Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju ovi zakoni na današnjem dnevnom redu Narodne skupštine, više ću se osvrnuti na Zakon o platnom prometu. Što se tiče materije platnog prometa trebalo je, po mom mišljenju, doneti nov, celovit zakon, a ne vršiti izmene i dopune Zakona o platnom prometu, koji je donet na nivou Savezne Republike Jugoslavije i samo je prenet na primenjivanje za teritoriju Republike Srbije.
Naravno, u ustavnom osnovu i osnovu za donošenje ovog zakona predlagač se pozvao na Ustavnu povelju. Ustavna povelja u članu 64. stav 2. kaže – članica državne zajednice može doneti propis, i ovaj predlog zakona je u svakom slučaju propis, ali bi bilo celishodnije i racionalnije, celovitije da se predloži nov, kompletan zakon o platnom prometu, koji će biti primenjivan sa rešenjima koja su već predviđena u izmenama i dopunama ovog zakona.
Inače, kada je u pitanju tekst ovog predlog zakona o izmenama i dopunama zakona, pozivate se na rešenje Evropske unije i na to da je jedan od uslova uključivanja naše zemlje u evropske finansijske tokove da se platni sistem države prilagodi tim evropskim pravilima i standardima. Međutim, mi imamo i drugačija iskustva kada su u pitanju evropski finansijski tokovi sa obe strane, dvosmerno, i prema Evropi i prema našoj državi.
Imao sam nameru da pitam, pre svega, ministra finansija Mlađana Dinkića, jer je on u to vreme bio guverner Narodne banke Jugoslavije i on je odgovoran i ovlašćen da da odgovore na ova moja pitanja - naravno da mi u SRS znamo odgovore, ali radi mnogih od vas koji ne znate i radi javnosti - kako je i kojim finansijskim tokovima izvršena uplata prilikom učlanjivanja naše zemlje u Evropsku banku za rekonstrukciju i razvoj, i to nelegitimno uplaćivanje.
Govorim o platnom prometu, u iznosu od 93 miliona evra, kada je iz istog razloga Makedonija uplatila 8,5 miliona evra, a Hrvatska 12 miliona evra. O tome nema odluke Savezne vlade, niti vlada Srbije i Crne Gore.
Kojim finansijskim tokovima i kojom odlukom, u kom platnom prometu i sistemu je izvršena uplata depozita sredstava u Standard banku u Londonu, gde je ostvarivan profit u iznosu od 2,5 miliona evra godišnje? O tom novcu nema ni traga ni glasa. Gde je taj novac?
Kada govorimo o dvosmernim relacijama, evropski finansijski tokovi i platni promet, bez obzira na propis koji to reguliše, a reguliše, u međunarodnom standardu, sasvim drugačije od onoga što se radilo, gde je novac koji je uplatila francuska vlada u iznosu od 399 hiljada dolara za unapređenje državne uprave i lokalne samouprave? Naravno, taj novac je završio u kasi G17 plus .
Prenos platnog prometa na poslovne banke, bez obzira što je to standard Evropske banke na koji se vi pozivate, dobro je rešenje. U svakom slučaju, trebalo je to odavno uraditi, iako predviđa Zakon o platnom prometu SRJ, koji vi sada menjate, ali je pitanje koje banke, a njih je dvadesetak ugašeno od strane Narodne banke Jugoslavije i Mlađana Dinkića, pogotovo banke: Beobanka, Beogradska banka, Invest banka, Jugobanka, zbog navodne nelikvidnosti.
Po čemu one nisu mogle da budu uključene u platni promet i u pravni i finansijski sistem zemlje? Tu je naneta velika šteta komercijalnim bankama i, naravno, velikom broju radnika, a njih je oko osam hiljada, koji su ostali bez posla.
Šta je, istovremeno, u tom finansijskom delu u platnom prometu, sa Vojvođanskom bankom, koja je dugovala Međunarodnoj finansijskoj korporaciji i konvertovan je njen dug ovoj instituciji Svetske banke, koja je postala vlasnik svih potraživanja koje je Vojvođanska banka imala kao poverilac prema preduzećima i privredi Vojvodine, tako da sada Vojvođanska banka em nije vlasnik domaćih fizičkih i pravnih lica, nego je vlasnik Svetska finansijska korporacija. (Dobacivanje iz sale: Tema.)
Ne govorim o poljoprivredi, nego o bankarskom sistemu i platnom prometu. Zašto vas toliko to boli? Mora da tu ima nešto.
Ko je vlasnik te banke? Međunarodna finansijska korporacija. Treba to Mlađan Dinkić, koji je, zajedno sa Miroljubom Labusom, omogućio da do toga dođe, narodu da kaže otvoreno, iznese podatke o toj situaciji, o tim prevarama i o tom lopovluku.
Dobro je rešenje kojim se precizira da se platni promet obavlja u dinarima, da je banka obavezna da izvrši povraćaj pogrešno usmerenih sredstava na žiro račun, da ne može da raspolaže tim sredstvima.
Da je kod prinudne naplate prvo označena banka da izvrši povraćaj poveriocima, pa tek kasnije druge banke, i to redosledom za dinarska i za devizna sredstva. Naravno da je dobro rešenje da, u slučaju da se ovom prilikom ne sprovede rešenje iz Zakona o platnom prometu, banke i odgovorna lica odgovaraju i da postoje određene sankcije i kazne za odgovorna lica i za banke u sistemu platnog prometa, prilikom prinudne naplate sredstava.
Sada se uvode nove kategorije i nove relacije u platnom prometu, odnos između nalogodavca i poverioca i primaoca i dužnika. Ti odnosi su postojali i ranije u vršenju platnog prometa, da ne može dužnik – primalac da opozove svoje ovlašćenje isplate sredstava poveriocu. Ovde postoje ogromne relacije sa ogromnom utajom novca, protivno Banci za međunarodne obračune u Bazelu.
Narodna banka Jugoslavije i Mlađan Dinkić, kao bivši guverner NBJ, a sada ministar finansija, i pored više upozorenja koja je dobio od Banke za međunarodne obračune u Bazelu, izvršio je uplatu deviznih sredstava u Eksim, a sada EvroAksis banku u Moskvi. Ta sredstva su u početku bila oko 5 miliona dolara, kasnije su dostigla iznos i do 50 miliona dolara.
Sada se postavlja pitanje ko je nalogodavac – poverilac državnih sredstava koja su u EvroAksis banci uplaćena za dokapitalizaciju Poštanske štedionice firmama koje su osnovane samo zbog toga: "Findejl" i "Koprom". Odakle su sredstva posle preneta namenski na račune šest firmi: "Mali kolektiv", "Elim", "Principal", "PIMA", "Dajners klub" i "Skvadra"? Od tih šest firmi, četiri su sa egzotičnih ostrva, kako bi se izvršila dokapitalizacija...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme je da se vratite na temu:)
... i one postale vlasnici Nacionalne štedionice. Da li su ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu takve finansijske pronevere i malverzacije isključene, da li su onemogućene? Da li može neko da predloži zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, koji će važiti samo za fizička lica, pojedina pravna lica i banke, a za državne funkcionere, tipa Mlađana Dinkića i Miroljuba Labusa, da to ne važi, da i dalje oni krše zakon i vrše nalog za plaćanje nekim stranim bankama, nekim of-šor kompanijama i preduzećima i time odlivaju velike iznose državnog kapitala? Da li će to biti onemogućeno ovim platnim prometom i ovim zakonom?
Naravno, kada su u pitanju ove firme koje su postale vlasnici Nacionalne štedionice, takođe je utvrđeno od strane Ministarstva finansija, Javnog pravobranilaštva, Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i Vlade Srbije da nemaju bonitet, da država nije vlasnik Nacionalne štedionice, kao što su u javnosti Mlađan Dinkić, Miroljub Labus i drugi godinama govorili.
Na kraju je ispalo tako da je tu u pitanju teška povreda osnovnih principa plaćanja, platnog prometa i finansijskih odnosa, naravno i kršenje zakona, zbog čega neko mora da odgovara. Neću da prozivam ni Mlađana Dinkića, ni Miroljuba Labusa, samo hoću da kažem, ako ima reda i zakona, onda treba Javno pravobranilaštvo da preduzme nešto i pravosuđe da pokrene postupak prema odgovornim za sve ove pronevere koje su oštetile državu za nekoliko stotina miliona evra.