Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7313">Milovan Radovanović</a>

Govori

Gospodine potpredsedniče Vlade, ako zanemarim odakle vama toliki novac, i gospodine predsedavajući slažem se sa vašom reakcijom, i ja kažem da zanemarimo to što sam pomenuo u poslaničkom pitanju, ako se usmerimo samo na suštinu i srž ovog poslaničkog pitanja, imate elemente ovde, imate mogućnost preko službe Ministarstva prosvete, Odeljenje prosvete u Nišu, pa vas molim, kao narodni poslanik, da proverite i utvrdite činjenično stanje.  
Pored ovoga, znači to i bez obzira da li budem mogao da vam dostavim određenu dokumentaciju, ona ne postoji. Postoji samo žalba ovog studenta, Predraga Lukića, i ništa više što posedujem. Zato vi preko Ministarstva prosvete proverite ove navode, utvrdite činjenično stanje, ako je sve u redu, dobro je , ako nije u redu, ako ima zloupotrebe, ako ima nepravilnosti, utvrdite to činjenično stanje i molim vas, preduzmite mere prema odgovornima i meni kao narodnom poslaniku dostavite odgovor.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 22. zakona stav 2. glasi: "Članovi Saveta biraju se na šest godina, s pravom ponovnog izbora". Amandmanom Srpske radikalne stranke predviđeno je da taj mandatni period ne traje šest, već pet godina. Zašto?
U članu 12, gospodine guverneru, da vas podsetim, stoji da su organi Narodne banke Srbije: Izvršni odbor NBS, guverner NBS i Savet guvernera Narodne banke Srbije.
Da li po našem pravnom sistemu, a otprilike ste nešto i odgovorili u svom mišljenju o amandmanu Srpske radikalne stranke, NBS može u celosti da bude nezavisan državni organ? Ustav Republike Srbije kaže drugačije.
Radi javnosti, mada televizijskog prenosa nema, član 95. Ustava kaže: ''Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara. Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna skupština. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon''.
Ni Narodna skupština Republike Srbije ne bi mogla da da veća prava Narodnoj banci Srbije u smislu nezavisnosti. To je jedna od glavnih zamerki poslanika Srpske radikalne stranke na ovaj predlog zakona. Samostalna Narodna banka Srbije - da, ali nezavisna - ne. Time kršite Ustav Republike Srbije.
Predvideli ste da mandat guvernera, viceguvernera i članova Saveta guvernera NBS traje šest godina. To je dug period. Ovim članom 22. predviđeno je da članove Saveta guvernera Narodne banke Srbije, svih pet, bira Narodna skupština Republike Srbije, većinom glasova svih narodnih poslanika, i to na šest godina.
Sazivu Narodne skupštine Republike Srbije koji bira Savet guvernera centralne banke mandat traje četiri godine. Zašto bi jedan saziv Narodne skupštine opterećivao drugi, naredni saziv Narodne skupštine, sa nekom drugom skupštinskom većinom? I ne samo to. Zašto bi prethodni saziv Narodne skupštine, koji bira Savet guvernera NBS na mandatni period od šest godina, kako vi predlažete, uskraćivao pravo budućem sazivu, s drugačijom skupštinskom većinom, da može on sam da bira Savet guvernera Narodne banke Srbije?
Ono što je dobro (mogu da vas, kao predlagača, NBS, pohvalim) jeste što ste predvideli, kada je u pitanju Savet guvernera NBS, da član Saveta ne može da se uzdrži od glasanja. To je dobro pravilo i kamo sreće da je to predviđeno svuda, pa i u Poslovniku Narodne skupštine.
Tu ili ste za nešto, ili ste protiv nečega. U odgovoru Vlade stoji da je rok od šest godina svrsishodan u izboru članova Saveta guvernera jer odgovara analogiji mandatnog perioda guvernera i viceguvernera. To je nekako nelogično, jer i jedno i drugo i treće, po nama u SRS, ne treba da stoji. Ne treba niko da bude biran sa predloženim mandatnim periodom.
Gospodine guverneru u ostavci, u mišljenju - koga? Da li Narodne banke Srbije kao državnog organa, institucije sistema, ili vas, guvernera u ostavci? Jer, ovde u ovom aktu mišljenja Narodne banke Srbije stoji – Narodna banka Srbije, guverner. U potpisu - guverner. Da li je Narodna banka Srbije dala mišljenje ili guverner? Guverner nije istovremeno državni organ, on nije Narodna banka Srbije.
Vi ste, svejedno da li jedno ili drugo, naveli u svom mišljenju da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u delu obrazloženja amandmana iz tačke 33. drugog dela ovog mišljenja, gde stoji da se produžavanjem mandata na šest godina pružaju dodatna jemstva personalnoj nezavisnosti centralne banke.
Razumem da postoji radna, profesionalna nezavisnost u radu, u obavljanju svojih poslova, ima odgovornih i manje odgovornih, vrednih ili manje vrednih. To je jedna stvar, ali, s druge strane, personalna nezavisnost - šta to znači? Da se nekome garantuje da će biti član Saveta, da mu je izborom zagarantovano da će biti član Saveta u mandatnom periodu od šest godina. To je zaista besmisleno.
Kao i kod vas, gospodine guverneru. Ja ne želim da stvorim neprijatnu situaciju ni za vas ni za bilo koga, ali zaista ne bi trebalo. Vi ste guverner u ostavci, a sada sedite tu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pred poslanicima, da branite državu, Narodnu banku Srbije i ovaj predlog zakona o Narodnoj banci. To je malo nelogično i nespojivo jedno s drugim. Jer, prirodno je u psihi čoveka da ste vi sad misaono i na svaki drugi način okrenuti ka nekom drugom poslu koji ćete obavljati posle usvajanja ostavke ili posle izbora novog guvernera po ovom zakonu.
I, na kraju, da li je povećanje mandatnog perioda za članove Saveta guvernera NBS na šest godina prilog prevazilaženju ekonomske krize, koja još traje, iako je nedavno predsednik Republike Srbije Boris Tadić rekao – iako građani još teško žive, ekonomska kriza u Srbiji je prošla? Izgovori to i ostade živ. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, razlog za podnošenje ovog amandmana je principijelne prirode SRS-a koji se sistematski ističe u mnogim predlozima zakonskih projekata, a upravo ste sada čuli od kolege narodnog poslanika Zorana Krasića - zasnovanom na odredbama člana 125. Ustava Republike Srbije.
Amandmanom na član 10. Predloga zakona predviđa se da se u stavu 5. i stavu 16. reč "ministar" zameni rečju "Ministarstvo".
Ovim amandmanom SRS želi da istakne značaj državnog organa kao dela institucije sistema državne uprave, a ne ministra kao političke ličnosti. Čuli ste već u prethodnom izlaganju Zorana Krasića da se u članu 125. Ustava ministar pominje kao član Vlade. Ne može da se poistoveti značaj tog visokog državnog funkcionera sa značajem jednog organa državne uprave.
Kome u pravnoteoretskom smislu u stvari dati značaj? Da li predmetu odlučivanja ili po značaju donosioca odluke rešenja o ostvarivanju prava, bez obzira da li je to ministar? U odgovoru na amandman koji sam podneo naveli ste da po članu 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi, ministar, između ostalog, donosi određena pojedinačna akta, rešenja, odluke i drugo. Mi u SRS smatramo da je to Ministarstvo, bez obzira na značaj razloga koje sam pominjao u pravnoteoretskom smislu i posebno imajući u vidu odredbe Ustava koji o tome govore.
Gospodine ministre, vama ne bih zaista imao da kažem bilo šta ružno, loše, nešto negativno, ali možete li da zamislite situaciju da sutra neko od sadašnjih korumpiranih političara, a nažalost imamo ih, to je određeni broj pojedinaca, ne daj bože postane ministar u Vladi Srbije, i to recimo za borbu protiv kriminala i korupcije (mislim na neke ljude, građane Srbije, koji protivpravno sede u ovim skupštinskim klupama, inače bivšim članovima SRS) i da takav čovek treba da odlučuje o ostvarivanju nečijih prava, prava građana, pa i prava učenika i studenata po uslovima iz člana 4. ovog predloga zakona?
Svaki narodni poslanik pomene neki problem iz mesta iz kojeg dolazi, pa ću i ja pomenuti da Vlada treba da ima više obzira i da više ulaže u podizanje standarda ustanova, u ovom slučaju Doma učenika srednjih škola u Aleksincu, jer je, pored potpunog razumevanja za finansijsku situaciju i nedostatak budžetskih sredstava, i te kako potrebno da se standard, smeštaj i ishrana učenika u Aleksincu, naravno i u drugim mestima, podigne na kvalitetniji nivo. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 5, iako je prilično obiman, sadrži u sebi određene opšte stavove i principe, kao što stoji u obrazloženju Predloga zakona.
U drugom delu, obzirom da nas interesuje u vezi podnetog amandmana, govori se o standardu obrazovanja i vaspitanja i to kako opštim, tako i o posebnim standardima.
Stav 8. pomenutog člana 5. predloga zakona kaže - za dete i učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga to potrebno, posebni standardi postignuća mogu da se prilagođavaju svakom pojedinačno, uz stalno praćenje njegovog razvoja.
Lepo rečeno, kao priča iz bajke, ali je istovremeno priča za malu decu. Sasvim je to u redu kada se pročita i kada se razmisli da to može da se sprovede, da je to izvodljivo.
Međutim, amandmanom poslaničke grupe SRS upravo na stav 8. člana 5. Predloga zakona traži se da se briše ovaj stav. Zašto? Iz jednog jednostavnog razloga, gospodine ministre, zato što nije moguće realizovati ga u praksi, nije sprovodljiv, pogotovo ako imamo u vidu odredbe člana 155. Predloga zakona, koji govori o ekonomskoj ceni koju utvrđuje ministar nadležan za poslove prosvete, odnosno u ovom slučaju vi, gospodine Obradoviću. Nemoguće je ga je primenite.
Recimo, dete ometeno u razvoju ili smanjenog razvoja u toku određenog perioda života iz Aleksinca treba da ide u Beograd u specijalnu školu, jedinu školu koja postoji u Srbiji. Potrebno je dosta novca za boravak, za staratelja, za pratioca i naravno za ekonomsku cenu pohađanja te škole. Koliko je to para? Mali broj ljudi danas može da priušti sebi to zadovoljstvo da školuje decu pod takvim uslovima.
Međutim, za razliku od velikog broja ljudi, ima jedan broj ljudi, među njima i jedan naš bivši radikal, koji se sam hvalio da je materijalno obezbeđen do kraja života, kupio je diplomu diplomiranog pravnika, to proverite, a izgleda diplomu magistra pravnih nauka. Njima, koji su povezani sa tajkunima, zbog velike količine novca je sve omogućeno, a velikom broju građana Srbije nije i oni žive u siromaštvu i bedi.
Dame i gospodo narodni poslanici, u glavi Predloga zakona gde se govori o razvoju, obezbeđivanju i unapređivanju kvaliteta obrazovanju vaspitanja predviđeni su saveti.
Na član 15. poslanička grupa SRS podnela je amandman. U članu 15. govori se o sastavu Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, između ostalog kaže se da taj savet imenuje Vlada Republike Srbije i on se sastoji od 21 člana. Izuzetno, polovini članstva prvoimenovanog saveta mandat traje tri godine, inače traje šest godina. Pitanje usput, gospodine ministre, koje možemo vama lično da postavimo, kojoj polovini članstva mandat može da traje tri godine: prvoj, drugoj ili nekoj polovini članstva od 21 člana ukupno koliko ima ovaj savet.
Konkretno, amandmanom poslaničke grupe SRS predviđeno je da se doda stav 6. koji bi glasio - sredstva za rad Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Smatram kao poslanik SRS i imenovani podnosilac ovog amandmana opravdanim da se zakonom predvidi na koji način će se finansirati Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Vi ste, gospodine ministre, pametan čovek, obrazovan čovek, uostalom ministar ste u Vladi, mogu da vam kažem u priličnoj meri poštovan od poslanika SRS, i znate da postoji pravilo: ko ih plaća, taj i odlučuje o njima.
Zašto to kažem? Vi ste u odgovoru Vlade rekli da članovi Saveta su zastupnici određenih interesnih grupa, pa te interesne grupe odlučuju o svemu. Te interesne grupe će odlučivati o odlukama saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Dobro znate i u vreme Branislava Ivkovića ko je odlučivao o njima, interesne grupe koje su ih plaćale. U ovo vreme sada mi u SRS znamo, kao i vi, da naši bivši članovi SRS sada u novoj stranici su deo interesnih grupa i oni odlučuju u ime tih naših bivših članova SRS, koji se sada nalaze u nekoj novoj stranci koju predvode Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 16. Predloga zakona ispred poslaničke grupe SRS je slične sadržine kao i amandmani mojih prethodnika i takođe narodnih poslanika iz SRS.
Vlada je u članu 16. Predloga zakona, u stavu 1. tačka 3. podtačka (5), a u vezi nadležnosti Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, predvidela da ovaj savet predlaže ministru, između ostalog - standarde programa i standarde za ostvarivanje programa stručnog osposobljavanja i obuke kada se ostvaruju prema vanškolskim propisima. Amandmanom poslaničke grupe SRS predviđa se da se podtački (5) dodaju reči - uz prethodno pribavljeno mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola.
Naravno, Vlada je u odgovoru na amandman kojim je odbila ovaj predlog navela - da bi onda zajednica srednjih stručnih škola radila u nekom svom interesu i da bi u tom cilju mogle druge socijalne grupacije, odnosno partneri da se uključe u davanje mišljenja i saglasnosti Savetu za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Zašto da ne? To nije uopšte sporno, jer svako ima neki interes. Ako govorimo o državi, država mora da ima interes da usavrši i poveća kvalitet obrazovanja i vaspitanja.
Sada mora nekako da institucionalizuje taj program kroz zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kroz određene odredbe i određene članove ovog zakona, a ne od slučaja do slučaja određenim podzakonskim aktima Vlade da to uređuje kako bi regulisala pravno institucionalno određene praznine i određene šupljine u zakonu.
Dame i gospodo narodni poslanici, članom 17. Predloga zakona o osnovama sistem obrazovanja i vaspitanja, radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, osnivaju su se dva zavoda. Jedan od zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ima svoje centre. Jedan od njih je i centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih koji, između ostalog, obavlja stručne poslove, a naročito, kako stoji u tački 1) stava 1. člana 20 Predloga zakona, pripremu standarda iz nadležnosti Saveta za stručno obrazovanja i obrazovanje odraslih.
Amandmanom poslaničke grupe SRS predviđeno je da se u stavu 1. posle tačke 1) dodaju reči "uz prethodno pribavljeno mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola".
O tome smo puno razgovarali danas i razmenjivali mišljenje, mi poslanici SRS sa gospodinom Žarkom Obradovićem, ministrom prosvete.
Imamo različito mišljenje o tome. Naše je obrazloženje da oni koji neposredno učestvuju u procesu izvođenja nastave treba da daju svoje mišljenje i ovom centru, radi boljeg sagledavanja, unapređivanja, osiguranja vaspitanja i celog sistema vezanog za prosvetu i školstvo.
Dame i gospodo narodni poslanici, odredbama člana 17. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđeno je postojanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. U članu 22. stav 2. tački 1) podtački (3) navedeno je da zavod iz stava 1. ovog člana obavlja stručne poslove koji se, naročito, odnose na pripremu posebnih standarda postignuća u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i u opštem srednjem i umetničkom obrazovanju i vaspitanju.
Amandmanom poslaničke grupe SRS traži se brisanje podtačke (3). Razlog: nije dovoljno jasna, izaziva nejasnoću i konfuziju i zbog toga je teško primenljiva u praksi.
Dame i gospodo narodni poslanici, odredbama člana 41. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja obezbeđuje se postojanje autonomije ustanove, koja podrazumeva pravo na donošenje statuta, programa obrazovanja i vaspitanja, donošenje plana stručnog usavršavanja, izbor zaposlenih, uređivanje unutrašnje organizacije itd.
Amandmanom poslaničke grupe SRS predviđeno je brisanje prava na donošenje programa obrazovanja i vaspitanja u stavu 1. tački 1) zbog toga što je nejasan.
Postoji nejasnost o kom programu obrazovanja i vaspitanja se misli, pogotovo što se u članu 76. ovog predloga zakona govori i pominje terminološki "školski program" na osnovu koga se ostvaruju osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje. Zbog toga se pojavljuje konfuzija pojmova u vezi programa obrazovanja i vaspitanja.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo, sa razlogom i smisleno je u odgovoru navela da se ovde radi o generičkom pojmu programa obrazovanja i vaspitanja, kao predškolskog, školskog, odnosno vaspitnog programa, koje donose organi upravljanja svake ustanove.
Međutim, bez obzira na smislenost odgovora Vlade i neprihvatanje ovog amandmana, ipak stoji i dalje moje razmišljanje kao podnosioca amandmana da se unosi nejasnoća i zabuna kako u odnosu na značaj samog pojma, tako i na terminološki izraz ovog pojma "školski program" koji se pominje u različitim verzijama, mislim na izraze i terminološka značenja.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 18. Predloga zakona o komunalnoj policiji.
S obzirom na kratkoću vremena od dva minuta za obrazlaganje amandmana, neću pročitati sadržinu stava 2. člana 18. Predloga zakona, niti tekst amandmana, samo ću da kažem da je smisao podnetog amandmana da se u stavu 2. predvidi postojanje komunalne inspekcije u čitavom spektru lokalne samouprave, a to znači kako u gradovima tako i u opštinama.
U podnetom amandmanu rečeno je da se u tekst Predloga zakona umeće termin „opština“, mada je tu mogao možda da dođe u obzir, odnosno da se predvidi i termin „organi lokalne samouprave“, čime bi se obuhvatio i grad Beograd i ostali gradovi, kao i opštine.
U odgovoru na amandman Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman koji sam podneo i u odgovoru je navela, između ostalog – imajući u vidu stanje u oblasti lokalne samouprave, u ovom trenutku velika većina opština ne raspolaže kapacitetima koji omogućavaju preuzimanje ove nove nadležnosti. O ovim razlozima se vodilo računa.
Da li Vlada i uopšte vlast u poslednje vreme vodi računa o ravnomernom razvoju lokalne samouprave, kako gradova tako i opština? Navešću vam jedan primer. Znamo da, po Zakonu o privatizaciji, pet posto od sredstava prodatih firmi pripada opštini; kako onda prodajom beogradskog sajma Beogradu treba da pripadne 50% Beogradu? Mi u Srpskoj radikalnoj stranci nismo protiv toga, ali zašto to nije slučaj i sa drugim lokalnim samoupravama, sa drugim opštinama, kojima su i te kako potrebna sredstva?
Drugi primer – rebalansom budžeta smanjili ste za petnaest milijardi sredstva lokalnim samoupravama, na primer za Aleksinac 40.000.000 dinara. Ali, na drugi način, posrednim putem, preko NIP-a finansirate opštine i pri tome vršite selekciju i klasifikaciju kome ćete to dati. Nedavno ste iz NIP-a po određenim projektima Jagodini dali 210.000.000 za tri sela za izgradnju vodovoda. Nemam ništa protiv toga kao građanin Srbije, ali sam protiv toga što to ne činite i sa drugim opštinama i lokalnim samoupravama, kako bi građani ravnopravno mogli da uređuju svoje životne uslove.
Zbog toga smo mi u Srpskoj radikalnoj stranci protiv ovog zakona, protiv ove vlasti, zato što ne radi pošteno, ravnomerno i zato što odvaja građane na građane prvog i drugog reda.
Na član 7. Predloga zakona Poslanička grupa SRS, čiji sam ja ovlašćeni predstavnik, podnela je amandman.
Amandmanom je traženo da se prvi i drugi stav izbrišu i da umesto ova tri stava bude jedan stav u članu 7. ovog predloga zakona i da glasi: „Dinarska protivvrednost sume osiguranja, odnosno osigurane sume, odštetnog zahteva za male štete i učešća u šteti iz člana 92. stava 2. ovog zakona se obračunava po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate štetnog događaja.“
Doduše, u stavu 3. predloženog zakona u ovom članu, apsolutno je ista definicija kao u podnetom amandmanu, s tim što je razlika samo u jednoj jedinoj reči; u stavu 3. Predloga zakona navodi se: „na dan nastanka štetnog događaja“, a mi u SRS ovim amandmanom tražimo da se vrši isplata u dinarskoj protivvrednosti koja odgovara utvrđenom iznosu na dan isplate štetnog događaja, zbog inflacije itd.
Ovde je zakonodavac predvideo, u stavu 1, kao i u naslovu iznad člana 7. sumu osiguranja i osiguranu sumu, gde se tačno ne preciziraju razlike u ta dva termina, a stav 2. može biti kontradiktoran, jer se obavezuje osiguravajuće društvo da može da isplati osiguranu sumu, najvišu, koja je predviđena u stavu 1. Međutim, ugovorom može da se predvidi i viša suma, tako da je ta viša suma veća od sume osiguranja ili osigurane sume.
Dalje, rokovi su predviđeni – par sekundi je isteklo van mog vremena za ovaj amandman, samo da navedem – u članu 25. Predloga zakona, koje osiguravajuće društvo može da dezavuiše, da zloupotrebljava, od 14, 45, 90 dana itd.
Više nemam vremena.
U prilog stavu Srpske radikalne stranke je i amandman koji sam podneo na član 74, kojim tražim da se stav 2. člana 74. briše, jer je to zato što ne želimo, pogotovo u ovoj situaciji, da ne kažem onu frazu, globalne ekonomske krize, koja se preuveličava i kojom se kod nas, s jedne strane, opravdava građanima Srbije teška ekonomska i socijalna situacija, a s druge strane, usmeravaju se novci građana iz budžeta Republike Srbije za finansiranje raznih biroa, informativnih centara, agencija i tako dalje...
Ovim uvodite još jedan administrativni državni organ koji treba da troši ogromne pare, a efikasnost u svemu tome je pod velikim znakom pitanja. Naravno, u stavu 1. člana 74, na koji sam podneo amandman, naveli ste, moram da priznam, jako dobro obrazloženje koje, narodski rečeno, „pije vodu“, i to je ona dobra strana. Ali, s druge strane, uvećanje administracije u ovom trenutku je zaista neopravdano i neprihvatljivo.
S jedne strane, govorimo o merama štednje, merama racionalizacije; tu nas upućuju mnogi članovi Vlade, nedavno sam čuo Božidara Đelića kako govori da treba da se štedi, kako treba da kućni budžet usmerimo na najosnovnije egzistencijalne potrebe. S druge strane, rasipaju se novci iz budžeta Republike Srbije, svih građana Srbije, na druge nevažne stvari, u većoj meri, mada ima i drugih, opravdanih razloga.
U svakom slučaju, ne možemo mi iz SRS da kažemo da nije potreban garantni fond, ali u ovoj situaciji, pogotovo kada je potrebno svaki dinar usmeriti za egzistenciju, i u javnoj potrošnji i kod svih građana Srbije, treba sačekati sa tim.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo principijelno, i u tom smislu je i ovaj amandman podnet, protiv svakog uvećanja administracije. Hvala. Sekunde su otišle.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, treba da znate da mi poslanici SRS ni u kom slučaju nismo protiv ekonomske zaštite putnika u javnom prevozu i trećih oštećenih lica u slučajevima kada je šteta nastala upotrebom neosiguranih ili nepoznatih prevoznih sredstava, kao i za slučaj odgovornosti osiguravajućeg društva protiv kojeg je pokrenut stečajni postupak. Mi smo za ekonomsku zaštitu ovih lica, međutim, puno je reči ovde bilo od strane narodnih poslanika SRS zašto smo protiv uvođenja garantnog fonda kao još jednog državnog organa, pored svih tih silnih agencija, biroa, komisija pri Vladi Republike Srbije, pri određenim ministarstvima, koje opterećuju ionako restriktivan budžet.
Nedavno ste izmenama i dopunama, odnosno smanjenjem sredstava u budžetu priznali i pokazali da zaista nema para u budžetu. Ako imamo u vidu član 75, da se sredstva za garantni fond obezbeđuju, između ostalog, iz sredstava budžeta Republike Srbije i ako će tek za dve godine ovaj garantni fond početi sa delovanjem, onda nam i to daje za pravo kada obrazlažemo da u ovakvoj situaciji ekonomske krize u Srbiji nije opravdano da postoji garantni fond.
Vlada u svom odgovoru kojim nije prihvatila amandman na član 86. kaže – amandman se ne prihvata jer se radi o sukobu interesa u garantnom fondu. Mi to znamo. Znamo da se ovde rešava i eliminiše postojanje sukoba interesa, ali smo uopšte protiv postojanja garantnog fonda.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 114. Predloga zakona, u kome se kaže: „Upravni odbor garantnog fonda će u roku od 30 dana od dana imenovanja predsednika i članova upravnog odbora doneti statut garantnog fonda i imenovati direktora garantnog fonda.“
Amandmanom na ovaj član Predloga zakona tražim da se brišu ove odredbe. Zašto? Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, prilikom obrazlaganja svog amandmana na član 86. Predloga zakona pomenuo sam da mi narodni poslanici SRS nismo protiv ekonomske zaštite putnika u javnom prevozu i trećih oštećenih lica i dalje sam obrazložio, kako biste mi vi, i naravno građani Srbije, verovali da nismo protiv toga.
Prilikom obrazlaganja ovog amandmana na član 114. Predloga zakona uveravam vas ne da nismo protiv, nego da smo za ekonomsku zaštitu putnika u javnom prevozu i trećih oštećenih lica u slučajevima kada je šteta pričinjena upotrebom neosiguranog ili nepoznatog prevoznog sredstva, kao i kada je za naknadu štete odgovorno osiguravajuće društvo nad kojim je pokrenut stečajni postupak.
Garantni fond lepo zvuči za građane Srbije i sva lica koja se budu našla u osiguranom slučaju, odnosno potražila naknadu štete za pretrpljenu štetu u saobraćaju, očekuju od države da zaista to radi. Država, znači, nešto garantuje i građanima je to jako lepo. Međutim, da li će to moći da se i ostvari? Svaki član usput …
Gospođo Đukić-Dejanović, oprostite, prekoračio sam dve sekunde.
Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 2. tačka 30) Predloga zakona. U tački 30) je predviđeno Predlogom zakona Vlade Republike Srbije, čitam, da pedigre jeste javni dokument o poreklu i proizvodnim osobinama kvalitetne priplodne domaće životinje.
Amandmanom koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS predviđeno je da se dodaju određene reči, tako da bi amandman, odnosno odredba tačke 30) člana 2. Predloga zakona glasila: "pedigre jeste javni evidencioni dokument o poreklu i proizvodnim osobinama kvalitetne priplodne domaće životinje".
Ako imamo u vidu, recimo, tačku 14) istog člana ili eventualno tačku 22) ili 46) istog člana, gde se govori o značenju pojedinih reči iz člana 2. Predloga zakona i gde se izrazima pominje i evidencija i uverenje i glavna matična evidencija, tako da smatram da nije sporno, ne bi trebalo da bude sporno da gospodin ministar prihvati amandman SRS da pedigre bude predviđen definicijom u tački 30) kao javni evidencioni dokument.
Predlogom zakona se jasno definišu pojmovi i pravi razlika između izraza i tačke 30) i tačke 46). U tački 30) se naglašava kvalitet priplodne domaće životinje u odnosu na izraz "uverenje o poreklu", iz tačke 46) istog člana 2, što je naravno u redu. Amandmanom se traži da dokument bude javni evidencioni akt. Suština podnetog amandmana jeste upravo u tome.