Upravo o tome i pričam, o načinu na koji danas biramo zamenika sekretara, da je predlog došao na način gde nismo ni mogli da se pripremimo, imali smo i povlačenje sada... Vi pričate o teoriji i nalazite opravdanja u Poslovniku, a stvarnost je sasvim drugačija. Apsolutno razumem da ne date da iznesemo i svoj stav i stav stranke u okviru vremena poslaničke grupe, da iznesemo probleme svih građana.
Evo, samo da kažem jednu stvar. Recimo, skupštinski Odbor za predstavke i predloge konstituisan je pre dva meseca, dve godine posle konstituisanja ovog saziva Narodne skupštine. To dovoljno govori i o ozbiljnosti i o tome koliko vladajuća većina misli o problemima naših građana. Dobili smo uveravanja da će sva ta silna pisma i zahtevi svih građana biti razmatrani. Međutim, treća sednica nije zakazana, dve su bile. Čak je u novom poslovniku, čini mi se, taj odbor i ukinut, ako se ne varam. I to dovoljno govori o vašim dobrim namerama.
A to da se zakoni ne poštuju, pre svega da ih ne poštuje vladajuća većina, imali smo prilike da vidimo i kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije. SRS smatra da jednostavno oni ne mogu da donesu rešenje i da ispoštuju zakon. Naime, mi smo u Odžacima uputili zahtev Agenciji za borbu protiv korupcije…

Izvinjavam se, gospođo Čomić, nisam vas razumeo. Da li ste rekli da iznosim neistine?

U redu, gospođo Čomić, završiću u jednoj rečenici. Verujte da ovo nije ni "d" od demokratije, fali vam samo još Goli otok.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj uvaženi kolega Krasić je podneo amandman na član 21, a više je nego očigledno, gospodine ministre, da s obzirom da niste odgovorili gospodinu Stevanoviću, da ne znate šta da odgovorite i ovo je protivustavno i protivzakonito.
SRS će pokrenuti određene korake, jer bez vašeg obrazloženja stvarno je besmisleno i učestvovati dalje u raspravi.
Gospodin Stevanović je rekao da su osnovni prihodi lokalne samouprave porez na imovinu. Mogu da vam kažem, dolazim iz opštine koja je jedna od prvih u svojoj opštini uvela lokalnu poresku inspekciju. To smo uradili još pre tri godine i mogu vam reći da su prihodi znatno povećani i da je na neki način bio omogućen sam rad lokalne samouprave.
Šta želite ovim zakonom? Želite, s obzirom da ste ukinuli transfere lokalnim samoupravama, da ih naterate da sami sebi obezbeđuju prihode, pa makar to bilo i protivzakonito.
Svojevremeno smo vas upozoravali šta će se sve desiti, pre svega u AP Vojvodini, kada je usvojen separatistički statut, a posebno šta će se desiti primenom zakona o prenosu nadležnosti.
Čuli ste da su stigli računi za porez sa pogrešnim žiro računom, ali jednostavno, poreski obveznici, koji su bili korektni, odgovorni, koji su hteli da plate, u obrazloženju su dobili da mora da plate ponovo, a da će im taj deo biti vraćen, a kažem vam da im neće biti vraćen, već da će oni pokušati da preknjiže na neku drugu obavezu koju imaju, ako imaju, ako ne, to će ostati tako, pa će im kasnije verovatno umanjiti za taj iznos koji su preplatili.
Ali ono što je svakako sigurno je da im neće obračunati kamatu na taj novac što su bili u preplati, kako državni organi rade i obračunavaju kamate poreskim obveznicima koji na vreme ne stižu da plaćaju svoje obaveze.
Lično sam bio u Poreskoj upravi u Odžacima i gledao sam mnoge stavke, a pre svega za socijalno i zdravstveno osiguranje kada su naši profesionalni poljoprivrednici u pitanju. Verujte da, recimo, glavnica iznosi 40-50 hiljada dinara, a da su kamate čak i do 100.000 dinara.
Kako se to država ponaša prema našim građanima i prema našim poreskim obveznicima? Ovo ne da su zelenaške kamate, ovo su veće kamate i od ovih zelenaških banaka koje ste doveli u Srbiju.
Mi iz SRS smo ubeđeni da bi svi poreski obveznici, odnosno građani Srbije, svoje obaveze izmirivali da mogu, da im je obezbeđeno da rade, da žive od svog rada, da žive normalno, pa, normalno, i da plate dažbine, poreze i sve ostalo što treba da plate.
Vidite, ovde smo imali na dnevnom redu Zakon o trgovini, imali smo Predlog zakona izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i ovaj Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Svi ovi problemi o kojima sam vam sada pričao, kada je Statut Vojvodine u pitanju, kulminirali su i ovim izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Mi smo vas na vreme upozoravali šta će se desiti, međutim, vi ste bili prinuđeni da sada na dnevni red stavite to. Jasno je, pre svega, da niste mogli da se izborite sa pokrajinskom administracijom i da niste mogli da utičete na pokrajinske poslanike da ispune svoju obavezu i da se do 1. aprila odluče koju će funkciju da zadrže. Mislim da na ovaj način ne treba pre svega da se bavi država.
Gospođo Dragutinović, ne vi lično, ali ova vlada ponaša kao da ne živi u Srbiji. Zamolio bih vas da siđete malo u narod, da vidite kako građani žive, a ne da samo po nalogu koji imate iz EU i Evropske komisije, usvajate zakone koji ali bukvalno ništa neće doneti našim građanima, već vi ispunjavate neke uslove ne bi li navodno bili bliži EU, a sve je jasnije, a budite sigurni da je i našim građanima jasnije, da od toga nema ništa. Naši građani žele samo da žive od svoga rada i ništa drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, slušao sam vaše uvodno izlaganje, imam utisak kao da vi ne živite u Srbiji. Same izjave našeg premijera i resornih ministara - da izlazimo iz krize, da će biti mnogo bolje svim građanima Srbije, jednostavno nisu pokrivene apsolutno ni jednom jedinom činjenicom.
Evo, i danas imamo, gospodine ministre, zakon o trgovini u parlamentu. Rekli ste da će on poboljšati ambijent ili da bi trebalo da poboljša ambijent u Srbiji, da bude više stranih investicija, da privučemo što više stranih investicija, da bi svi učesnici na tržištu trebalo da budu ravnopravni, da će se steći daleko veća stabilnost tržišta i snabdevenost i da želite bolju saradnju u svakom slučaju sa lokalnim samoupravama.
Istina je da građani Srbije jako teško žive. Da li znate da ogroman broj naših građana svako jutro ustaje sa većim problemom nego što je legao. Da li će i ovaj zakon doprineti da jednostavno naši građani žive bolje, da mogu da priušte osnovne stvari, pre svega svojoj deci? Da li će ovaj zakon, čija će primena biti tek 31.12.2011. godine, uticati pre svega da obezbedi stabilnost tržišta i da li će uspeti da poveća kupovnu moć naših građana? Neće sigurno.
SRS smatra da jedan od vidova kada je državna politika u pitanju i da segment poljoprivrede, odnosno naša poljoprivreda i selo, treba da imaju izuzetan značaj i da mogu daleko više da učestvuju u ukupnom privrednom razvoju naše zemlje.
Agroindustrija predstavlja najznačajniju privrednu granu u našem sistemu i učestvuje sa oko 20%. Činjenica je da Srbija ima dobre resurse i uslove za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje, ali je takođe činjenica da naši poljoprivrednici nemaju mogućnosti da tek tako pređu sa primarne poljoprivredne proizvodnje na raznovrsnu, a da ne pričam na, recimo, organsku proizvodnju, što je svakako neka perspektiva.
Mi imamo izuzetno pogodno zemljište i uslove da možemo da doprinesemo mnogo više od ovih 20%. SRS smatra da to može da bude bolje uz jedan korektniji i mnogo ozbiljniji odnos pre svega Ministarstva poljoprivrede prema našim poljoprivrednim proizvođačima i poljoprivrednom sektoru.
Povećavate vi iz godine u godinu subvencije za nekih 2.000 dinara u proseku. Ako se ne varam, bilo je 10.000, pa 12.000, sada 14.000, ali to apsolutno nije dovoljno. Nije dovoljno zbog toga što je jednostrana primena trgovinskog sporazuma direktno uticala na to da naša poljoprivreda dođe u jedan vrlo, vrlo nezavidan položaj, da ne kažem, katastrofalan.
Činjenica je i da naši poljoprivrednici ne mogu da ulažu sve što bi trebalo da daju određenoj kulturi da bi imali što bolje prinose. Navešću samo par primera. Potrošnja mineralnih đubriva je u poslednjih pet do šest godina znatno smanjena, to znamo svi. Pokušava država tu da na neki način pomogne našim poljoprivrednicima, pogotovo kada je jesenja setva u pitanju.
U zadnje dve godine ste subvencionisali veštačko mineralno đubrivo sa 10 hiljada dinara po toni, ali zbog javnosti, naših građana, moram da kažem da su se u oba slučaja javile samo tri firme. To su "Fertil" iz Bačke Palanke, to su fabrike za proizvodnju đubriva iz Subotice i Pančeva.
Osamdeset posto količina je isporučio "Fertil" iz Bačke Palanke. To je čist monopol, a imamo saznanja da je to firma gospođe Ružice Đinđić. Vi na taj način samo tovite masnu gusku, znači favorizujete preduzeće koje vi hoćete, a ono što je svakako činjenica to je da je deset dana posle toga ruska šesnaestica stigla na naše tržište, gde je bila skuplja samo za jedan dinar. To je, gospodine ministre, sigurno tako.
Pošto ste vi bili ministar poljoprivrede, voleo bih da mi odgovorite…

Hvala, gospođo Čomić. Pitao sam gospodina Milosavljevića kao ministra u Vladi gospodina Cvetkovića, sadašnjeg ministra trgovine, a kao bivšeg ministra poljoprivrede, i mislim da je kompetentno da odgovori apsolutno na sva ova pitanja. Pričam o trgovini i poljoprivrednim proizvodima.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, dnevni red – član 107, ministar trgovine i Predlog zakona o trgovini. Molim vas. Zahvaljujem.)
U redu. Mislim da gospodin Milosavljević kao ministar trgovine može da mi odgovori ko je uvezao mleko u prahu? U to vreme veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača koji se bave proizvodnjom mleka ušlo je pre svega u ogromne kredite da poveća svoje stado iz najboljih namera da bi proširio proizvodnju, da bi zaposlio što više članova svoje porodice, da bi što više ljudi ostalo da radi na selu. A ono što je činjenica, kada su ti krediti dodeljivani preko Fonda za razvoj, a da ne pričam o komercijalnim bankama, cena mleka je bila od 28 do 32 dinara.

U redu, gospođo Čomić, ali stvarno mi nije jasno, pričam o uvozu mleka u prahu, o našoj proizvodnji mleka, stvarno mi nije jasno zbog čega me prekidate.

U redu, dobro, idemo dalje.
Treba da obezbedimo stabilnost cena na našem tržištu i imao sam priliku da čujem kad je ministar pozivao naše građane da kupuju isključivo domaće. Imali smo prilike da čujemo da ovde nema uvozničkog lobija, a svakako da je činjenica da i u agraru imamo, kao i u ostalim segmentima, kako imamo farmaceutsku mafiju, tako je sve šira i ova agrarna mafija koja drži monopol na uvoz, a pre svega tu mislim na uvoz piletine, junetine, svinjetine, mleka u prahu, sojine sačme, modifikovane.
Pa bih voleo da mi objasnite kako nema monopola, kad se zna da Monsanto sve više probija ovo tržište i da je svakako prisutan na našem tržištu i ubeđeni smo da niko ne može da mu stane na put. Džaba nama zakon koji smo osvojili o organskoj proizvodnji kad uvozimo sve ovo, a naše staje i naši ambari sve prazniji i prazniji.
Govorili ste ovde i o hrvatskim firmama i da rade naši radnici. Tačno je, ali je nekad radilo po 500, po hiljadu radnika, a danas ih ima 200 i mnoga su zatvorena. Problem je u tome što ste prodali naše prirodne resurse.
Danas je ministar rekao i o mineralnoj vodi, to je kupio Agrokor iz Hrvatske, ali ono što je problem, kupuje naše plodno obradivo poljoprivredno zemljište. Trenutno ima, što mi imamo saznanja u SRS, blizu 30.000 ha zemlje, što u Planti, što u Agraru, Dijamantu Zrenjaninu, mislim da to ni slučajno niste smeli da dozvolite.
Nijedna zemlja u okruženju nije dozvolila tako nešto. Pre samog potpisivanja sporazuma o pridruživanju EU, na koji se stalno pozivate, doneli ste odluku da pet godina ne može da se otuđi apsolutno ništa i da se proda stranim državljanima. Vi to niste ispoštovali.
Ono što svakako je činjenica, a to je da građani Srbije ne žele da žive u ovakvom ambijentu, a pogotovo u ambijentu u poslednjih deset godina i sigurni smo da je jedini način da naši građani žive bolje, da vi odete na način na koji ste i došli.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, mislim da stvarno nije u redu što gospodin ministar nije prisutan u sali, pre svega iz razloga što je tražio konkretna rešenja kada je ovaj zakon u pitanju. Kada je došao red da govore poslanici SRS, gde nudimo konkretna rešenja, njega nema u sali. Mislim da bi trebalo da reagujete, ali dobro.
Podneo sam amandman na član 3. ovog zakona i verujte da sam znao da će biti ovakav odgovor. Kada pričamo o konkretnim rešenjima, evo konkretnog rešenja, koje je Vlada odbila.
Naime, moj amandman je da se u članu 3. stav 3. menja i glasi: "Za realizaciju projekata na osnovu ovog zakona moraju se isključivo koristi domaći građevinski materijal i oprema".
Recimo da ne sumnjamo u vaše dobre namere, u to da imate ambicije da se pomogne našoj građevinskoj industriji i da imate najbolje namere da pomognete našoj građevinskoj industriji. Da ste prihvatili ovaj amandman, možda biste nas pomalo i ubedili da imate dobre namere.
Znamo da ste se ogradili sa ovim učešćem od 70%, ali ovo je bio konkretan predlog gde ste mogli da izađete u susret našoj građevinskoj operativi i našim građevinskim preduzećima, od kojih je veliki broj postao nelikvidan pre svega zahvaljujući politici ove vlade.
Sama činjenica na koji način je ovaj zakon došao u skupštinsku proceduru i da je primena oročena do 31.12.2011. godine navodi nas na sumnju i apsolutno smo sigurni da pre svega ima politički karakter i da će biti korišćen isključivo u političke svrhe.
Imali ste prilike ovde u Narodnoj skupštini, i mi narodni poslanici, da vidimo da je i Liga socijaldemokrata Vojvodine, odnosno gospođica Aleksandra Jerkov podnela tri amandmana. Vidite da mlada gospođica ne reaguje, a ne reaguje iz jednog prostog razloga. To moram zbog javnosti da pročitam.
U obrazloženju koje je dobila za neprihvatanje amandmana se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je Predlog zakona koncipiran na taj način da Vlada utvrđuje projekte koji se finansiraju iz sredstava budžeta, vodeći pri tome računa o predlozima kako nadležnih ministarstava, tako i organa jedinica lokalne samouprave na celoj teritoriji Republike Srbije, pa samim tim i na teritoriji Autonomne Pokrajine.
Ma nije valjda da ste nas ubedili? Hoćete da kažete da na Bojana Pajtića može da se utiče, na to kako se dele novci iz Fonda za kapitalne investicije Vojvodine?

Gospođo Čomić, upravo o tome govorim. I vi ste iz Novog Sada, iz Vojvodine, i vi znate… Mogu li da nastavim? Mi smo u par navrata postavljali pitanje da li je bilo kada na bilo koji način bilo koja institucija kontrolisala na koji način se troše sredstva iz Fonda za kapitalne investicije AP Vojvodine.
Kažete da lokalne samouprave treba da učestvuju u projektima i da ćete to uzeti u obzir. Evo, daću vam konkretan primer gde to niste uzeli u obzir, i na koji način se dele pare.
Ima opština, gospođo Čomić, koje su radile permanentno na izradi projekata u prethodnih pet godina, i to na kvalitetnim projektima. Jedan projekat je jako interesantan, recimo, baš za gospodina ministra Dulića. To je druga ekološka kanalizacija u Srbiji. Znate li kako je Fond odobravao sredstva? Jedne godine pet miliona, druge godine sedam miliona, čisto da se zamažu oči. A znate zbog čega? Zbog toga što su u toj opštini bili na vlasti srpski radikali.
Ima još projekata koji su gotovi, veliki niz projekata je trebalo da uđe u program i imali su svoju opravdanost. Jedan od projekata je i putna infrastruktura, gde je gospodin Mrkonjić prošle godine rekao da smo apsolutno u pravu, da je taj put neophodan i da treba da se uradi. To ste potvrdili i ove godine u kampanji, kada su bili lokalni izbori u Odžacima. Međutim, od tada nije urađeno apsolutno ništa.
To je dokaz politizacije, a sigurni smo da će ovaj zakon imati isključivo primenu samo u onim opštinama gde budu raspisivani izbori. A biće ih u velikom broju opština, verujete, u narednom periodu. Ova odluka Ustavnog suda će doneti mnogim lokalnim samoupravama probleme i bićemo u situaciji da budu izbori u velikom broju opština. To ćete svakako iskoristiti, jer ste to precizirali ovim zakonom, gde izbegavate Zakon o javnim nabavkama i dajete mogućnost za pregovarački postupak bez javnog poziva, da Vlada ima apsolutno pravo da odredi prioritet projekata i da se rade projekti za koje ona misli da su u prioritetu.
Imali smo prilike da čujemo ovde da ministar pominje zidare, tesare, armirače, molere itd. Ti ljudi i veliki broj građevinaca su, nažalost, danas prepušteni sami sebi, a sada rade kod tajkuna i ljudi koji su na sumnjiv način došli do velikog kapitala. Mogu slobodno da kažem da se građevinska mafija toliko proširila da ova vlada više i ne može da utiče na nju.
Ako Vlada ima dobre namere, onda bi trebalo, pre svega, da obiđe gradilišta, da vidi koliko ljudi radi na crno, koliko ljudi radi bez osiguranja, bez ikakvih prinadležnosti koje im zakonom pripadaju, da pomoćni radnici rade za 100 dinara na sat, da imaju samo dve mogućnosti – hoće li da rade na taj način ili neće. Nažalost, situacija je takva u našoj zemlji da su prinuđeni da rade za 100 dinara po satu, da im je dnevnica 1.000 dinara, moraju sami da plate putne troškove i da snose i troškove za jedan ili dva obroka.
Na ovaj način sigurno nećete pomoći preduzećima koja su u krizu došla pre svega zahvaljujući vama, a problemi se vuku od 2000. godine. Uništili ste privredu i to je jedan od razloga zbog čega se građevinska industrija sada nalazi u ovakvoj situaciji.
Imamo priliku još i da vam kažemo, a i ovde je gospodin Velimir Ilić čini mi se napravio jedan lapsus kada je rekao da je hteo da izgradi Žeželjev most u Novom Sadu i da nije naišao na razumevanje pokrajinske administracije, da je rekao Šešeljev most. Mislim da je apsolutno u pravu i da ničija nije sijala do zore. Uskoro ćete u to imati prilike da se uverite.
Ne sekirajte se, građani Vojvodine, kada SRS bude došao na vlast, taj most će biti urađen i zvaće se Šešeljev most, jer Vojvodina u svakom slučaju želi da bude ponos Srbije, a ne kamen oko vrata Srbiji. Zahvaljujem na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogli ste da čujete stav SRS-a kada je u pitanju ovaj zakon o podsticaju građevinske industrije Republike Srbije. Izričito smo protiv njega. Ovaj zakon uopšte nije ni trebalo da dođe u skupštinsku proceduru, jer, gospodine ministre, nije ništa lično, ali mnogi zakoni koji su donošeni ovde u Skupštini nisu nas ubedili u to da Vlada ima dobre namere, da ima namere da pomogne našim građanima, našoj privredi i našim preduzećima.
Ishitrenosti ovog zakona ide u prilog i činjenica da nije bilo javne rasprave. Sami ste u par navrata rekli da i u građevinskoj industriji ima jako puno problema, da ih je pre svega bilo oko javnih nabavki, da su mnoga preduzeća, odnosno izvođači radova na neki način čak i ucenjivali. To je prosto neverovatno. Šta ste vi učinili da to sprečite?
Agenciju za borbu protiv korupcije imamo, mada je i to dokaz kako se Vlada odnosila prema Agenciji za borbu protiv korupcije. Znamo koliko dugo vremena nije mogla da počne da radi. Sada, kada je počela da radi, kada je došla do nekih činjeničnih stanja, utvrdila nepravilnosti, jednostavno, iz raznoraznih razloga i očigledno je da ova vlada ima veliki uticaj, podnete su samo prekršajne prijave.
Ovaj zakon o planiranju i izgradnji neće pomoći preduzećima koja su ušla u velike probleme od 2000. godine. Znate koliko ima naših građevinskih firmi koje su nekada bile za ponos, izuzetno dobro radile, bile profitabilne, koliko su radnika zapošljavale, a danas, jednostavno, ne funkcionišu. Zato mislimo da se ovaj zakon neće odnositi na kompletnu građevinsku industriju, jer mnogi neće moći da imaju tu privilegiju da dobiju ove subvencije, mada se postavlja pitanje odakle novci i za ovo.
Rekli ste da su banke spremne da kreditiraju, ali kažem vam da su mnoga preduzeća već sada u toliko velikim obavezama da neće moći ni da konkurišu, da uđu u uži krug, jer imaju veće obaveze prema bankama. Znam da ćete reći da postoje mogućnosti i reprograma, ali jednostavno neće imati šta da založe ni u tom reprogramu da bi mogli da dobiju sredstva i da učestvuju na jednom poštenom konkursu koji vi, navodno, pokušavate da branite. Ali kada javne nabavke ovim zakonom izgube smisao i kad je dozvoljeno da se vi direktno pogađate s potencijalnim investitorima, to nas stalno dovodi u sumnju i mislimo da će biti jako puno zloupotreba. Ima jako puno primera da velike poslove dobijaju određene firme čak i bez obzira na reference koje imaju i na uslove kada je plaćanje u pitanju.
Ima i dosta toga, pošto imamo paralelnu vladu u Vojvodini, i vi verovatno već znate, nadam se, kako funkcioniše Fond za kapitalne investicije, kako oni rade na izradi projekata, kako biraju investitore - da to ide brzim nabavkama. Jednostavno, ovo što ste vi pričali, da lokalne samouprave treba da rade na prostornim planovima i da veliki broj opština radi na izgradnji prostornih i urbanističkih planova, na generalnoj regulaciji, to Fond ne uvažava. Projekti su urađeni na vreme, izabran je izvođač radova, sve je urađeno po proceduri, sve su dozvole dobijene, a došli smo u situaciju da ljudi iz Fonda direktno dođu u Opštinu i kažu – morate da raskinete ugovor sa izvođačem radova koji izvodi kanalizaciju, koji vam presvlači putnu infrastrukturu, Fond će izabrati izvođača radova.
Srpska radikalna stranka opravdano sumnja u pošten pristup sprovođenju ovog zakona. Ovaj zakon će isključivo služiti u političke svrhe, pre svega u predizbornim kampanjama. Znate vrlo dobro šta se sve obećava i radi u predizbornim kampanjama. Podsetiću vas samo na predizbornu kampanju u Odžacima 24. januara, kada se asfaltiralo na minus 15, gospodine ministre. Pokušali smo da reagujemo, da kažemo – nemojte, ljudi, projekti postoje, uradiće se to kada vreme bude dozvoljavalo, ovo neće trajati ni dva meseca. Jednostavno, nismo naišli na razumevanje.
Jedan deo sredstava je išao iz vašeg ministarstva kada je sanacija smetlišta u pitanju. Koliko sam upoznat, tendera nikakvog nije bilo. Ta smetlišta su odrađena, ali cifre o kojima se priča da su dobijene, verujte da 20% onoga što je urađeno na terenu možda zadovoljava na neki način tu investiciju.
To su sve razlozi zbog kojih sumnjamo da nećete posvetiti pažnju onim firmama kojima je to neophodno.
U članu 3. kažete da će firme prema svojim tehnološkim kapacitetima moći da zaposle značajan broj radnika, a prema kriterijumima koji će se utvrditi posebnim aktom Vlade. Pitam vas šta je sa radnicima u građevinskoj industriji koji su izgubili radna mesta. Vi ste i u predizbornoj kampanji obećali 300.000 radnih mesta, a u međuvremenu je izgubljeno 500.000 radnih mesta. Toliko o tome koliko ste dosledni.
U članu 5. imate, ovo o čemu sam vam pričao, da na postupak izbora projektanta, vršioca tehničke kontrole, izvođača radova, naručilac u smislu ovog zakona može biti nadležno ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine ili nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno privredno društvo iz člana 3. stav 1. ovog zakona.
To je ovo o čemu sam vam upravo govorio, da je Fond za kapitalne investicije AP Vojvodine apsolutno zloupotrebio svoju svrhu. Par puta sam ovde postavljao pitanje da li je nekada bilo koja kontrola, gospodine ministre, došla u Fond za kapitalne investicije i izvršila kontrolu utrošaka sredstava. Naravno, nikada nisam dobio odgovor, a vi znate i zašto. Zbog toga što su pojedine opštine u Vojvodini, jedan određeni krug je strahovito privilegovan i tamo se radovi izvode, a opštine koje su kvalitetno radile na izradi projekata, ne mogu da dođu do tih sredstava.
Sad u ovoj kampanji za izbore u Odžacima 24. januara pokrajinski sekretarijati i Fond su potpisali protokole za preko dve milijarde. Znate li šta je do sada urađeno? Ništa, gospodine ministre. Apsolutno ništa. A projekti već dve godine u Fondu postoje, i u mnogim ministarstvima ovde u Republici, za oko četiri milijarde. Samostalno smo sve uradili, međutim, jednostavno, nema razumevanja. A nije ga bilo pre svega zbog toga što je u prethodnih pet godina u opštini Odžaci SRS bio na čelu. U to smo ubeđeni.
Ono što je žalosno jeste da, bez obzira na sva ova vaša predizborna obećanja, nećete uraditi apsolutno ništa, zbog čega nemamo nijedan valjan razlog da vam verujemo, gospodine ministre, da će se ovaj zakon sprovoditi i da će doneti bolje našoj građevinskoj industriji, kao što nisu ni mnogi zakoni koje smo mi kritikovali i pokušavali da objasnimo da neće doneti ništa bolje i da se, na kraju krajeva, neće ni primenjivati.
Imate sada priliku da pokažete da mi eventualno grešimo i da nismo u pravu. Bili smo izričito protiv Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o javnom informisanju. Danas je, naime, u listu "Blic" objavljen tekst, lažan tekst, u kome je navodno dr Vojislav Šešelj iz Haga naručio ubistvo Tomislava Nikolića. Taj tekst je izazvao veliko uznemirenje i Srpska radikalna stranka traži od direktora BIA Saše Vukadinovića i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da se to ispita.
Mi ćemo svakako podneti krivičnu prijavu Republičkom javnom tužilaštvu protiv autora pomenutog teksta u "Blicu" za iznošenje lažnih vesti koje su izazvale uznemirenje javnosti, sa zahtevom da tužilaštvo hitno reaguje i videćemo kako će pravosudni organi da reaguju. Svakako će i predsednik SRS dr Vojislav Šešelj podneti privatnu tužbu protiv autora teksta i glavnog i odgovornog urednika "Blica" za krivično delo klevete. Takođe je podneti tužbu za naknadu štete, prema Zakonu o javnom informisanju, protiv glavnog i odgovornog urednika i autora teksta u listu "Blic". Videćemo da li ćete primenjivati zakon.
Kritikovali smo ovde i Zakon o elektronskim komunikacijama. Rekli smo da poslanici SRS apsolutno nikakav problem nemaju kada je prisluškivanje u pitanju. Ovo vam je prilika da pokažete svoju doslednost i da ćete poštovati zakon. Mi tražimo samo da istina izađe na videlo.
Gospodine ministre, razlog zbog kojeg SRS smatra da ovaj zakon nije trebalo da uđe u proceduru je, pre svega, finansijske prirode. Uzimamo kredite da pokrivamo deficit budžeta, a svakako ima još privrednih grana kod nas kojima je neophodna pomoć, svakako je potrebna i građevinskoj industriji, ali ne na ovakav način koji ste vi predvideli.
Samo ću vas podsetiti da je ova vlada smanjila budžet poljoprivredi za devet milijardi. Apsolutno znamo u kakvoj se situaciji nalazi poljoprivreda, gde su mnoge stvari vezane sada i za vas. Tu, pre svega, mislim na poplave koje su nas zadesile i vremenske nepogode. Da li su "Srbija vode" i "Vojvodina vode" mogle da reaguju na adekvatan način, s obzirom da godinama ubiraju prihode, da urede nasipe, a ne da dođemo u situaciju da nam je sigurno jedna trećina plodnih oranica pod vodom? Koliko mi je poznato, Ministarstvo poljoprivrede se apsolutno nije oglasilo.
Ubeđeni smo da to nije dobar odnos, pre svega, prema našim građanima, da ovaj zakon, gospodine ministre, nema podršku, i nadamo se, iskreno, da ćete ga povući iz procedure. Ali ako budete imali 126, a ne sumnjamo da nećete i verujemo da ćete ga izglasati, videćete da smo podneli korektne amandmane. Nadam se da ćete ih razmotriti i bar koliko-toliko poboljšati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da ovaj zakon nikako nije smeo da uđe u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije, a posebno smo imali prilike da vidimo juče i danas da je najviše polemike bilo oko člana 130. i 128.
Podneo sam amandman da se u članu 130. stav 1. tačka 2) brišu reči – ''slučajno ili''. Ovaj termin apsolutno odgovara vladajućoj većini. ''Ili slučajno'' može da se desi da izbrišete nešto što vam ne odgovara, a ono što je posebno važno jeste da je gospođa Nada Kolundžija juče rekla da postoji Direktiva Evropske komisije, još iz 2002. godine, i da je to put, i ovaj zakon, ka bržem pridruživanju EU i stabilizaciji.
Vidite, očigledno imate veliki problem sa istinom, pre svega. SRS taj problem definitivno nema. To je pokazao i naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj objavljivanjem knjige "Policijski dosije", u četiri tona, na četiri hiljade strana.
Da li vi imate hrabrosti, gospodo, da objavite tako nešto? Recimo, da objavite transkripte kako je sav prljav novac iz SAD i EU ušao u Srbiju da biste srušili, kako ste vi to znali da kažete, režim Slobodana Miloševića? Da objavite kako ste prizivali da nas NATO pakt, vaši prijatelji, bombarduju i da ćemo popustiti? Da objavite ko su sve bili lokatori u Srbiji u to vreme? Mnogi ljudi danas sede u Vladi. Većina njih su državni sekretari, a mnogi sede i u Narodnoj skupštini.
(Narodni poslanik Zoran Krasić, s mesta, dobacuje: Evo ga, prepoznao se.)
Očigledno da taj problem imate, ali morate da budete svesni da će apsolutno doći vreme kada ćete morati da položite račun. Predlažem vam da objavite to sami, jer će biti manje bolno za vas. Ako ne budete želeli vi da objavite, svakako će to da uraditi SRS.
A, ono što je posebno važno jeste to da niste poštovali, pre svega, Zaštitnika građana, jer ovim zakonom direktno zadirete u privatnost naših građana. Građana u vašim nalozima apsolutno nema, gospođo Kolundžija, a to se moglo videti i u ovih prethodnih 10 godina, jer, sve ste radili, samo niste mislili na dobrobit građana Srbije. (Aplauz)
(Narodni poslanik Zoran Krasić, s mesta: Tako je.)

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste imali prilike da vidite u ovoj raspravi o amandmanima, poslanici SRS su se maksimalno posvetili ovom zakonu. U prilog ovoj činjenici ide i broj usvojenih amandmana, ali ono što je suština i što ste mogli da čujete iz izlaganja poslanika SRS jeste da i ovaj zakon neće doneti ništa bitnije kada je socijalno osiguranje u pitanju. Bilo je kontrole i do sada, a pitanje je zbog čega se ona nije sprovodila na adekvatan način.
Sve ovo što se planira ovim izmenama osetiće najviše mala i srednja preduzeća. Imali ste prilike da čujete od gospodina Stevanovića koliko samo jedan tajkun duguje po osnovu doprinosa za socijalno i penziono osiguranje. Šta država radi? Apsolutno ništa. Od kada nastaju ovi problemi? Ovi problemi nastaju od 2000. godine i nakaradnim privatizacijama, pre svega.
Svi smo svesni činjenice da preduzeća koja odu u stečaj imaju ogromnih problema, ali ono što svakako treba reći jeste da se ova vlada od 2000. godine zadužila preko 80 milijardi dolara. Bez proizvodnje nama napretka nema. Mislim da svi delimo to mišljenje.
Vi pokušavate na neki način to da pravdate, ali je svakako činjenica, pogotovo vi, gospodine Ljajiću, znate koliko imamo štrajkova i šta nam se sve dešava u Srbiji. Bili smo i sami svedoci ovde u Pionirskom parku, gde su ljudi štrajkovali šest meseci. Država pokušava na neki način da im pomogne, na trenutak im zamaže oči, ali pravog rešenja apsolutno nema. Koristite isključivo predizborne kampanje za lažna obećanja. To smo imali prilike da vidimo i na zadnjim izborima u ove dve opštine. Naša vlada se hvali otvaranjem narodnih kuhinja, a stvarnost je sasvim drugačija na terenu.
Gospodine ministre, dolazim iz opštine Odžaci, gde su bili ovi izbori 24. januara, gde je privreda nekada bila izuzetno jaka. Danas smo u situaciji da u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje imamo oko sedam hiljada nezaposlenih lica, da bukvalno nijedna privatizacija nije sprovedena kako valja.
Navešću samo jedan primer, nešto što ne da nije primereno, nego je apsolutno bruka za našu državu. Radi se o preduzeću "Napredak", koje se bavilo proizvodnjom dugmadi i vešalica i koje je kupilo mašinu za proizvodnju gajbi 2002. godine. Privatizovana je 2003. godine, kada ga je kupila firma "Kulina plast" iz Beograda. Kupili su ga zato što je bilo jeftino i što nisu ni znali šta kupuju. Ta privatizacija je poništena, pa ga je kupio neki konzorcijum jednog vlasnika iz Srbije i Slovačke.
To je jako kratko trajalo, a onda je država, da bi naplatila doprinose, izvela komisiju koja je sve to procenila i, verovali ili ne, sud je prodao objekte da bi država namirila doprinose za socijalno i penziono osiguranje. Ali, što je najgore, ti radnici još nisu dobili ta sredstva, odnosno nije im povezan staž. Procena je bila izvršena na 58 miliona dinara, a sud je prodao za 33 miliona firmi "Nutriko" iz Vranja, kojom se ova vlada ponosila da je ta firma dobila kredit od Evropske investicione banke u iznosu od 750 hiljada evra.
U toj firmi je radilo 150 ljudi. Mnogi ne mogu da ostvare penzije ni dan-danas. Sva ta silna obećanja da će ''Nutriko'' iz Vranja uložiti tih 750.000 evra u proizvodnju, da će to aktivirati, a bilo je dovoljno da se samo aktivira ova mašina za proizvodnju gajbi i da radi za naše pivare. Verujte, da bi to bio toliki prihod u budžet Republike Srbije, koji bi svakako imao opravdanje. On sada od upravne zgrade pravi tamo kancelarije, neki poslovni prostor, džakuzi, ali je svakako činjenica da se radnici neće vratiti na posao.
Šta je svrha bavljenja politikom? Po SRS to je da se radi u interesu građana. Nije svrha bavljenja politikom samo davati lažna predizborna obećanja, kao što je to uradila i ova vlada, pre svega kada je u pitanju otvaranje 200.000 novih radnih mesta i besplatne akcije od 1.000 evra, od kojih su naši građani dobili po 1.700 dinara. I sama činjenica koliko je redova bilo u to vreme u bankama dovoljno govori kako naš narod živi. A šta je sa penzijama?
Nije suština, draga gospodo, da vas par hiljada i oni koji su usko vezani za ovu vladu, živite u izobilju, a svi ostali građani Srbije na otpadu i na ivici egzistencije. Svakako, ova vlada jeste sve, samo ne socijalno odgovorna vlada.

Moja uvažena koleginica Gordana Paunović Milosavljević je podnela amandman na član 36. Predloga zakona, gde je propisano da podnosioci jedinstvene prijave – pravna lica, koji ne obezbede tehničke uslove za podnošenje jedinstvene prijave u elektronskom obliku do dana ispunjenja tehničkih uslova za uspostavljanje i vođenje Jedinstvene baze, jedinstvenu prijavu mogu podnositi Centralnom registru u papirnom obliku posredstvom organizacionih jedinica Republičkog fonda za PIO i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje najkasnije do 31.12.2012. godine.
U predlogu izmene rekli smo da se reč "papirnom" zamenjuje rečju "pisanom". Ovim amandmanom smo želeli da ispravimo pojam koji je neodgovarajući i nije u duhu srpskog jezika.
Naime, privrednik koji hoće u Srbiji da ispuni za sebe, radnika i jednog člana porodice prijavu za penzijsko i zdravstveno osiguranje u obavezi je da svojeručno popuni i potpiše 27 obrazaca, odnosno 52 lista hartije. Troškovi procedure za prijavljivanje su na godišnjem nivou 1,5 milijarda dinara ili 15 miliona evra.
Zamislite koliko bi dokumentacije trebalo, recimo, Miletu Jerkoviću, koji je pokupovao sve živo što je moglo da se pokupuje po Vojvodini, počevši od poljoprivrednih kombinata, transportnih preduzeća itd. Ono što je svakako činjenica, to je da je ostavio pustoš iza sebe, da su svi radnici na ulici, a što je najsramotnije, izgleda da je država počela da ga štiti.
Naime, svi ste upoznati, kada je krenulo ovo o Šariću, da je tu kupljeno poljoprivredno preduzeće "Jedinstvo" iz Gajdobre, gde je vlasnik bio Mile Jerković. Odjednom, čovek koji živi u Novom Sadu, svaku noć 15 žandara je oko njega, niko živ ne može da mu priđe. Moraćete da objasnite zbog čega štitite takve ljude, koji su upropastili najmanje 50 izuzetno jakih preduzeća u Vojvodini, bez ikakvih sankcija i apsolutno ikakve obaveze.
Stav SRS je, pre svega, kritika ove neodgovorne vlade, kritika od promena 2000. godine, od vašeg čuvenog ugovora s narodom u 10 tačaka, ali svakako je činjenica i da ste, kao što sam i maločas rekao, zadužili Srbiju za 82 milijarde dinara.
Javna preduzeća su paradržava. To smo imali prilike da vidimo i ovde, gde se stalno dižu krediti da se pokrivaju njihovi gubici. Država se iz dana u dan zadužuje, a sve se to prebacuje na teret građana, subvencionisanjem javnih preduzeća, umesto da stvori atmosferu i ambijent, dobre zakone i njihovo poštovanje, pre svega, kako bi došlo do priliva stranih investicija.
Političke partije iz ove vladajuće većine će se do poslednje kapi naše krvi i krvi poreskih obveznika boriti da zadrže šapu na javnim preduzećima. To se vidi i kada se posle izbora vlada sastavlja tri meseca, a podela javnih preduzeća obavlja po godinu dana.
Dalje zaduživanje naše zemlje je potpuno besmisleno, jer ometa dolazak investitora. Možda će doći i neki špekulant, ali ozbiljan investitor da otvori firmu u Srbiji u dogledno vreme, sigurno ne.
SRS za predloženi zakon neće glasati. Ne zato što se suprotstavljamo reformi zakonodavstva, nego što smatramo da ovaj zakon treba da poštuje neka pravila, da ima jasnu strategiju rešavanja problema socijalne zaštite stanovnika Srbije, a vi svakako nemate dobre namere kada su građani Srbije i Republika Srbija u pitanju. Jer, sem novih zaduženja i velikih dugova, ništa nismo dobili, a država nam je, nažalost, iz dana u dan ovom politikom sve manja i manja.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemamo neku posebnu zamerku što je gospodin Milosavljević ovde, što danas na neki način menja resornog ministra, s obzirom da je on bio ministar poljoprivrede, a i da je sada ministar trgovine, smatramo da bi ta dva ministarstva trebalo da budu usko vezana, pa čak i da će se ministar uključiti u raspravu.
Samo, pre nego što nastavim, gospođo Slavice, koliko imamo još vremena kao poslanička grupa?
(Predsednik: Sedam minuta i 20 sekundi.)
SRS smatra da organska proizvodnja treba da bude zastupljena u Srbiji, da su naše mogućnosti i kapaciteti izuzetno veliki, pogotovo što sitnija poljoprivredna gazdinstva imaju na neki način šansu da se ozbiljnije posvete ovoj proizvodnji i da ostvaruju pre svega profit.
Ministar Dragin je rekao da je zadatak Ministarstva poljoprivrede da u narednom periodu baci akcenat na poljoprivredna gazdinstva koja obuhvataju proces proizvodnje na površinama od 10 do 100 hektara. Postavljamo pitanje – šta je sa ljudima koji imaju ispod 10 hektara, kojih je najviše u Srbiji?
Svakako da je način i jedan od načina da se bavi organskom proizvodnjom, a priznaćete da nije tako jednostavno preći na organsku proizvodnju sa konvencionalne i da će put biti pre svega i dug i mukotrpan. Drugi razlog zbog čega nema akcenta Ministarstva poljoprivrede na manja poljoprivredna gazdinstva je verovatno nedostatak novca u budžetu Ministarstva poljoprivrede.
Smatramo da organska proizvodnja treba da bude zastupljena što više i cilj ovog amandmana je bio da što više naših površina bude zasejano organskom proizvodnjom i zato smo stavili da u ovom članu budu obuhvaćene i zemljoradničke zadruge i sva pravna lica koja se bave delatnošću iz člana 2.
Vi ste u obrazloženju rekli bukvalno da je ovakvo obrazloženje suvišno i da se to podrazumeva. Međutim, iskustva nam govore da mi vama jednostavno ne možemo da verujemo jer smo se pre svega opekli mnogo puta, jer vi možete uredbama i podzakonskim aktima da uradite bukvalno šta hoćete, a iskustva nam govore da svakako i u Ministarstvo poljoprivrede ne možemo imati poverenja, kao ni u Vladu Republike Srbije.
Tako su naši poljoprivrednici uzimali i uvećavali u svojim poljoprivrednim gazdinstvima i stočni fond, pa smo onda bili u situaciji da naša Vlada uveze mleko u prahu. Direktan atak na naše poljoprivredne proizvođače. Da li gospodin ministar ne sluša zbog toga što ima veze sa uvozom mleka u prahu ne znam, ili nešto drugo, ali svakako imali smo ovde prilike da čujemo i od pojedinih poslanika da u našoj poljoprivredi bukvalno teče med i mleko. Nažalost, mi nemamo ni pčele ni mleka i dosta je zavaravanja naših građana i pre svega poljoprivrednika.
Draga gospodo, treba izaći na teren, ne pričati samo deklarativno, ne sumnjajući ni u čiju ispravnost i verodostojnost diplome, ali pričati je jedno, a biti na terenu sasvim drugo. Zna danas svako da računa i budite sigurni da kada se svi segmenti sagledaju, pogotovo u stočarstvu, naš poljoprivrednik je u minusu.
Zbog čega su velika poljoprivredna preduzeća koja su se bavila proizvodnjom mleka i kada su kupovana, posle samo par meseci, propala. A znate kako su to radili – čim su ušli u to preduzeće, prvo su rasprodali ceo mašinski park, sledeći potez je bio uništavanje farme, verovatno su imali signal da tu neće biti profita, ali svi ti ljudi koji su dobili otkaze i koji žive na selu su se okrenuli onda stočarstvu, podigli su kredite, kupili priplodne junice.
Cena mleka sa 32 dinara pala je na ispod 20 dinara. Došli su u situaciju da su ispod nule. Organska proizvodnja bi trebalo na neki način da zaštiti naše privredne i prirodne resurse. Mi smo ubeđenja i na taj način da nam poveća izvoz.
Samo se pitam, gospodine ministre, šta ćemo da izvozimo jer kad krenete širom Srbije staje su prazne, obori su prazni? Apsolutno mi nije jasno šta ćemo da izvozimo. Jedan gospodin maločas reče da mi ovde imamo i mangulice i da su ih Englezi uzeli i odveli u zoološki vrt. Zamislite, u zoološki vrt, a nisu je uzeli da se bave proizvodnjom mangulice.
Mislim da je dosta poniženja, pre svega, naših poljoprivrednika i svakako nemam problem da pohvalim ono što je dobro što radi Ministarstvo poljoprivrede, ali mi smo ovde i naš zadatak je da iznesemo ono što nije dobro.
Pričali smo o mleku, i samo da napomenem, verujem da ste upoznati, da se gradonačelnik Beograda u narednom periodu priprema da grad obezbedi proizvođačima mleka premiju u iznosu od 2,5 dinara i da subvencioniše priplodne junice sa 6,5 hiljada dinara. Da li se on DS otima od kontrole ili je nešto drugo u pitanju?
Postavljam vam pitanje da li se živi u unutrašnjosti Srbije? Ne samo kada je poljoprivreda u pitanju. Podsetiću vas da u Beogradu i majke imaju bolovanje 100%, da penzioneri dobijaju dodatne penzije. Šta je sa unutrašnjošću? Šta želi gradonačelnik Beograda Đilas sa ovim?
Znate i sami kako je teška situacija. Krajnje je vreme došlo da i Ministarstvo poljoprivrede, a pre svega Vlada, jer interes države mora da bude poljoprivreda, stavi prst na čelo ili da čak udari glavom u zid i da kaže – dosta je, i da se ozbiljno posveti našoj poljoprivredi.