi, odnosno mnoge opštine bez uređenih vodovoda, kanalizacija, ulica u najužem delu grada, kako možemo tvrditi da su nam naselja urbano uređena, odnosno da poseduju urbane elemente?
Stoga predlog koji je SRS podnela ovim amandmanom treba prihvatiti, jer on na bolji način reguliše ovu oblast.

Dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, član 88. na koji je SRS podnela amandman definiše šta se podrazumeva pod izgrađenim, a šta pod neizgrađenim građevinskim zemljištem. Kada je u pitanju izgrađeno građevinsko zemljište, ono se ne razlikuje od načina na koji je to bilo definisano u prethodnom zakonu i dosta je precizirano.
Mi smo imali potrebu da intervenišemo u vašem poimanju neizgrađenog građevinskog zemljišta. Preuzeli ste odredbe iz prethodnog zakona, a mi želimo tu da ono što je de fakto pretvorimo da ono bude i de iure tako. Neizgrađeno građevinsko zemljište bi moglo da bude samo ono građevinsko zemljište na kojem nema nikakvih objekata, bez obzira da li su izgrađeni legalno, nelegalno ili privremenog karaktera.
Mi izražavamo opravdanu sumnju da će ovo biti veoma dobra pozicija za zloupotrebu, za stvaranje novih mafijaških grupa. Ako je neko uspeo da bude lansiran i da zauzme veoma visoke kurirske pozicije između par ekselans mafijaša, kao što su Sreten Jocić i Stanko Subotić Cane, pretpostavka je, a mi u SRS odgovorno tvrdimo da to nije moglo da se radi bez naknade.
Ako je neko posredovao između ovih moćnika i vlasnika života i smrti i velikog kapitala u Srbiji, nije radio bez naknade, da je zaradio veliki novac i sada verovatno pored autoputa, pored aerodroma – sve ovo govorim vezano i za gradsku opštinu Zemun, gde smo mi znali 3-4 meseca pre nego što je Gradska skupština uvela privremene mere da će doći do raspisivanja vanrednih izbora u toj opštini – a sve sa ciljem i namerom da se sredstva zarađena na ovakav način ulože u neizgrađeno građevinsko zemljište i da se taj kapital i nekoliko puta oplodi i uveća.
Mislim da bi ovde ovaj amandman trebalo iz ovih razloga koje sam naveo prihvatiti, da bi takve i slične postupke sprečili u narednom periodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, moj kapacitet nije toliki da vas ishvalim kao gospodin Gojković.
Ništa loše ne mislim, ali mom ličnom utisku ne mogu da se otmu dve stvari. Vi možda imate nameru da se na korektan način uredi ova oblast i to ste uglavnom svojim aktivnim učešćem u raspravi sa poslanicima pokazivali u onom delu gde se više govori o proceduri.
Još jedna stvar, vi ste lekar, ali ste se potrudili da o ovoj problematici govorite odgovorno i stručno. Ali, kada smo mi u Srpskoj radikalnoj stranci prepoznali probleme ovog zakona, onda dolazi do vaše pasivnosti.
U članu 88. stav 3. već smo vam ukazali na izvesne probleme koji mogu da se pojave. Evo ga sada član 96. na najbolji mogući način ukazuje na veliku mogućnost zloupotrebe.
Gospodine Batiću, vi kažete nastavlja se nepravda, mogu da podelim to mišljenje, ali ona se čini ovde i dalje i ću pokušati tumačeći odredbe člana 96. u ime SRS to da dokažem.
Ovde imamo princip otuđenja i davanja u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini.
Stav 1. člana 96. kaže da se to čini javnim nadmetanjem i prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po tržišnoj ceni i tako dalje, to je pravilo i tu nema izuzetka.
Ali, imamo stav 6, na koji mi iz SRS intervenišemo i on kaže ovako – izuzetno od odredaba stava 5. ovog člana. Ovo što piše - izuzetno, garantujem vam, niti će se odnositi na nekoga iz Kosjerića, niti na nekoga iz Ljubovije. Na koga bi moglo da se odnosi? Verovatno na one kurire i njihova povezana lica.
Šta dalje kaže? Jedinica lokalne samouprave može otuđiti ili dati u zakup građevinsko zemljište po ceni, odnosno zakupnini, koja je manja od tržišne. Vidite, znači ne da se čini nepravda, nastavlja se, pljačkaju se građani Srbije. Dati u zakup građevinsko zemljište po ceni nižoj od tržišne, odnosno zakupnine ili otuđiti ili dati u zakup građevinsko zemljište bez naknade, uz prethodno pribavljanje saglasnosti Vlade.
Evo, gospodin Dulić može da se upire ma koliko, uvažavam činjenice, lična svojstva vaša o kojima ste govorili, ali vi ste ipak član one vlade koja je nesposobna, koja najmanje računa vodi o građanima Srbije i vi možete sve lično da učinite, ali Vlada je ona koja kreira ambijent i koja kreira ukupnu politiku, i mi ćemo platiti cenu bez obzira što vi imate možda iskrene želje da se ovim zakonom to reši na dobar način.
Kaže – bliže uslove i načini za otuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta iz stava 6. ovog člana propisuje Vlada Srbije. Moje pravničko znanje je skromno, ali ovaj zakon se otprilike može nazvati i zakonom o podzakonskim aktima. Skoro da nijedan zakonski propis nije ostavljao potrebe da se ovoliko zakonskih, odnosno podzakonskih akata donese.
Vi ste komentarisali u prvom delu rasprave po amandmanima da je veliki broj amandmana narodnih poslanika kvalitetan, ali da ćete vi te odredbe koje su se predlagale uključiti u podzakonske akte, odnosno ugraditi u podzakonske akte.
Kako prokomentarisati u stavu 9. ovog člana gde se kaže – pribavljanje građevinske dozvole vlasniku bespravno sagrađenog objekta koji je zahtev podneo u rokovima propisanim ovim zakonom, ako je izgradnja tog objekta u skladu sa uslovima predviđenim ovim zakonom?
Zaista ovim odredbama nema mesta u ovom zakonu. Najmanje što bi trebalo da učinite jeste da prihvatite amandman na član 88. i amandman na član 96. i onda biste pokazali da ono što ste uspeli kao čovek, kao jedan individualac u toj vladi da uradite, da zaista to i želite.
Ukoliko ovo ostane ovako i ne prihvatite amandman, onda vaša priča o vašim dobrim namerama da se ovde uradi nešto na dobar način ne stoji i za nas u SRS nije prihvatljiva.

Pogrešno tumačenje, moram samo da dodam. Uključite mi mikrofon. Mi nismo protiv podzakonskih akata, samo sam rekao da ih je ovde možda previše i veoma je teško definisati koliko je optimalno za jedan zakonski predlog podzakonskih akata. Ali, ako su pojedini ministri, pa čak potpredsednici u ovoj vladi slagali – nema drugog izraza, mi smo u srpskom parlamentu, moramo pričati srpski da bi se razumeli - putem zakona o besplatnoj podeli akcija pet miliona građana Srbije prevarili, šta mi da očekujemo od jednog podzakonskog akta? Ovde nema druge nego onako kako sam tumačio.
Potpuno sam siguran, ne tvrdim da ste vi to želeli, ali krajnja namera ovom zakonu jeste ta i takva, jer vrlo brzo će beneficije ovog člana tražiti oni koji su pomogli da u Srbiji nestane opozicije, odnosno da ona bude na marginama političkih dešavanja i političkog života. Oni će sutra da koriste sve beneficije ovog člana, a neće građani onih opština, mogu da kažem svih opština i gradova Srbije, nego će koristiti upravo oni koji su i do sada sebi obezbedili velike povoljnosti baveći se politikom. Zahvaljujem.

U ime SRS – prof. Dr Vojislav Šešelj podneo sam amandman na član 140. ovog zakona. U članu 140. govori se šta sve sadrži građevinska dozvola, u kojem roku treba nadležni organ da donese građevinsku dozvolu i šta ukoliko lice koje je podnelo zahtev za izdavanje građevinske dozvole nije zadovoljno.
Kada je u pitanju član 137. moram još samo jedan mali osvrt na član 138. Mislim da stav 2. člana 138. može da ostane, a stav 1. člana 138. funkcionalno mu nije mesto ovde.
Predložio sam da se u članu 140. stav 4. dodaju reči - drugostepenom organu. Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba, kome, drugostepenom organu, u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Inače, zakonski predlog u kojem se definiše da je nadležni organ obavezan da u roku od osam dana donese, odnosno izda građevinsku dozvolu, to je nešto što treba pozdraviti, jer smanjuje sistemsku korupciju u najvećem broju slučajeva.
Šta se do sada dešavalo? Da lice zainteresovano za izgradnju podnese kompletne dokaze, odnosno svu potrebnu dokumentaciju, ali prođe po dve ili više godina, a da nema nikakvog odgovora. Lica koja su nadležna za izdavanje građevinskih dozvola dolaze i nađu tamo izvođača radova, pa pitaju gde se nalazi investitor, pa stupe u kontakt s njim, pa onda uzimaju određen novac, nastavlja se sa izgradnjom.
Nadam se da nakon usvajanja ovog zakona i imajući u vidu ovu odredbu to više neće biti moguće. U obrazloženju o neprihvatanju ovog amandmana, ako nije problem da istovremeno govorim bez prekida, pošto sam podneo amandman i na član 141, stoji da je regulisano članom 143. način odlučivanja po žalbi.
Suštinski može da ostane i ovaj član 143, ali smatramo da je praktičnije, da je celishodnije, da je strankama koje se pojavljuju u postupku mnogo jasnije i mnogo jednostavnije da znaju od koga će tražiti zaštitu u drugom stepenu. Pretpostavka je da dozvolu donose opštinski organi, odnosno organi lokalne samouprave, a drugostepeni organ bi u ovom slučaju bilo Ministarstvo.
Sada ću malo da prokomentarišem i amandman koji sam podneo na član 141. U stavu 6. predlaže se da na rešenja iz stava 3. ovog člana može izjaviti žalba drugostepenom organu u roku od osam dana od dana dostavljanja. Ako je rešenje izdalo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ AP, može se tužbom pokrenutu upravni spor.
Ukoliko je građevinsku dozvolu donelo Ministarstvo, a ono će to učiniti uglavnom za sve one slučajeve koji su predviđeni članom 137. Predloga zakona, a to su po mojoj proceni, odnosno po proceni SRS, kapitalne investicije, i dozvolu za izgradnju tih objekata koji su od posebnog značaja za Srbiju mislim da bi samo Ministarstvo trebalo da donosi građevinske dozvole za te objekte, a ne i AP Vojvodine.
A za sve druge slučajeve koji nisu predviđeni članom 137. je nadležna lokalna samouprava i u tom slučaju član 143. postao bi suvišan, ukoliko bi se prihvatili amandmani SRS na čl. 140. i 141.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, meni je cilj da objašnjenjem ovog amandmana dokažem da vi radite sa dosta voluntarizma.
Kolega Mirko Munjić je objasnio, pošto je amandman na isti stav člana 219. ovog zakona, šta je obaveza lokalne samouprave koja ima manje od 30.000 stanovnika. Vi u odbijanju ovog amandmana dajete objašnjenje da su rokovi potrebni za izradu tih planova upravo toliki.
Uopšte ovde ne pominjem skraćivanje rokova. Dakle, ostaje ova tri meseca, nego stupanje na snagu plana generalne regulacije prestaju da važe određena dokumenta i kažem da to treba brisati. Zaista imate jedan voluntaristički pristup ovome. Hajde da prihvatimo da je bilo dosta amandmana, pa ste se malo umorili.
Ima još jedna stvar koju želim na kraju ove rasprave da vam kažem. Mi vama ne možemo da verujemo, vi se jeste trudili da na vrlo kvalitetan i korektan način učestvujete u današnjoj raspravi, ali bili ste svedok kada je predsedavajuća i predsednik Narodne skupštine dala reč gospođi Vjerici Radeti.
Vjerica Radeta je jasno pitala - mogu li dobiti repliku. Onda je došla gospođa Gordana Čomić i rekla - ne može replika, oduzima vam se vreme od poslaničke grupe.
Ovaj komentar vežem za amandman na član 96. koji sam podneo, kada smo rekli kako i na koji način može javno građevinsko zemljište da se otuđuje.
Ako pred očima javnosti, ako pred kamerama neko ko vodi sednice ove skupštine može da izrekne jednu bezočnu laž, moram tako da kažem, nema blažeg termina, ne odnosi se na vas, onda nismo sigurni da vaši podzakonski akti mogu biti dovoljno kvalitetni i da u njima neće biti takvih ili sličnih situacija. Ako je umor bio prilikom davanja odgovora na ovo, mogu i da razumem, a ako je namera, onda to nije dobro. Hvala vam puno.

Amandman na član 48, koji se odnosi na član 179. Krivičnog zakonika, logičan je sled onoga o čemu je narodni poslanik Petar Jojić govorio. Ovde imamo krivično delo „obljuba nad nemoćnim licima“, pa se onda govori u stavu 1. „ko nad drugim izvrši obljubu ili sa njom izjednači čin iskorišćavanja itd, pa nastupe određene posledice, kazniće se od dve do 10 godina“.
Amandmanom se predlaže – od pet do 10 godina. Ukoliko nastupe teške telesne povrede, predlog amandmanom je od 15 do 20 godina da bude kazna, a ukoliko nastupi smrtna posledica ili ako je dete u pitanju, onda najmanja kazna koju treba izreći jeste 15 godina.
Mene zanima, gospodine Homen, vi ste jednoj dnevnoj novini dali intervju, gde ste rekli da analiza izrečenih krivičnih kazni duži vremenski period se nije radila, te otkud onda vi unapred znate da su ove kazne možda prestroge? Mi u SRS smatramo da učinioce ovih veoma teških krivičnih dela, gde pored ovih zakonom vidljivih posledica nastaju i neke druge, to su moralne, zdravstvene povrede, to je duševna povreda, pretpostavljamo da bi trebalo lečiti. Kako, ko da ih leči?
Svedoci smo kako i na koji način smo usvajali zakone koji tretiraju ovu problematiku. Pored lečenja učinilaca ovih krivičnih dela, čini nam se da bi trebalo lečiti i predlagače ovakvog zakona.

 S obzirom da me preskačete, a kao član Srpske radikalne stranke moram da kažem da je SRS bila, jeste i biće najveća politička stranka, a iz jednog razloga što za predsednika ima čoveka koji ne vodi dnevnu politiku i koji uopšte nije prevrtljiv, ma gde da se nalazio. (Aplauz.)
Predmet politike SRS uvek će biti borba protiv kriminala i kriminalaca, i mafijaša svakako.
Mi sada, članovi SRS, molimo neodgovornu vlast Republike Srbije da zajednički učinimo nešto prema deci. Te je stoga SRS i podnela amandman na član 59, a u vezi sa članom 192. Krivičnog zakona, gde se kaže - ko podmetanjem zameni ili na drugi način promeni porodično stanje deteta, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Predlažemo da bude - od tri do osam godina.
Eto, vidite koliko bi veoma važno bilo da na današnjoj sednici prisustvuje ministar pravde, s obzirom da je roditelj. Mislim da bi se složila sa predlogom SRS da se ovde sankcije predviđene za takva krivična dela, koja su u poslednje vreme, nažalost, u porastu u Srbiji, da bi to prihvatila bar kao roditelj, ne samo kao neko ko je stručan.
U stavu 2. ovog člana se predlaže da najmanje izrečena kazna bude tri meseca, čak i ako bude učinjeno ovo krivično delo sa nehatom. Dakle, radi se o pokušaju zaštite dece, pa vas molim da u danu za glasanje ovaj amandman bude prihvaćen.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravna teorija u sankciji prepoznaje dve komponente: represivnu i preventivnu. Iz tog razloga smo logično član 47. zakona krenuli sa povećavanjem  dužine trajanja kazni.
Ovaj amandman koji je podnela SRS odnosi se na ovlašćeno iznošenje kulturnih dobra u inostranstvo, pa se kaže – ko iznese ili izveze u inostranstvo kulturno dobro ili dobro koje uživa prethodnu zaštitu, bez prethodnog odobrenja nadležnog organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Predlažemo od tri do osam godina.
U stavu 2. – ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u odnosu na kulturno dobro od izuzetnog ili velikog značaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Mi predlažemo od pet do osam godina.
Evo predlog državnom sekretaru Ministarstva pravde je da vidi da su rasponi u ovim kaznama daleko prihvatljiviji, daleko praktičniji, ali ovde smo imali posebnu potrebu da intervenišemo u ovom članu zato što u poslednje vreme se iznose dobra iz cele Srbije, a posebno sa KiM.
Nestanu li kulturna dobra, nestajemo i mi kao narod. Političke stranke mogu da nestanu, ali Srbija i građani Srbije ne smeju nikada ni pod kojim uslovima nestati.

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i izmene i dopune tog zakona, trebalo je u osnovi da budu mnogo rigoroznije, jer od ovog preti velika opasnost državi Srbiji.
Intervenisao sam na član 53. osnovnog zakona amandmanom na član 2, gde se predviđa da službeno lice koje radi u Upravi za sprečavanje pranja novca, pored legitimacije, imaće i službenu značku sa identifikacionim brojem. U suštini, to nije nešto na šta bi trebalo intervenisati. Postoji stav 2. ovog člana, gde se kaže da obrazac službene legitimacije i izgled službene značke propisuje ministar.
SRS principijelno se zalaže da se to u ime ministra prenese u nadležnost državnog organa. Ustav, Zakon o državnoj upravi, Zakon o ministarstvima, već sam juče istakao, ne prepoznaje ministra kao državni organ, jer on to i nije, nego je ministarstvo državni organ. Stoga bi to trebalo da bude u nadležnosti ministarstva.
Koliko su nam odgovorni ministri, najbolje pokazuje jučerašnje i današnja sednica, na kojoj se raspravlja u pojedinostima o veoma važnim zakonima, zakonima koji regulišu krivičnu problematiku, pa evo sada i sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, a ministra ovde nema.
Smatramo da ovaj amandman treba prihvatiti, jer on je principijelan stav SRS prema ovom problemu.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS poštuje pravni sistem Republike Srbije, a odlučno se suprotstavlja amerikanizaciji i tribunalizaciji pravnog poretka u Srbiji.
Gospodine Homen, vas ne zovu ministar trgovine, vas su često nazivali poštar, iz razloga što je poštar Ćirić prosledio ono obaveštenje do vas, a vi ste prosledili vršiocu dužnosti predsednika Vrhovnog suda.
Moram da vam kažem, s obzirom da ste vi jedan ili jedini čovek koji u ime Vlade ovde sedi, da je naslov iznad člana 7. definisao njegovu sadržinu. I ovo što je SRS svojim amandmanom koji sam potpisao predložila da se briše, to je moralo tako biti urađeno.
Naslov glasi - Primena zakonodavstva Republike Srbije, i u prvom stavu se kaže da nadležni državni organi u postupku saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom preduzimaju radnje na način propisan zakonom i drugim propisima Republike Srbije.
Stav 2. glasi: Odredbe ovog zakona i drugih propisa koji se primenjuju u postupku saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom tumače se u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.
Tu dolazi tačka, a vi dodajete ''na način koji odgovara ciljevima, u smislu statuta.'' Mi dobro znamo šta kaže član 194. i 195. Ustava Republike Srbije, on na precizan i jasan način utvrđuje odnos pravnih akata u pravnom sistemu Republike Srbije i nije moguće ništa, ni više ni manje, dodavati na ovo.
Kada bi se sad malo upustili i u nešto što je lepo u našem jeziku i mi bi mogli da utvrdimo da statut ne može da ima neki cilj koji njemu odgovara, vama i meni kao fizičkim licima može nešto da odgovara, objektima teško da mogu da odgovaraju ovi ciljevi koje ste vi predvideli, ali vredi ovde postaviti i mislim da je veoma značajno i još jedno pitanje - zbog čega je tek danas ovaj zakon na dnevnom redu, a Zakon o potvrđivanju Rimskog statuta o Međunarodnom krivičnom sudu je donet 2001. godine?
Mi iz SRS prepoznajemo zbog čega se čekalo osam godina. Iz razloga što je vama dobro poznato da je Haški tribunal neuporedivo krvoločniji po građane Srbije nego što će biti ovaj. I kada vam se učinilo da ste možda raščistili sa vašim neprijateljima, a vaši neprijatelji, neprijatelji DOS-a, DS, jesu oni građani Srbije koji se na odlučan način suprotstavljaju svemu onom što je upereno protiv Republike Srbije.
Navešću samo dva, izvinjavam se mnogim drugima, pre svega dr Vojislav Šešelj i Slobodan Milošević svakako zaslužuju da njihova imena budu izdvojena, naravno i ostali Srbi koji se tamo nalaze, pa kad vam se učinilo da je tu negde kraj, onda može i ovaj Međunarodni krivični sud.
Mi izražavamo sumnju da Specijalni sud koji radi u Srbiji neće ništa biti manje opasan za građane Srbije, one koji Srbiju najviše vole i ništa ne žale da daju za nju, neće ništa manje biti opasan od samog Haškog tribunala, pa i ovog Međunarodnog krivičnog suda.
Da imate ovlašćenje, pretpostavljam da bi na osnovu ovog što nije možda suština, ali je mnogo ispravnije, prihvatili ovaj amandman SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Homen, šta vas toliko tera na ponižavanje? Ne vas lično, mi o tome ne vodimo računa.
Mi vodimo računa o interesima građana Srbije i zbog toga ne dozvoljavamo i borićemo se protiv ovoga.
Obrazlažući ovaj amandman, moram malo suprotstaviti mišljenje svojim uvaženim kolegama, dobro obaveštenim i odličnim pravnicima, gospodinu Martinoviću i gospodinu Krasiću.
Ne dobijaju oni više novac iz Stejt departmenta, dobijali su ranije kad je predmet rušenja bio režim, a sada kad oni imaju cilj da unište srpski narod, a pre svega one koji se suprotstavljaju tome, oni onda ne šalju njima novac, nego treba da dođu ovde da pokupe naš novac.
Kad sam, obrazlažući amandman na član 7, rekao da SRS poštuje i želi da afirmiše pravni sistem Republike Srbije, pri tome sam mislio i na jednu odredbu Ustava Republike Srbije, koja kaže da je sudijska funkcija kod nas stalna.
Ovde na jedan način, u stavu 2. člana 22. ovog zakona predlažete i pozivate predstavnike Međunarodnog krivičnog suda, vi pozivate, to nije ni predviđeno Rimskim statutom, da dođu i da budu prisutni prilikom predaje određenih lica. Vi na taj način želite da izvršite trijažu, odnosno na njihovu preporuku, predstavnika Međunarodnog krivičnog suda, ko dalje može da bude nosilac sudijske funkcije u Srbiji.
Na jednoj strani zakona je sve više, a na drugoj strani, građani Srbije imaju sve manje slobode, sve manje posla i sve je više gladnih stomaka. Zalažete se za neku proceduru, a svakodnevno je kršite.
Delimično smo mi iz SRS hteli da ublažimo ovo i rekli smo da član 22. stav 2. treba promeniti i samo da vaša obaveza, dakle vaša, vas iz Otpora, bude da ih obavestite, a da ih i ne pozivate.
Ovde postoji jedan gospodin koji se poziva na nake izborne rezultate.
Sećam se izbornih rezultata iz 2003. godine u decembru, takođe je bio kandidat za narodnog poslanika i lista na kojoj je on bio nije prešla cenzus. Ali, to samo ukazuje da su se oni vešto podelili, napravili nekoliko kolona, kao što i danas čine sa pozicijom i opozicijom, napravili nekoliko kolona da bi prevarili građane Srbije. Tad u potpunosti nisu uspeli i nadam se da neće uspeti ni sledeći put.
Treba postaviti nekima pitanje - da li su se svi vratili koji su odlazili na obuku, koji su odlazili da preuzmu novac te 2000, a možda i ranije? Odgovor na ta pitanja ćemo verovatno dobiti kada bude neko osetio potrebu da samo deklarativno pomene Kosovo i svetinje sa Kosova, a da nikad ništa ni on ni politička stranka kojoj sada pripada ne čini da bi zaštitili građane Srbije uopšte, a naravno i naše građane koji žive na KiM.

SRS podnela je amandman na član 5. zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i predlaže da se stavovi 1, 2, 3. i 4. ovog predloga zakona brišu, a iz razloga što je predlagač predložio da se reč „zavodska“ zamenjuje rečju „krivična“. Smatramo da to nije adekvatna zamena i zbog toga bi trebalo ovaj amandman prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 43. je u vezi sa članom 102. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Neverovatno je koliko DS može i najbolju ideju potpuno da upropasti.
U članu 102. osnovnog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija govori se o lečenju osuđenih lica, pa su dodata dva stava, gde se kaže da se može obrazovati posebno odeljenje za odvikavanje od psihoaktivnih supstanci. Ponekad upotreba psihoaktivnih supstanci od strane lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora može u dobrom procentu da utiče na izvršenje krivičnih dela. Dakle, to je nešto što je dobro.
Ali, vi predviđate u sledećem stavu da bliže propise o tome treba da donese ministar nadležan za poslove pravosuđa. Lično smatram i SRS ima mišljenje da je ovde potrebno zajedničko delovanje Ministarstva zdravlja i Ministarstva pravde. Ne može se jedan odgovoran posao prepustiti pojedincu, i to prilično neodgovornom, a najbolji dokaz tome jeste i današnja sednica Narodne skupštine, gde je neko, u čije lične kvalifikacije SRS ne sumnja, ali kompetencija ne postoji da može meritorno da razgovara o onome što je danas na dnevnom redu. Takav ministar je svega desetak minuta ili pola sata sedio ovde.
Sada ćemo davati u nadležnost pojedincima nešto što je od veoma velikog značaja i što kao ideja nije bilo loše. Smatram da ovaj amandman treba prihvatiti. Pošto nema predstavnika Vlade, apelujem na svih osam poslanika skupštinske većine da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman SRS.