Dame i gospodo narodni poslanici, u spektru političkih stranaka u Srbiji, SRS ima zadatak da se sa građanima Srbije bori i očuva integritet i celovitost svoje države, a potom i bolji i kvalitetniji život.
Sada me je ministar za regionalni razvoj, ili pomoćnik ministra za regionalni razvoj, moram drugu kvalifikaciju da dam, mnogo zabrinula.
Od 4. juna, ovaj zakon izaziva strah kod građana Srbije i kod srpskih radikala, mada je i ranije stvorila zabunu polemika i priča o njemu, a, evo, sada i izjava gospođe Verice Kalanović da će ovaj zakon poslužiti kao uzor za zakon o regionalnom razvoju u Republici Srpskoj. Brine nas ova vlada u čijem sastavu dominantnu ulogu ima Mlađan Dinkić, koji služi da razbije srpski korpus, ne samo u Republici Srbiji, nego i u Republici Srpskoj, a to je činio i na drugim prostorima gde žive Srbi.
Izražavam bojazan da ćemo za par godina, možda i ranije, doći u situaciju da donosimo novi zakon o regionalnom razvoju ili da vršimo izmene i dopune tog zakona, jer sada smo svesno, namerno, izostavili AP KiM, a sledeći potez će biti izostavljanje AP Vojvodina. To građani Srbije i SRS, ma koliko se vi upinjali, neće dozvoliti i učinićemo sve da objasnimo građanima Srbije da ovaj zakon uopšte nije potreban.

U članu 19. postoji ukupno 13 subjekata nad kojima će se, po Predlogu ovog zakona, sprovoditi ravnomerni regionalni razvoj i subjekti koji će to da sprovode. Ovde je očigledno da imamo pet subjekata koji se po prvi put uspostavljaju ovim zakonom, kao nove institucije koje ćete natovariti na grbaču građana Republike Srbije. Vlada Republike Srbije, predvođena Borisom Tadićem i Mlađanom Dinkićem, preko ovog zakona, radi najprljavije poslove i one poslove od kojih će građani Srbije imati samo štetu.
Članom 24. stav 2. definiše se da će Nacionalni savet imati predsednika i 19 članova. To je jedan od ovih pet novouspostavljenih organa. Samo da podsetim one koji su skloni da zaboravljaju da je u državnoj administraciji Republike Srbije 2000. godine bilo zaposleno oko 8.000 građana Srbije, a sada ih je preko 28.000. Ovim i sličnim zakonima, plašim se da ovu cifru ne udvostručite, da na taj način pokušavate da stvorite jedan srednji sloj, a za sve drugo, da se dovede u pitanje njihova egzistencija.
Neko je prilikom obrazlaganja ovog zakona, tačnije, gospodin Dinkić, rekao da je država Srbija jedna od država sa najvećim regionalnim razlikama. Ta konstatacija je prihvatljiva i za članove SRS, ali velike razlike kod građana Srbije stvorila je ova vlast i intenzivno je stvara od 2000. godine. Nadamo se da to neće dugo trajati i mi iz SRS-a ćemo i dalje na ovakve i slične zakone podnositi amandmane. Hvala.

Amandmanom koji sam podneo na član 25. predložio sam da se briše stav 3. ovog člana. Ovaj amandman je potpuno logičan amandmanu koji sam podneo na član 24, gde sam predložio da se briše: "Nacionalni savet", gde se definiše koliko ima članova.
U stavu 3. člana 25. koji sam predložio da se briše kaže se: "administrativne i stručno-tehničke poslove za potrebe Nacionalnog saveta obavlja Nacionalna agencija za regionalni razvoj".
Kao što sam već rekao, pored 13 subjekata koji su predviđeni članom 19, uvodi se pet potpuno novih. Nedvosmisleno se vidi iz ovog zakona da je prvi cilj teritorijalna podela Srbije, a drugi cilj – gomilanje administracije, koju iz dana u dan imamo sve više; skoro da nema nijednog zakona kojim se ne predlaže uvođenje nekih novih tela, najčešće su to agencije.
Sada vidimo da i kroz ovaj zakon, pored primarne, štetne i opasne ideje podele teritorije Srbije, ostavljate još jednu mogućnost naknadnog zapošljavanja, pre svega, članova stranke G 17 plus. To je nešto što niko ne može da ospori ako ode na teren.
Gospođo ministre, ni vi to ne možete osporiti, jer je jednom prilikom narodni poslanik Vjerica Radeta rekla da su u domovima zdravlja, u poreskim upravama, u momentu kada je ministar finansija bio Mlađan Dinkić, mogli da se zaposle samo kadrovi koji su članovi stranke G 17 plus. Tako se desilo, personalno nemam ništa protiv, da čovek koji živi u Ljuboviji bude direktor Poreske uprave u Šapcu, diplomirani ekonomista, a koliko ih samo u Šapcu ima nezaposlenih, verovatno…

Amandman koji sam podneo na član 26. Predloga ovog zakona je logičan prethodnim amandmanima, od člana 24, gde smo predvideli da se Nacionalni savet za regionalni razvoj briše. U stavu 4. ovog člana stoji da Nacionalni savet daje mišljenja na predlog programa za finansiranje razvoja regiona iz sredstava budžeta Republike Srbije. Ljudi koji žive u određenim lokalnim sredinama najbolje znaju šta su potrebe tih građana. Da ste hteli da vodite računa o regionalnom razvoju, slika Srbije bi bila sasvim drugačija. Neko od narodnih poslanika je pozvao svoje kolege, nas narodne poslanike, da putujemo malo po zemljama Zapadne Evrope da bismo videli kako se živi.
Pozivam narodne poslanike koji to ne čine, poslanici SRS-a to čine i znaju da putuju po gradovima Srbije, da odu u neka sela Srbije, i to u ona koja se zovu selom i imaju svoju katastarsku površinu, a nemaju živih građana. Neka odu u ona sela gde osnovnu školu pohađa samo jedan učenik i u slična sela. Dok u nekim gradovima Srbije otvaramo razne vrtove, u drugim gradovima nema ni kanalizacije, ni vodovoda.
To bi bila briga za ravnomeran regionalni razvoj, a imali ste šansu devet, odnosno skoro deset godina. Prokockali ste je i propustili zabadava, a sada pokušavate kroz jedan zakon koji je više zastrašujući i potpuno nepotreban nego što će građanima Srbije doneti bilo kakvu korist. Odustanite od ovako zlih namera po građane Srbije.

U političkom koloritu boja, za SRS nije sve ni crno ni belo, nego pokušavamo da zajedno s građanima Srbije pronađemo šta je realnost u ovom momentu. Međutim, i građani Srbije, i mi, s ovakvom Vladom, s ovakvom skupštinskom većinom, teško možemo da dođemo do realnosti, da ovaj naš život učinimo lepšim i podnošljivijim, a to se vidi iz predloga koji je dala gospođa Pop-Lazić i iz odgovora koji ste nam uputili.
Gospođa Vjerica Radeta je već ponovila koji su subjekti članom 19. ovog zakona predviđeni kao subjekti regionalnog razvoja i do rednog broja 8, iako je nešto malo nejasno, to su subjekti i institucije koje već postoje i o tome nije potrebno ništa reći; želimo da ovde stoji AP KiM i da se prema toj pokrajini odnosimo s istom pažnjom kao i prema AP Vojvodini. Postoji pet novih institucija predviđenih članom 19, koje samo stvaraju troškove za građane Srbije i omogućiće zapošljavanje članova stranke G 17 plus ili nekih stranaka bliskih ovoj stranci, pogotovo regionalnim razvojem političkih stranaka, kako se to predviđa.
Jedan besmisao, nepotpuna preciznost, sadržani su u stavu 1. člana 27, koji glasi – radi obavljanja razvojnih, stručnih i regulatornih poslova regionalnog razvoja, Vlada će osnovati Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj.

Nastojim i dalje da objasnim predstavniku Vlade, gospođi Kalanović, da ovi organi koji su predviđeni, koji se uvode ovim zakonom, ne treba da postoje.
Mislim da je ovaj zakon mogao da ima četiri ili pet članova. Mnogo manje vremena bismo tako izgubili, ne bi bilo potrebe da radimo bez pauze, niti da radimo posle 18 časova. Nije sporno za poslanike SRS-a da rade i 24 sata, ako rade one poslove od kojih će građani Srbije, baš oni koji su nas ovde i poslali, imati od toga neke koristi.
Prvi član ovog zakona, po vama, mogao je da glasi – Srbija postaje zemlja regiona, postoje sledeći regioni.
Drugi član je mogao da glasi da će se ovim zakonom, u realizaciji 1. člana, zaposliti određen broj, mogli ste tačno i da precizirate, članova stranke G17 plus, kao i da ovaj zakon stupa na snagu po vašoj želji. To bi mnogo manje vremena uzelo poslanicima, a i mnogo manje materijalnih dobara od građana Srbije.
Vi predviđate stavom 2. člana 28 kakav zaštitni znak će imati Agencija. Ako sam predložio amandmanom na član 27, gde se Nacionalna agencija za regionalni razvoj definiše, da se ona briše, ako se prihvati amandman na član 27, onda je amandman na član 28. potpuno logičan u odnosu na prethodni i mislim da član 28. treba brisati.

Već treći amandman je na članove iz dela koji se odnosi na Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj. To je jedan od subjekata regionalnog razvoja koji ne treba da postoji. Podneo sam amandman na tačku 2. ovog člana, gde se kaže šta radi Agencija – prati i sprovodi mere i realizuje razvojne projekte za unapređenje infrastrukture, razvoj privrednih društava i preduzetništva, obuhvaćene programima finansiranja regionalnog razvoja. Između ostalog,  predviđa se da ova agencije organizuje i vrši i izdavačku delatnost.
Za sve čega se dohvatite, samo razmišljate kako da što više sredstava uzmete od građana Srbije, a kakav je vaš odnos prema poljoprivrednim proizvođačima, to može vrlo lako da se vidi po tome gde su dodeljivana određena novčana sredstva za pomoć poljoprivrednim proizvođačima, gde su mobom ili na neki drugi način, kako su se organizovali, gradili objekte, a sada su u obavezi da uplate kamatu mnogo veću od sredstava koja su dobili kao pomoć od Vlade Republike Srbije.
Prestanite s takvim odnosom, jer vi pokušavate toplo-hladno. U jednom momentu, kad su građani Srbije bili zabrinuti kako prevazići finansijsku ekonomsku krizu, kojom vi pokrivate svu vašu nesposobnost i sav vaš odnos prema državi i njenim organima, rekli ste da je preveliki broj ministarstava, da ih treba ukinuti, a zatim su neki od ministara pričali kako ministarstva i nisu veliki problem, veliki problem su agencije, na šta smo mi iz SRS-a ukazivali prilikom donošenja Zakona o agencijama. Vi se niste osvrtali, nego, naprotiv, uvodite ove agencije …

I dalje smo u logičnom nastavku podnošenja amandmana na ovaj predlog zakona, s obzirom na to da sam podneo amandmane na čl. 27, 28, 29. ovog zakona, gde se govori o agencijama za regionalni razvoj.
Podneo sam amandman i na član 30, gde se kaže da nadzor nad radom Nacionalne agencije vrši Ministarstvo. Pod uslovom da se radi o nekom kvalitetom zakonu, koji bi SRS trebalo da podrži, ne bismo to mogli, iz razloga što nije definisano koje ministarstvo vrši nadzor.
Svakako da se ovde radi od apsolutno neprihvatljivom zakonu, ne samo za poslanike SRS-a, nego za svakog pravog predstavnika naroda, tj. građana Srbije. Tačno je da je ministar Mlađan Dinkić govorio da će ovaj zakon doprineti decentralizaciji. Pitam vas sada, ukoliko se između Republike Srbije i njenih državnih organa i jedinica lokalne samouprave pojavljuju neki novi organi i agencije, da li se radi o decentralizaciji, ili se radi o pokušaju prodavanja pameti?
Treba uspostaviti te silne organe i organizacije, treba osmisliti njihov rad, treba osmisliti kvalitetan način uzimanja sredstava od građana Srbije, a da oni budu saglasni s tim. Pameti imaju naši građani, imaju i poljoprivredni proizvođači, i radnici, i studenti, i svi oni koji žive u ovoj Srbiji. Dajte malo rada, dajte malo organizujte privredni ambijent.
Gospođo Kalanović, preispitajte i programe sa kojima se konkurisalo u vašem ministarstvu i koja ste sredstva sve odobrili za neke programe koji, po završetku, neće dovesti do zapošljavanja nijednog novog radnika. Naprotiv, stvaraće još veće razlike u određenim mestima u Srbiji.

Podneo sam amandman na član 31, odnosno da se briše naslov iznad člana 31, gde se govori o regionalnim razvojnim savetima. Znači, nije dovoljan Nacionalni savet za razvoj, nego je potrebno uvesti i Regionalni razvojni savet.
Gospođo Kalanović, vi danas ovde predstavljate Vladu i meni je poznato da ste u vreme izborne kampanje bili u Kosjeriću. Ne znam da li vam je poznato selo Seča Reka? To je pionir u razvoju seoskog turizma u Srbiji.
Tim poslom, tim aktivnostima se bavi preko 35 godina, a danas se tim poslom bave jedna ili dve porodice. Da zaista želite ravnomerni regionalni razvoj, besmisleno je više ponavljati šta je cilj donošenja ovog zakona, ali da želite to, pored preko 106 agencija koje su do sada uspostavljene, ne znam koliko će ih biti do kraja ove sedmice, odnosno nakon glasanja o ovim predlozima zakona, da ste se setili bar da predložite da jedna ima sedište u gradu Kosjeriću, onda biste pokazali da zaista želite da se svi delovi Srbije ravnomerno regionalno razvijaju.
Ali, vi to nikada nećete uraditi. Vi niste nimalo naivni i niste nestručni i, što je Mlađan Dinkić rekao, ni on nije glup, samo je šteta što on i njegovi saradnici sve ono što znaju i što su naučili, školujući se u nekom drugom sistemu i režimu, ne primenjuju u korist građana Srbije.
Da to radite, onda bi vas cenila više i EU, kojoj vi slepo verujete i izvršavate sve njihove naloge, bez obzira na to koja cena je za građane Srbije regulisana.

Pošto sam podneo amandman na član 31, gde sam predložio da se briše "regionalni razvojni savet", sasvim je logično da se podnese amandman na član 32. i da se briše stav 1. gde se definiše  i precizira ko čini regionalni savet.
Članovi regionalnog razvojnog saveta su predstavnici jedinica lokalnih samouprava koje čine regiona, kao i predstavnici gradskih opština, predstavnici javnog i civilnog sektora (evo, uvodi se ovde neka nova forma u zastupanju interesa građana Srbije, odnosno lokalnih samouprava), kao i drugih institucija i organizacija sa teritorije tih jedinica lokalne samouprave, kao i predstavnik Vlade.
Ako već imate Nacionalni savet koji formira Vlada Republike Srbije, zar je potrebno još formirati i regionalni razvojni savet, koji će sačinjavati predstavnici lokalnih jedinica lokalne samouprave, kao i predstavnici Vlade?
Mislim da je to potpuno besmisleno, ali da se uočiti da su tri bitna elementa, ili tri bitne komponente ili cilja za stavljanje ovog zakona na dnevni red i njegovo usvajanje.
Prvi jeste taj što planirate pripremu za razbijanje države Srbije, drugi je da se udomi veliki broj članova stranke G17 plus, da se obezbedi onaj minimum potencijalnih glasača koji će zanavek, čini mi se, po vašoj želji, omogućiti da kontrolišete finansije Republike, odnosno države Srbije, i treći je da biste iskamčili nešto sredstava iz pristupnih fondova i ne uložili ih u interesu građana Srbije, nego u vaše firme, u vaše projekte, jer tako vi vodite računa i brigu o ravnomernom regionalnom razvoju Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, preko ovog amandmana koji sam podneo na član 45, kojim predlažem da se briše tačka 8, koja glasi – unapređenje i razvoj ljudskih resursa, želim da poručim gospodinu Tadiću i njegovoj vladi da zaborave podelu Srbije na regione, da malo vole svoju Srbiju. Nema potrebe da stremimo unapređenju razvoja ljudskih resursa, jer ova vlada je savršeno školovana, savršeno dobro radi ono što nikad ne bi smela ni da pomisli.
Gospođo Kalanović, govorili ste koliko je otvoreno preduzeća putem projekta start-ap kredita. Rekli ste da je to 1607, ali ne pričate da je oko 60.000 preduzeća svaki dan u blokadi. Pričate o industrijskim zonama u Šapcu, u Loznici. Ne kažete koliko se zaposlilo i šta se dalje dešava u toj situaciji. Imali ste vrsne i odlične kadrove, te stoga smatram da nije potrebno posebno doškolovanje, da se ne troše sredstva građana Srbije. Što ih niste uputili u „Viskozu“ u Loznici, a ne raspoređivali na Aerodrom „Nikola Tesla“, u Državnu lutriju Srbije i u druge ustanove gde pare same dolaze?
Osnovni cilj, ako zaboravimo podelu Srbije na regione, a želite da ovakav zakon postoji, jeste da se sistem distribucije novca kontroliše, a ne da se rasipa na ovakav način na kakav vi želite. Još ste rekli da ste obišli Srbiju. Ako ste je obišli, morali ste videti kako građani Srbije žive u njoj i morali biste mnogo više voditi računa o njima, a ne o tome na koji način treba ovu državu rasturiti, a građane Srbije dovesti na prosjački štap. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, trebalo bi da danas pokušamo da postavimo temelje reforme pravosuđa u Srbiji, a da li je to moguće?
Pre nego što počnem da komentarišem ove dve tačke dnevnog reda moram da postavim jedno ozbiljno pitanje za DS i za predsednika Narodne skupštine gospođu Slavicu Đukić-Dejanović. Ko vas je i čime motivisao i inspirisao da o ovakvim tačkama dnevnog reda razgovaramo ovde bez predstavnika Ministarstva pravde, a, nažalost, i bez predsednika Odbora za upravu i pravosuđe?
Juče je neko rekao – tu je predsednik Odbora za upravu i pravosuđe i može. To bi bilo kao kad bi ovaj parlament usvajao budžet ili rebalans pa umesto ministra finansija gospođe Dragutinović bio prisutan gospodin Zoran Krasić, kao predsednik Odbora za finansije, ili možda njegova koleginica Branka Ljiljak, i vi kažete – u redu je, rasprava može da se odvija.
Mislim da su dva osnovna razloga zbog kojih bi trebalo da na današnjoj sednici Narodne skupštine bude prisutan ministar pravde; ako ni zbog čega drugog, onda zbog 16 ljudi o kojima mi danas razgovaramo i koje ćete vi da izaberete, njih osam u Visoki savet sudstva i osam u Državno veće tužilaca. Da, ova dva tela broje po 11 članova, ali tri će biti po izbornoj funkciji.
Postavlja se još jedno pitanje. Mi znamo i meni Ustav ne dozvoljava da osporavam svojstvo ... Ja smem Ustav da spominjem zato što je Srpska radikalna stranka dala veliki doprinos prilikom njegovog usvajanja. Ako ništa drugo, onda preambula tog Ustava zaslužuje posebnu pažnju, jer ona ukazuje da je sastavni deo Srbije Kosovo i Metohija.
Ustav ne dozvoljava da mi sada osporavamo sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, pa da predsednik skupštinskog Odbora za upravu i pravosuđe bude član ta dva tela, ali da li je moralno da Boško Ristić kao predsednik tog odbora bude član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca? Usput, osim što je poslanik iz DS, to nije sporno, on se bavi i advokaturom. Kad Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca budu birali tužioce i zamenike, kakav uticaj i šta će očekivati oni koji treba da budu izabrani? Nije ovo jedini slučaj kada se od ove Narodne skupštine pravi farsa. Mi smo juče imali na delu ovde primer kako DS na najbolji način zloupotrebljava ovaj parlament. Danas takođe. Danas smo imali priliku da se uverimo kako to izgleda.
Visoki savet sudstva je institucija koju je predvideo Ustav i posvetio joj tri člana, regulisao šta su nadležnosti, način izbora. Državno veće tužilaca je takođe ustavna kategorija, pominje se u dva člana Ustava, ali ovde u našem pravosudnom sistemu postoje tri veoma izražena problema, po mom viđenju, a njih je sigurno mnogo više.
Jedan od velikih problema jeste i pritvor. Vrlo često u Srbiji se izriče mera pritvora, predugo traje i, nažalost, najčešće se izriče onima koji ne bi trebalo da se nađu tamo, a oni koji zaslužuju da budu procesuirani sede u Vladi Republike Srbije, svaki dan se šetaju po Srbiji i samo uvećavaju svoj imetak.
Prilikom pritvaranja vrlo često se vrše pritisci na pritvorene osobe da bi, navodno, povezana lica okvalifikovali kao učinioce krivičnih dela, a njima se obećava brz izlazak. Često tako i bude, oni postaju zaštićeni svedoci, ali nakon izlaska na slobodu, svesni šta su učinili, vrlo često dignu ruku na sebe. To se sve stvara u jednom trouglu – policija, sud i mediji. Uglavnom politički protivnici tako rade. Nikad se više nije pričalo o demokratiji, o zaštiti ljudskih prava u Srbiji nego od 5. oktobra, od revolucije pa do danas. Nedavno smo imali priliku da se u ovom parlamentu izjašnjavamo o Zakonu o zabrani diskriminacije gde se ukazuje na povećanje nivoa ljudskih prava u Srbiji, a ona su, zapravo, iz dana u dan u sve manja i manja, iz dana u dan sve više ugrožena.
Dobar primer ugroženih ljudskih prava jeste predsednik SRS dr Vojislav Šešelj. Otprilike, pravosuđe u Srbiji se pretvara u Haški tribunal, jer je poznato da tamo pritvor traje pet, šest, pa i više godina, dakle, govorim samo o pritvoru. To se vrlo uspešno prepisuje i u Srbiji, a posebno su zloupotreba i kršenje ljudskih prava došli do izražaja kada je pri Okružnom sudu i okružnom tužilaštvu u Beogradu formirano tzv. posebno odeljenje i posebno tužilaštvo, koji su sebe nazvali specijalnim odeljenjem tužilaštva i specijalnim odeljenjem suda. Oni se zaista ponašaju na specijalan, ali vanustavan i vanzakonit način. Oni ne primenjuju Ustav i zakon.
Koji se drugi problem pojavljuje? U Republici Srbiji, odnosno u državi Srbiji 20 godina nije vršena analiza izrečenih krivičnih sankcija, a poznato nam je da se vrlo često za najteža krivična dela izriču krivične sankcije čak i ispod minimuma. Samo nekoliko podataka: 96% je ispod zakonskog minimuma, 89% svih zatvorskih kazni ispod minimuma, za primanje mita. Kada je u pitanju silovanje, za osnovni oblik u 87% slučajeva izriču se kazne ispod zakonskog minimuma, a kad su u pitanju dva teža oblika silovanja još je veći procenat izrečenih kazni ispod zakonskog minimuma.
Kad je u pitanju pritvor, imamo izjavu koju je dao državni sekretar pravosuđa – mi sada imamo 9.974 pritvorenika i zatvorenika. Prema analizi Saveta Evrope, u odnosu na broj stanovnika u Srbiji bi trebalo da ima oko 12.000 zatvorenika.
Dakle, EU i Savet Evrope projektuju broj potrebnih zatvorenika! Zato mi danas imamo izbor članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca na ovakav način – da bi mogli da ispunjavaju odluke EU i Saveta Evrope.
Gospodo, moram da vas upozorim da u SRS nikada nećete imati salonsku opoziciju. Nikad nećemo biti opozicija građanima Srbije, ali vama ćemo biti prava opozicija. Ako hoćete salonsku opoziciju, nju možete naći; to ste već i našli i našli ste im prostor u Čika Ljubinoj ulici. Oni su malo opozicija, malo su vlast, kod njih možete naći...
Jedan čovek je juče bio ovde; razumem da neko zaboravi ideologiju, to je moguće, ali da zaboravi matematiku, matematika je egzaktna nauka. Najveća opoziciona stranka jeste SRS. Ali, mi se ne slažemo, na sledećim izborima to će biti poziciona stranka i povesti građane Srbije tamo gde je mesto, sarađivati sa svima koji nas priznaju. Za početak su naši prijatelji, gospodo iz Demokratske stranke, oni koji nisu priznali nezavisnost Kosova i Metohije. Da li su oni članice EU ili nisu, to je manji problem, ali među njima tražite, posle Rusije, savetnika. Mi ćemo znati s kim ćemo sarađivati posle sledećih izbora. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođa Nada Kolundžija se odvažila da kaže da su poslanici SRS apriori protiv ovakvog zakona. Pokušali smo određenim brojem amandmana da popravimo tekst zakona, međutim ni ovaj broj amandmana ne može učiniti kvalitetnim nešto što u osnovi nema razloga za to.        
Član 3. predviđa da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije. Setite se u članu 1. Predloga ovog zakona uveden je novi institut poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Verovatno je to urađeno iz razloga da se određen broj ljudi, članova DS, zaposli i neko je od poslanika SRS u obrazlaganju amandmana kazao da Vlada nije razmatrala posledice ekonomske krize, a ovakav zakon jeste na dnevnom redu. Posledica ekonomske krize Vlada nije razmatrala ozbiljno iz razloga što je određen broj ministara u Vladi, potpredsednika Vlade i sam predsednik rekli da bi nama ekonomska kriza mogla da donese korist.
Predložio sam da se u članu 3. stav 3. briše i da glasi: Nije dozvoljeno vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protiv cilja u kojem su priznata, ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih zajamčenih Ustavom, zakonom i drugim međunarodnim ugovorima i aktima.
Ovo je efikasan amandman, potpuno precizan i mislim da bi ga trebalo prihvatiti, jer nama, poslanicima SRS, magluština poput EU nije pomutila vidike i umemo da prepoznamo šta je u interesu građana Srbije.

Kolega Raduloviću, vi ćete preneti našim narodnim poslanicima, odnosno poslanicima DSS: u malopređašnjem obraćanju nisam mislio na DSS. Sinonim za sve loše, za tužno, za jadno, opljačkano, oteto jeste DS, tako da možete to da im kažete.
Podneo sam amandman na član 4. stav 1. Gospodine ministre, poslušajte malo ovo - svi su jednaki i uživaju jednak položaj, kaže se u Predlogu zakona, a ja predlažem svi građani Republike Srbije, to su reči koje se menjaju. Vlada kaže - ne prihvata se amandman iz razloga što je pojam ''građanin'' uži.
Za poslanike SRS i za javnost u Srbiji i pederi su građani Srbije, nemamo ništa protiv tih ljudi, nemamo ništa ni protiv alkoholičara, ali ih treba lečiti. Ovde treba povući neke paralele, pa vi razmislite šta, kako i na koji način da se uradi.
Dve stvari ste želeli da postignete ovim zakonom. Prva stvar, da uvedete poverenika, da zaposlite nove ljude. To što ste vi izjavljivali da će biti preraspodela, znači da je do sada u tim službama, u tim ministarstvima bilo viška, pa ćete vi sad da raspodelite. Kao, neće se primati neki novi.
Drugi razlog je da izvršite manipulaciju verskih zajednica, pre svega Srpske pravoslavne crkve. To je bila osnovna tema nekoliko dana o kojoj se pričalo, a sada se pokazuje da se uopšte niste pripremali za raspravu po amandmanima.
Videli ste malopre, gospođa predsedavajuća me sve više podseća na Natašu Mićić iz svojih sjajnih vremena, gleda u Zorana Krasića, proziva Dragana Todorovića, vi povremeno nešto pratite, nešto tu gledate.
Vama ovaj zakon ima cilj da odvrati pažnju građana Srbije od svega što nas je snašlo, kako je ova vlada propasti došla na čelo Republike Srbije i da usmere pažnju na ovo. Inače kolokvijalno, to nisu izmislili poslanici SRS, građani Srbije ovaj zakon nazivaju zakon o pederima ili pederski zakon. Nadam se da on nije duga veka. Ukoliko bi sagledali malo šta su interesi građana Srbije, ni poslanici DS... (Predsednik: Vreme)... i drugi ne bi glasali...

Dame i gospodo narodni poslanici, nakon većeg broja amandmana koje su podneli poslanici SRS, nedvosmisleno se da zaključiti da se radi o zakonu koji favorizuje pozitivnu diskriminaciju. Sećamo se da je ministar, obrazlažući ovaj predlog zakona, rekao da su razlozi za njegovo donošenje pravne i političke prirode, i to je tačno, ali radi se o ministru koji je razmišljao u avgustu prošle godine kako i na koji način može da se otme mandat narodnim poslanicima. Kada su postojali pravno valjani razlozi za to, ministar kao ministar u Ministarstvu koje on vodi nije pokušao da interveniše, nije ga to apsolutno nije zanimalo.
Dalje ste rekli da je ovaj zakon dug sadašnje Vlade prema građanima Srbije i navodili razloge. Jedan od razloga zbog kojih treba doneti ovaj zakon jeste i briga Vlade Srbije prema invalidima.
Odgovorno tvrdim da ovaj zakon ništa manje, odnosno više ne vodi računa o invalidima nego i bez ovog zakona. Naprotiv, od velikog broja zaposlenih stvorićete invalide, jer čovek koji nema obezbeđen stalni posao ništa drugo nije nego potencijalni invalid.
Zaštita dece i omladine; samo da vas podsetim da u nekim mestima postoje deca koja idu u školu čije rušenje od strane stručnjaka se nagoveštava, idu deca u školu gde je samo jedan učenik. Da li je to diskriminacija.
U kakvim uslovima ti učenici rade i kako prosvetni radnici izvode nastavu? Zaštita od diskriminacije žena apsolutno ne stoji po ovom zakonu, ali se zato ...