Dame i gospodo narodni poslanici, amandman Nataše Jovanović, poslanika SRS-a, izuzetno je smislen zato što pokušavamo mi u SRS-u kroz amandmansko doterivanje Predloga zakona o budžetu da eliminišemo stavku za pokriće deficita, koja se odnosi na uzimanje kredita međunarodnih finansijskih institucija, piše, u iznosu od pet milijardi 700 miliona dinara.
Međutim, dalje u obrazloženju ovog predloga zakona stoji da će se u 2005. godini izdati garancije i kontragarancije Republike Srbije do iznosa od 93 milijarde 126 miliona 770 hiljada 857 dinara, i to se navodi, za zaduživanje kod inostranih poverioca za već potpisane kredite do iznosa od 25 milijardi, Evropske investicione banke, a ima još pozicija koje dalje preciznije objašnjavaju razloge već uzetih kredita koje treba sada da vraćamo.
Između ostalog, navedeno je da na dan 31. avgusta 2004. Srbija duguje međunarodnim institucijama na ime uzetih kredita 720 milijardi 454 miliona 931 hiljadu i 204 dinara. Taj iznos, sa još novim zaduženjima, dovodi Srbiju neminovno do dužničkog ropstva. Ne samo mi, nego i mnoge generacije iza nas neće moći da vrate ono što se neko pre nas, mi i neko iza nas bude zadužio.
Evropskoj banci za obnovu i razvoj po osnovu šest kredita u ukupnom iznosu od 18 milijardi treba da vrati Republika Srbija preko budžetskog zaduženja, i to, između ostalog, novac je uzet na ime kredita za opštine, u iznosu od milijardu 240 miliona dinara za razvoj infrastrukture jedinica lokalne samouprave.
Mi u SRS dobro znamo da je deo tog zaduženja išao u nečiju kasu, stranaka na vlasti, konkretno jedne stranke, da celo to zaduženje, da li na ime donacija, da li na ime kredita, nije išlo namenski za razvoj infrastrukture jedinica lokalne samouprave.
Dalje, za unapređenje energetske efikasnosti, kaže ovde, u iznosu od dve milijarde 409 miliona. Dokle taj razvoj i obnova elektroenergetskog sistema? Znamo mi dobro da je potrebno da se izvrši obnova i rekonstrukcija elektroenergetskog sistema, ali isto tako dobro znamo, pogotovo mi u SRS, da je uvozom struje koja se redovno plaća preko određenih firmi IFT, Interfejs, uz učešće ljudi iz EPS-a i NIS-a, sa ljudima iz Vlade Republike Srbije sa jedne strane, a s druge strane kupovinom jeftine domaće struje koja se izvozi, obezvređuje upravo taj elektroenergetski sistem, a sa druge strane uzimamo kredite za pokriće svih tih dugova, razvoja i obnove elektroenergetskog sistema.
O tom pitanju je formiran Anketni odbor, da proveri sve činjenice i okolnosti koje su dovele do uvoza i izvoza struje na ovakav način. Anketni odbor je dostavio Narodnoj skupštini Republike Srbije 10. maja tekuće godine svoj izveštaj, koji još nije uvršten u dnevni red da se raspravlja o njemu. Predsednik tog anketnog odbora bio je Aleksandar Vučić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
Dalje, za obnovu elektroenergetskog sistema uzima se kredit od Poljske u iznosu od tri milijarde 61 milion i 690 hiljada, za unapređenje uređaja za energetski sistem.
Za razvoj infrastrukture, a ne kaže kakve i koje, uzima se kredit u iznosu od preko dve milijarde dinara. Verovatno se isto misli za elektroenergetski sistem, ali se ne navodi u Predlogu zakona.
Zatim, treba da se vrati kredit francuskoj Vladi, i to po osnovu tri kredita. Mi u SRS dobro znamo da je svojevremeno od francuske Vlade uzeta donacija ili kredit u iznosu od 399.000 evra i dobro znamo da taj novac nije išao namenski za razvoj infrastrukture određenih oblasti, već je završio u kasi jedne političke stranke.
Sada hoćemo sa jedne strane da se zadužujemo na ime kredita, a sa druge strane planirate da kupite osam automobila za vozni park predsednika Republike Borisa Tadića.
Da li je to vaša cena, zbog toga što su oni napustili danas sednicu Skupštine Republike Srbije da bi izbegli da ne glasaju za Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Momira Markovića, narodnog poslanika SRS, logičan je i opravdan iz više razloga.
Ovim amandmanom je predviđeno da se za pokriće deficita iz stava 1. ovog predloga zakona deo koji se odnosi na domaće finansiranje u iznosu od 6 milijardi i 793 miliona briše. Dalje, u Predlogu zakona je predviđeno da domaće finansiranje treba da se sastoji od primanja od privatizacije ostvarenih u određenom periodu, zatim od izdavanja hartija od vrednosti, koje emituje Republika Srbija, i kredita od poslovnih banaka.
Ako vi mislite da iz domaćeg finansiranja, na ime iznosa koji dobijate od privatizacije ostvarene u određenom periodu, pokrijete deficit u budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, smatram da ste tu promašili svoja nadanja i svoje planove. Džabe se nadate zato što dobro znamo da je u prethodnom periodu privatizacija izvršena kod najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji.
Znamo da su rasprodate šećerane za po tri evra, ukupno devet evra, Miodragu Kostiću - Koletu iz DS-a, da su prodate tri cementare Novi Popovac, Beočin i Kosjerić za male pare. I tu privatizaciju su sproveli ljudi iz DS-a.
Znamo da su za male pare prodate fabrike duvana u Nišu i Vranju. To je posebna priča, o čemu ću detaljnije govoriti kada bude neki od narednih amandmana.
Gospodine Dinkiću, kako je i na koji način izvršena privatizacije Nacionalne štedionice, za koju ste vi lično odgovorili da je državna i odjednom postala privatna. Mi znamo u SRS da je izbegnut način privatizacije Nacionalne štedionice i da ste vi odabrali način dokapitalizacije Nacionalne štedionice, koja je postala privatno vlasništvo određenih firmi u postupku privatizacije, preko firmi sa egzotičnih ostrva, "Findejl" i "Koprom. "
Ta druga i treća dokapitalizacija prošle 2003. godine, koja je trajala od februara do septembra 2003. godine, bila je katastrofalna, na štetu državnog novca i državne imovine. I, tu je izbegla država, zahvaljujući vama, da dođe do određenog novca od te privatizacije.
Dalje, predvideli ste jednu od pozicija, stavki za pokrivanje deficita u budžetu, izdavanje hartija od vrednosti koje emituje Republika Srbija, a izdaje hartije od vrednosti Trezor NBS.
Mi u SRS znamo da te hartije od vrednosti izdaje Trezor Narodne banke Srbije određenim poslovnim bankama, dajući pri tome 22% kamate koje daje država tim bankama. To je veoma nepovoljni kreditni odnos koji ide na štetu države Srbije. Tu država Srbija gubi, a gubi i time što na taj način pokriva i deficite na ime budžeta za 2005. godinu.
Ono što je izuzetno važno, treći vid pokrivanja domaćeg finansiranja, pokrivanje deficita budžeta kreditima poslovnih banaka. Mi u SRS smatramo da se na ovaj način neće moći ostvariti ona zamisao koju ste planirali u ovom predlogu zakona budžeta za 2005. godinu. O detaljima deficita u budžetu i privatizaciji i nevladinim organizacijama, za koje ste i danas rekli da je detaljnije navedeno u obrazloženju Predloga zakona, govorićemo u vezi jednog drugog amandmana jer ste naveli nešto malo tačno, a uglavnom ono što nije istinito i ono što ne stoji u Predlogu zakona o budžetu.

Gospodine ministre, u vezi imovine ZOP-a ranije, koji koristi Nacionalna štedionica, vezano za poslovni prostor, sistem računara itd., za koji kažete da će se izdati u zakup ili će preći u otkup tim poslovnim bankama, ili će se vratiti u državnu svojinu, to je u redu.
Međutim, u vezi dokapitalizacije Nacionalne štedionice, a sporna je ta druga i treća dokapitalizacija, koja je počela februara 2003. godine, završila se 10. septembra te iste godine, kada je počela dokapitalizacija, vi ste tada bili guverner NBJ, to je bilo februara 2003. godine. Vi ste prestali da budete guverner NBJ, razrešeni ste dužnosti 22. jula 2003. godine, kada je druga i treća dokapitalizacija Nacionalne štedionice bila već u poodmakloj fazi realizacije.
Nacionalna štedionica u tom periodu je privatizovana zahvaljujući određenim firmama koje su registrovane, of šor firmama "mašna i tašna", na egzotičnim ostrvima, koje se zovu "Findejl" i "Koprom", preko kojih je izvršena papirološka konstrukcija, preko Evroaksis banke u Moskvi, da bi šest novih firmi postale vlasnici Nacionalne štedionice, koja je sada privatizovana. Te nove firme su "Elim", "Pima", "Principal", "Dajners klub" i još dve firme čijih naziva ne mogu da se setim.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 6. Predloga zakona o budžetu za 2005. godinu, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman, da vam ne bih čitao, uglavnom se radi o brisanju određenih pozicija i zameni određenih cifara.
Suština amandmana je da izdaci iz budžeta po osnovnim namenama za specijalizovane usluge koje iznose 15 milijardi 636 miliona i 706 hiljada predstavljaju izuzetno mnogo novca za ove namene koje su uglavnom nedefinisane i sumnjive.
Zato mi u SRS i pitamo jednostavno - šta to hoćete da sakrijete. Da li taj novac želite da usmerite u neke druge namene, daleko od javnosti i kontrole Narodne skupštine. Zapravo, o čemu se tu radi? U amandmanu koji sam podneo na član 6. predviđeno je da se deo sredstava od 8 milijardi 829 miliona i 39 hiljada usmeri na povećanje penzija, jer znamo da penzioneri iz radnog odnosa treba da imaju veće penzije. To nije demagoški. Uostalom, i predsednik Republike, Boris Tadić, u predizbornoj kampanji je obećao veće penzije, veće plate, bolji standard života, a istina je da ovim predlogom zakona hoće za sebe, odnosno za svoje savetnike u tzv. narodnoj kancelariji da kupi osam luksuznih automobila.
Uostalom, kasni se sa isplatom poljoprivrednih penzija. Ovih dana bi trebalo da isplatite poljoprivredne penzije za decembar 2002. godine, što znači kašnjenje od 22 meseca u isplati.
Kroz ovaj amandman mi u SRS hoćemo da usmerimo sredstva iz budžeta za specijalizovane usluge na poboljšanje materijalnog stanja penzionera.
Pošto ima još vremena, hteo bih gospodine Dinkiću, u vezi moje današnje diskusije o ovom predlogu zakona u načelu, kada sam kritikovao veliki iznos sredstava od milijardu 904 miliona 586 hiljada dinara za nevladine organizacije, a vi ste replicirali i hteli da pojasnite taj moj kritički stav, naveli ste da je uglavnom to deo sredstava koji se izdvaja za nevladine organizacije i Crveni krst, kao i za još neke namene. Uglavnom je to taj novac.
Proverio sam u međuvremenu to detaljno. Za Crveni krst se izdvaja tj. predviđeno je 85 miliona dinara, za Maticu Srba 250.000.000 dinara i za Ministarstvo vera, za versku nastavu, kao i druge namene 250.000.000 dinara, što je ukupno 555.000.000 dinara, a za nevladine organizacije je predviđena milijarda i 904 miliona i 586 hiljada dinara. Razlika je oko milijardu i 350 miliona dinara, tačnije milijardu 349 miliona 586 hiljada dinara. To je ono sporno. U većem delu za nevladine organizacije, što je meni sporno, ili poslanicima SRS, iako sam tražio u predlogu budžeta nisam mogao da nađem za šta je sve namenjeno kada su u pitanju nevladine organizacije i zbog toga sam izrazio sumnju u iznos ovih sredstava koji se odvaja za nevladine organizacije.
Naravno da mi u SRS nemamo ništa protiv i što se nas tiče nije sporno da se izdvoji za Crveni krst Srbije, kao jednu humanitarnu organizaciju, za Maticu Srba i dijasporu, odnose sa Srbima u dijaspori, to uopšte nije sporno. Naravno, ni kada je u pitanju Ministarstvo vera, ali ni namene koje se odnose za poboljšanje uslova života sveštenika, za versku nastavu, uopšte to nije sporno.
Sporno je ono što nije u ovom predlogu zakona, ili ako hoćete preciznije i iskrenije od mene ono što nisam mogao da nađem u Predlogu zakona o budžetu za 2005. godinu.

Dame i gospodo narodni poslanici,  za ovom govornicom se mnogo puta čulo mišljenje poslanika SRS da smo, što se tiče pravnih lekova u postupku izvršenja i obezbeđenja protiv žalbe, a za prigovor ističem određene opravdane razloge.
Amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS na član 17. Predloga zakona, dakle, kaže se, izuzetno iz razloga predviđenih u članu 15. tačka 8) ovog zakona izvršni dužnik može izjaviti žalbu protiv rešenja o izvršenju i po isteku roka za žalbu, dakle, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.
Amandman na odredbe člana 17. Predloga zakona glasi da se član 17. briše, a zbog čega? Već sam naveo da smo mi u SRS protiv postojanja pravnog leka, žalbe u izvršnom postupku.
U ovom slučaju i konkretno što je vezano za amandman na član 17. Predloga zakona, zato što se dozvoljava izjavljivanje žalbe i posle isteka roka iz člana 12. stav 4. Predloga zakona, jer odredbama ovog člana predviđeno je da su žalbe i prigovor mogući u izjavljivanju u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.
Međutim, razlozi za žalbu predviđeni u članu 15. su taksativno nabrojani, između ostalih u tački 8. člana 15. Predloga zakona, predviđeno je da ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga i između ostalog u slučaju postojanja poravnanja.
Sada je to diskutabilno po odredbama kako u članu 15. Predloga zakona, tako i u načelu o postojanju žalbe kao instituta, odnosno pravnog leka u izvršnom postupku, gde smo bili u SRS za prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave i protiv rešenja o izvršenju donetog u skraćenom postupku, jer to obezbeđuje dovoljno pravne sigurnosti i zaštitu interesa učesnika u izvršnom postupku.
Sudu se dostavlja poravnanje između učesnika u postupku, odnosno izvršnog poverioca i izvršnog dužnika. Poravnanje, pogotovo ako je upravno poravnanje, ono se može dostaviti i po službenoj dužnosti, tako da je suvišno ulaganje žalbe kao pravnog leka. Kada je u pitanju ispunjenje odredbe člana 15. tačke 8. ovog Predloga zakona, mogu se utvrditi i ostale činjenice, a bez podnošenja žalbe od strane učesnika postupka.
Nema potrebe izjavljivanja pravnog leka. Ovim se pre zaštićuje dužnik u postupku, što je suprotno potrebama ostvarivanja efikasnijeg sudstva i eventualne namere predlagača, koja se ističe u obrazloženju Predloga ovog zakona. Na ovaj način postupak izvršenja ne postaje efikasniji, naprotiv dužniku u sudskom postupku izvršenja omogućava se razvlačenje tog postupka u nedogled. Uostalom, samo izjavljivanje žalbe, odnosno pravo učesnika spora na žalbu je problematična i nepotrebna. Time se stvaraju uslovi za vođenje nove parnice, odnosno novog postupka.
Postojanjem i ostvarivanjem prava na žalbu, odnosno ulaganja pravnog leka, učesnik u postupku može ostvariti svoju nameru odugovlačenja spora, a namera će biti u svakom slučaju na strani izvršnog dužnika, kako bi sprečio izvršenje rešenja suda. Dame i gospodo narodni poslanici, na kraju, rešenje iz člana 12. ovog Predloga zakona u svakom slučaju narušava pravnu sigurnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS, kako juče tako i danas, govore vam da mi nemamo ništa protiv namere i ideje predlagača ovog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer je upravo namera i ideja dobra. Šta mi kritikujemo u predlogu zakona? Dakle, određene pogrešne institute, izraze, netačnosti u terminologiji, pogotovu pravnoj.
U ovom mom predlogu amandmana na član 27. akcenat nije na tome da ministarstvo bude nadležno u rešavanju slučaja postojanja žalbe, već je akcenat da ne bude uveden institut poverenika. Jedna gospođa je kritikovala našu nameru da umesto poverenika predviđamo neki drugi institut, kao što je ministarstvo, a naravno, u međuvremenu smo uvideli da je potrebno uvesti neki drugi organ, možda da to bude i odbor Vlade Republike Srbije ili neki drugi državni organ. Ali, nije stvar u tome ko će biti, jer je naš akcenat upravo na tome da ne bude poverenik kao institut, a zašto? Zato što ste mu u Predlogu zakona dali prevelika prava i ovlašćenja.
Vi ste čak išli do te netačnosti da ste u odredbama člana 1. Predloga zakona rekli da je poverenik samostalni državni organ. Ako govorite o povereniku, licu koga će Narodna skupština da izabere, to je jedno lice, pojedinac, a u svakom slučaju, jedno lice ne može biti državni organ. Nije sudija državni organ, nego sud. Nije ministar državni organ, nego ministarstvo.
Tako i poverenik ne može biti državni organ, može biti ovlašćeno lice sa određenim pravima i obavezama, ali nikako državni organ.
To je suštinski razlog zbog koga smo mi iz SRS protiv uvođenja poverenika kao instituta kod ovog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Postoje amandmanske izmene ovog predloga zakona, verovatno i u ovom delu. Mi apelujemo na predstavnika predlagača po ovom pitanju da sagleda opravdanost naših primedaba, da prihvati ovo što mi tražimo, na šta ukazujemo da nije dobro; onda će i sam zakon dobiti na kvalitetu, a izmenjeni predlog zakona bio bi prihvatljiv i za nas poslanike SRS-a.
Dalje, član 32, kritikovali smo to juče. Dajete neograničeni krivično-pravni imunitet povereniku, dakle, to je veći stepen nego što uživaju narodni poslanici, predsednik Republike Srbije, članovi Vlade. Poverenik ne može biti kažnjen i pozvan na odgovornost za izneto mišljenje na bilo kom delu teritorije Republike Srbije. Kažete, navodno, u okviru svojih prava i ovlašćenja i dužnosti koje vrši kao poverenik. Narodni poslanik ne može biti kažnjen za izneto mišljenje samo za ovom govornicom, u ovoj sali Narodne skupštine Republike Srbije.
Zatim, kada su u pitanju krivična dela i pritvaranja zbog krivičnih dela, poverenik ne može biti pritvoren bez obzira za koje krivično delo bude pozvan na odgovornost, bez obzira koja kazna zatvora se bude primenila zbog izvršenja krivičnog dela. Da li je to kazna zatvora u trajanju od jedne godine, pet, deset, dvadeset godina, poverenik ne može biti pritvoren, dok narodni poslanik i, adekvatno ustavnim odredbama, predsednik Republike, članovi Vlade, sudije Ustavnog suda mogu biti pritvoreni ako su zatečeni u izvršenju krivičnog dela za koje se predviđa kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina.
Da li vam se ne čini, dame i gospodo narodni poslanici, da ovde nešto nije u redu, da je potrebno da izmenite odredbe Predloga zakona kako bi se uskladile sa našim pravnim poretkom. Uostalom, već je rečeno, kategorija krivično-pravnog imuniteta je predviđena samo Ustavom Republike Srbije i ona ne može u našem pravnom poretku da bude predviđena nekim nižim aktom, u ovom slučaju zakonom.
Najvažnije u svemu ovome je da informacije budu istinite i tačne, radi svih nas, radi svih građana Republike Srbije, radi zaštite i sprečavanja zloupotrebe dece u svrhe medijskog manipulisanja i izigravanja pravnog poretka Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština Predloga zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, što ne bi trebalo da bude sporno, jeste namera predlagača da učini dostupnom informaciju od javnog značaja svim zainteresovanim licima, odnosno tražiocima, kako to predviđa Predlog zakona u članu 6.
Po meni, kao poslaniku SRS-a, izuzetno problematično je ono što je određeno u članu 6, a to je da pravo na traženje informacija i dostupnost informacijama treba da imaju svi državljani na ovoj planeti, sva lica sa ove planete, ne samo državljani Republike Srbije, nego državljani bilo koje zemlje na ovom svetu. To možda ne bi bilo sporno, mada smatram da jeste, ako bi bilo primenjeno načelo reciprociteta, da naš državljanin u odnosnoj zemlji tražioca informacija od javnog značaja takođe ima pravo da mu bude dostupna informacija koju traži.
Pored toga što sam predlog zakona ima ne tako dobru, najblaže rečeno, strukturu odredaba, terminološke izraze, netačnosti i pogrešne termine, kao npr. u članu 3. gde se kaže da organ javne vlasti (u daljem tekstu: organ vlasti) može biti i jeste: državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organ).
Ne može organ lokalne samouprave biti državni organ. Organ lokalne samouprave je organ lokalne samouprave i ne može sada bilo kojim zakonom, pa ni ovim zakonom, da se menja značaj i naziv bilo kog organa vlasti i da se nazivaju državnim organima.
Takođe, u članu 8, mada je to ovde već pomenuto, nespretan je i nepoznat izraz, barem u ovoj zakonodavno-pravnoj terminologiji, da se određuje "pretežniji značaj i interes zasnovan na ustavu ili zakonu". Može biti važniji značaj od interesa za državu.
Dalje, čini mi se da celu nameru predlagača da učini informaciju dostupnom građanima Srbije ili, kako stoji u Predlogu zakona, državljanima bilo koje države na svetu upravo ruši odredba člana 13. Predloga zakona. Ovde je moja sumnja zasnovana i smatram je opravdanom, imajući u vidu često nepoštovanje zakona, kao i Ustava zemlje, zloupotrebu službenog položaja od strane pojedinaca i nečinjenje od strane državnih organa vlasti.
U samom članu 13. je predviđeno koji su to slučajevi kad organ vlasti neće učiniti dostupnom informaciju tražiocu, pa se navodi, između ostalog: u slučaju da tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja, naročito ako je traženje nerazumno, često, kada se ponavlja zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija.
Da li ja sada, kao građanin Republike Srbije i kao narodni poslanik, ne mogu dobiti informaciju ako često tražim informaciju, jer želim da znam, i smatram da je to od interesa za državu i građane Republike Srbije, šta je bilo sa slučajem ubistva gardijskih vojnika, da li je tu bila upletena strana obaveštajna služba, CIA, haški istražitelji ili vojnici.
Da li ja često tražim, i to je razlog da mi organ vlasti ili poverenik odbije zahtev za dostupnost informaciji od javnog značaja, ako hoću da znam kako je došlo do privatizacije pojedinih preduzeća u Srbiji, zloupotreba po pitanju privatizacije cementara: Beočin, Novi Popovac, Kosjerić; kako je došlo do toga da se tri šećerane prodaju za po tri evra; kako je došlo do toga da se uzme 15 miliona evra provizije za prodaju DIN-a i DIV-a; kako je došlo do šećerne afere, izvoza i uvoza šećera; kako je došlo do toga da se proneveri veliki iznos novca u slučaju Zorana Janjuševića i Nemanje Kolesara, ko zaista stoji iza toga, da li zaista stoji DS, za šta mi u SRS smatramo da jeste. Da li bi to bilo često traženje informacija, pa da to bude razlog organu vlasti ili povereniku da mi odbije zahtev?
Ako tražim, što sam i radio za ovom govornicom, da mi se omogući dostupnost informacija o mnogim zloupotrebama određenih ljudi iz G17 plus, konkretno mislim na Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića, kako je Dinkić učinio da se oformi Nacionalna štedionica, kako ona radi, kako je vršena dokapitalizacija i kako je ona sada u privatnim rukama, a sve je to činjeno državnim novcem iz deviznih i dinarskih rezervi, da li je to razlog da mi se onemogući dostupnost tih informacija, u skladu sa odredbama člana 13. ovog predloga? Ili, ako budem tražio informacije u vezi sa energetskim lobijem i svim zloupotrebama izvoza i uvoza struje, nafte i naftnih derivata?
Mi u SRS smatramo da ne treba predviđati poverenika, već poslove i ovlašćenja koja su ovim predlogom zakona predviđena za poverenika usmeriti na nadležno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo za kulturu.
U članu 22. pominje se pravo na žalbu. U ovim nespretnostima, bez obzira da li treba omogućiti pravo na žalbu ili ne, stoji u stavu 2: "protiv rešenja Narodne skupštine". Gospodo narodni poslanici, Narodna skupština ne donosi rešenje. Članom 130. Poslovnika nabrojani su akti koje Narodna skupština može da donosi. Među njima nema rešenja. Rešenje je pojedinačni pravni akt. Eventualno, rešenje u Narodnoj skupštini može da donese predsednik Narodne skupštine, ali nikako Narodna skupština kao zakonodavni organ.
Dalje, u strukturi odredaba predloga od 1. člana se pominje poverenik i upućuje se na to da poverenik odlučuje u nekom drugom stepenu, a njegov status i ono na šta je ovlašćen pominje se tek od člana 29. Predloga zakona. Smatram da to treba da bude obrnuto, ako uopšte treba da postoji institut poverenika u ovom predlogu zakona. Mi iz SRS-a smatramo da taj institut uopšte ne treba da bude predviđen.
Ovim predlogom zakona zadirete i u ustavnu nadležnost. Niko do sada nije pomenuo ovo pitanje, pa dovodim sebe u jednu malu dilemu - da li ću biti u pravu kada kažem da je ovo ustavna nadležnost, a vi ste tu ustavnu nadležnost preneli jednim zakonskim aktom, a to je predviđanjem krivično-pravnog imuniteta u članu 32. za poverenika.
Krivično-pravni imunitet je predviđen za narodne poslanike, za predsednika Republike, za članove Vlade, i sve to u članovima 77, 91. i 86. Ustava Republike Srbije. Štaviše, i kada bi mogao zakonom da se utvrdi krivično-pravni imunitet za bilo koga, a u ovom slučaju za poverenika, vi mu dajete veći stepen krivično-pravnog imuniteta nego što to uživaju i narodni poslanici i predsednik Republike i članovi Vlade.
U ovom slučaju, recimo za sve što je navodno neko učinio na bilo kom mestu, poverenik ne može da odgovara ako je to vezano za njegova ovlašćenja i vršenje poslova za koje je on nadležan. A, narodni poslanik ne može da odgovara za bilo šta što kaže za ovom govornicom; van ove Narodne skupštine može biti pozvan na odgovornost. To znači da ste veći stepen krivično-pravnog imuniteta u ovom slučaju predvideli za poverenika, a smatram da je to suprotno ustavnoj kategoriji, načelima.
I, još nešto, ovim predlogom zakona je predviđeno da poverenik, kada su u pitanju krivična dela, ne može biti pritvoren, bez obzira na krivično delo. Za razliku od narodnog poslanika koji ne može biti pritvoren kada je u pitanju svako krivično delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina, poverenik ne može biti pritvoren, bez obzira na kaznu i dužinu kazne zatvora.
Ovaj zakon ima 57 zemalja, ali sam siguran, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da ovakav zakon... Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da treba doneti zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali ne ovakav kakav ste vi predložili. Naravno, mi smo podneli dvadesetak i više amandmana na ovaj predlog zakona i nadamo se da će neki biti usvojeni. U tom slučaju bi ovaj predlog zakona za nas iz SRS bio prihvatljiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, treći dan rasprave o temi predloga rezolucije o zabrani povlačenja ili odustajanja od tužbe nameće nam zaključak da ovde postoje dva koncepta, dve potpuno različite ideologije.
S jedne strane, u Srbiji deluju predstavnici političke ideologije novog svetskog poretka, ideologije stvaranja jedne nacije, jedne vlade, prava surove sile, jednom rečju ideologije globalizma. Nosilac ove ideologije u svetu su SAD, u novije vreme izazivač oko 250 oružanih sukoba, osvajač tuđih teritorija, naroda i država, sa motivom korišćenja njihovih prirodnih bogatstava, izvršilac stravičnih zločina u Koreji, Vijetnamu, Kambodži, Tajlandu, gde postoji spomen-kosturnica sa blizu 500 hiljada ljudskih lobanja, zatim Nikaragvi, Hondurasu, Panami, Avganistanu, Jugoslaviji, Iraku itd.
SAD su sprovodilac jednog novog oblika imperijalističke neofašističke ideologije. Podržavati takvo ponašanje znači davati podršku takvoj ideologiji.
Sadašnji ministar spoljnih poslova, u toku februara, vrativši se sa molitvenog doručka, reče – podržavam Džordža Buša. Očigledan eksponent takve ideologije kod nas je onaj ko ide u Ameriku po savete, onaj ko hoće da povuče tužbu protiv NATO i onaj ko kaže da je Srbija vršila etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji.
Na drugoj strani, u Srbiji postoji politika koja poštuje ljudska prava i slobode, vladavinu prava, nacionalni identitet, tradiciju, veru i običaje, prava nacionalnih manjina i saradnju sa drugim državama i narodima.
Verujem, gospodo narodni poslanici, da u ovome prepoznajete politiku i stavove nas u Srpskoj radikalnoj stranci. Po važnim državnim i nacionalnim pitanjima ne treba da se svrstavamo na bilo koju stranu, osim na stranu zaštite interesa države, naroda i svih građana Srbije. Na to nas, uostalom, i Ustav obavezuje.
Što se tiče predloga, pitanje je da neko ne sme a neko sme da ostane pri tužbi. Mi u SRS smemo i hrabrimo one druge koji ne smeju. Ne sme se odustati od tužbe koju je SRJ podnela Međunarodnom krivičnom sudu 29. aprila 1999. godine protiv Francuske, Španije, Portugalije, Italije, Nemačke, Holandije, Belgije, Velike Britanije, Kanade i SAD zbog genocida, nezakonite upotrebe sile i dela protiv čovečnosti počinjena tokom bombardovanja.
Izgleda da neko ovde prihvata da jači može da radi šta želi. Pravo jačega se nigde u svetu ne primenjuje. Zemlje članice NATO pakta koristile su eksplozivna sredstva od, otprilike, 10 hiljada kilograma redukovanog, odnosno osiromašenog uranijuma, koji je ostavio trajno štetne posledice na biljni i životinjski svet u našoj zemlji. Veći broj dece ometene u razvoju rađa se nakon bombardovanja, veći broj ljudi umire od karcinoma nego pre NATO agresije. Slučaj je u Aleksincu i okolini, ali i svuda u Srbiji.
Ovo je ispit savesti. Izjava Vuka Draškovića o povlačenju tužbe je sramna. Kažu da je predlog ove rezolucije iz Miloševićevog vremena. Da li je vila na Dedinju, koju je dobio na poklon od Slobodana Miloševića, odnosno na Košutnjaku, u ulici Blagoja Parovića broj 17 isto iz Miloševićevog vremena?
Član 33. Povelje državne zajednice Srbija i Crna gora kaže da Savet ministara mora da poštuje interese članice državne zajednice. Interes Srbije, kao članice državne zajednice Srbija i Crna Gora, utvrđuje se upravo ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tužba protiv 10 zemalja NATO pakta, da nema osnova, bila bi za njih smešna. Ovako, važno je da bude povučena, jer ona ima činjeničnu i pravnu osnovu.
Povlačenjem tužbe opravdavamo agresiju NATO na SRJ. U suprotnom, ispalo bi da uopšte nije bilo agresije. A okupiran je deo teritorije Srbije i SRJ, sada Srbije i Crne Gore, Kosovo i Metohija, u Srbiji od 5. oktobra 2000. godine postoji marionetski režim SAD, ubijeno je ukupno oko tri hiljade ljudi, bilo je velikog materijalnog razaranja i štete kod bolnica, škola, obdaništa, stambenih zgrada, kasarni i mostova Jednom rečju, počinjene su velike nematerijalne štete, izražene u ljudskim životima, i velike materijalne štete.
Ko bi bio kriv za sve to? Antisrpski lobi, na čelu sa Džozefom Bajdenom, inače prijateljem Borisa Tadića, kod koga je išao u posetu u Americi, utvrđuje krivicu i odgovornost u Haškom tribunalu protiv države i naroda.
Godinama to ne mogu da učine u slučaju Slobodana Miloševića, koji je simbolizovao državu u to vreme i za to vreme. Kako će tek onda da utvrde krivicu dr Vojislava Šešelja, predsednika SRS? Da li samo zbog toga što je držao političke govore na mitingu?
Dame i gospodo narodni poslanici, u NATO agresiji veliki broj ljudi je zverski ubijen. Zbog njih, njihove rodbine i prijatelja, ne smemo zaboraviti zločinačko, zversko NATO bombardovanje, samo zbog dovođenja na vlast njihovih poslušnika.
Humanitarna katastrofa Albanaca na Kosovu i Metohiji u slučaju Račak, od 15. januara 1999. godine, nije razlog za bombardovanje. Uostalom, stručnjaci različitih oblasti u svetu, recimo Francisko Vega, poznati profesor Univerziteta u Barseloni, kaže da Americi odgovara stvaranje velike Albanije. Ili, profesor Univerziteta u Kanadi, Mišel Kosudovski, inače direktor Međunarodnog centra za istraživanje globalizacije, kaže da su UN i Amerika finansirali terorizam na Balkanu i Kosovu i Metohiji.
Hans Lokvaj, Nemac, bivši predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na Kosovu i Metohiji, kaže da etničko čišćenje, genocid, i humanitarna katastrofa, i Račak, postojali su samo u konstrukciji SAD, kao izgovor za bombardovanje SRJ. Švedski ekspert za vojna pitanja, general koji je takođe bio predstavnik OEBS-a u Beogradu, kaže da su Amerikanci takođe izmislili genocid na Kosovu i Metohiji samo kao izgovor za bombardovanje SRJ.
Ne smemo zaboraviti slučajeve Grdeličke klisure, Varvarinskog mosta, Surdulice, male Milice Rakić, Sanje Milenković i drugih, kolone ubijenih Albanaca na Kosovu i Metohiji, pogibije građana u Nišu na pijaci od kasetnih bombi, Aleksinac, gde je poginulo u dva navrata od bombardovanja 5. aprila i 28. maja ukupno 18 ljudi.
Sve je ovo za njih, Džejmi Šeja, Džordža Robertsona, koga je Boris Tadić, tadašnji ministar odbrane, 27. novembra prošle godine odlikovao velikom plaketom Vojske Srbije i Crne Gore, bila kolateralna šteta, i koji je tom prilikom izjavio – srećan sam, NATO je u Srbiji učinio dobru stvar.
Dame i gospodo narodni poslanici, određeni oblik NATO agresije postoji i danas. Sprovodi se na razne načine, pre svega slugeranjskim, marionetskim vršenjem vlasti predstavnika režima od 5. oktobra 2000. godine pa nadalje, zatim medijskom indoktrinacijom građana Srbije, najviše Televizijom B-92, radom mnogih nevladinih organizacija, pogotovo Soroševe fondacije, kao što je Fond za zatvoreno društvo, radom mnogih verskih sekti, naročito Sajentologa, koja je ušla u naš finansijski sistem, preko nekih ljudi, čelnika, a pogotovo jedne posebne interesne finansijske organizacije ili grupe, neokorteksnim ratovanjem za vreme i posle NATO agresije, nanošenjem materijalne štete i danas.
Primer je otimanje "Sartida" od strane američkog "Ju-es-tila" za svega 23 miliona dolara, umesto za 400 miliona dolara, koliko smederevski "Sartid" zaista vredi.
Zatim, sprečavanjem razvoja demokratije i slobodnog formiranja volje građana, kao i drugim sredstvima. Na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom, sudbina ove tužbe umnogome će odrediti sudbinu Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnosioci Predloga zakona o energetici opravdavaju mnoga rešenja uvođenjem tržišnog principa poslovanja, zaštićenošću potrošača struje od monopola onih koji proizvode, prenose i određuju cenu električne energije, dakle da će građani imati garantovano uredno snabdevanje.
Glavna novina je uvođenje agencije za energetiku, zatim osnivanje operatora, osnivanje trgovca električnom energijom. Puno novina, novih pojmova i termina. U obrazloženju Predloga zakona predlagač kaže da su sva nacionalna zakonodavstva pošla od realnog stanja razvijenosti energetske delatnosti u svojim zemljama i da su sve zemlje izvršile usklađivanje propisa sa navedenim propisima Evropske unije, poštujući pri tom osnovne smernice propisa Evropske unije kojima se obezbeđuje ujednačavanje pravne regulative u ovoj oblasti.
Stvari sa ovim resorom i rešenjima iz Predloga zakona o energetici stoje sasvim drugačije, jedno je na papiru u Predlogu zakona o energetici, a sasvim drugo je u praksi. Dakle, sasvim je sigurno, kao što kažu neki zvaničnici Evropske unije, ako Vlada Srbije bude insistirala na razbijanju Elektroprivrede Srbije i na privatizaciji najboljih delova, da ćemo doživeti sudbinu Bugarske i Rumunije. U ovim zemljama je došlo do drastičnog povećanje cene struje, strane kompanije samo iznose profit, a zauzvrat ništa ne ulažu, otpuštaju se radnici i zatvaraju rudnici.
Tamošnje vlade čak moraju da subvencionišu visoku cenu električne energije, rekao je to Jorgos Samaras, stalni sekretar međunarodne sindikalne organizacije sa 25 miliona članova iz oblasti energetike, industrije nemetala, hemije i rudarstva, u vezi sa Predlogom zakona o energetici koji je sada na dnevnom redu i reformama u energetskom sistemu, odnosno sektoru Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, a videli smo, i predstavnik predlagača u ovoj skupštini ministar rudarstva i energetike gospodin Radomir Naumov insistiraju na ovakvoj politici u energetici koja se pokazala kao loša ne samo u Evropskoj uniji, već i u SAD, naročito posle poslednje havarije koja je zadesila severni deo SAD i Kanadu.
Posebnom direktivom izdatom 16. jula revidiraju se politika i stavovi Evropske unije po ovom pitanju. Evropska unija više ne spominje razbijanje jedinstvenih preduzeća u zemljama članicama i privatizaciju njihovih delova, već se govori samo o stvaranju uslova za slobodno tržište električne energije. Evropska unija je svojom ranijom politikom i ranijim stavovima pokušala da obavi deregulaciju tržišta električne energije, da ograniči monopole, da uvede više proizvođača sa ciljem da se uspostavi slobodna konkurencija, a time i niža cena električne energije. Usled loših posledica ovakvih direktiva mnoge članice EU su preduzele mere za zaštitu svojih jedinstvenih preduzeća tako što su sprečile njihovo rasparčavanje i rasprodaju. Na primer, Francuska, Španija, Nemačka i Holandija su krenule u razdvajanje jedinstvenih preduzeća, ali su ubrzo promenile kurs i čak su počele da finansiraju centralizaciju tih preduzeća.
Postoji stručna studija, izrađena u EU, koja govori da su upravo članice EU u poslednje vreme uložile oko 100 milijardi dolara kako bi izvršile decentralizaciju svojih preduzeća. Izveštaj EU za 2002. godinu pokazuje da je umesto razbijanja monopola i stvaranja slobodnog tržišta u sektoru energetike došlo do ukrupnjavanja kapaciteta i stvaranja još većih monopola.
Zemlje EU su zaključile posle svih ovih događaja u svojim elektroenergetskim sistemima da je najbolje da podrže jedno preduzeće u okviru ove oblasti, bez obzira da li je to državno ili privatno preduzeće. Ovo je slučaj sa Nemačkom ili Francuskom, oni imaju svoje jedinstveno preduzeće, a sa druge strane, u drugim državama slobodno nastupaju i kupuju delove elektroprivrede.
Interesantan je podatak da je engleska vlada radi konsolidacije jedinstvenog preduzeća izvršila dotaciju od milijardu funti nacionalnoj kompaniji "Britiš elektrik", da ona ne bi bankrotirala.
Posle svih ovih podataka možemo slobodno da kažemo da je Srbija imala sreću što je zakasnila sa rekonstrukcijom svoje elektroprivrede, jer sada imamo priliku da ne pravimo greške koje su napravile vlade Rumunije i Bugarske, gde sada imaju visoku cenu električne energije, kompletan elektroenergetski sistem u tuđim rukama i nekoliko desetina hiljada ljudi koji su ostali bez posla. Ako dođe do usvajanja ovog predloga zakona, to očekuje i nas u Srbiji, oko 22.000 radnika će ostati bez posla. Sprovođenje ovog zakona će biti katastrofalno za Srbiju.
Dame i gospodo, mi u SRS smatramo da i ugalj kao osnovni energent u proizvodnji električne energije treba da bude predviđen u Predlogu ovog zakona.
Oko 32.000 rudara iz Resavice, Čitluka, Aleksinačkih rudnika, koji izvode investicione radove u drugim rudnicima u Srbiji, Avramice, Lubnice i drugih rudnika, njihovih sindikalnih organizacija, kao i udruženja, dali su svoje sugestije i opravdanost zahteva zasnivaju na sledećem, gospodine ministre - da je ugalj osnovni energent u Republici Srbiji i u proizvodnji električne energije u 2003. godini učestvuje sa 70%.
Naime, od ukupno proizvedenih 36.096 gigavat časova, proizvodnja TE je iznosila 25.392 gigavat časova; odnosno 29,7% iz hidroelektrana, a 70,3% iz TE. Po raspoloživim rezervama energenata, učešće uglja je preko 85%, dok ostali imaju znatno niži potencijal: sirova nafta, prirodni gas 1,5%, uljni škriljci 4,8%, hidropotencijal 5,8%, nuklearne sirovine 2,7%. Površinski i podzemni rudnici uglja u Srbiji najveći obim svoje proizvodnje usmeravaju na proizvodnju električne energije, a neznatne količine usmeravaju na ostale potrošače, što dovoljno ukazuje na povezanost proizvođača uglja i termoenergetskog sektora.
Ugalj kao domaći energetski resurs treba da dobije status od interesa za delatnost elektroprivrede, jer se na taj način obezbeđuje razvoj ove privredne grane, a time i zapošljavanje sopstvene radne snage. Pored toga, proizvodnja uglja utiče i na razvoj drugih privrednih grana, kao što su mašinogradnja, elektroindustrija, hemijska industrija, itd, koje se bave proizvodnjom opreme i inputa za rudnike, i država ima interes da razvija rudarstvo.
Prema predviđanjima energetičara, ugalj će i u narednih 50 godina u svetu zauzimati vodeću poziciju u proizvodnji električne energije, posebno uzimajući u obzir sve brži razvoj tehnologije sagorevanja uglja u fluidiziranom sloju, što je ekološki prihvatljivo rešenje. Tranzicioni proces će i u narednom periodu uticati na povećanje nezaposlenosti u Srbiji, a proizvodnja uglja sigurno može povećati kapacitete proizvodnje i zaposlenost.
Činjenica je da su rudnici, kako površinski, tako i podzemni, izraziti predstavnici rudarstva, ali je to tzv. energetsko rudarstvo i tako se tretira u većini zemalja u svetu. Neprirodno je razdvajati energetiku i energetsko rudarstvo u njihovom funkcionisanju, jer oni skupa čine jednu zaokruženu celinu. Obrazloženje za kojim posežu autori predloga zakona, kao i sam ministar Radomir Naumov, da u isti nisu ugrađeni ni proizvodnja nafte, kao ni proizvodnja gasa, ne predstavlja jak argument, jer se uglavnom radi o uvoznim energentima sa veoma niskim, gotovo zanemarljivim učešćem u proizvodnji električne energije.
Predlog zakona o energetici obuhvatao je oblasti proizvodnje električne energije iz malih hidrocentrala i alternativnih izvora solarne energije i energije vetra, čije učešće je sada veoma nisko, a i u narednih 30-tak godina neće imati poseban pomak.
Na ovaj način, zakon bi postao i proizvodni, a ne samo trgovački, kako to predviđaju rešenja iz Predloga zakona o energetici. Ovaj zakon bi mogao da ima naziv - predlog zakona o trgovini energentima.
Zemlje zapadne Evrope nešto malo su smanjile proizvodnju kamenog uglja, na račun koksovanja, dok proizvodnju mrkog uglja nisu smanjivale; SAD, Rusija i Kina povećale su proizvodnju uglja, sve po informaciji dr rudarstva gospodina Mirka Ivkovića, velikog borca za očuvanje rudnika uglja u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji u poslednjih nekoliko godina u oblasti energetike postoje mnoge nepravilnosti, sumnjive situacije, kriminal i nelogičnosti na koje smo mi iz SRS godinama ukazivali i kroz rad anketnog odbora. Navešću nekoliko. Zašto se struja, gospodine ministre, preko EFT izvozi po nižoj ceni od one koju plaćaju potrošači u Srbiji? Zašto se tender sprovodi samo pri kupovini struje, a ne prilikom prodaje struje?
Kada je u pitanju jedan od osnovnih pojmova u predlogu ovog zakona, tranzit, odnosno transport energije koja je poreklom iz druge države, a namenjena je trećoj državi, koji se vrši preko teritorije Republike Srbije, zašto je u jednom periodu vršena manipulacija tranzitom fiktivno za račun Albanije od strane gospodina Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića iz EFT. Bivše rukovodstvo EPS-a u vreme Ljubomira Gerića je struju prodavalo EFT-u po 2,4 centi po kilovatu, a uvozilo od njih po 4,0 centi po kilovatu, pri čemu je EPS samo u jednom poslu imao štetu od 1,2 miliona evra. Zašto se uvozi struja u februaru kada je ima dovoljno?
Nedavno se u Srbiji desilo da, pored tolikog državnog kriminala i pričinjene štete državi od nekoliko stotina miliona evra, jedan građanin bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora zbog neplaćanja struje. Radi se o Slaviši Iliću iz Niša, koji je dobio kaznu zatvora od nekoliko meseci za neplaćenih 21.936 dinara, a moguće da je poslušao pre nekog vremena ljude iz Demokratske stranke koji su upućivali građane Niša da svoje račune za struju bacaju u kontejner.
Ili, štrajkački odbor Elektrodistribucije Beograd poziva svoje poslovodstvo da ne isključuju struju građanima, upravo zbog kumovskog i političkog lobija koji povlači tzv. velike potrošače. Ili, Jovan Mandić, diplomirani inženjer, tvrdi da je energetski lobi namerno isključio struju 6. jula u Beogradu, Šapcu, Vojvodini i ostalim delovima Srbije, samo da bi građani lakše prihvatili poskupljenje struje, isto po nalogu ili sugestiji energetskog lobija.
Milan Rakić, akcionar AD "Nafta", kaže da naftu u Srbiji drži kumovska veza Vuk Hamović, Vojin Lazarević, Goran Novaković i Željko Petrović, sadašnji generalni direktor NIS-a, naravno u sprezi sa ljudima iz vlasti.
Govornik iz DS-a koji je sinoć govorio o ovoj temi opravdano je kritikovao postojanje energetskog lobija i umešanost ljudi iz režima. Da li zna zbog čega se oko 1. juna u restoranu "Daka" u Ulici Đure Daničića, u Beogradu, sa Vukom Hamovićem, jednim od članova energetskog lobija, sastao predsednik stranke Boris Tadić? U čemu je sadržina tajnosti večere od 11. jula u restoranu "Grafičar" na Dedinju, na kojoj su bili ministar policije Dragan Jočić, šef BIA Rade Bulatović, sekretar Vlade Srbije Dejan Mihajlov i Vojin Lazarević, jedan od članova energetsko-kumovskog lobija ili, tačnije rečeno, mafije.
Zašto je kod nas 2003. godine uvoz struje premašen za 65,5% od planiranog? Možda takođe zbog energetskog lobija i državnih para koje su uzeli. Kako je u maju 2003. godine Mlađan Dinkić mogao da odobri, kao guverner Narodne banke Jugoslavije, 20 miliona dolara za struju "Euroaksis" banci u Moskvi, a da novac nije korišćen za te namene, već za nešto drugo, po njegovom dogovoru sa Vukom Hamovićem?
Zašto je bivši potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom naložio fiktivni izvoz – uvoz 30.000 tona EFT-u, a kasnije 130.000 tona mazuta preko firme "Interfejs", čime je oštetio državu za neplaćeni porez, kao i neplaćenu uslugu EPS-u, u iznosu od 17.179.976 američkih dolara?
I ako premijer gospodu Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića na slavi DSS-a predstavlja kao specijalne goste, pitanje svih pitanja, kao, po njemu, nije Hag, već zašto predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica štiti finansijsko-telekomunikacino-energetsku mafiju?
Na kraju, gospodine ministre, rešenje za naš slučaj je iskoreniti energetsku mafiju i sadašnji elektroenergetski sistem učiniti efikasnijim.

Gospodine predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika član 97. stav 1. jer mi niste dali pravo na repliku, a član 97. stav 1. upravo ukazuje na to da imam pravo na repliku, jer ste vi posle mog izlaganja pogrešno protumačili upravo ono što sam rekao za govornicom, time što ste izneli da se ne iznose podaci iz privatnog života. Naveo sam... Gospodine Cvetkoviću, izađite za govornicu pa recite. Naveo sam u svom izlaganju tajne susrete, pri tom nisam reklamirao kafane, restorane, kafiće itd. nego sam upravo izrazio sumnju...

Niste korektni...

Molim da se Skupština o ovome izjasni.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o energetici, nadnaslovom iznad člana 10. predviđeno je osnivanje agencije za energetiku, a članovima od 10. do 24. Predloga zakona definišu se osnivanje, status, poslovanje i upravljanje agencijom.
Na član 15. ovog predloga zakona u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman kojim tražim da se ovaj član briše. Prvo, nadnaslovom iznad člana 146. Predloga zakona predviđeno je postojanje agencije za energetsku efikasnost, koja takođe, kao posebna organizacija za obavljanje stručnih poslova, ima svojstvo pravnog lica, tako da imamo dve agencije sa opisno različitim nadležnostima, ali i sa onima koje su istovetne ili slične, što je nepotrebno, neracionalno i suvišno.
Drugo, agencija za energetiku, za koju mi u poslaničkoj grupi SRS tražimo da ne bude predviđena, ima prevelika ovlašćenja.
Treće, odredbama članova 148. do 158. Predloga zakona predviđeno je postojanje inspekcijskog nadzora u okviru Ministarstva za rudarstvo i energetiku, što se moglo učiniti i sa nadležnostima obe agencije, tako da budu u okviru nadležnog Ministarstva za rudarstvo i energetiku. Ovako se agenciji za energetiku, za koju u ime poslanike grupe SRS tražim da se briše, u članu 15. daju prevelike mogućnosti u pogledu poslova donošenja tarifnog sistema i utvrđivanja tarifnih elemenata za obračun cena električne energije, zatim određivanja troškova priključaka na sistem za prenos, izdavanja licenci za obavljanje energetskih delatnosti, oduzimanja licenci, odlučivanja po žalbi itd.
Time agencija postaje otuđeni centar moći i odlučivanja u oblasti energetike i to bez stvarne kontrole, iako za svoj rad treba da odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i zbog uticaja stranih faktora u energetskim kompanijama koji će ući u naš elektroenergetski sistem.
S obzirom na to da nakon usvajanja Predloga zakona sledi razbijanje, rasturanje i rasprodaja kompletnog energetskog sistema sa neizbežnim posledicama povećanja ionako velike cene struje, otpuštanja radnika, procena je da ih ima oko 22.000, i zatvaranje rudnika uglja, kao i sve ostalo što se bude dogodilo nakon ovih glavnih posledica donošenja i primenjivanja ovakvog zakona o energetici, predviđanjem agencije ovde neko hoće da legalizuje vaninstitucionalni uticaj pojedinih neformalnih grupa.
Sada nema agencije, ali postoji EFT, sa kumovskim klanom i jednim brojem ljudi u vlasti. Verovatno će biti agencije nakon donošenja ovog predloga zakona, ali će i dalje glavnu reč voditi kumovski lobi okupljen oko EFT-a i "Interfejsa".
U narednom periodu se planira zamena oko tri miliona električnih brojila digitalnim, što je oko 150 - 200 miliona evra. Već ima indicija da planirate da taj posao ustupite nekom stranom dobavljaču, odnosno proizvođaču, možda i "Simensu", umesto domaćem proizvođaču, radi proizvodnje i iznošenja na tržište domaćih digitalnih brojila.
Na kraju, gospodin ministar nije tu. S obzirom na to da se u velikom broju predloga zakona sa razlogom pozivate na međunarodne standarde, nama u poslaničkoj grupi SRS nikako nije jasno zašto u rešavanju ovog veoma važnog pitanja za Republiku Srbiju, pitanja našeg elektroenergetskog sistema, ne primeniti direktivu EU od 16. jula kojom se revidiraju politika i stavovi EU u ovoj oblasti, gde se više ne traži razbijanje jedinstvenih preduzeća u proizvodnji, prenosu, distribuciji električne energije, kao ni u privatizaciji njihovih delova, već se govori samo o stvaranju uslova za slobodno tržište energijom. Time biste sprečili katastrofu našeg energetskog sistema...
(Predsednik: Vreme.)
... kao što su to uradile Francuska, Španija, Nemačka, Holandija, a nažalost, to nisu uradile Bugarska i Rumunija.

Dame i gospodo narodni poslanici, u većini tačaka dnevnog reda ove sednice vanrednog zasedanja predviđa se formiranje neke agencije, kao otuđenog centra moći, sa različitim i prevelikim ovlašćenjima, paralelnim delovima, skoro sa istim značajem, kao nadležno ministarstvo. Desilo se po 10. tački dnevnog reda, kao i po 11. tački dnevnog reda, da se predlozima zakona predviđa formiranje određenih agencija. Po prethodnoj tački formiranje dve agencije, po ovoj tački dnevnog reda formiranje tri agencije i jednog centra.
Mi u SRS smo, zbog suštine formiranja agencija, zbog gomilanja administrativnih radnika, uvećanja troškova, kako materijalnih, tako i za plate radnicima, protiv formiranja ovih agencija, i zbog toga ne prihvatamo i ne razumemo govor, odnosno stav gospodina ministra, da se ovde radi od strane poslanika SRS, kada kritikujemo formiranje agencija, da se radi o demagogiji.
Čak i da je demagogija u pitanju, ona od strane opozicije, kada je dobro obrazložena, prihvatljiva je, a pogotovo što se ne radi o demagogiji kada su upitanju agencije, a i po prethodnom Predlogu zakona, jer upravo ta agencija za energetiku pri sprovođenju zakona o energetici svojim delovanjem dovešće do toga da se naš elektroenergetski sistem potpuno uruši, da kolaps zahvati naš sistem po pitanju razbijanja jedinstvenog preduzeća za energetiku i stvaranje nekih uslova da druge ino-kompanije dođu do našeg prirodnog bogatstva.
Imao sam utisak da mi u SRS, posebno prema vama, gospodine ministre, imamo određene simpatije zbog načina vašeg nastupa za ovom govornicom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali posle vaših kritika, što smatramo nepotrebnim, ne kažemo da se to drastično promenilo, ali se u znatnoj meri smanjilo.
U ovom predlogu zakona, sa jedne strane, i ako bismo prihvatili opravdanost formiranja agencije za zaštitu životne sredine, ona ostaje organ u sastavu Ministarstva nauke i životne sredine, što je u redu. Sa druge strane, agencija dobija svojstvo pravnog lica, za šta mi u SRS smatramo da nije u redu. Nije dobro da u okviru jednog organa državne uprave postoji državni organ, odnosno posebna organizacija sa svojstvom pravnog lica, pored autoritativnih ovlašćenja koje ima nadležno ministarstvo, i da u okviru Ministarstva postoji drugo pravno lice, u najmanju ruku je neobično.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima vršite pretvaranje agencije za strana ulaganja i promociju izvoza u posebnu organizaciju. Preobražavate centar za uklanjanje mina iz statusa službe Vlade Srbije u državni organ, posebnu organizaciju, i vršite osnivanje agencije za razvoj infrastrukture, lokalne samouprave, takođe sa statusom posebne organizacije koje moraju da se formiraju zakonom, a sve one sa statusom pravnog lica, što znači da samostalno nastupaju u pravnom prometu u okviru svojih poslova i ovlašćenja.
Sve ove posebne organizacije, tri agencije i jedan centar, Predlogom zakona uzdižu se na viši nivo njihovih ovlašćenja i samostalnosti, što povlači za sobom angažovanje većeg broja administrativnih radnika, više opreme, materijalnih troškova i sredstava za plate zaposlenih, što će dodatno opteretiti budžet Republike Srbije, koji se ionako puni teškom mukom.
To shvatamo mi u opoziciji, a pogotovo vi u Vladi Srbije znate, obzirom da nam je privreda totalno u kolapsu, da su rasprodata profitabilna dobrostojeća preduzeća poput cementara, šećerana, duvanske industrije, neke za po tri evra od strane DOS-a u svim varijantama, i sve ove agencije dodatno opterećuje naše poreske obveznike.
S obzirom da postoji ogroman kriminal, finansijsko-telekomunikacioni i energetski lobi, opstaju samo ljudi koji su u bliskoj kumovskoj i političkoj vezi sa navedenim lobistima. Ovim vodite brigu, po nama u SRS, o agencijama i ljudima u njima koji su vama politički bliski i članovi su vaših političkih stranaka, a sve to na teret javnih rashoda.
Na drugoj strani ostaju ljudi bez posla, otpušteni, u radnom odnosu bez primanja zarada i plata ili sa minimalnom i nedovoljnom za život platom ili zaradom, sa zakasnelom isplatom penzija, pogotovo poljoprivrednih, mladih bez perspektive ili, jednom rečju, mnogo bede, siromaštva i očaja.
Gospodine ministre, manje je važno, sa suštinskog aspekta i značaja, da li su agencije formirane u skladu sa uredbom o generalnom sekretarijatu i službama Vlade Republike Srbije, odnosno suprotno našem pravnom poretku i Ustavu, pogotovu, kao službe Vlade Srbije, ili su formirane kao agencije u skladu sa Ustavom i zakonom, kao posebne organizacije sa statusom pravnog lica, kao što je predviđeno ovim zakonom.
Po nama u SRS nije dobro sa suštinskog aspekta ni jedno ni drugo, a iz razloga koje sam već naveo: gomilanje velikog broja administrativnih radnika, odvajanja novca za dodatnu opremu, materijalne troškove, plate tog uvećanog broja administrativnih radnika, i uvećanje činovnika i birokratije, što ide prirodno i normalno sa tim.
Umesto toga, trebalo bi da obezbedite, vi kao režim, kao vlast, kao Vlada Republike Srbije, građanima da normalno žive. To se od svake vlade s pravom očekuje. U višestranačkom, čini mi se da mogu reći, i u demokratskom društvu, osnovni posao nas u opoziciji, sada još malo nas u SRS, jeste da kritikujemo Vladu i da vam tražimo slabe tačke u vršenju vlasti, pa i u osnivanju agencija, po ovom predlogu zakona, za šta mi poslanici u SRS smatramo da je osnivanje agencija, bez obzira da li u skladu sa ranijom uredbom Vlade ili u skladu sa ovim predlogom zakona, jeste suvišno, nepotrebno, neracionalno i skupo.
Umesto što brinete o uvećanju administracije i o statusu agencija u ovim prilikama, osvrnite se malo oko sebe i videćete gladne i beznadežne ljude, videćete ljude koji su sada, verujem da ste i vi gospodine ministre čuli, blokirali autoput na delu od Jagodine do Pojata, nezadovoljni svojim životnim standardom, nezadovoljni platama, nezadovoljni time što se najavljuje zatvaranje rudnika uglja. To je, po nekima, ne po svima iz Vlade Republike Srbije, put u Evropu. To je sa vama put bez nade i perspektive za veliki broj građana. Ovako nećemo daleko stići, verujte vi koji ste u vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je reči izgovoreno za ovom govornicom od strane poslanika SRS u prilog opravdanosti zamene agencije upravom pod nadležnošću Ministarstva zdravlja.
Radi se, kada je u pitanju agencija, o stvaranju jedne hibridne organizacije pod nazivom agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije. Zašto hibridne? Zato što ona ima prerogative, sa jedne strane, pojedinih upravnih poslova, kao delu resora nadležnog Ministarstva zdravlja, a s druge strane stručne poslove u oblasti farmacije koje preuzima od Zavoda za farmaciju, a koji se ovim zakonom ukida, u vezi kontrole lekova i medicinskih sredstava i dr.
Ovaj amandman na relaciji "agencija - uprava", proističe od prvog amandmana na član 1. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik dr Branislav Blažić, i on se nastavlja u smislu našeg obrazlaganja, za ovom govornicom, kako bismo eventualno mogli da ubedimo poslanike većine da glasaju u prilog opravdanosti prihvatanja naših amandmana i radi javnosti, kao bismo ih ubedili da mi u SRS jednom čistom, definisanom argumentacijom imamo opravdanje i dovoljno obrazloženja i razloga što iznosimo ovakve stavove u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za ovom govornicom.
Mi u SRS smatramo da agencija nepotrebno i suviše dobija prevelika ovlašćenja i moć, zato što se izdvaja iz nadležnog Ministarstva, i direktno je pod kontrolom Vlade, a hoćemo da nadležni ministar ima sva ovlašćenja, i nadređenosti i podređenosti, od strane ljudi koji vode ovaj resor, a to je uprava u okviru nadležnog Ministarstva zdravlja.
Zbog navedenog, kao i gomilanja novog broja radnika, govori se da ih je 155, javne potrošnje, novih materijalnih troškova i plata, mi poslanici SRS smatramo da umesto predložene agencije treba od postojećih službi da bude formirana uprava u okviru Ministarstva zdravlja.
Dakle, ovde nije reč o terminološkim vrednostima, dimenzijama, već o suštinskim značajima. Mi u SRS prihvatamo da nije opravdano da predlagač zakona, Vlada Republike Srbije, ovim predlogom forsira strane farmaceutske kompanije na račun domaćih i smatramo da je najveća suština donošenja ovakvog predloga zakona upravo u tome; cela svrha je da se forsiraju strane farmaceutske kompanije koje će uzeti monopol i primat nad farmaceutskim tokovima prodaje i trgovine lekova i medicinskih sredstava.
Kada je u pitanju agencija, ovde se radi o direktivi nekog moćnog van granica naše zemlje, da se mora formirati agencija. Često ima situacija da neko ko vrši opservacije po pitanju iznošenja razloga za opravdanost uvođenja agencije, kaže - onaj ko je za agenciju, on je za Evropu, EU, a mi ostali smo za neku drugu stranu sveta, Novu Gvineju ili nešto drugo, tako da ne stoji to kao neko opravdanje prilikom obrazloženja postojanja agencije, za razliku od naših argumentacija koje iznosimo ovde za govornicom u cilju opravdanja postojanja uprave u okviru Ministarstva zdravlja.
Mali je broj zemalja tranzicije koje su formirale agencije ovakvog tipa, pogotovu ako je reč o samofinansiranju, za pružanje upravnih i stručnih poslova. I na kraju, sve poslove koje treba da radi agencija, može da obavi nadležno ministarstvo i postojeće, uz eventualno pojačavanje kadrova, jer drugih stručnih kadrova i ljudi u državi nema, oni se ne mogu izmisliti, osim ovih "realijanaca" koji vrše kloniranje ljudi, oni nešto urade po tom pitanju.