Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o deviznom poslovanju nastao je kao rezultat razmišljanja stručnih službi Ministarstva finansija, lica koja su zadužena da prate ovu problematiku i, naravno, onoga što se desilo 21. maja u vezi sa referendumom u Crnoj Gori za donošenje odluke o njihovom odvajanju, odnosno osamostaljivanju, iz zajedničke države Srbija i Crna Gora.
Da ne govorim o tom pitanju, s obzirom da se radi o čistom falsifikatu i u odsutnosti demokratski izražene volje građana za odvajanje ovog dela zajedničke države, odnosno Republike Crne Gore iz sastava zajedničke države Srbija i Crna Gora.
Zakon o deviznom poslovanju je posle petooktobarske revolucije donet aprila 2002. godine, kao što stoji u obrazloženju ovog zakona. On reguliše materiju iz ove oblasti na jedan drugačiji način nego do sada.
Rešenja koja su predložena u ovom predlogu zakona mogu biti bolja, jesu bolja od rešenja iz prethodnog Zakona o deviznom poslovanju i treba da regulišu materiju, kao što stoji u samom Predlogu zakona, iz ove oblasti koja važe za Republiku Srbiju.
S obzirom da su u međuvremenu nastala neka nova rešenja koja su sistemski vezana za devizno poslovanje, a nalaze se u drugim zakonima, potrebno je bilo da na jedan celovit način regulišete ovu materiju ovim zakonom koji se zove Zakon o deviznom poslovanju.
Naravno, ovaj zakon, s obzirom da je funkcionalno vezan za neke druge zakone, kao što je Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o bankama, Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima, potrebno je funkcionalno povezati sa rešenjima koja su predviđena u navedenim zakonima.
To je tema kojom treba da se bave ekonomisti, ljudi koji se bave ovom problematikom i naravno državni organi, institucije iz ove oblasti.
Mi poslanici SRS u Narodnoj skupštini želimo o ovome da pričamo sa različitih aspekata, ali da ne prelazimo okvire iz Predloga zakona o deviznom poslovanju.
Meni lično, s obzirom da sam imao nameru, naravno da i dalje imam nameru da pričam o onome što sam već razmišljao da kažem za govornicom, ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić je izašao iz ove sale, s obzirom da on ima drugačije mišljenje, ali sporili smo se jednom prilikom po ovoj temi pre izvesnog vremena, upravo u ovoj sali i za ovom govornicom. Nije sporno da je došlo do ukidanja saveznog na nezakonit, nelegalan način, a na ovaj način legitiman način od strane Narodne skupštine pokušaj donošenja novog zakona o deviznom poslovanju.
Jeste da stoji da je ovo sistemski zakon, da ima neke novine, kao što reče predstavnik predlagača Vlade Republike Srbije, da ima određenih novina, da se kod rezidenta prenose sredstva, da se mogu izvršavati, ali posle njihove naplate, odnosno izmirenja obaveza prema državi, da se uvodi krivična odgovornost kod deviznog poslovanja nakon kontrole deviznog inspektorata i niz drugih novina koje su predviđene ovim zakonom.
Međutim, šta je ovde sporno? Sporno je suštinsko pitanje, kao i kod svih drugih zakona – sprovođenje rešenja iz zakona koji su usvojeni u ovoj Narodnoj skupštini. Da li se poštuju ta rešenja, da li se poštuju ti zakoni, to je suštinsko pitanje u našem pravnom sistemu. Ozbiljna država i ozbiljna vlast treba posebno tim pitanjem da se pozabavi i smatram da ova vlast, uključujući i gospodina ministra finansija, ne može ozbiljnije da se pozabavi ovim pitanjem sve dok SRS ne dođe na vlast i učini ovu državu da ona bude pravna, da se poštuju zakoni, da se zakoni sprovode onako kako se donose.
Ovaj zakon ima neke svoje kvalitete, ali daleko od toga da je dobar zakon. Jeste da je u spoljnotrgovinskom poslovanju bitan element finansijske transakcije u platnom bilansu. Gde je sada naša država u platnom bilansu po pitanju spoljnotrgovinskog poslovanja, koliko smo u deficitu, jer se računa da smo blizu 5,5 milijardi dolara u deficitu po pitanju spoljnotrgovinskog poslovanja. Kada ćemo taj deficit da smanjimo, kada ćemo ga dovesti na nulu, a da ne govorim kada ćemo preći u onu drugu krajnost, odnosno suficit, gde imamo veći izvoz nego što imamo uvoz u tom poslovanju.
Posebno je sporno za mene kao poslanika SRS upravo devizno poslovanje NBJ, posle toga NBS, od 2001. godine nadalje, a zašto? Ja ću vam navesti odredbu člana 27. koja i ovom prilikom reguliše pitanje depozita u deviznom poslovanju, ili kako se kaže u naslovu ovog člana – depozitni poslovi, da banka, bez ograničenja, drži devize i na računima kod banaka u inostranstvu.
Upravo sam hteo malo i sa tog aspekta da za ovom govornicom pričam, da vam kažem nešto, a pri tom da ministar finansija bude prisutan i da uzme učešće, da negira ono što budem rekao.
Znamo da je poštena vlast mnogo potrebna ovoj državi. Na jednoj strani je sve veći broj ljudi koji su bez osnovne egzistencijalne mogućnosti za preživljavanje, a na drugoj strani odvaja se jedna manja grupa ljudi, koja se enormno bogati, ne na regularnim, zakonitim poslovima, nego upravo na pljački državne imovine.
Jedna od pljački državne imovine desila se u vezi sa deviznim poslovanjem i depozitnim poslovima 2002. godine, kada je upravo predstavnik predlagača po ovom predlogu zakona Vlade Republike Srbije ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić nezakonitim i protivpravnim poslovanjem, bez odluke tadašnje Savezne vlade, bez odluke Vlade Republike Srbije, Vlade Crne Gore, izvršio depozit deviznih sredstava u dolarskom delu deviznih sredstava u jednu banku koja se tada zvala "Veksim banka", a kasnije promenila naziv u "Evroaksis banka", suprotno standardima međunarodne banke za obračun u Bazelu, koja je u dva navrata upozoravala i Narodnu banku Jugoslavije i tadašnju vlast u Beogradu da je nemoguće i da ne sme ovo da se radi.
Iz te "Evroaksis banke" kasnije su se obavljali komercijalni poslovi i po tom pitanju je međunarodna banka za obračun u Bazelu reagovala. Prvo, ne mogu da se vrše depoziti deviznih i dinarskih sredstava u stranoj banci, ako su akcionari domaća fizička ili pravna lica. To nije standard po toj banci i nije to međunarodni standard.
Pored upozorenja, upravo tadašnji guverner NBJ gospodin Mlađan Dinkić je to radio.
Radio je zato što je ovu banku formiralo desetak pravnih lica iz zemlje, pa i inostranstva. Iz inostranstva nama dobro poznati Energy Financing Team ili EFT Vuka Hamovića, firma iz Londona, koji je bio akcionar, valjda još jeste, "Evroaksis banke" u Moskvi.
Drugi razlog zbog čega je reagovala banka za međunarodni obračun u Bazelu je to što iz deviznih i dinarskih rezervi država u bankama u inostranstvu ne mogu da se vrše komercijalni poslovi, ne mogu da se rade te stvari.
I pored upozorenja gospodin Mlađan Dinkić i dalje je držao devizna sredstva, i dalje ih je uvećavao u toj banci; i ne samo devizna sredstva, bio je priličan iznos i dinarskih sredstava u ovoj banci u Moskvi.
Naravno, ta devizna sredstva naše države, naših građana pod vrlo rizičnim aranžmanima i dalje su u komercijalnim poslovima sa klijentima u Rusiji rađeni uz kamatne stope od 13 do 15% godišnje.
I centralna banka Ruske Federacije dostavljala je vlastima u Beogradu podatak da se deo profita koji se ostvari iz ovih komercijalnih poslova na račun državnih deviznih sredstava, zahvaljujući Mlađanu Dinkiću i preko EFT Vojina Lazarevića, koristi za finansiranje jedne tada članice DOS-a i sada vladajuće stranke. Nije to bez razloga.
Finansijski aranžmani na relaciji NBJ - "Veksim", odnosno "Evroaksis banka", firma iz Londona Vuka Hamovića EFT i tadašnja i sadašnja stranka na vlasti, dogovoreni su početkom 2003. godine na Svetom Stefanu. Od toga ko je imao koristi, ko štetu? Koristi su imali pojedinci, korist je imao Mlađan Dinkić i ta stranka tadašnjeg DOS-a, ta stranka koja je sada na vlasti i koja je sada u Vladi Republike Srbije. Ko je imao štetu od ovoga? Štetu uvek imaju građani Srbije, štetu uvek ima narod, sve dok ne dođe SRS na vlast imaće narod i građani Srbije štetu.
Jeste da je teška situacija, jer se nalazimo u periodu tranzicije. Veoma rizična i teška situacija za sve zemlje koje se nađu u takvom jednom trenutku, pa i za našu Srbiju. Međutim, mnogo bi bilo lakše i bolje za državu, za narod i za sve građane Srbije da sve što se radi po pitanju tranzicije, pitanju privatizacije, koja je poseban problem danas, s obzirom da imamo stečajnu mafiju, na svu sreću deo te mafije se nalazi u zatvoru i treba da bude u zatvoru... Imamo mnogo kriminala i kod saobraćajne mafije i kod informativne mafije. Bilo bi bolje da svega toga nema i da posvetimo pažnju stvaranju boljih i kvalitetnijih uslova za život svim građanima Srbije, da ono što imamo delimo svima, ne podjednako po pitanju socijalne demagogije, nego da se ne krade, da se ne pljačka, da se ne otima od građana Srbije, od države.
To je suština priče koju vi u vlasti niste sposobni trenutno da sprovedete. Baš naprotiv, i dalje vršite pljačku i krađu od ove države i od ovog naroda i tek će dolaskom SRS doći do slobode građana Srbije, oslobodićemo građane Srbije straha od kriminala, od tajkuna, od mafijaša, od šetanja po Srbiji Velimira Ilića i drugih ministara i lažnih obećanja da će ovo, ono uraditi, da će izgraditi puteve magistralne, regionalne, poljske, šumske i šta ja znam kakve sve.
Jedna od afera koja je poznata građanima Srbije je afera kofer. Znate vi za kofer i za 100.000 evra. U to su umešani, po pričama onih učesnika u toj aferi, i Radovan Jelašić, guverner NBS, i viceguverner i još neki funkcioneri drugih stranaka. Po tom pitanju tajac. Stavljena je tačka, nikom ništa, ništa se ne radi, istražni organi, sudski organi ne gone krivce ili bar mi nemamo informaciju da gone stvarne krivce i da obaveštavaju javnost da se vidi šta se radi po tom pitanju.
Poseban je problem, dame i gospodo, u deviznom poslovanju, koje je predmet ovog predloga zakona, kako je došlo do formiranja Nacionalne štedionice.
Privatna Nacionalna štedionica formirana je, zahvaljujući Mlađanu Dinkiću, Miroljubu Labusu, od državnih para. Opet isti igrači u sličnoj priči. Opet isti učesnici, opet EFT, Vuk Hamović, Vojin Lazarević. Tom prilikom opljačkana je država ne samo za veliki iznos sredstava, nego za imovinu bivšeg ZOP-a, odnosno Službe društvenog knjigovodstva, znači oprema, poslovni prostor, čiji je deo sada na korišćenju ove šifrovane stranke G17 plus, koji je deo Vlade Republike Srbije.
Nacionalna štedionica u međuvremenu je prodata EFG-u, Evrobanci iz Grčke. Niko se ne pita čija je ta imovina koja je prodata. Pitaju se pošteni ljudi iz SRS, i ne samo oni, ima poštenih ljudi još u Srbiji koji su javno iznosili svoje stavove, stručnjaka iz ove oblasti, iz oblasti ekonomije i finansija. Trebalo bi svi mi poslanici da znamo, trebalo bi građani da znaju da je ovo pitanje odlaska u prošlost, u istoriju političku stranke koja je mnogo toga nanela ovoj državi i građanima Srbije zbog pljačke velikih sredstava, i to državnih sredstava, kako deviznih, tako i dinarskih.
Takođe, kaže se ovde u članu 57, koji govori upravo o uvođenju krivične odgovornosti, da ko kupuje od fizičkih i pravnih lica, bez odobrenja Narodne banke, devizna sredstva podleže krivičnoj odgovornosti. Parafraziram. Gde je krivična odgovornost za državne funkcionere? Zašto krivično ne odgovara Mlađan Dinkić za sve što je uradio u našoj državi, gde je naneo ogromnu štetu i državi i građanima Srbije?
Treba, kao što u članu 60. kod prekršajne odgovornosti kaže da ako se platni promet sa inostranstvom ne obavlja preko NBS kazniće se toliko i toliko, da ne čitam iznos. Naravno da treba, ali da li imaju građani poverenje u NBS, u ljude koji vode NBS, u Radovana Jelašića, u onog viceguvernera Dušana Simića koji je bio u pritvoru? Je l′ se tako zove, nisam možda pogrešio? Dejan Simić, koji je bio dva ili tri meseca u pritvoru zbog afere kofer, ponovo se vraća na neko odgovorno mesto, rukovodeće mesto u NBS.
Pa kako građani Srbije da imaju poverenje u državu, u institucije, državne organe, u nas političare, kako mogu građani Srbije da imaju poverenja u ljude koji treba da vode pošteno ovu državu, na pošten način, u skladu sa zakonom, a oni sami pljačkaju državu i upravo te građane? I zato nemojte da se čudite što građani Srbije daju poverenje upravo Srpskoj radikalnoj stranci. Približavamo se onoj famoznoj crti, kritičnoj za vas, gde će mnogi, ne svi... Ne kažem ja da u G17 plus ili u Demokratskoj žutoj Tadićevoj stranci, sa tajkunima Draganom Đilasom i drugima, nema poštenih ljudi, ima, ali kada govorimo o kriminalu konkretno kažemo – Mlađan Dinkić je kriminalac, mafijaš, lopov, Miroljub Labus takođe.
Kada govorimo konkretno o kriminalu, govorimo konkretno sa imenima i prezimenima. Mi ne generalizujemo stvari, kao vi što radite. I nije slučajno da su se mnogi sada u vlasti uplašili dolaska SRS na vlast, jer se približavamo onoj kritičnoj tački, odnosno procentu od 50% poverenja građana Srbije, da će se naći u zatvoru. I naći će se u zatvoru i treba da budu u zatvoru, tamo im je mesto.