Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je svaki savet uvek dobrodošao, da struka uvek treba da se pita. Našoj poljoprivredi su konkretni dobronamerni saveti uvek potrebni. Svakako da i našoj poljoprivredi nisu potrebni nalogodavci, pre svega nisu potrebni nalogodavci jer imamo loša iskustva iz svih ostalih privatizacija koje ste radili po nalogu, pa ste tako i preko ovih sistemskih zakona na sistematski način pokušali da urušite i našu poljoprivredu.
Nama nisu potrebni nalogodavci iz Amerike, jer očigledno da njihov lobi jača na teritoriji cele Evrope, da žele da uđu na sva tržišta, pre svega sa modifikovanim organizmima. To nije dobronamerno i to nije dobro. Amerika nikome ne misli dobro, veštačka nacija ne može nikome da misli dobro, EU, jedna satanistička tvorevina, ne može nikome da misli dobro, a ponajmanje misle dobro Srbiji.
Srbija ima neverovatno velike kapacitete kada je poljoprivreda u pitanju. Naši resursi su takvi da mogu da obezbede jako puno priliva, pre svega Srbiji i našoj poljoprivredi. Sigurni smo da našoj poljoprivredi treba jedan domaćinski odnos, treba nam domaćin, ali smo isto tako sigurni da ova Vlada to nije.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas 14 zakona iz oblasti poljoprivrede, sedam su, kako je ministar rekao u raspravi u načelu, sistemski, a sedam su potvrđivanja konvencija.
Imaćete danas prilike da vidite da je SRS ozbiljno radila na ovim zakonima, da smo u okviru svoje poslaničke grupe podelili ove zakone kako bi što konstruktivnije učestvovali u raspravi.
Moram da kažem da je jedan broj amandmana od strane Ministarstva i prihvaćen. Mi mislimo da je moglo više. Pokušaćemo u toku današnje rasprave da vas ubedimo u to i svakako da ćete, nadamo se, dozvoliti da iznesemo stav SRS kada je naša poljoprivreda u pitanju, kada je u pitanju stav naših poljoprivrednih proizvođača, individualnih poljoprivrednih proizvođača, ljudi koji se bave stočarstvom, voćarstvom, povrtarstvom, da iznesemo sve probleme iz oblasti poljoprivrede. Mišljenja smo da našoj poljoprivredi treba pomoći još više.
Svakako da ćemo pohvaliti ono što mislimo da je dobro, ali ćemo izneti probleme sa terena. Pre svega, to je naša i obaveza kao poslanika, a iznećemo i konkretne predloge danas u toku rasprave na koji način može da se unapredi naša poljoprivredna proizvodnja. Pre svega, tu mislimo na subvencije konkretno, jer naš poljoprivrednik je mnogo puta do sada prevaren i jednostavno nema poverenja.
Mislimo da poljoprivreda, kao grana u kojoj ostvarujemo suficit, može mnogo više, da taj suficit može da bude i pet puta veći, ali da pre svega mora da ima Vlada razumevanja, preko Ministarstva poljoprivrede, i da poljoprivreda treba da bude jedan zamajac našeg privrednog oporavka.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je prihvaćen od strane Ministarstva, ali osećam potrebu da kažem par reči. I u svom uvodnom izlaganju rekao sam da je Ministarstvo prihvatilo par amandmana, mada smo mi mislili da je postojala mogućnost da se prihvati još više, ali ono što je jako bitno i zbog javnosti da kažem zbog čega je prihvaćen ovaj amandman.
Naime, u članu 25. stav 1. tačka 6) reči "smanjenje ili" predlog je da se brišu. Pročitaću i sam član 6: Načelo zagađivač plaća; Svakog ko svojim aktivnostima prouzrokuje zagađenje vode dužan je da snosi troškove mera za smanjenje ili otklanjanje zagađenja. Znači, nema dileme, ne može da bude nikakvo smanjenje, već da bude otklanjanje zagađenja. Mislim da je sasvim u redu.
Ono što još želim da kažem kada je zakon o vodama u pitanju, svi smo svedoci da ovih dana ima jako puno problema u Šumadiji, Kraljevu i u Leskovcu. Tih problema ima i u Vojvodini, pogotovo kada su podzemne vode u pitanju. Doduše, kada je reč o nasipima, bolja je situacija nego u Srbiji, mada se i kod nas u velikom broju opština Dunav proteže i ima problema, ali nešto je bolja situacija.
Treba reći svakako da Vojvodina vode, od kada je usvojen Zakon o prenosu nadležnosti AP Vojvodini i sve ono na šta smo mi upozoravali tada došlo je jako brzo do izražaja i dokaz našim tvrdnjama da smo bili u pravu.
Naime, naši poljoprivrednici su uz porez koji dobijaju redovan za zemlju dobili odjednom po prvi put od Vojvodina voda rešenja za odvodnjavanje. Verujte, imao sam prilike da gledam ta rešenja. U istom su maltene iznosu kao i kompletan porez na zemlju. Prosto neverovatno.
Ono što još treba reći, u razgovoru sa našim ljudima, a i bio sam očevidac, nazvali smo jedno poljoprivredno gazdinstvo koje ima sedam hektara zemlje, porez na tu zemlju je bio u visini od 9.000 dinara, a za odvodnjavanje za dve godine je stiglo 8.700 dinara. To je ono što je jako opasno. To je ono što smo mi upozoravali da ćemo imati paralelno dve vlade.
Ima tu još jedna stvar koju svakako treba reći, da se AP Vojvodina, odnosno predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić na vreme pripremao za neke stvari. Pre svega, tu mislim na Razvojnu banku, koja je otvorena pre usvajanja Statuta AP Vojvodine i pre prenosa nadležnosti AP Vojvodini. Sva sredstva koja su dobijena kada je poljoprivreda u pitanju preko Fonda za razvoj AP Vojvodine aplicirala su se normalno tom fondu. Svi korisnici su dobili posle toga novi ugovor gde se obavezuju da to vraćaju Metals banci.
To apsolutno znači da ako su i dana kasnili podlegaće kamatama koje banke predviđaju, a vi znate vrlo dobro da su to iznosi na strahovito velikim nivoima, a pre svega ogroman broj tih kredita podignut je za unapređenje stočarstva. Svi znate kakva je cena mleka i svega. Ljudi su jednostavno u strahovito velikim problemima.
Mi mislimo da Ministarstvo poljoprivrede tu može da reaguje, da se objektivno sagleda situacija, da se izađe na teren, da se izađe gde su ti ljudi potrošili ta sredstva, koji su u stvarno teškoj situaciji, pa čak i da se jedan izvesni period ti krediti zamrznu, kao što ste to uradili kada su bili kratkoročni krediti u pitanju od jedno godinu dana, da ljudi stanu na noge.
Niko od poljoprivrednika sigurno ne beži od svoje obaveze, ali da im se na taj način pomogne jer mislimo da oni to zaslužuju, a i to je jedini način da sada prežive, jer su mnogi od njih dobili otkaze, pre svega u poljoprivrednim kombinatima, i na taj način su pokušali da nastave normalno da žive i da obezbeđuju egzistenciju za svoju porodicu. Za sada toliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, verujte gospodine ministri da sam očekivao ovakav odgovor povodom ovog amandmana koji sam podneo, ali je to još jedan od razloga da sada pre svega javnosti prezentujem ono na šta je SRS upozoravala prošle godine kada smo imali onaj set zakona u maju, a pre svega se odnosi na genetski modifikovane organizme.
Ono čega se mi plašimo kada je naša poljoprivreda u pitanju, a pre svega genetski modifikovani organizmi, to je kompanija Monsanto, kojoj je dozvoljeno 2000. godine da uveze genetski modifikovanu soju. Vi znate ko je to uradio, da je to uradila ministarka Ivana Dulić-Marković, da smo pokušali da kažemo i da apelujemo na Ministarstvo da inspekcije moraju daleko više da idu na teren jer je činjenica da se modifikovana soja sve više upražnjava u našoj proizvodnji.
To su činjenice i mi sa tim moramo da se izborimo. Ono što su takođe činjenice to je da kompanija Monsanto ima pre svega podršku američkog ministarstva poljoprivrede koji su otvoreno izrazili nezadovoljstvo krajem 2009. godine, nezadovoljstvo pre svega našim zakonom kojim se zabranjuje proizvodnja i promet genetski modifikovane hrane.
Verovatno ste vi prepoznali šta su tu negativne posledice, a tu pre svega mislim na Svetsku trgovinsku organizaciju i imamo uveravanja da ste se vi obavezali da će se promeniti zakon što je pre moguće.
Monsanto je najmoćnija kompanija koja je uložila ogroman novac u nameri da svojim proizvodima jednostavno preplavi svet. Pored semena soje, koje je otporno na herbicide i gde je dozvoljeno da se upotrebljava samo totalni herbicid, gde se daleko smanjuju troškovi u proizvodnji, oni sada imaju i žele da plasiraju na naše tržište pre svega sojeve kukuruza i krompira u koje je ugrađen gen iz bakterija koje proizvodi toksin i na taj način se štiti od insekata.
Ako je štetan za insekte kakvo dejstvo može da ima po ljudski organizam? Evo jedno jednostavno pitanje za vas. Ono što smo rekli za modifikovanu soju apsolutno je tačno i činjenica da veliki broj te soje, odnosno kilaža ode kod ljudi koji se bave preradom soje u griz, zatim naši poljoprivredni proizvođači koji se bave stočarstvom uzimaju taj griz. Normalno tu se proizvodi i mleko i to mleko ide našoj deci.
Mi se iskreno nadamo da, pre svega, do dozvole ovih genetski modifikovanih sorti kukuruza i krompira, a i soje neće doći ovde kod nas u Srbiji, jer ako bi se Monsantu dozvolio upliv na naše tržište – mi se plašimo, da bi za desetak godina naše njive bile preplavljene genetski modifikovanim organizmima.
Monsanto je, moram reći, još sa nekim proizvodima od prošle godine prisutan na našem tržištu. Verujemo, da ćete, pre svega, zbog naših semenarskih kuća, koje su prepoznatljive u svetu, jednostavno uspeti da se oduprete ovom velikom lobiju svetskih velikih kompanija.
SRS smatra da ni po koju cenu, s obzirom da ovde imamo danas i Zakon o organskoj proizvodnji, što svakako može da bude i perspektiva, pogotovu za male poljoprivredne proizvođače, odnosno da moramo baciti akcenat tu, a ni po koju cenu ne treba dozvoliti, na bilo koji način, upotrebu genetski modifikovane hrane.
Verujem da nećete dozvoliti, ali ćemo mi, budite sigurni, biti ovde da vas upozorimo. Na vreme smo vas upozoravali i nadamo se da ćete uspeti da se oduprete ovakvim svetskim kompanijama.
Mada sumnjamo, jer kada je poljoprivreda u pitanju mnogo toga ima, pre svega jako puno nezadovoljstva kod naših poljoprivrednika, jer jednostavno ne mogu više da veruju ni ovoj državi, ni ovoj Vladi, jer su prevareni u velikom broju slučajeva. Imaćemo prilike i danas u toku rasprave da vam na neki način to i prezentujemo, odnosno da kažemo šta sve treba i šta SRS smatra da bi trebalo preduzeti – za što bolji razvoj naše poljoprivrede.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, maločas ste se prvi put javili danas, što je neuobičajeno za vas. Vi obično učestvujete aktivno u raspravi.
Svakako, gospodine ministre, da mi znamo i pratili smo i učestvovali u raspravi o genetski modifikovanim organizmima, ali SRS želi da upozori na nešto što smatramo da nije dobro i da, pre svega, vi kao resorni ministar i Ministarstvo ne smete ni slučajno da dozvolite, a to je da u Srbiju legalno uđe genetski modifikovana soja, i kukuruz, i krompir, i paradajz itd., i voće.
Zašto ovo kažem? Zato što su zakoni prošle godine bili u maju u Narodnoj skupštini, prvi zakoni koji su ušli kada je ovaj saziv Skupštine u pitanju, a Ministarstvo poljoprivrede je kompaniji "Monsanto" u aprilu 2009. godine dozvolilo da vrši oglede na našim poljima u Zemunu i u Institutu u Novom Sadu, mesec dana ranije.
To je ono na šta upozoravamo i što ne sme da se dozvoli ovde, a plus što imate takvu mogućnost da uredbama i podzakonskim aktima uradite dosta toga i nakon usvajanja zakona, a to smo imali prilike da vidimo i prošle godine kada su subvencije u pitanju, gde je uredbama skinuto penzionerima poljoprivrednim, subvencija je ograničena na 30%, o čemu smo i govorili, a da je nekomercijalnim gazdinstvima ukinuto apsolutno pravo na pomoć od 40.000 dinara koje su imali.
Kada su subvencije u pitanju, pre svega, premije, a i subvencije i za poljoprivredno zemljište po hektaru, i za priplodne junice i za to junad, moram da vam kažem da su naši individualni poljoprivredni proizvođači jako nezadovoljni radom vaših saradnika, koji na svaki mogući način gledaju da vrate dokumentaciju našim poljoprivrednicima.
Verujte, gospodine ministre, da je to toliko ponižavajuće da je prosto neverovatno. Lično sam imao prilike da vidim gde kažu, kada stigne kompletna dokumentacija za priplodne junice, gde traže da je čak i baba umatičena, ne samo majka, a znate i sami da su nam veliki poljoprivredni sistemi prodati i kupljeni, da su mnoge farme bukvalno uništene. Nemoguće je u takvoj situaciji doći do prave i zvanične dokumentacije. Ima ljudi koji to rade.
Onda traže da u sudu bude overeno, zamislite, sa zadnje strane. Lično sam bio u sudu kada smo dobili tu primedbu, ljudi kod mene sa terena, verujte da su se u sudu krstili – ovo je prvi put da nam neko traži.
Šta želim da kažem? Tražite bilo koji razlog da se uskrati subvencija na neki način našim poljoprivrednicima.
Ne sumnjamo u vaše dobre namere, ali budite sigurni da SRS smatra da je jedan od razloga zbog čega to rade vaši ljudi nivo subvencija, odnosno budžet koji je opredeljen Ministarstvu poljoprivrede kod nas.
Vi ste rekli da ste zadovoljni i da ste uspeli bukvalno da se izborite za veći budžet za ovu godinu. Ne treba vi, gospodine ministre, da se borite uopšte za veći budžet za poljoprivredu. To treba da oseća predsednik države, predsednik Vlade i da imate podršku kompletne Vlade i da budžet za poljoprivredu bude duplo veći nego sada, pa da vidite kako će napredovati i naša poljoprivreda, a i Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite, gospodine ministre, pokušavao sam da razumem zbog čega niste prihvatili amandman, stvarno mi nije jasno.
Naime, o čemu se radi. U članu 6. stav 1. posle tačke 7) dodaje se nova tačka 8) podatke o objektima i prostorijama, tj. laboratorijama, za svakodnevnu kontrolu kvaliteta vode, tako da bi postojeća tačka 8) postala tačka 9).
U obrazloženju kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što registar ne mora da sadrži podatke o objektima i prostorijama za svakodnevnu kontrolu kvaliteta vode, iz razloga što kontrolu kvaliteta vode obavljaju ovlašćene laboratorije.
Mislim da bi ovo bilo celishodnije i pre svega mnogo odgovornije, ali dobro. To je odnos i prema poslanicima opozicije da se jako malo broj amandmana prihvata, ali mi smo tu da naše građane upozoravamo i da ih redovno obaveštavamo o svemu što mislimo da nije dobro što radite.
Činjenica je svakako da su pojedine pivare u Srbiji dobro privatizovane. Kada kažem – dobro, to je izgledalo dobro, pre svega, u odnosu prema radnicima koji su bili zaposleni u našim pivarama.
Međutim, kasnije se ispostavilo da i ono što je prioritet, ekonomski interes, i da svi ti kupci gledaju svoj ekonomski interes, tako da je i u "Apatinskoj pivari" došlo do velikih promena, tako da sada već svi znamo koliko je "Apatinska pivara" imala samo svojih kamiona. Sve je to rasprodato i već polako ulaze privatnici, i to stranci, da voze naše "Apatinsko pivo". Kompletna administracija je prebačena ovde u Beograd.
Takođe, nešto se slično dešava i u Čelarevu, a da ne pričamo o "BIP". Svi znamo koliko je radnika ovde radilo i da je privatizacija poništena. Ovo nije upućeno direktno vama, ali to je, pre svega, jedan neodgovoran odnos države prema takvim i tako jakim firmama.
Mislimo da je prema BIP-u trebalo da bude posvećena posebna pažnja i da sve što je urađeno, da je urađeno iz nekih ličnih interesa, u interesu da se BIP dovede na ivicu prosjačkog štapa, kao što je urađeno sa mnogim preduzećima u Srbiji.
Sada, bez obzira šta država bude preduzela da se pomogne BIP i tim ljudima, a moram da kažem da 80% ljudi u BIP nije dobilo ni otpremnine, da su čekali, a ispalo je sada posle ovog poništenja privatizacije da je pitanje da li će na kraju krajeva i dobiti išta i da će biti kasno jednostavno za BIP, kao i za mnoga jaka preduzeća koja su u Srbiji prodata, kažem, na jedan nakaradan način. Nažalost, takva sudbina je zadesila i BIP.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, slično kao i prethodni amandman, ali niste naišli na potrebu da prihvatite predloženo rešenje. Naime, u članu 22. stav 1. tačka 10) posle reči "kvalitetu" dodaju se reči "na osnovu laboratorijskog nalaza".
U obrazloženju smo dobili da se amandman ne prihvata iz razloga što je neophodno da inspektor ima ovlašćenja da u svakom trenutku proverava da li kvalitet sirovina koje se koristi u proizvodnji piva odgovara propisanom kvalitetu, a ne samo da kontroliše izveštaj o izvršenim analizama. Ne znam šta ste podrazumevali pod ovim da inspektor u svakom trenutku proverava kvalitet vode. Mislimo da je bilo logičnije da to rade laboratorije, neće ministar biti u svakom trenutku da proverava kvalitet vode, da to radi laboratorija, a ministar svakako može da kontroliše laboratorijski nalaz.
Ovde smo čuli da par pivara u Srbiji ne radi, spomenuo sam Beogradsku industriju piva, pa su kolega Krstin i gospođa Judita pomenuli Zrenjaninsku i Bečejsku pivaru. Pivare su inače bile indirektno vezane i sa našom poljoprivrednom proizvodnjom. Znate da smo imali hmeljarnike širom Vojvodine. Nažalost, danas više toga apsolutno nema. Zašto nema? Zato što se uvozi slad iz inostranstva, zato što će sve pivare koje su bile u Srbiji ostati na nivou dve-tri koje će držati monopol i uvoziti slad, proizvodnja u Srbiji apsolutno nije potrebna.
Danas kada idu naši poljoprivredni proizvođači u pivare da uzimaju trebere ili malatu, kako to zovemo, za ishranu stoke, ponegde nađemo i neko zrno kukuruza, što bi naš narod rekao, pomalo ga krste, ali i to će oni izbaciti. Kada ga malo više prekrste, onda nas malo više boli glava posle više piva. To je uglavnom zbog toga.
Šta je suština? Što i na taj način mnoge naše teritorije su izgubile osnovnu primarnu proizvodnju, a pogotovo u Vojvodini je bilo jako puno poljoprivrednih kombinata koji su se bavili proizvodnjom hmelja, danas su apsolutno hmeljarnici uništeni.
Uvoznički lobi radi, a to nije samo slučaj kada su naše pivare u pitanju. Takav slučaj je i kada su šećerane u pitanju i kada su mlekare u pitanju. Privatizacija i šećerana i mlekara, a znate šta je interesantno, da svi ti tajkuni koji kupuju ta preduzeća kupe ih u maju ili u junu, kada je proizvodnja zasnovana, normalno bez dinara ulaganja u proizvodnju. I onda kažu pametni su, gotovu proizvodnju samo skinu
Na takav način kao što su tada uništene, uništene su i ove, ovih par pivara u Srbiji, kojima jednostavno nema povratka, tako je prošla i šećerana u Baču posle one čuvene privatizacije od devet evra, koju je kupio gospodin Kostić. Već dve godine peć nije upaljena.
Tako je prošla mlekara u Pivnicama koju je kupio "Imlek", odnosno "Salford", koja nije radila ni mesec dana posle privatizacije. Znate, čuli ste svi širom Srbije za čuveni pivnički sir. Tako je propala mlekara u Odžacima "Odžačanka". Ostalo je još par ljudi samo da radi. Skoro su bili predstavnici "Imleka" iz Novog Sada. Znate šta su rekli radnicima – nismo mi vas kupili da bismo vas razvijali. Barem su bili pošteni i rekli su im u oči – znači da se spreme da i oni, kao većina, nažalost veliki broj naših ljudi koji su završili na ulici, tako će i oni završiti.
Tome se apsolutno mora stati na put kada je poljoprivreda u pitanju, jer poljoprivreda ima strahovito velike kapacitete i poljoprivreda sigurno može da stane na stabilne noge, ali mora da ima sasvim drugi odnos, napominjem, pre svega, ne samo Ministarstvo poljoprivrede, već mora da ima podršku kompletne Vlade Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ste danas imali prilike da se uverite da se SRS ne zalaže samo deklarativno za bolji status naše poljoprivrede, a pogotovo za bolji status naših individualnih poljoprivrednih proizvođača.
Bez obzira što imamo primedbu na ovakav način rada gde su objedinjeni zakoni, uverili ste se danas da smo podelili zakone između sebe i da smo se potrudili da što konkretnije i što preciznije damo do znanja i vama, a i javnosti, pogotovo našim poljoprivrednicima, da imamo nameru da u svakom slučaju poboljšamo ove zakone, u jednoj korektnoj komunikaciji sa međusobnim uvažavanjem sa Ministarstvom poljoprivrede, sve za dobrobit naše poljoprivrede.
Osvrnuo bih se u svom izlaganju na organsku proizvodnju. Mislim da smo mi, kada kažem mi mislim na Srbiju i na naše poljoprivredne proizvođače, pioniri u ovom poslu. Da su nam mogućnosti velike, svakako da jesu, ali da bi dostigli jedan zavidan nivo u organskoj proizvodnji svakako da je neophodna pomoć i države, a pre svega Ministarstva poljoprivrede.
Mislim da naši poljoprivredni proizvođači nisu dovoljno upućeni uopšte kada je organska proizvodnja u pitanju, ali se nadam da će u budućnosti doći do kvalitetnijih saznanja, da će imati nesebičnu podršku, pre svega mislim na manja poljoprivredna gazdinstva, jer mislim da je ovo jedan način da oni lakše dolaze do prihoda, a pogotovo ako budemo ispoštovali sve što je i ovim zakonom predviđeno.
Uslovi za otpočinjanje organske proizvodnje su pre svega izuzetno strogi. Da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane potrebno je da najmanje tri godine ne bude tretirano hemikalijama, a dozvoljena je jedino upotreba stajskog đubriva. Zemljišta i farme moraju da budu izolovane i daleko od otpadnih voda ili polena genetski modifikovanih useva.
U svakom slučaju da je važno da i voda za navodnjavanje i vazduh budu kvalitetni. Najveća dilema kod naših proizvođača je kakvo zemljište odabrati. Naime, kod nas ne postoje tačno određene lokacije u Srbiji gde bi mogla da se vrši organska proizvodnja, ali su neke pretpostavke da čak 80% našeg zemljišta zadovoljava potrebe ovakve proizvodnje. Na svakoj parceli koja ispunjava opšte uslove mogu se proizvoditi organski proizvodi. Međutim, potrebno je ipak udaljiti se od fabrika, autoputeva i parcela na kojima se poljoprivredne kulture uzgajaju na konvencionalan način. Povrtari moraju dobro da pripreme i očiste zemljište za ovakvu proizvodnju, a najbitnije je ispoštovati period konverzije, odnosno vreme potrebno da se sa standardne proizvodnje pređe na organsku.
Da li će proizvođači ispunjavati sve ove uslove procenjivaće ovlašćena sertifikovna organizacija, na osnovu čijeg izveštaja se izdaje odobrenje. Proizvođačima organskih proizvoda nije trenutno potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede da bi se bavili organskom proizvodnjom, ali moraju da zaključe ugovor sa jednom od ovlašćenih sertifikacionih kuća koje kontrolišu i sertifikuju organske proizvode.
Ono što treba svakako reći, to je da su površine pod organskom proizvodnjom povećane u zadnjih par godina, ali svakako da su nam mogućnosti mnogo veće i da bi trebalo da bude mnogo veći broj površina zastupljeno. Ono na šta naše ministarstvo mora posebno obratiti pažnju je svakako jedan veliki problem koji se nadvija nad Srbijom, a to su genetski modifikovani organizmi. O tome smo pričali i prošle godine. Činjenica je da je u Srbiju ušla semenska soja koja modifikovana, a svakako i da je činjenica da je "Monsantu" dozvoljeno da vrši oglede na našim površinama, gde se vrše ogledi semenskog kukuruza, a imamo saznanja da će doći kod nas i genetski modifikovan krompir, pa čak i paradajz, što je ovde jedan od kolega rekao.
Moramo se opredeliti čemu ćemo dati prioritet u svakom slučaju, a ja sam siguran da će i Ministarstvo poljoprivrede i naša Vlada smoći snage i hrabrosti da kažu velikim kompanijama, pre svega "Monsantu", ne, i da ćemo se okrenuti ovome što može da bude profit, a i ovo što svi znamo i svesni smo činjenice da je poljoprivreda jedina grana gde ostvarujemo suficit.
SRS smatra da to može da bude na mnogo većem nivou, ali da bi to bilo na mnogo većem nivou svakako da mora i Vlada da pomogne. Ministar je ovde u svom uvodnom izlaganju rekao da su ovo sistemski zakoni, a ja moram da kažem da stičem utisak da ova naša Vlada sistemski urušava poljoprivredu.
Zbog čega? Vi ste rekli, gospodine ministre, da je nivo subvencija povećan, i jeste, da je budžet podignut na 3,1% i to je svakako dobro, ali se postavlja pitanje da li je dovoljno? Nadam se da delite i vi naše mišljenje da nije. Da je budžet 6% siguran sam da bi bilo daleko lakše i vama da radite i da ne biste morali da pribegavate nekim stvarima koje ste uradili u prošlosti, pre svega kada su subvencije u pitanju. Vi ste jednostavno bili primorani na tako nešto, a tu pre svega mislim na subvencije gde ste uredbom skinuli poljoprivrednim penzionerima na 30%.
Hteo bih da vam kažem jednu činjenicu sa terena. Možda je to u tom datom momentu i bilo na neki način opravdano, ali ti poljoprivredni penzioneri, još uvek ima na selu domaćinstava gde žive i poljoprivredni penzioner i njegov sin, pa čak i unuk i svi se bave poljoprivredom. Imali su mogućnost, znam da ćete reći da se jedan od mlađih članova profesionalno registruje, ali šta sa manjim poljoprivrednim gazdinstvima, on kada plati doprinose i, recimo, kada ima tri hektara, njemu bukvalno ne ostane ništa.
Zatim, ima još jedna primedba na koju verujem da i vi nećete imati primedbu, a to je da ste ukinuli pomoć nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima kada su penzioneri u pitanju.
Vi znate da su oni imali pomoć od 40.000 dinara i da im je ukinuta. Poljoprivredne penzije su na nivou od 8.200 dinara. Mislim da je to stvarno jedna mizerija i da je, pre svega Vlada, a i Ministarstvo moglo da smogne snage toliko da ti ljudima na neki način izađe u susret i da im ne ukine tu pomoć na godišnjem nivou.
Drugo, siguran sam i da treća rata, to je ujedno i pitanje, za poljoprivredne penzionere nije isplaćena, u iznosu od 24.000 dinara. Mislim da bi trebalo i to da imate u vidu u nekom narednom periodu. Svakako da je dobro što više subvencija našim poljoprivrednicima, ali danas ste rekli da ne možete direktno da utičete na cene na tržištu. Mislim da ipak Ministarstvo može da utiče donekle na cene na tržištu, pre svega kada su robne rezerve u pitanju. Znate i sami kako je došlo do pada cene mleka. Često se ovde u parlamentu priča o cenama mleka.
Ima tu još jedan dodatni problem. Mnogo ljudi je dobilo otkaze u svojim firmama i okrenuli su se poljoprivredi, podigli su kredite, a podigli su kredite, gospodine ministre, u vreme kada je mleko bilo 32 dinara, kada je evro bio između 78 i 82 dinara. Sada je cena mleka od 18 do 27 dinara za ekstra klasu, ali verujte da cena jako puno varira i da jako mali broj ljudi ostvaruje ekstra klasu mleka.
Znate i sami da je potrebno mnogo toga, somatske ćelije, bakterije, tačka mržnjenja, kada ima dosta mleka nađu bilo koji razlog da obore cenu. To je činjenica. Nadam se da ćete se složiti da je jedan od problema što nemamo nezavisnu laboratoriju. Mislim da je to neophodno i da na tome mora ozbiljno Ministarstvo da poradi, da moramo imati nezavisnu laboratoriju u što skorije vreme.
Ne sumnjamo u vaše loše namere, ali sumnjamo u loše namere Vlade. Verujem da vam je teško da se izborite za budžet. Jako puno ministarstava, kolač mali, ali moram da kažem nešto zbog javnosti: ne može da prođe nijedna sednica u našem parlamentu da nemamo neki novi kredit kojim se Srbija zadužuje.
Podižemo kredite da pokrivamo dugove javnih preduzeća, sada smo dobili kredit od Ruske Federacije da pokrijemo rupe u budžetu. Zamislite da dobijemo 200 miliona evra kredita da vi upumpate u našu poljoprivredu. Mislim da Vlada mora da se okrene mnogo ozbiljnije poljoprivredi, da da i vama podršku, jer je to, pre svega, u interesu svih građana, a vidite i sami da nam sela ostaju pusta.
Moglo je nekada lepo da se živi od poljoprivrede, ubeđeni smo da može i dalje lepo da se živi od poljoprivrede, ali da, u svakom slučaju, treba da ima više razumevanja i da moramo ozbiljnije da se posvetimo našim poljoprivrednim proizvođačima.
Imamo još jedan problem, gde trenutno samo registrovana poljoprivredna gazdinstva i profesionalni poljoprivrednici dobijaju subvencije. Pogotovo mislim, kada je organska proizvodnja u pitanju, da biste trebalo tu da ubacite i zemljoradničke zadruge i sva poljoprivredna društva koja su registrovana i kojima je osnovna delatnost poljoprivreda.
Sami ste rekli da nemate trenutno novca da na takav način podržavate nešto, ali kada je organska proizvodnja u pitanju, mislim da to nisu velike površine i da bi tu mogli da smognete snage i da izađete ljudima u susret. Nadam se da ćete naše današnje diskusije shvatiti krajnje dobronamerno, da ćete pogledati naše amandmane. Mislim da ima prostora da dosta amandmana i usvojite, u interesu naših poljoprivrednika.
Napominjem, SRS smatra da suficit koji ostvarujemo može da bude i tri puta veći i da zajedničkim snagama možemo da obezbedimo pristojan život našim poljoprivrednim proizvođačima i da što više mladih ljudi ostaje na selu. Zahvaljujem se na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o Komori, od člana 9. do člana 14, čuli smo dosta toga. Ovaj poslednji član govori o sredstvima za rad Komore. Čuli smo od ministra da će se Komora sama finansirati, da će Ministarstvo učestvovati samo u osnivanju, da im se pomogne da počnu da rade.
SRS je principijelno uvek protiv osnivanja bilo koje agencije, saveta i odbora. Nijedan zakon nije došao u Skupštinu a da nije imao osnivanje neke agencije ili komore. Ali, dobro, vreme će pokazati da li će Komora moći sama da se finansira. U članu 14. se i konkretno kaže kako će se Komora finansirati. Mislim da je na taj način zakinut Lovački savez Srbije, ali dobro.
Činjenica je da se na ovom zakonu radilo pet godina, da prva verzija zakona koja je došla u skupštinsku proceduru nije dobra. Takođe je činjenica da su zbog situacije u Lovačkom savezu Srbije u toku 2008. godine lovci i Savez bili dosta loše okarakterisani u toj prvobitnoj verziji zakona i država je rešila da novim zakonom bukvalno razbije tu organizaciju. Nigde se nije pominjao ni Lovački savez Srbije ni lovačka udruženja. Pominjana su samo preduzeća koja će gazdovati lovištima.
Uz sve ovo što ste rekli, da ste imali kontakte s Lovačkim savezom Srbije, i da verujemo da je sve proteklo tako i da ste veliki broj njihovih sugestija prihvatili, plašimo se da će ipak mnoga lovačka udruženja u budućnosti praktično ostati bez svojih lovišta, bez svojih matičnih teritorija gde su lovili, a ima više razloga.
Prvi je što mislimo da Zakon o poljoprivrednom zemljištu treba da uđe u proceduru i da se donese. Sada ću vas konkretno pitati šta će biti sa zemljištem u atarima koja obuhvataju lovišta, gde su zadruge prodate, a pogotovo zadruge koje su prodate stranim državljanima. Da li će moći lovačka udruženja da love na tom području ili će novi vlasnici, koji su kupili ta poljoprivredna preduzeća, imati pravo preče kupovine, odnosno zakupa lovišta?
Ima ovde jako puno nedorečenih pitanja. Da pođemo od pretpostavke da je zakon relativno i dobar, ima jedna druga mogućnost, gospodine ministre, gde vi imate ekskluzivno pravo, a to je da podzakonskim aktima i uredbama mnogo toga promenite. Mi ovo ne pričamo napamet.
To smo imali prilike da vidimo, pre svega, kada su subvencije u pitanju. Uredbama ste skidali subvencije poljoprivrednim penzionerima na 30%, a poljoprivrednim penzionerima koji su se izjasnili kao nekomercijalna gazdinstva i trebalo je da dobiju pomoć od države 40.000 dinara ukinuli ste totalno.
Znači, opravdano sumnjamo da je ovo samo jedna maska i da će, na kraju, Lovački savez Srbije i naša lovačka udruženja biti u svakom slučaju oštećena. Ali, mi smo tu da vas, pre svega, kada ovo bude zaživelo i kada se u praksi bude primenjivalo, podsetimo na mnogo toga, a i nadam se da ćete nam na kraju ovog meseca, s obzirom da počinje proletnja setva, dozvoliti da vam postavimo par pitanja vezanih za poljoprivredu, jer mislimo da je to u ovom trenutku možda i najaktuelnije u Srbiji i da ćemo dobiti adekvatne odgovore. Zahvaljujem.

Očigledno je, gospodine ministre, da se nismo razumeli. Pokušaću da budem malo konkretniji.
Recimo, imate jednu mesnu zajednicu ili opštinu koja pokriva 10.000 ha zemlje, društveno preduzeće je privatizovano, pod njenim okriljem je 5.000 ha zemlje. Znači, ostaje još 5.000 ha zemlje u toj opštini. Da li će kupac društvenog preduzeća ili a.d. koje se isključivo bavi ratarstvom i pokriva 5.000 ha imati prednost da uzme u zakup lovište u odnosu na lovačko društvo koje bitiše na toj teritoriji? Znači, da li će lovačko društvo imati prednost da uzme lovište u zakup?
Posebno su pitanje, recimo, lovišta koja su… Konkretno, lovište Vojne ustanove ''Karađorđevo'', da li će ono biti predmet izdavanja u zakup na 10 i 20 godina? Mislim da sam bio konkretniji i voleo bih da mi odgovorite. Hvala.

Danas je bilo u raspravi dosta polemike o tome da li je u redu to što smo tražili da se briše reč "ministar", a da stoji "Ministarstvo". Znamo da je u Zakonu o državnoj upravi propisano da ministar donosi propise i rešenja o upravnim i drugim pojedinačnim stvarima i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga Ministarstva, što je definisano članom 23. stavom 2.
Ovde u ovom članu 44. mislimo da je logičnije da Ministarstvo bliže propisuje način ustanovljavanja lovnog područja i lovišta, uslove za sprovođenje lovnog gazdovanja, postupak sprovođenja javnog oglasa, postupak za davanje i oduzimanje prava na gazdovanje lovištem, sadržinu ugovora, utvrđivanje visine odgovarajućih garancija koje je dužno da obezbedi pravno lice pre zaključivanja ugovora, kao i uslove i način za davanje lovnog revira u zakup.
Maločas mi ministar, u mom drugom javljanju, nije odgovorio. Moguće je da sam pogrešio, gospodine ministre, kada sam pomenuo Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Očigledno me niste razumeli. Po sadašnjem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu strani državljani ne mogu da kupe naše zemljište za četiri godine. Mnoge druge zemlje, koje su potpisale Sporazum o pridruživanju, dobile su na sedam, neke na deset godina, a u Hrvatskoj ne može da se proda poljoprivredno zemljište.
Činjenica je da su strani državljani kod nas kupili poljoprivredno zemljište. Da li će lovačko udruženje na teritoriji gde je strani državljanin kupio poljoprivredno zemljište učestvovati na licitaciji i imati privilegiju u odnosu na tog kupca koji je kupio zemljište da to lovište ostane i dalje tom lovačkom udruženju?
Može da se desi situacija da pojedina lovačka udruženja jednostavno neće imati gde da love. A posebno je pitanje s lovačkim udruženjima koja su stvarno dobro radila. Ima i takvih, sigurno, i to veliki broj. Šta će biti s njihovom imovinom, sa zgradama, sa zemljištem koje baš njima pripada, i gruntovno itd.?
Moguće je da se ne razumemo, ali stvarno sam se trudio da budem što konkretniji. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, cilj i ovog amandmana je da se poveća stavka gde su subvencije predviđene našim poljoprivrednim proizvođačima. Evo zašto? Uglavnom smo mi gledali da skinemo stavke gde su usluge po ugovoru, specijalizovane usluge itd. Da bi olakšali Ministarstvu poljoprivrede, jer svakako da je činjenica da subvencije i u prošloj godini nisu isplaćene u obimu koliko je stiglo zahteva u Ministarstvo poljoprivrede, evo zbog čega. Ministarstvo poljoprivrede se maksimalno trudilo da nađe bilo koji razlog da odbije naše poljoprivredne proizvođače i da im ne isplati subvencije.
Zbog ograničenja vremena, potrudiću se da navedem samo dva primera. Recimo, proizvođači vinove loze kupili su sa deklaracijom i uvezli seme gde je trebalo da dobiju subvenciju i da im se vrate određena sredstva. Naše ministarstvo je takve zahteve odbilo recimo zbog toga što je 37 komada sadnica bilo više na računu koji su doneli u Ministarstvo poljoprivrede. Zamislite tu bruku i sramotu. Zbog 37 sadnica je odbijen zahtev.
Jedini razlog zbog kojeg je odbijen je što nemate dovoljno novaca i što ste rekli, a i vi gospođo ministarka, to vam stalno pominjem, niko neće da se odrekne subvencija, a pozivate se navodno na EU, a nijednog momenta niste rekli kolike su subvencije u poljoprivredi u okolnim zemljama.
Mislim da ovo pre svega nije korektno, a i očekujemo ministra poljoprivrede, mada i vi sve ovo treba da znate, da ćete ipak izaći u susret i da ćete povećati nivo subvencija i konačno početi da vodite računa o našoj poljoprivredi.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nemamo predstavnika Vlade trenutno u Skupštini, obratiću se vama gospođo Slavice Đukić-Dejanović.
Naime, podneo sam amandman da se u članu 23. stav 7. posle reči "Vlada" dodaju reči "Republike Srbije".
U obrazloženju stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što je suprotan Zakonu o Vladi, kojim je utvrđeno da Vlada u svom nazivu nema dodatak Republike Srbije, jer je samo jedna Vlada.
Podsetio bih vas, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, da je statut AP Vojvodine usvojen ovde i da je pre neki dan na Pokrajinskoj skupštini usvojen statut. Doduše, niste bili na toj sednici. Vešto ste to izbegli, kao i predsednik države i predsednik Republike. Ono što je svakako bitno to je da građani Srbije čuju šta je u stvari Statut Vojvodine.
Čuli smo stav SVM, čuli smo stav LSV, gde nedvosmisleno traže da se traži imovina AP Vojvodini i da su to razlozi zbog kojih neće podržati ovaj budžet. Pokušali smo da upozorimo i vas, a i građane Srbije šta se krije iza ovog Statuta Vojvodine.
Mi smo bili sprečeni da govorimo ovde, ali sam ubeđen, gledala je cela Srbija da nam je oduzimana reč, da smo kažnjavani, da su isključivani mikrofoni, ali je jako opasno što je ovo delo pre svega EU i pakt koji je DS potpisala sa đavolom 2000. godine. Naše je da upozorimo, a građani će znati da procene ko je bio u pravu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Maraš, politički stavovi su politički stavovi, stvar je u tome što SRS smatra da je ovaj statut protivustavan. Nama je jasna politika koju zastupa vaša politička opcija. Jedan od osnovnih zadataka LDP je i bio da se spreči da ruski kapital uđe u Srbiju. Nama je to apsolutno jasno.
Vi kada čujete za EU iz hodnika još podižete ruke, nije bitno o čemu se radi, ali isto tako naše je ovde da upozorimo građane šta se sprema našim građanima i za ovih devet godina šta je sve urađeno kako bi izvršili naloge Vašingtona i Brisela da rasparčate Srbiju.
Podsetiću javnost da visoki funkcioner SPS koji je i narodni poslanik, koji je na pitanje novinara rekao, kada su ga pitali koliki mu je lični dohodak, da mu je plata visoko bezobrazna, da je 2000. godine rekao da je Vojvodina kič, Kasa i Čanak. Kako je odjednom promenio mišljenje i šta stoji iza toga, moraće da objasni u budućem periodu.
Nad Srbijom se nadvila velika opasnost, 15 godina je građena jedna politika, pre svega politika DS na SPS, 15 godina mraka. Ovo sramno potpisivanje deklaracije o pomirenje jasno ide u prilog činjenicama koje SRS zastupa godinama.
Ono što je svakako sigurno to je da SRS nikada neće odstupiti od svojih principa, od svoga programa, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, borba protiv korupcije i kriminala i dostojan život svakog čoveka u Srbiji.
Ono što građani Srbije žele sigurno nije da žive od ničije milostinje. Građani Srbije su pre svega vredni, čestiti i pošteni ljudi, žele da žive od svog rada, a nikako od ničije milostinje.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 6. u naslovu stoji: „Budžetu AP Vojvodina pripada“, pa onda dalje po stavkama šta pripada budžetu AP Vojvodina. Interesantno je da su na član 6. amandmane podneli gospodin Željko Tomić, gospodin Aleksandar Martinović, ja i grupa manjina u Narodnoj skupštini, gde je gospodin Pastor u načelnoj raspravi doslovce rekao da oni ovakav Predlog budžeta neće prihvatiti. Otvoreno je pozvao i svog partnera, kako je rekao, Nenada Čanka i LSV da u danu za glasanje ne podrže ovakav protivustavan Predlog budžeta. Gospođo Dragutinović, vidim da me gledate, samo citiram reči gospodina Pastora.
Posle toga je, u izjavama medija, rekao da u razgovoru sa vama u hodniku nije naišao na razumevanje, ali da se nada da će se do kraja rasprave ipak naći kompromisno rešenje i da ćete prihvatiti njihov amandman. Većina sredstava koja dolaze iz republičkog budžeta u AP Vojvodina idu i za kapitalne investicije, gospođo Dragutinović.
Moram da vas obavestim, pošto sam siguran da vi ne znate na koji se način troše sredstva iz Fonda za kapitalne investicije AP Vojvodina, a SRS opravdano sumnja da čak i ne smete da proveravate tako nešto, jer posle usvajanja sramnog Statuta i Zakona o prenosu nadležnosti AP Vojvodina, sada imamo predsednika Vlade koji direktno odlučuje o tome kako se troše novci iz Fonda za kapitalne investicije.
Upravni odbor broji pet članova, od kojih je predsednik upravnog odbora takođe Bojan Pajtić. Od 200 miliona evra godišnje, kako će se rasporediti u AP Vojvodini za kapitalne investicije odlučuje pet ljudi, odnosno direktno Bojan Pajtić. Te pare se ulažu isključivo u opštine gde je DS na vlasti. Jedan visoki funkcioner DS je dao izjavu da finansiranje kampanje u Vojvodini najvećim delom ide iz Fonda za kapitalne investicije AP Vojvodine i od Naftagasa.
Ono što je svakako činjenica, Pokrajinska skupština je pre desetak-petnaest dana usvojila izveštaj o radu AP Vojvodine za tri godine, gospođo Dragutinović, otprilike, kao što se i ovde mnoge stvari usvajaju, u raspravi od par sati izveštaj za tri godine.
Jednostavno, to je jedan od razloga zbog kojih je DS na takav način došla u većini opština na vlast, a pogotovo u drugom krugu izbora za pokrajinske poslanike. Sada u svim opštinama u kojima se održavaju izbori, nemilosrdno se obećava, to su uglavnom lažna predizborna obećanja, a način na koji je do sada trošen novac je takav da pojedine opštine nisu dobile ni 10% od kvalitetnih projekata koji su aplicirani Fondu, a neke opštine koje čak nisu imale projekte dobijale su određena sredstva.
Radilo se bez projekata, bez prioriteta, jednostavno, samovolja jednog malog broja ljudi. Sada imali smo prilike da čujemo, jedini izbori koji su izvesni u AP Vojvodini, to su u opštini Odžaci, koji su raspisani za 24. januar.
Ono što je interesantno, gospođo Dragutinović, to je da DS u toj opštini nikada nije bila na vlasti. Sada će pokušati na sve moguće načine da prevari naše građane, da će doći gasifikacija, da će izasfaltirati sve puteve, a napominjem da već sada imamo projekte u Fondu za tri milijarde dinara.
Ubeđen sam da će građani naše opštine to znati da prepoznaju, da neće nasesti na lažna obećanja i da ono što je bilo prepoznatljivo u našoj sredini, da su verovali istini, a ne laži. Tako će sigurno biti i posle ovih izbora, bez obzira na sve što već sada radite, ali i zbog vremena imaćemo prilike, a jako je bitno da bude ovde i gospodin Mrkonjić, a i gospodin Bajatović, koji je direktno uticao na to da dođe do ničim izazvanih vanrednih izbora. Imaćemo prilike da prezentujemo široj javnosti na kakav način dobijate izbore i šta sve radite.