Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Živkov je u ime Srpske  radikalne stranke podneo ovaj amandman. Mi smo hteli da na neki način limitiramo nadoknade za službena lica na takmičenjima. Svi znamo da su najveći problem finansije u našim klubovima, a pogotovo su nadoknade za sudije, delegate i ostala službena lica jako visoke.
Posebno je to izraženo u manjim sredinama. Znate i sami da svaka opština ima svoj sportski savez i preko njega pomaže svoje sportske organizacije, ali ukidanjem transfera lokalnim samoupravama one su onemogućene da više pomažu sport. Bukvalno su sportski kolektivi prepušteni sami sebi.
Jedino u čemu možemo da se složimo sa vama, to smo rekli i u načelnoj raspravi, SRS smatra da je budžet za sport trebalo da bude veći, 17. je po veličini, ako se ne varam, a sada imamo 17 ministarstava.
Mislim da je i ovo dokaz da je ova rekonstrukcija Vlade, pre svega, jedna jeftina šminka sa buvljaka. Kao što ni građani Srbije neće osetiti apsolutno ništa bolje od rekonstrukcije Vlade, ni naši sportski kolektivi neće imati velike koristi, pre svega u finansijama, kada je u pitanju Ministarstvo sporta, bez obzira na to što ne sumnjamo u vaše dobre namere. Zahvaljujem.

 Gospođo ministre, stvarno nisam imao nameru da uvredim vas lično, pričao sam o Vladi. Vi ste deo te vlade. Ako ste me pratili i ako se sećate načelne rasprave, rekao sam da jedino gde možemo da se složimo, da SRS smatra da je vaše ministarstvo zaslužilo mnogo više pažnje i da je trebalo da ima više sredstava, jer smatramo da je sport nešto gde treba ulagati, jer to zaslužuju naši sportisti, to zaslužuje naša nacija. Lično smatram da smo mi natprosečno talentovana nacija kada je sport u pitanju.
Takođe, SRS smatra da je i Ministarstvo poljoprivrede trebalo da dobije veći budžet.
Figurativno sam rekao šta smatram da su ove promene, kada je smanjenje broja ministarstava u pitanju. To je moj politički stav, stav moje stranke i mislim da nemate razloga da se ljutite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, gospođo ministarka, imamo prilike i danas da vas vidimo u Skupštini, nije tema sport, ali menjate vaše kolege. Ono što je malo zabrinulo Srpsku radikalnu stranku jeste to što nema gospodina Dragina. Verovatno je odlučio da više ne učestvuje u radu ove vlade, jer se očekuje poslepodne njegova smena, kako je informisana već i šira javnost.
Kada su donošeni zakoni koji su danas na dnevnom redu Srpska radikalna stranka je upozoravala da će doći do izmene i dopuna, jer je bio vrlo kratak vremenski period da se sve to odradi. Normalno, bili smo u pravu, i danas imamo izmene i dopune Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova za 2011. godinu i ove dve tačke dnevnog reda: popis poljoprivrede i program zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine.
Srpsku radikalnu stranku zapravo ne interesuju vaše kozmetičke promene, ova jeftina šminka sa buvljaka koja će se desiti danas, kada ćemo dobiti nove ministre. Ono što je svakako problematično, to je stanje u našem agraru. Mi nemamo nikakav problem da kažemo sve ono što je ova vlada uradila dobro u prethodnom periodu, od formiranja 2008. godine, ali svakako smo tu i da određene stvari kritikujemo.
Kao što smo rekli, smatrali smo da budžet za naš agrar treba da bude daleko veći. Samim tim bi u ovom popisu poljoprivrede koji je predviđen bilo daleko više toga, da tako kažem, upisano; verovatno bi veliki broj naših poljoprivrednika imao podrobno da popuni te formulare, da se odazove takvom pozivu. Mi sumnjamo da ćete biti u jednoj strahovito teškoj situaciji.
Pre svega ste razočarali mlade ljude odlaganjem popisa, i stanovništva i poljoprivrede, jer širom Srbije su se mladi ljudi raspitivali kada će početi popis, da zarade neki dinar, da li mogu da se jave nekome, nadležnim ministarstvima, da na taj način obezbede sebi neku dodatnu injekciju i da poboljšaju svoj budžet.
Mislimo da ćete imati velikih problema, kada je popis stanovništva i domaćinstava i poljoprivrede veliki problem. Ujedno, jedno pitanje za vas, ako budete mogli da odgovorite – kako mislite da izvršite popis na Kosovu i Metohiji? I ako bude završen popis u roku koji je predviđen ovim izmenama i dopunama Zakona, da li će to biti popis koji će imati relevantne činjenice i stvarno stanje u Republici Srbiji? Srpska radikalna stranka smatra da neće, jer smo sigurni da veliki broj domaćinstava, stanova i stanovništva, pogotovo obradiva poljoprivredna zemlja na Kosovu i Metohiji, naše šume, neće ući u ovu evidenciju. Ili ćete to samo fiktivno uraditi kako biste na neki način još jednom pokušali da kažete da Kosovo i Metohija nije izgubljeno i da ćete iskoristiti sva diplomatska sredstva da Kosovo i Metohija bude sastavni deo Srbije, a u stvari, prava istina je da ste se vi odavno odrekli naše južne pokrajine.
U razlozima za donošenje zakona stoji da „na putu pristupanja EU Republika Srbija mora da se prilagodi nizu propisa i standarda koje propisuje EU, koji će u velikoj meri izmeniti stanje u našoj poljoprivredi. Set zakona, pravila i procedura koje se odnose na poljoprivredu i koje treba usvojiti obuhvata zakonske standarde, zajedničku poljoprivrednu politiku i strukturne fondove. Da bi mogao da se prati proces prilagođavanja i ocenjuje stepen usaglašenosti, neophodno je uvesti brojne statističke indikatore u statistici poljoprivrede.“
Srpska radikalna stranka smatra da se iza ovog obrazloženja ili razloga za donošenje zakona krije nešto sasvim drugo. Mi mislimo da EU pre svega želi da ima tačan uvid u stanje u našoj poljoprivredi, sa koliko mi obradivih površina raspolažemo, sa koliko šuma, a pogotovo kakvi su nam kapaciteti, recimo, u organskoj proizvodnji. Namerno kažem organska proizvodnja, zbog toga što mala poljoprivredna gazdinstva sada kao jedinu perspektivu imaju mogućnost da se opredele za organsku proizvodnju, da sa konvencionalne proizvodnje krenu na organsku, jer im je to trenutno jedini izvor prihoda, tu jedino mogu da ostvare neku pristojniju zaradu. Jeste da treba više ulaganja, jeste da treba pomoć države. Moramo da kažemo da je u tom delu Ministarstvo poljoprivrede izašlo njima na neki način u susret i da se preko subvencija dobijaju određena sredstva za podizanje plastenika i sistema za navodnjavanje itd.
Ono čega se mi plašimo, to je da će EU doći do saznanja koliku u stvari Srbija ima obradive površine. Zbog čega? Zbog toga što se nama ovde sprema da Narodna skupština Republike Srbije donese zakon o gajenju GMO.
Vaš kolega Dragin je rekao da Srbija na to neće pristati. Mogu da kažem svoj lični stav, a i stav većine poljoprivrednika i nas poslanika SRS – da je to možda jedan od razloga zbog kojih je gospodin Cvetković odlučio da smeni ministra Dragina, zato što je bio izričit da taj zakon neće doći u proceduru. Imaćemo prilike da vidimo da li će se to uskoro desiti. Iza toga stoji STO, koja je jasno dala do znanja da ima velike primedbe zbog toga što je Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o zabrani gajenja GMO.
Moram da vas podsetim da su mnoge zemlje u EU zabranile GMO, pre svega Nemačka, Holandija, ali da su druge zemlje pristale na to, pre svega zbog ucena SAD i jedne velike kompanije koja se zove „Monsanto“, koja želi da preplavi celo tržište.
Činjenica je da je naša zemlja najplodnija i mislim da nisam neskroman kad kažem ne samo ovde na Balkanu, moguće je i u celoj Evropi. U prilog tome ide i činjenica da su 2004. godine predstavnici Holandije bili ovde kod nas, u Vojvodini, u Bečeju nudili da 200 hektara zemlje otkupe i da samo skinu 20 santimetara humusa i da izvezu. Na svu sreću, to se nije desilo, mada mislim – i da je to naša država uradila, toliko je naša zemlja plodna da bismo i dalje nastavili da uzgajamo, pogotovo da se bavimo i u tom delu primarnom poljoprivrednom proizvodnjom.
Sumnjamo da ćete uspeti da izvršite korektno popis poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednog zemljišta. Navešću vam samo par primera gde je migracija stanovništva jako velika; ima mnogo mesta, recimo, u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, gde je na desetine i desetine hiljada grla stoke, i krava i ovaca, jednostavno rasprodato; ljudi su se odselili, otišli su trbuhom za kruhom, stočni fond praktično je uništen.
Moram da kažem da u Pčinjskom okrugu, gde su Trgovište, Vladičin Han, Bosilegrad, ne samo da nema stočnog fonda, već se polako i stanovništvo odseljava. Ono što je posebno za taj okrug, to je da je Surdulica sedište okruga, a da se prošle godine, po zvaničnim podacima, što je i registrovano kod njih u opštini, 700 stanovnika odselilo. Možete da zamislite kakva je situacija u ovim manjim mestima, kakva je situacija u Crnoj Travi. Kako ćete tamo popisati naše poljoprivredno zemljište? Kako ćete popisati stanove i kuće kad su sela bukvalno opustošena i prazna?
Svakako, ozbiljno pitanje kada je popis poljoprivrede u pitanju jeste – kako ćete tretirati obradivo poljoprivredno zemljište koje su kupili strani državljani? Toga, verujte, nije malo u Srbiji; ima ih i u centralnoj Srbiji, u Šumadiji i dole na jugu, ali je to posebno izraženo u Vojvodini. Pre svega, Ivica Todorić ima jako puno zemlje kupljene u Vojvodini. Ima još firmi. Gospođa Čomić to vrlo dobro zna, pošto je Novosađanka. Na „Planti“ je gospodin Todorić kupio oko tri i po hiljade hektara zemlje. Živo me interesuje kako će to biti evidentirano posle ovog popisa? Da li će biti evidentirano kao zemlja koja se samo nalazi ovde kod nas, a vlasnik je u Hrvatskoj, ili će neki novi model biti izmišljen? Verujte, toga ima jako puno.
Pet ljudi je kupilo ogromna gazdinstva. Šta će biti ako ne budu ispoštovali i zakonski to ne bude moglo da se primeni? Želeo bih da na to pitanje dobijem konkretan odgovor.
Problemi koji pritiskaju našu poljoprivredu su evidentni. Imaćemo prilike o tome, nadam se, kada u skorije vreme budu došli novi zakoni, koji su nam, na neki način, nametnuti od strane EU, koje moramo da usvojimo.
Ono što je jako bitno, to je da apsolutno nema nikakvog pomaka kada je naša poljoprivreda u pitanju. Mislim da su ove promene koje će uslediti, a o tome ćemo pričati, praktično samo personalne promene i da naš agrar i naš poljoprivrednik neće imati apsolutno ništa od toga. Stvarno je katastrofalno to što ova vlada ne može da prepozna svoj oporavak, svoju razvojnu šansu, što za jedinu privrednu granu u kojoj ostvarujemo suficit nema više razumevanja.
Za sve ono na šta smo upozoravali i u kontinuitetu govorili za naše Ministarstvo poljoprivrede u prethodne tri godine, posle par godina se ispostavilo da smo apsolutno u pravu. Sve što smo rekli se desilo, i ovde kod nas u Srbiji, a i građanima Srbije, da mnogi ljudi drže monopol. Jednostavno, nema opravdanja za poteze koje je Vlada povlačila u određenim momentima, da Srbija, koja je poljoprivredna zemlja, dođe u situaciju da nam rafovi u prodavnicama budu prazni, da nema mleka, šećera, ulja. To je prosto nedopustivo.
Mislim da ni ove personalne promene i rekonstrukcija Vlade i sednica koju ćemo imati poslepodne neće doneti ništa bolje, da su to samo kozmetičke promene, da se izbori odlože, ako budete mogli da izdržite do redovnih izbora sledeće godine. Ali, svakako ste istrošili sve kredite. Ubeđeni smo, i ako na ovakav način produžite agoniju naših građana, da će sigurno građani Srbije znati to da procene na sledećim izborima i da vam sigurno neće dati poverenje. Zahvaljujem vam se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, vi ste u vašem uvodnom izlaganju poprilično afirmativno branili ovaj zakon, samo mi nije jasno na čemu je ta vaša afirmacija bila utemeljena, s obzirom na to da je Srpska radikalna stranka, detaljno analizirajući zakon, došla do zaključka da ovaj predlog zakona ne možemo da podržimo.
Mi smo pokušali podnošenjem amandmana koliko-toliko da popravimo nešto. Nadam se da ćete u tom delu imati razumevanja, da ćete pogledati amandmane, mislim pre svega da su smisleni. Jedino sa čime možemo da se složimo sa vama u startu – SRS smatra da budžet za sport treba da bude veći. Pored toga, smatramo da je ranije trebalo da budu doneti i neki drugi zakoni, kojima bi se lakše pristupilo rešavanju nagomilanih problema u oblasti sporta.
Imajući u vidu ono što su nam sa dosadašnjim sportskim rezultatima svi naši sportisti na svetskim, evropskim i olimpijskim takmičenjima priredili, mislim da s pravom možemo da kažemo da su oni najbolji ambasadori naše zemlje i naše države. Polazeći od te činjenice, potpuno je jasno da i država mora da preduzme sve neophodne mere u cilju unapređenja svojih obaveza prema sportistima.
Zakon o sportu čekali su svi sa velikim nestrpljenjem, pre svega sportske organizacije, klubovi, ali i sami sportisti; ne treba zaboraviti ni sve druge učesnike u sportskim priredbama, manifestacijama, kao ni posetioce tih priredbi.
Imali smo prilike danas da vidimo da su apsolutno sve poslaničke grupe jako zainteresovane za donošenje ovog zakona. Mislim da svi prepoznaju granu u kojoj stvarno postižemo izvanredne rezultate, da smo definitivno nacija koja je izuzetno, čak mogu s pravom da kažem, i natprosečno talentovana, kada je sport u pitanju, jednostavno, kada su sve grane u pitanju. To govore, pre svega, rezultati na takmičenjima.
Međutim, postavlja se pitanje da li će svi biti zadovoljni ovakvim zakonskim rešenjem? Naše mišljenje je da neće, iz prostog razloga što je Predlog zakona unapred osuđen na izuzetno tešku primenu, s obzirom na činjenicu da mu je morao prethoditi zakon kojim bi se prenela prava vlasništva sa države na lokalnu samoupravu. Zatim, trebalo je da se definiše vlasništvo na sportskim objektima i, na kraju krajeva, da se reše sva sporna pitanja sportskih objekata, između ostalog i procena rizika i bezbednosti na sportskim takmičenjima, mislim da ćete se složiti da je to jako značajno.
Prošao je dugi niz godina od kada su mnogi naši sportski objekti sagrađeni. Trenutno su u finansijski lošoj situaciji, tako da nisu mogli na adekvatan način da održavaju te objekte, pa čak ni objekte koji su bili reprezentativnog karaktera. Sada mnogi objekti ne mogu da dobiju dozvolu ni od naših komisija, a da ne pričam o međunarodnim komisijama i uslovima i kriterijumima koje treba da ispunimo da bismo učestvovali na velikim takmičenjima.
Jedan takav primer je i jedna divna hala u Nišu, gde sada ne mogu da se održavaju rukometna takmičenja jer smo dobili zabranu od Evropske rukometne federacije. Država neće ili ne može trenutno da izvrši određene sanacije i korekcije na toj hali, a grad Niš nema para za investiciono održavanje i rekonstrukciju.
Ovim zakonom je zadovoljena opšta forma, ali svakako da nije i suština. Zadire se u neke druge zakone, neke druge oblasti, regulišu se pitanja koja nemaju zakonsku, već podzakonsku formu, što bi se reklo – rad dobar, a tema promašena.
Međutim, ovde je potpuno jasno da se zakon donosi radi tzv. evropskih načela, a ne zbog suštine njegove primene. Ovako napisan zakon doživeće fijasko već naredne godine, ukoliko se ne prihvate amandmani koje je podnela Srpska radikalna stranka. Ne govorimo mi o nama, već pokušavamo da vas uverimo i usmerimo ka osnovnoj primeni ovog zakona. Pokušavamo da popravimo nešto što je, verujte, stvarno teško u ovom momentu popraviti.
Jednog momenta, dok sam čitao Predlog zakona, našao sam se u dilemi da li se radi o zakonu o sportu ili zakonu o veri. To ćete imati prilike da vidite u jednom amandmanu, da li vam se slučajno omaklo, ali se nadam da ćete i taj amandman prihvatiti. U drugoj situaciji pitao sam se da li je ovo radilo Ministarstvo za sport i omladinu ili Agencija za privredne registre, a u trećoj situaciji postavih sebi pitanje da li će se privatizacija sportskih klubova obaviti kao i dosadašnje privatizacije privrednih subjekata.
Što se tiče privatizacije, apsolutno je jasno našoj javnosti kako je urađena do sada u Srbiji. Vi ste rekli da nema razloga za brigu i da garantujete da neće biti zloupotrebe. Pitam vas, pošto vi kažete, gospođo ministre, kako mi da vam verujemo, ne samo vama i političkoj partiji kojoj pripadate, već uopšte, od dolaska DOS-a 2000. godine na vlast, kada ste, recimo, na prethodnim izborima obećali akcije od 1000 evra, a nema ništa od toga? Kako možemo da vam verujemo da kada dođe do privatizacije određenih sportskih kolektiva, a pogotovo naših vrhunskih klubova, neće biti zloupotrebe?
Vi imate ekskluzivno pravo, kao ministar, da donosite podzakonske akte i uredbe. Tek toga se plašim. Vi jednostavno možete da donesete uredbu kojom posle izvesnog vremena proglašavate da određeni objekat nije više od nacionalnog značaja, iz raznoraznih razloga, i da se izvrši privatizacija.
Navešću vam samo primer jednog našeg, da tako kažem, ozbiljnog kluba. Trenutno, u ovoj situaciji, to je „Vojvodina“, koja je treći naš klub, posle „Zvezde“ i „Partizana“. Jedno vreme je tamo bio upravnik, odnosno predsednik Upravnog odbora „kralj šećera“, gospodin Kostić. Vi znate da „Vojvodina“ ima jedan izuzetan sportski kompleks prema Veterniku, preko puta koga je napravljeno jedno naselje koje se zove Lipov gaj; tu je gospodin Kostić planirao da napravi još jedno takvo naselje. Već je dogovorio i lokaciju, da se izmesti kompletan kompleks, međutim, na svu sreću, i građana Novog Sada i fudbalskog kluba „Vojvodina“, u to vreme je u Novom Sadu bila Srpska radikalna stranka na vlasti i to je sprečeno. Posle toga se gospodin odmah povukao i „Vojvodina“ je dobila novo rukovodstvo. Verovatno je procenio da nema više interesa da ulaže u sport, konkretno u Fudbalski klub „Vojvodina“.
Ne bih želeo da vređam predlagača, ali moram da vas pitam, pre svega, da li je vama poslanicima koji ste pročitali ovaj predlog zakona (znam da vladajuća većina uglavnom ne čita zakone, pošto slepo veruje svojim čelnicima) jasno da se u pojedinim poglavljima moglo očekivati da zakon reguliše i veličinu dresova koje će nositi naši sportisti? S druge strane se ne ulazi u suštinu ključnih problema, kao što je vlasništvo nad sportskim objektima. Kako će doći do privatizacije sportskih klubova ako se ne zna ko je vlasnik objekta?
Ili se iza ovog krije nešto sasvim drugo? Izgleda da će pre biti da će se država ponovo na neki način, kada dođe do privatizacije, ovajditi prodajom sportskih klubova. Ponovo će država ili, bolje rečeno, pojedinci ostvariti dobit na nečemu u šta nikad nijedan dinar nisu uložili. Da li će se nakon privatizacije sportskih klubova dogoditi gašenje istih, kao što se dogodilo u preduzećima?
Kada se analiziraju pojedini slučajevi, govorim vam o vrhunskim sportskim kolektivima, način na koji su neki smestili u upravne odbore naše političare, pa čak i ministre, jasno govori o tome da tu postoje određene namere. Za razliku od toga, mnogi naši ugledni sportisti su hapšeni na jako transparentan način. Vi kažete da ste razgovarali sa Mišelom Platinijem. Jeste, ne sumnjamo. Da li vas je pitao Mišel Platini da li je moguće da jednu fudbalsku legendu, najboljeg fudbalera svih vremena Srbije, na tako transparentan način hapsite? Šta mislite, da li bi to dozvolila Francuska, da se na takav način hapsi Platini? Da li bi Brazil dozvolio da se na takav način hapsi Pele? Verujte da ne bi, sigurno.
Da našim sportom, kao i ostalim segmentima našeg društva, polako ovladava mafija, govore i činjenice: jedanaest uglednih sportskih radnika, predsednika klubova, direktora klubova i generalni sekretar Fudbalskog saveza su ubijeni. Koliko je ubistava otkriveno? Sada je valjda svima jasno da pojedini tajkuni upravljaju iz senke određenim sportskim kolektivima.
Ovim zakonom država se meša u nešto što joj nije posao, a tamo gde treba da reaguje, kao u slučaju naše vaterpolo reprezentacije, ostali ste nemi. Da ne pričam o Košarkaškom savezu, gde trener Dušan Ivković nije dobio devet plata. Mizerija! Da ne pričam o našoj fudbalskoj reprezentaciji i o nemirima u Đenovi. Tek je to posebna priča. Te naše navijače ste nazvali huliganima. Isti ti huligani su učestvovali u paljenju ove narodne skupštine. Tada, gospođo Marković, nisu bili huligani.
Ono što SRS vama zamera, kada je ovaj zakon u pitanju, to je da ste najmanje pažnje posvetili tretiranju talentovanih i perspektivnih sportista, od kojih nam zavisi budućnost. Onda je jasno da je cilj donošenja ovog zakona za Vladu, ili pojedince iz Vlade, pre svega zaštita pojedinih tema koje su njoj od interesa, a ne unapređenje sporta, posebno razvoj naših talenata.
Podsetiću vas da su najveći sportisti, ne samo u našoj zemlji, već u čitavom svetu, svoju talentovanost i perspektivu iskazivali upravo kao amateri, ili su bili maloletni ili nisu imali profesionalne ugovore, i to na velikim takmičenjima. Ovim zakonom, odnosno pojedinim članovima, to je sada onemogućeno. Ovde se vodilo pre svega računa o velikim klubovima, a na one tzv. male klubove i kolektive najmanje se mislilo. Tih malih ima toliko da nam se više od tri četvrtine sportista nalazi u njima. Oni su jako bitni ne samo u piramidalnoj koncepciji razvoja sporta, nego i u unapređenju osnovnog cilja, a to je da nam se što više omladine uključuje u sport.
Niste uspeli da zaštitite onu kategoriju dece čiji roditelji nemaju sredstva za plaćanje, da se ta deca bave sportom. Niste uspeli da omogućite licima sa posebnim potrebama da prisustvuju svim sportskim priredbama i takmičenjima. Niste uspeli da se odredite na najjasniji način protiv nereda i huliganstva, što nam je trenutno, priznaćete, možda i najveći problem. Niste uspeli da podstaknete granske sportske saveze na organizaciju međunarodnih sportskih takmičenja radi popularizacije sporta i ekonomske isplativosti.
Mnogo toga niste rešili ovim zakonom. Izgleda da je bitno samo doneti zakon i reći Evropi – evo, zakon je u skladu sa evropskim zahtevom i sa vašim nalozima, a to što on neće biti ni delimično prihvatljiv za naše sportske organizacije i pojedince, to i nije tako bitno.
Nadam se da ćemo u raspravi u pojedinostima imati više prilike da govorimo konkretnije, ne samo o našim amandmanima, već i da ćete... Zakon sigurno nećete povući iz procedure, ali se nadam da ćete prihvatiti određeni broj amandmana. Siguran sam da ćemo uskoro imati ovde, kao i kada su drugi zakoni u pitanju, izmene i dopune zakona o sportu. Zahvaljujem se na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno mi je žao što danas nema ovde ministra Dragina, ali mislim da bi i gospodin Cvetković mogao da odgovori na neka pitanja. U ime SRS želim da postavim par pitanja vezanih za našu poljoprivredu i ubeđen sam da će, ako bude bio raspoložen, moći da odgovori i gospodin Milosavljević, s obzirom da je ministrovao u jednom periodu u Ministarstvu poljoprivrede, a problemi koje želim da iznesem vuku se čak iz vremena pre vašeg ministrovanja.
Prvo, da li ste svesni da je, prema najnovijim istraživanjima, vašim, i to po metodologiji EU, potrošačka korpa u Srbiji oko 52.000 dinara? Koliko je naših građana u mogućnosti samo trećinu te potrošačke korpe sebi da priušti? A da ne pričam da veliki broj građana može samo da je sanja.
Problemi u našem agraru se vuku u kontinuitetu sigurno desetak godina. Mi smo na vreme upozoravali, sećate se svi, ovde u Narodnoj skupštini, šta će se sve desiti. Međutim, nismo naišli na razumevanje. Što je još opasnije, ova vlada nije imala razumevanje za Ministarstvo poljoprivrede kada se pravio budžet za 2011. godinu.
Znam da ćete reći da je budžet za poljoprivredu uvećan za dve, dve i po milijarde dinara, ali je to, verujte, jako malo i nedovoljno. Samo kada uporedimo cene repromaterijala, cene nafte, znači kompletno ulaganje u primarnu poljoprivredu proizvodnju i kada dođe gotov proizvod, tek tu se stvaraju problemi. To se otkupljuje po bagatelnim cenama, a pre svega zbog toga što je u našem agraru prisutan monopol i što petoro ljudi bukvalno sve kontroliše.
Vi znate da je to tako, a u prilog ovoj činjenici ide i da je, recimo, pšenica otkupljena po 13 dinara, a da je danas 30 dinara, da je sojino zrno otkupljeno po 27 dinara, a da je danas 38 i 40 i 42 dinara, i da su nusproizvodi duplo skuplji nego što je bio gotov poljoprivredni proizvod.
Posebna priča je sa našim stočarstvom. U poslednjih 20 godina stočni fond u Srbiji je prepolovljen. Nešto se mrdnulo kada su u pitanju subvencije i ulaganje u našu poljoprivredu, ali verujte da je kasno. Da bismo došli na koliko-toliko pristojan, zadovoljavajući nivo, potrebno je najmanje dve ili tri godine. Ali ono što je problematično, to je što Vlada u ovom trenutku ni sa jednim konkretnim predlogom, kada je naš agrar u pitanju, nije izašla.

Verujte, gospodine ministre, da sam očekivao ovakav odgovor. Ali samo da vam skrenem pažnju na jednu stvar.
Tačno je da će sada biti, ove godine, nadamo se da ćete ispoštovati to da na svaku kravu naš poljoprivrednik dobije 25.000 dinara i svaku proizvedenu junicu. Stvara se tu jedan drugi problem. Zbog čega je budžet poljoprivrede ovakav kakav jeste i u kakvoj je situaciji Agencija za agrarna plaćanja? Zbog toga što je mali budžet i šta sve daju u ovom momentu Ministarstvu poljoprivrede, dođemo u situaciju da ne mogu da ispoštuju sve zahteve.
Onda se primenjuje neke druge stvari. Naš poljoprivrednik mora da se obuči ne samo da radi na kompjuteru, nego je to katastrofa šta mu sve treba od dokumentacije da preda u Ministarstvo. I dođemo u situaciju, ako jedan dokument nema spajalicu, zašto nema spajalicu i tako se naš poljoprivrednik odbije.
Znači, budžet za poljoprivredu je, pre svega, morao da bude veći. A kada dođete u krizu, svakako da treba da pokušate da se izvučete, ali je problem u tome što smo mi vas na vreme upozoravali šta se sve sprema, da "Imlek" drži monopol, da nije bilo potrebno uvesti mleko u prahu. U tom momentu je direktno bio ugrožen naš proizvođač, ljudi koji se bave stočarstvom. Niste nam verovali za "Imlek", ali se ispostavilo da smo bili u pravu. Čak ste podneli i krivičnu prijavu protiv njega.
Držali su monopol i nije tačno da je cena mleka u jednom periodu bila 27 dinara kada je to na neki način bilo zadovoljavajuće. To je bila cena mleka samo za ekstra klasu. To nije moglo da ispuni 5% naših poljoprivrednih proizvođača.
Da vam kažem samo jedan primer. Taj "Imlek", iza koga znate vrlo dobro ko stoji, jeste monopolista. Kada je kupio pivničku mlekaru, znate koliko je radila? Tri dana. Cela tri dana. Posle toga je kupio odžačku mlekaru. Prepolovili proizvodnju, pa 20%, pa 10%, i na kraju, sad kad je zatvorena, došao je tamo njihov menadžer, kako se to popularno kaže, i jednostavno, iskreno i korektno rekao ljudima – pa, mi vas nismo kupili da bismo vas razvijali.
A upozoravali smo da ljudi masovno prodaju steone junice, što je od boga grehota, na klanicu, jer smo dobili podatke od naših prerađivača da ne mogu da veruju, kada zakolju kravu, da je steona. Vi na to niste reagovali. Prošle godine je 80.000 naših krava zaklano i 30.000 izvezeno. Sigurno je neophodan interventni uvoz, a ja sam siguran da u ovom momentu naša vlada ne može da uveze 50.000 steonih junica.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, gospođo Dragutinović, impresioniran sam s kakvim entuzijazmom vi vodite Republiku Srbiju u propast. U provaliju, gospođo Dragutinović. Ovaj budžet je duplo golo. Ništa.
Poštovani građani Srbije, poslanici SRS su predložili svojim amandmanima da se smanji deficit za 30 milijardi, na način koji treba da pokaže Vlada Republike Srbije, da vi, gospođo Dragutinović, stegnete kaiš, a ne građani Srbije.
Zbog javnosti, poslanici SRS su predložili da se umanji stavke usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, putni troškovi. To su stavke koje nam služe za ono "leva ruka, desni džep", za predizborne kampanje, da pokušate još jednom da prevarite građane Srbije i da dobijete sledeće izbore. Mi smo ubeđeni da u tome nećete uspeti.
Što se tiče amandmana koje smo podneli u ovom delu gde je Ministarstvo poljoprivrede, pokušali smo da povećamo samo deo gde su subvencije, na taj način što smo skidali sredstva sa onih pozicija gde je DRI našta nepravilnost. Znači, ako su našli nepravilnosti potrebno je na neki način i da budu kažnjeni, a da se povećaju subvencije za koje vi više nego očigledno nemate razumevanja.
Upozoravali smo vas pre godinu i po dana da će se desiti nestašica mleka u Srbiji. Vi ste se smejali, i vi i Ministarstvo poljoprivrede. To ste uradili smišljeno. Kako ste sve uništili u Srbiji, tako želite da uništite i poljoprivredu. Sada smo došli u situaciju da ste prvo uvezli mleko u prahu, pa smo vas upozoravali
da naši poljoprivrednici predaju na klanicu steone junice, da je to od Boga grota, a vi ste jednostavno bili gluvi i nemi na sve to.
Sada ste mogli daleko više da uložite u poljoprivredu, jer treba da budete svesni da svaki dinar uložen u poljoprivredu se trostruko vraća i na taj način bi ste smanjili deficit. Jednostavno nemate razumevanja i gurate Srbiju u propast.
Na samom kraju, pošto nemamo vremena, želim da kažem još nešto. Od PUPS za ove dve i po godine mandata ove Narodne skupštine nismo čuli da su izašli i rekli bilo šta u zaštitu poljoprivrednih penzionera koji žive na ivici egzistencije. Zahvaljujem se.

Gospođo Đukić-Dejanović, javljam se na osnovu člana 107. Gospodin Stamenković se na početku svog izlaganja direktno obratio meni. Da se obratim uvaženom kolegi, mislim da stvarno nema smisla da mi ne date pravo na repliku, ali dobro.
Gospodine Stamenkoviću, nisam rekao da se vi uopšte ne zalažete za poljoprivredne penzionere, ali da ima načina da im se pomogne, a sada ću vam reći direktno i kako. Vi znate da su poljoprivredni penzioneri…

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se član 9. stav 1. briše.
Naime, o čemu se radi? Tu stoji da svake tri godine provedene, zamenjuje se rečima "svakih pet godina provedenih". U članu 20. postojećeg zakona, prethodnog, jasno stoji i SRS smatra da su predložene izmene koje se odnose na godine života i radnog staža za odlazak u penziju neprihvatljivi i štetni, ali i diskriminatorske, jer se građani Srbije koji još uvek rade, dovode u neravnopravan položaj u odnosu na građane koji su ostvarili pravo na penziju.
Mislim da ste ovaj amandman apsolutno imali argumente da prihvatite. Inisu samo oni ljudi koji treba tek da odu u penziju na neki način diskriminisani, već je veliki broj penzionera i sada diskriminisano. Tu pre svega mislim na preko 200 hiljada poljoprivrednih penzionera za koje apsolutno niko ne želi da trenutno poboljša njihov status. Nije tačno da nema načina i da nema argumenata, ima i te kako, samo treba pokazati dobru volju, a ne samo obećavati.
Ne može se Fond penzioni puniti samo iz budžetskih sredstava i zaduživanja, treba da vratite ljude na svoja radna mesta. Ne da zapošljavate da ispunite predizborne obećanja, od toga nema ništa. Vratite ljude u fabrike koje ste upropastili, pa da vidite kako će biti bolje i penzionerima, a ne samo deklarativno se zalagati za bolji život, a u stvari, na delu, ne pokazujete apsolutno ništa, ali je interesantno da ne želite čak ni da pokažete dobru volju. Zahvaljujem se.

Nisam podneo.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, evo danas imamo u sklopu ove sednice dnevnog reda i ovu zadnju tačku gde su izmene i dopune članova odbora, i to je sasvim legitimno, predložila je poslanička grupa G 17 plus.
Želeo bih da podsetim samo na neke stvari, a to je kako se konstituišu odbori Narodne skupštine i da su pre svega poslanici SRS zakinuti za ono osnovno pravo koje Poslovnik nalaže, a to je kako se biraju članovi odbora, koliko članova odbora i iz koje poslaničke grupe treba da bude prisutno u odborima, koliko predsednika odbora i zamenika predsednika odbora treba da ima poslanička grupa.
Samo bih hteo da podsetim javnost da je SRS na prošlim izborima osvojila 78 mandata i da smo kada su konstituisani odbori dobili predsednika Administrativnog odbora. Dobili smo još, u jednom parlamentarnom dogovoru sa svim političkim partijama, članove odbora, međutim, vladajuća većina je na samo njima znan način uskratila SRS za predsednika Administrativnog odbora i za predsednika Odbora za odbranu i bezbednost.
Podsetiću još da pojedini odbori nisu ni konstituisani, pre svega nije konstituisan Odbor za privredne reforme gde SRS ima dva svoja predloga, a to su Milan Nikolić i Vladan Jeremić, da je Odbor za predstavke i predloge konstituisan, ako se ne varam pre jedno tri meseca, a da je u međuvremenu stiglo na hiljade zahteva naših građana.
Odbor je počeo sa radom, ali svakako da vi iz vladajuće većine morate da obezbedite većinu ovde i kada počinje sednica, a pogotovu kada je glasanje, morate da imate 126 poslanika. Kako zasedaju naši odbori, s obzirom da vladajuća većina daje kvorum kada je njima nešto potrebno, kada im je značajno, a u odborima gde predsedavaju i gde je većina poslanika iz opozicije u tim odborima, dešava se da odbori nemaju većinu i onemogućeno im je da rade. Tu mislim na Odbor za zdravlje i porodicu, kojim predsedava poslanik SRS Paja Momčilov, i više je nego jasno zbog čega se tom odboru ne omogućava jednostavno da radi i funkcioniše.
To je zbog toga što je predsednik Paja Momčilov hteo hitnu sednicu Odbora jer je SRS zahtevala da se taj Odbor sastane i da se okupe stručnjaci i doktori kako bi se sprečilo ubijanje dr Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Direktan nalog je dobio dr Zdravko Mijailović sa VMA da ne sme da prisustvuje sednici Odbora i naravno da Odbor nije održan.
(Predsedavajuća: Narodni poslaničke, vas molim o temi dnevnog reda. Dakle, ne možete smatrati temom dnevnog reda rad drugih odbora ili način na koji vi sagledavate probleme u sektorskim politikama koji se bave odbori, pa vas molim o temi dnevnog reda.)
Razumem apsolutno, gospođo Čomić, samo sam hteo da podsetim na naš Poslovnik, na koji način se konstruišu odbori. Čak sam i podržao ovaj predlog poslaničke grupe G17 plus, jer je to apsolutno njihovo legitimno pravo, da umesto ljudi koji su podneli ostavke daju, znači, svoje nove predloge poslanika, koji je došao ovde i čak ima ovde izmena i dopuna poslanika koji su već u parlamentu dve godine.
Želim da ukažem na to da je SRS, znači, na osnovu Ustava, na osnovu ovog poslovnika zakonito pravo da imamo određeni broj članova odbora na osnovne mandate koje smo osvojili 2008. godine.
Zbog toga mi smatramo da mnogi odbori i to je jedan od razloga zbog kojih ne mogu trenutno da funkcionišu. Ima odbora koji praktično ne žele da funkcionišu, jer bi trebalo da iznesu, pre svega, svoj stav, da direktno kontaktiraju sa određenim resornim ministarstvima, da iznesu, znači, i svoje mišljenje i svoj stav, da pomognu ministarstvu u svom radu.
Ima tu dosta odbora koji jednostavno ne mogu da održe sednice, jer nema kvoruma. Želim da vam pomognem, da ste ispoštovali proceduru, da je SRS omogućeno da na osnovu osvojenih mandata ima određeni broj narodnih poslanika u odborima, ubeđen sam da bi ti odbori daleko bolje funkcionisali i da bi njihov rad bio sigurno i kvalitetniji i da bismo svi imali koristi od toga.
Tu, pre svega, evo želeo sam da vam napomenem još jedan odbor, a to je Odbor za Kosovo i Metohiju. Kad se taj odbor zadnji put sastao. Jednostavno, nema kvoruma. Imamo Odbor za saobraćaj i veze. Trenutno pitanje, koje je jedno od ključnih pitanja trenutno u Republici Srbiji, a to je prodaja Telekoma. Imali smo predlog da se uvrsti u dnevni red SRS i našeg poslanika Dejana Mirovića, nije uvršteno u dnevni red. SRS je došla do dopisa gde je Sindikat Telekoma potpisao ugovor sa gospođom Dragutinović…

U redu, gospođo Čomić. Evo, ako dozvolite, još kratko. Recimo, Odbor za sport i omladinu, mi mislimo da bi taj odbor trebalo daleko više da radi i da Odbor za sport i omladinu treba da bude mnogo više uključen u sve aktivnosti. Ovo su samo pozitivne kritike i taj odbor radi.
Imali smo prilike da pre jedno dva meseca bude i naša delegacija odavde iz našeg parlamenta pozvana od strane Ruske Federacije da učestvuje na drugim parlamentarnim igrama. Verujem da ste upoznati o tome. Otišli smo uz svu angažovanost i kolege Vučkovića, kao predsednika Odbora…

U redu, gospođo Čomić, ali sad nisam hteo da kritikujem odbore da ne ispadne da srpski radikali samo kritikuju, samo sam hteo da pohvalim rad jednog odbora, recimo Odbor za omladinu i sport i da kažem šta su, a mislim da sad time treba da se ponosite što su naši poslanici ostvarili jedan dobar rezultat u Ruskoj Federaciji. Pošto mi čak i ne dozvoljavate da pohvalim učešće naše delegacije…

U redu, gospođo Čomić, nemojte da me molite, zahvaljujem vam se na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sa prepunom salom. Ono što želim da kažem pre svega građanima Srbije kada su u pitanju ova tri predloga izmena i dopuna zakona, a to je da je ovo još jedna farsa. Zašto? Pre svega zato što nam je apsolutno jasno kada je Vlada odredila za predstavnike u Narodnoj skupštini da brane ova tri zakona Mlađana Dinkića, Vericu Kalanović i Jasnu Matić, to jasno govori šta se krije iza ovih zakona.
Apsolutno građani Srbije neće dobiti ništa, pre svega izmeštanjem sedišta u druge gradove. Ovo je, poštovani građani, još jedna prevara, kao što ste prevareni 2008. godine kada je obećavano 1.000 evra, tako ćemo i vi i svi građani Srbije biti prevareni. Ovo je samo uvod za sledeće izbore. Nemojte apsolutno da im verujete jer je ovo jedna obična bajka.
Imali smo prilike i u medijima da vidimo da se jako puno u poslednje vreme priča o bajci od 2000. godine. Kamo lepe sreće da je to bilo…
(Predsedavajuća: Gospodine Preliću, molim vas da se koncentrišete na vaš amandman koji glasi da umesto reči: "Kragujevac" stavljamo reči: "Novi Sad". Dosad ni Kragujevca ni Novog Sada ni kroz maglu.)
Pomenućemo odmah Novi Sad. Za razloge za donošenje ovog zakona spomenuli ste da se sedište pokrajinske nacionalne službe za zapošljavanje nalazi u Novom Sadu. Ali, nigde nismo videli da li spominjete drugu autonomnu pokrajinu? Da se možda u Novom Sadu slučajno ne nalazi sedište AP Kosova i Metohije? Znači, građani, kamo lepe sreće da je ovih deset godina bio samo ružan san.